MISLI SVOJOM GLAVOM

ВЕЛИКИ БРАТ НА СРПСКИ НАЧИН

Мирослав Лазански

Дакле, уопште не сумњам да и у Србији има оних који поседују приватне електронске центре за прислушкивање

Хоће ли нас тајне службе убудуће прислушкивати са или без судског налога? Колико је могућношћу да тајне службе и без посебних налога прате, снимају и анализирају телефонске и електронске комуникације угрожена приватност грађана Србије? И како се на то гледа у неком демократском систему?

Да не би било забуне, све оно што су радиле, или још раде, или ће тек да раде српске тајне службе одавно већ раде тајне службе САД и Велике Британије. Из две базе у Енглеској, Гринем Комон и Лејкенхит, и из једне базе на Кипру могуће је прислушкивати целокупан телефонски и електронски саобраћај у Европи. Све што се сними иде директно у седиште америчке службе НСА у Форт Миду, Мериленд, и у Штаб за комуникације, прислушкивање и криптографију британске владе у Челтенаму. Тако да можемо мирно да спавамо, у иностранству нас слушају годинама и без судског налога.

Осим тога, мобилна телефонија је толико отворена за прислушкивање да је то данас већ смешно. Ако имате обичан транзистор „сони ИЦФ-7600”, са којим можете, на пример, да слушате радио Пјонгјанг на енглеском у два сата ноћу, можете тим транзистором да прислушкујете и таксисте и саобраћајну полицију у Београду. А та технологија „сони ИЦФ-7600” је из 1981. године... У делу Токија, који се зове Аки Хабара, можете без ограничења да купите најмодернију електронску опрему за прислушкивање.Гледао сам дипломате како купују ту јапанску опрему на килограм и трпају у своје дипломатске кофере. Нема никаквих ограничења да се то купи.

Дакле, уопште не сумњам да и у Србији има оних који поседују приватне електронске центре за прислушкивање. Из повремених „цурења” одређених информација то се може наслутити. Ако је у Србији дошло до правог бума разних „секјурити” фирми, онда је то вероватно праћено и системима за електронско прислушкивање. Ако имате фирму која легално послује у Србији и која може да вам легално прода било какве аналитичке процене политичке, економске, па и војне ситуације, онда се такве процене сасвим сигурно не раде само на основу писања штампе, личних контаката и кафанских прича. Значи, нема разлога да се узбуђујемо, „покривени” смо одавно. Како се то одражава на наш систем демократије, то је већ друга прича. Заправо, људска права, а ту је и право на приватност, требало би да буду морални хоризонт нашег времена. У пракси многе државе се углавном оглушују о њих или их једноставно крше и ту и лежи део контрадикције и хипокризије модерног света.

Компјутеризовани свет, дакле, ствара проблеме демократији, јер је држава прикључена на информационе и комуникационе мреже, па изгледа да је пуна демократија надохват руке: чиста демократија, плебисцитарна демократија, директна демократија, сајбер демократија... У Србији демократија мора да трчи кроз праву шуму изазова.

Дакле, „Велики брат” на српски начин суочава се с целим низом изазова: структурама мафијашког типа, корупцијом, привредним и финансијским криминалом, илегалним утицајем на политику, бившим припадницима тајних служби преобраћеним у успешне бизнисмене, групацијама из сиве зоне друштва, фиктивним, „реално постојећим”, и „параван” фирмама, „успаваним капиталом”, квазитржишном привредом, монополима... И све то на најмање три паралелна колосека.

Као прво, настанак моћних криминалних групација које су водиле илегалне послове, као друго оснивање дубиозних привредних и финансијских групација које су делом биле уплетене у криминалне делатности, али су се делом приказивале и као легални привредници. Само што њихова привредна делатност није била усмерена на производњу већ на полутајну приватизацију државних фирми од стране непривредног пословног руководства, и трећи колосек јесте утицај на политику. Преко својих лобија у политици и у државној администрацији новонастала привредна и финансијска елита се побринула за протекционизам, а као последицу имамо корупцију.

У Бугарској је 1997. године тадашњи премијер Иван Костов дословно изјавио: „Око 40 одсто државе налази се под контролом државне власти, а оних 60 одсто контролишу моћне групације и криминалне структуре”.

Да ли је онда „Велики брат” на српски начин последица потребе да се нама не догоди бугарски случај, да се све то контролише и спречи? 

                                      TEKSTOVI                                               ARHIVA

TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU

Ivona Živković

U knjizi "Tajne tehnologije hladnog rata - projekat Haarp i dalje", Gerija Vasilatosa, pominje se i Teslin prijemnik energije koji je on izgleda veoma uspešno 1930. testrirao na automobilu.

Vasilatos piše da je Tesla već ranije proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). Snaga koja se ispoljavala u blizini takve vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je izvanrednu stabilnost.
U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije koje bi se tada stvaralo bilo je neizmerno.

Zna se da je Tesla u svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno kontsruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor.
Jedan takav prijemnik je Tesla očito veoma uspešno isprobao na automobilu 1930.

Priču o tome zabeležio je aeronautički inženjer Derek Alhers, koji je stupio u kontakt sa Teslinim rodjakom iz Jugoslavije, Petrom Savom, koga je Tesla pozvao u Bufalo da zajedno testiraju automobil "na struju". U druge očito nije imao poverenja.
To je bio auto marke Pierce Arrow, jedan od luksuznih automobila tog perioda. U autu se nalazio električni motor dužine oko 1 metra i obima oko 60 cantimetara. Iz njega su vodila dva debela kabla vezana za prednju kontrolnu tablu. Dodato je bilo i skladište za 12 Voltne baterije

Maksimalna brzina rotora je bila 30 okretaja u sekundi sa vučom od 80 konjskih snaga. Bila je tu i antenska cev visoka 1,8 metara uglavljena u zadnji deo auta.
Tesla je seo na mesto suvozača I počeo da podešava prijemnik energije na komandnoj tabli koji nije bio veći od kratkotalasnog običnog radija. U njemu se nalazilo 12 specijalnih cevi koje je Tesla poneo sa sobom u maloj kutiji u obliku kofera.
Savo je rekao Ahleru da je Tesla prijemnik sastavljao u hotelskoj sobi. Ove neobične cevi tačno su ulegle u svoja ležišta kada ih je postavio. Kada je gurnuo dve cevi Tesla je rekao da sada imaju struju i da može da okrene kontakt ključ. Savo je to učinio, ali nikakv s zvvuk nije se čuo. Ali, čim je pritisnuo gas automobil je krenuo. Sve vreme vožnje nikakav zvuk motora se nije čuo.

Nije poznato koliku su dužinu puta prešli, za osam dana koliko su se vozili, ali gorivo nikada nisu sipali.
Brzina koju su dostizali je bila od 90 do 120 milja na sat.

Osmog dana zaustavili su se na nekoj staroj farmi 20 milja od Bafala. Auto su tamo ostavili u jednom ambaru, a Tesla je poneo svojih 12 cevi iz prijemnika i ključ za pokretanje.

Dok su se vozili gradom i kroz predgradja Tesla nije želeo da odgovara na Petrova pitanja. Tek kada su bili daleko izvan grada rekao je rodjaku da je pokretačka snaga auta povezana sa "misterioznom radijacijom koja dolazi iz etera" i da je "energija na raspolaganju u neograničenim količinama". Savo se prisetio i reči da on "ne zna odakle ona dolazi, ali da čovečanstvo treba da bude zahvalno za njeno postojanje". Mala spravica na suvozačevoj strani očito je primala tu misterioznu energiju.

Savo je još stekao utisak da se Tesla plašio da neko ne otkrije njegova istraživanja. Uspeo je samo da saznao kako Tesla očekuje da će se njegova sprava uskoro koristiti na velikim brodovima, čamcima, vozovima i u automobilima.
Kasnije je Savo načuo da je prijemnik sa cevima i ključem ubrzo nakon vožnje spaljen zbog sigurnosti "jer su procurile neke informacije".

Mesec dana nakon vožnje Petra Savu je pozvao čovek koji se predstavio kao Lee de Forest I pitao ga kako mu se dopala vožnja? Savo je odgovorio da je bio veoma radostan zbog te misteriozne vožnje, a de Forset mu je rekao je da njegov ujak Tesla najveći živi naučnik na svetu.

Kada je kasnije Savo pitao ujaka Teslu da li će njegov "prijemnik" biti negde upotrebljen, Tesla je šturo odgovorio da je bio u pregovorima sa nekim od najvećih kompanija za izgradnju brodova. Kako je Savo dalje zapitkivao ujak je postajao ljut I neveoljan za priču. Savo je saznao da je bio veoma zabrinut za sigurnost svojih pronalazaka i sve testove je radio uz veliku predostrožnost i tajnovitost jer je nekoliko puta bio žrtva manipulacija.

Danas se na Aljasci pod pokroviteljstvom Pentagona u okviru projekta HAARP vrši zagrevanje čestica jonosfere (na visini od 65 do 950 km) radio talasima ekstremno visoke i niske frekvencije gde se delovi jonosfere pretvaraju u viskotemperaturnu plazmu. Posledica su promene klime iznad odredjenog područija. Veruje se da su mnoge suše i poplave poslednjih godina, posebno u zemljama koje je američka administracija proglasila "osovinom zla", posledica ovog zastrašujućeg savremenog oružija.

                                              TEKSTOVI                                               ARHIVA

AUTO NA VODU NEĆETE VOZITI

Izgleda da automobil na vodu nije nikakvo čudo već tehnologija koja je još pre 20 godina mogla da se primeni. Ali, isprečili su se sebični interesi gramzivog naftnog kartela koji je zarad profita od "crnog zlata" lošim i zastarelim tehnološkim rešenjima već zatrovao čitavu planetu.

Piše: Ivona Živković

Vodonik je element broj jedan. Sačinjen od jednog elektrona i jednog protona. Veruje se da devedeset odsto svih atoma u Univerzumu pripada vodoniku. Ako se nešto može nazvati Stvoriteljem sveta ili božjom česticom - onda je to vodonik. On stvara sve. Drevni Grci su mu dali ime onaj koji stvara vodu.

Kada gori sa kiseonikom - oslobađa ogromnu energiju, kada hladi - duboko smrzava. Pri velikim pritiscima (preko 2,8 megabara) on se pretvara u metal. Snaga hidrogenske bombe (termonuklearne) je tako velika da su se čak i manijaci koji su je prvi testirali, najpre u SAD, pa u SSSR-u pedesetih godina, i te kako uplašili.

Naelektrisani atomi vodonika (joni) u određenoj koncentraciji (pH) stvaraju tečno tkivo - krv. U ovakvom tkivu nastaje život koji mi živimo i koji se održava pomoću kiseonika.

Samo u SAD se godišnje proizvede tri milijarde kubnih stopa vodonika i koristi za razne potrebe. Iako se praktično sagorevanjem nafte (tečnog ugljovodonika) u automobilima koristi energija vodonika, spaljivanjem u vazduhu ostaju toksična ugljenikova jedinjenja sa kiseonikom.

Zato je nastojanje da se za pogon u automobilima koristi već izdvojen vodonik kao gas, privuklo odavno mnoge istraživače.

Ideje su bile razne, napravljeni su mnogi projekti, kao i neki veoma uspešni prototipovi vozila. Ali, nijedan projekat još nije ušao u komercijalnu upotrebu.

 
Problem je, kao što možete pretpostaviti, profit koji ostvaruje naftni i bankarski kartel. Trgovina naftom održava vrednost dolara, a pomoću vrednog dolara mogu se kupovati mnoge druge strateške sirovine, ali i usluge i radna snaga. U suštini dolar je samo papir.

Oni koji danas kontrolišu naftna nalazišta i poseduju tehnologiju za njeno kopanje i preradu, na taj način kontrolišu i čitavo svetsko bankarsko tržište kao i berze.

Logično je što nisu voljni da se odreknu ovog unosnog biznisa.

Ipak, ogromna količina emitovanog novca (papira) stvara problem gde ga investirati. Zato bi možda ovom naftno-bankarskom kartelu koristila jedna nova tehnološka revolucija u SAD - stavljanje na tržište novih hibridnih automobila, koji bi kao pogonsko gorivo koristili vodonik gas. Naravno, pod uslovom da tehnologija proizvodnje ovakvog vodonika, njegova distribucija, kao i distribucija automobila, bude opet pod kontrolom istih transnacionalnih korporacija i njihovih investicionih fondova.

Da se sprema promena tehnologije u autoindustriji, ali i drugim industrijama, odavno postoje naznake.

MEDIJSKA PREDIGRA

Naime, već nekoliko godina traju intenzivne psihološke pripreme građana širom sveta istaknutom medijskom pričom o globalnom zagrevanju Planete zbog prevelikog emitovanja štetnih gasova u atmosferu, posebno ugljen-monoksida i ugljen-dioksida.

Konvertovanje toksičnog ugljen monoksida u manje tokičan ugljen dioksid putem katalitzatora u automobilima nije pravo rešenje jer se CO2 koji ide u atmosferu pojavljuje kao uzročnik stavarnja staklene bašte pa se Zemljina atmosfera, navodno, tako  pregrejava, tope se polarne ledene kapa, raste nivo mora i sl.

Na stranu to što ugljen dioksid zbog svoje težine ostaje u vidu smoga sasvim nisko pri tlu i što je fekat staklene bašte nophodan da bi se održala tempretura na Planeti pogodna za postojeće životne forme, zagađenost životne sredine (posebno u gradovima )  je ipak evidentna.

Poslednji incident sa istakanjem nafte u Meksičkom zalivu, koji predstavlja katasrtofu bez presedana, najubedljiviji je pokazatelj milionima Amerikanaca da se tu ipak nešto mora menjati. A uvođenje ove nove tehnologije mogao bi za SAD da znači i izlazak iz ekonomske krize. Da se pređe na korišćenje vodonika kao pogonskog goriva u automobilima pozvao je još 2003. Džordž Buš, koji je i sam član naftaškog klana. Njegova želja kao Teksašanina, (južnjaci su veći nacionalisti nego svernjaci “jenkiji”) pobuđena je čisto “patriotskim” razlozima (ako ste naivni nećete posumnjati) da se Amerikanci oslobode zavisnosti od arapske nafte. (Tajna je da SAD imaju još više nafte nego arapske zemlje, ali se ona još ne koristi…)

Tako se poslednjih godina na udarnim medijima u SAD vode opsežne diskusije o tome kako uvesti u igru nove hibridne automobile koji će imati gorivnu ćeliju na vodonik gas.

U promovisanje ovog koncepta uključio se i CNN, globalna televizija pod kontrolom naftno-bankarskog kartela i njegova zvezda Lari King. Od naftnih kompanija Shell se već pojavljuje sa svojim konceptom pumpnih stanica koje će distribuirati vodonik za automobile. Napravljena su i prototip vozila koja se tankiraju vodonikom. I Fox televizija promoviše ove ideje.

Ali pravo pitanje je: odakle će se dobijati vodonik koji će Shell točiti na svojim pumpama? Dobijaće se uglavnom iz zemnog gasa, iz jednog procesa koji je nazvan reformisanje hidrogena.

U tom procesu ugljovodonična goriva, a to su pored zemnog gasa i ugalj i nafta, reformiraju se tako što se iz njih najpre izvuče vodonik (sagorevanjem u fabrici ugljovodonika), a onda se on distribuira Shellovim stanicama gde se toči u automobile kao gorivo. U gorivnoj ćeliji automobila se vrši sagorevanje vodonika i kiseonika.

I tu je poenta ideje. Ugljovodonik iz nafte neće više biti sagorevan u karburatoru motora ostavljajući za sobom jedinjenja sa kiseonikom (npr.CO2) svuda gde se auto kreće, već samo u posebnim fabrikama. A da taj CO2, koji navodno sada završava visoko u atmosferi, ne bi išao tamo jer bi se sagorevanje ugljovodonika vršilo pod zemljom. Ugljen-dioksid bi onda bio kanalisan u specijalno izgrađena podzemna skladišta (kao što se radi sa nuklearnim otpadom) gde bi se čuvao stotinama godina.

Fabrike za sagorevanje ugljovodonika i skladištenje CO2 možete putem direktnih stranih investicija smestiti u sirotinjske zemlje koje se stručnim elaboratima pokažu kao geografski najprikladnije. I one će zbog ovakvih ulaganja u njihovu infrastrukturu biti srećne.

Daj šta daš, kad su ljudi gladni i bez posla, spremni su i da čuvaju belosvetske otpade. Sada vam je jasno zašto je agent bankarske oligarhije Džordž Soroš posvećen političkoj edukaciji srpskih mladih lidera, kao što je, na primer,edukovao na specijalnom kursu sadašnjeg ministra za zaštitu životne sredine Olivera Dulića. Ovaj ministar zato obilato promoviše Srbiju kao "ekološku" državu (čitaj spremnu da primi evropsko đubre i investicije koje idu uz njega) koja će u preradi nafte koristiti najnovije tehnologije i evropske standarde ( a koji su i te kako toksični). Dakle, sve je pitanje nečije paklene igre sa nečijom (ne)inteligencijom i neznanjem.

U stvari, 96 odsto hidrogena koji se danas proizvodi nastaje iz ovakvog reformirajućeg procesa, i to od prirodnog gasa (48 odsto), zatim sagorevanjem nafte (30 odsto) i uglja (18 odsto). Samo 4 odsto proizvedenog vodonika se dobija od elektrolize, odnosno procesa kojim se vodonik i kiseonik mogu dobiti razlaganjem vode pomoću električne struje.

Hidroksi gas (HHO) koji tako nastaje, poznat je zbog svog velikog sagorevajućeg potencijala i već je odavno komercijalizovan kao gas za zavarivanje, kuvanje, ali i kao pogonsko gorivo. Pitanje je samo kako ga dobiti u što većoj količini, uz što manji utrošak energije i što manje zagađenje vazduha.

Ali, problem je, kažu stručnjaci, što je potrebna velika količina električne energije da bi se elektrolizom dobila dovoljna količina ovog gasa, nazvanog još i Braunov gas. E, upravo taj problem je rešio još pre dvadeset godina jedan Amerikanac po imenu Stenli Majer. Praktično, on je konstruisao motor za automobil na - običnu vodu.

Nažalost, njegov izum je izazvao paničan strah kod naftaša, pa je učinjeno sve da se na to zaboravi. Zato za ime Stenlija Mejera, koji je rođen u Ohaju 1940, verovatno niste čuli. Ali, mnogi su u međuvremenu uspeli da shvate šta je on konstruisao.

Pogledajmo malo šta je to smislio Mejer i na čemu je praktično sam radio punih 30 godina. Iako nije bio formalno edukovan (zapravo ispranog mozga), bio je klikeraš i inovator.

MOĆNA REZONANTNA ELEKTROLIZA?

Mejer je praktično razradio način da u jednom procesu veoma kontrolisane elektrolize, iz vode izvlači vodonik tako što je veoma precizno kontrolisao protok elektrona, puštao ih i zaustavljao, stvarajući pri tome njihov jak naboj.

Svojim izumom on je praktično uspeo da iz ovakvog procesa dobije više energije od količine energije koju je bilo potrebno uneti za razdvajanje vodonika i kiseonika iz vode klasičnom elektrolizom. Proces elektrolize je zamislio tako da više koristi snagu napona, a ne količinu elektrona. A i one elektrone koji su proticali uspevao je da kontroliše i usmeri tako da mu se ne rasipaju.

Da objasnimo ovo malo više za laike kako bi to moglo da radi.

Napon je jedna od tri poznate sile, pored gravitacije i magnetizma. Napon nastaje usled razlike u količini elektrona na dve različite lokacije. Što je veća razlika u broju elektrona u jednoj lokaciji u odnosu na drugu, veći je napon. Da podsetimo da se u svakom atomu nalaze elektroni i protoni. Elektroni su čestice koncentrisane u orbiti oko jezgra, a protoni su u jezgru. Elektroni su negativno naelektrisane čestice, a protoni pozitivno. Atom vodonika ima jedan elektron i jedan proton, a atom kiseonika ima osam protona i osam elektrona. Kada se spoje dva atoma kiseonika i jedan vodonika, zbog nejednakog rasporeda elektrona u orbitama atoma molekul vode je bipolaran, tj. ima pozitivno i negativno naelektrisanu stranu.

Kada se ovakav molekul stavi u polje pod naponom, on se okreće na pozitivnu ili negativnu stranu. Klasičnom elektrolizom se u vodenu soluciju konstantno uvode elektroni koji svojom snagom postepeno kidaju energetsku (hemijsku) vezu u molekulu vode i on se na kraju pocepa na atom kiseonika i dva atoma vodonika. I to se naziva hidroksi gas (HHO).

U elektrolizi koju je razradio Mejer protok elektrona koji su pod velikim nabojem je sprečen, pa je molekul vode podvrgnut mnogo većem stresu tako da mu hemijske veze molekula slabe, ali se ne raskidaju sve dotle dok se to procesom ne naloži. Dakle, radio se o oslobađanju hidroksi gasa iz vode na zahtev.

Mejer je znao: ako se napon u elektrostatičkom polju podigne do izvesnog nivoa, elektroni bi bili strgnuti sa molekula vode. Zato je hemijske veze u molekulu slabio postepeno pomoću specifičnog pulsiranja na određenoj frekvenciji, ali tako da se atomske veze ne pokidaju već samo oslabe. Ako bi se pokidali, elektroni bi izleteli sa orbita i rasuli se nekontrolisano.

Tako je Mejer drmusao molekul vode pulsevima na određenoj frekvenciji, a što je postizao podešavanjem razmaka između elektroda i održavao atome u hemijskoj vezi, koja je postepeno slabila. Ovo postepeno pulsno naelektrisanje jonizuje vodonik i kiseonik pozitivno. Čestice onda počinju da se sudaraju pri konstantnoj brzini, a koja se može i povećati i tada nastaje efekat razdvajanja. Vodonik i kiseonik tada izlaze kao gas. Tako se umesto difuznog rasipanja elektrona kod klasične elektrolize (koja je zato energetski neisplativa), u ovom procesu koristila energetska snaga samog atomskog polja u orbiti elektrona. I to je smanjilo energiju neophodnu za dobijanje ovog efekta, a na kraju procesa oslobodilo energiju iz polja elektrona.

ENERGIJA VAKUUMA

Razmišljanja Stenlija Mejera u to vreme bila su nešto potpuno novo i većina edukovanih naučnika koji su se slepo držali Prvog i Drugog zakona termodinamike i učili da je međugalaktički prostor u svemiru prazan prostor (vakuum) to nije mogla da prihvati. A Prvi zakon termodinamike kaže da se energija može prenositi, ali se ne može stvarati i uništiti.

Ubaciti u proces elektrolize manje energije a dobiti više bilo je nezamislivo. Odakle je onda Mejer stvorio više energije nego što je uneo? Pa iz polja elektrona.

Ali i Majer je shvatio ono što je i Tesla davno pre njega shvatio: da ono što se nazivalo vakuumom zapravo nije bio prazan prostor već prostor napunjen slobodnim česticama, koji sadrži značajnu količinu energije, kako je to objavio još 1873. i priznati naučnik Džejms Klark Maksvel u svom poznatom radu "Rasprava o elektricitetu i magnetizmu" ( Treatise on Electricity and Magnetism).

Kasniji naučni radovi su ovaj prostor konačno definisali kao "univerzalnu energiju", "energiju nulte tačke", "haos", "energiju gravitacionog polja" ili "plazmu". Dakle, čitav međugalatički prostor je plazma ispunjena slobodnim česticama. U svemiru izgleda nema praznog prostora.

Kada se u takvom prostoru stvori i najmanji naboj, čestice se uznemire i pošto je prostor potpuno ispunjen, one nemaju gde da se pomere a da ne udare u druge čestice i nastaje sveopšte premeštanje u kome nastaje naelektrisanje i jonizacija i stvara se efekat stalnog - Stvaranja. I ne stvaraju se samo atomi i molekuli već se izgleda stvara i energija.

Da uzme naelektrisanje čestice nečega (da li  upravo vodonika) iz ove plazme (jonosfere), Nikola Tesla je smislio još pedeset godina pre Mejera kada je konstruisao svoju prijemnu opremu i motor za automobil. Svoj izum, motor na kosmičku energiju, testirao je na jednom Pierce Arrow modelu 1931. Po svedočenju njegovog rođaka Sava, veoma uspešno. A onda je čitavu skalameriju sa odašiljačem frekvencija, prijemnikom i nekakvim šipkama razmontirao i sklonio. Da li su te šipke bile slične onima koje se nalaze u Mejerovoj gorivnoj ćeliji? Razlika je možda bila samo u tome što je Tesla elektrone uveo u igru bežičnim putem.

Tek nedavno, 2005, japanski naučnik Naohiro Shimuzu je naučno potvrdio da korišćenje ultrakratkih pulseva može stvoriti novi oblik elektrolize, "sa mnogo boljom efikasnošću, ali i dalje inferiorno prema Faradejevim ograničenjima".

U jednom drugom radu se kaže: "Pronađeno je da korišćenjem ultrakratkog pulsa sa širinom od 300 nanosekundi, elektroliza se odigrava sa mehanizmom kojim dominira transfer elektrona koji je različit od konvencionalnog limitirajućeg difuznog procesa u DC elektrolizi".

Dakle, i edukovani naučnici su shvatili.

AUTO NA VODU IDE

Ali, kao ni Tesla, ni Mejer nije bio edukovani i titulirani teoretičar koji je radio sa formulama i razvijao velike teorije uz pomoć donacija i uhlebljenja na državnom ili privatnom univerzitetu, već pasionirani eksperimentator. Tako je vredno radio sam u svojoj kući u Grouv Sitiju u Ohaju, da bi početkom devedesetih godina sklopio svoju pogonsku sklameriju sa gorivnom ćelijom na vodu. Skalameriju je onda ubacio u prototip automobila koji je nazvao "Dune Buggy". I počeo da ga vozi. Na vodu.

U demonstraciji koju je izveo pred elitnim naučnim imenima iz Velike Britanije koji su došli da vide čudo tehnike - auto na vodu, a to su bili Michael Laughton, dekan za inženjering na Queen Mary College u Londonu, admiral ser Anthony Griffin, nekadašnji kontrolor u britanskoj mornarici, i dr Keneth Hindley, hemičar istraživač, Mejerova ćelija je na njihove oči proizvela daleko više mešavine vodonika-kiseonika nego što se može proizvesti običnom elektrolizom.

Prema svedočenju ovih ljudi najviše ih je zapanjilo to što je Majerova ćelija ostala hladna, čak i nakon više sati proizvodnje hidroksi gasa iz vode.

Napon iz generatora električne polarizacije cepao je molekul H2O veoma ekonomično sa utroškom izuzetno male energije. I to je izgleda suština te nove tehnologije i procesa pulsirajuće elektrolize - postepeno dovođenje molekula vode iz stanja tečnog u stanje gasne jonizacije kada zauzvrat otpočinje i proces lomljenja samog vodonika (njegovih atoma) i kada se destabilizuju i sami gasni atomi kako bi  oslobodili svoju atomsku energiju.

Dakle, ispada da se neki atomi vodonika cepaju, a neki ne. Iz pocepanih izlazi atomska energija.

U Mejerovoj skalameriji postoji i pojačivač strujnog napona koji sada neki sledbenici Mejerove ideje nastoje još da dorade tako da se pomoću njega može koristiti još manja energija za navedeni cilj. Proizvodnja gasa se tako kontroliše povećanjem i smanjenjem napona. Najmanji napon neophodan za ovaj proces je oko 1.500 V.

Ali, tamo gde je normalna elektroliza vode zahtevala protok struje koji se meri amperima, Majerova ćelija je postigla miliamperima.

Klasična elektroliza zahteva i dodavanje elektrolita u vodu, kao što je sumporna kiselina, kako bi se potpomogla provodljivost elektrona. Majerova ćelija je potpuno bila funkcionalna sa čistom vodom.

Majerov auto je išao bešumno, nije se zagrevao. Nije mu bio potreban rezervoar za hidrogen, nisu bile potrebne Shell hidrogen pumpne stanice, nije mu bio potreban zemni gas i nafta. Majer je procenio da bi sa 83 litra vode (jedan bojler) mogao da putuje od Los Anđelesa do Njujorka. Tvrdio je i da je zamenio klasične svećice sa "ubrizgivačima" koji uvode mešavinu vodonik-kiseonik u cilindre motora. Nakon što bi voda bila podvrgnuta specifičnoj električnoj rezonanci koja bi je postepenim pulsiranjem razbila u njene atomske sastojke, oslobođeni gasovi, vodonik i kiseonik, nakon sagorevanja ponovo bi se vratili u vodenu paru.

Tvrdio je da svaki auto u SAD može za 1.500 dolara da pretvori u auto na vodu.

Mejer je kao pronalazač dobio i seriju registrovanih patenata. Svoje pronalaske je tako i registrovao po delovima. Oni koji su ga poznavali kažu da je bio veoma oprezan i gotovo "paranoičan", baš kao i Tesla, u nastojanju da sakrije detalje svojih istraživanja. A razni radoznalci i stručnjaci su ga i te kako obilazili, čak mu zamerajući da sakriva detalje jer je običan prevarant.

U dokumentarnom filmu Previše blizu Sunca, 1994, BBC mu je, na preporuku već pomenutih britanskih stručnjaka, dao prostor da prikaže ovaj svoj automobil. I šira javnost je tada čula za ovo otkriće.

Američka vojska i te kako je bila zainteresovana da se dočepa ovog pronalaska, baš kao i naftni biznis. Vojska je htela da koristi ovakve motore samo za sebe, a naftaši (navodno iz Arabije) su mu nudili milijardu dolara za otkup svih prava, s tim da na svoj izum zaboravi i da za njega niko više ne sazna. Mejeru se to nije dopalo i on je nastojao da sam dođe do nekog finansijera za dalja istraživanja koja bi vodila komercijalizaciji automobila. I to se moćnima nije dopalo.

Tako je Majer 1996. na osnovu "stručnih" procena izgubio jedan višegodišnji sudski spor u kome je od  jednog "potencijalnog finansijera" optužen da je težak prevarant (jer nije pristao da finansijeru otkrije sve detalje svog rada) i naloženo mu je da plati obeštećenje od čak 50.000 dolara. "Stručnjaci" su na sudu potvrdili da je njegov izum nemoguć jer je njime prekršen Prvi i Drugi zakon termodinamike.

ZLOČIN BEZ KAZNE

Dvadeset prvog marta 1998. Mejer je sa porodicom otišao na ručak u jedan restoran u gradu u kome je živeo (Grouv Sitiju) u Ohaju. Nakon ručka je u jednom trenutku naglo istrčao iz restorana  i povikao da je otrovan. Umro je nekoliko trenutaka kasnije, na parkingu.

Zvanična dijagnoza je bila cerebralna aneurizma. Po svedočenju njegovog brata, nekoliko dana nakon smrti u njegovu kuću su došli državni agenti i odneli njegov auto na vodu Dune Buggy  i pokupili svu skalameriju iz njegove radionice. Na svu sreću, jedan Stenov prijatelj je pre njih uspeo da skloni njegove crteže i beleške koje je vodio tokom eksperimenata. I čuvao ih je sve do svoje smrti, kada ih je njegova žena konačno preko interneta publikovala u celosti.

Danas mnogi pokušavaju da rekonstruišu Mejerov motor na osnovu njegovih skica i beležaka.

I Herman Anderson (1918-2004) koji je decenijama radio kao konsultant pri NASA kao i u američkim vazduhoplovnim pogonima, smislio je sličnu konstrukciju motora sa pogonom na čistu vodu. Motor je ugradio u svoj chevrolet cavalier još 1972. Vlast Tenesija mu je dozvolila da svoj auto na vodu vozi, ali mu je zabranila da svoj izum komercijalno koristi.

                                        TEKSTOVI                                               ARHIVA

Љубодраг Дуци Симоновић гост радио Атлантиса

Небојша

У прошлонедељној радио емисији Атлантис (20.06.2010.) коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић.

Радио емисија - линк

Дуци је можда као никад досад, у једном бриљантном и надахнутом наступу, сажeо све неопходне чињенице које су потребне да разбуде и пробуде народне масе на бунт: људе, раднике, грађане… јер и на њима је одговорност за немо посматрање немилосрдног уништавања њихових држава, привреда, природе и света од стране помахниталог разарајућег капитализма који има и екоцидни карактер, тако да се некадашња борба људи за слободу, трансформише у бору за голи опстанак, како свој, тако и опстанак живота на Планети Земљи, јер једно без другог не иде.
У смислу екоцидности и монструозности капитализма, Дуци је споменуо најновију и до сада највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, а то је изливање енормних количина нафте, са 1.6 км. дубине, из постројења потонуле платформе у мексичком заливу, а предвиђа се да ће се заустављање излива нафте десити тек у августу. Која је то катастрофа за биљни и животињски свет не треба ни причати! За ту катастрофу се већ сада прича да око 5 пута надмашује Чернобилску! Један детаљ ће вам открити помраченост тих капиталистичких умова.

Компанија Бритиш Петролеум („БП“) је признала да су постојали снажни знаци упозорења да је природни гас ушо у бушотину готово сат времена пре експлозије на платформи, но и поред тога руководиоци те компаније су донели одлуку да се настави са бушењем!

Пошто је Дуци обухватио доста тема, рећи ћу само нешто од тога, а остало ћете послушати сами. Говорио је о томе да су све велике манифестације попут олимпијских игара, разних светских првенстава, попут садашњег у фудбалу итд… само обична легализована пљачка грађана у државама које организују те хипнотичке спектакле. Било је речи о спортским спектаклима, музичким, разним заглупљујућим емисијама на малим екранима попут „Фарма“ и сличних, као духовној дроги са намером да у људима убије ум, да не размишљају о егзистенцијалним проблемима, већ да „док брод тоне“ они само губитнички као потрошачке „животиње“ компензирају своје добровољно губитничке животе.

Дуци је говорио и о свом напуштању олимпијаде у Минхену 1972-ге, о себи, о злоупотреби деце у спорту, о фашистима по опредељењу на челу олимпијског покрета, о томе да се капиталистичка кула од карата незаустављиво руши, само је питање тренутка када ће у Европи наступити стравична криза и економско-финансијски слом, о потреби да се ми као народ и грађани стиснемо и организујемо у борби за опстанак, у борби за праведно и хумано друштво у својој земљи…!

Download link

                                     TEKSTOVI                                               ARHIVA

VAKCINISANJE INTERNETA

Vanja J. Vučenović

I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i    satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini             

                                                         (Otkrivenje 12.9) 

 

Taman što sam pomislio kako je globalna “stara zmija”, sa svim njenim lažima o “svinjskoj pandemiji” i namerom da čovečanstvu ubrizga genocidne vakcine , bar za neko vreme zbačena u tamu iz koje je uostalom i proizašla, eto nje nama opet. Podigla je ona svoju glavu ponovo bez problema, bez bilo kakvog stida ili makar osećaja odgovornosti, kao da se ništa nije desilo, kao da nije totalno raskrinkana i ogoljena u svojoj mračnoj “orvelovskoj” nameri  da ovom, još koliko-toliko svesnom svetu zada još jedan  udarac u pravcu, pogodićete već – oduzimanja slobode. Makar  da se ta “zmija” i sto puta sakrila iza Svetske zdravstvene organizacije (SZO) -  mož' mislit autoriteta - za nas više nema laži, nema prevare.  Ako ćemo pošteno, ukoliko vas sećanje dobro služi, prisetite se samo koja je bila uloga SZO u danima “raspirivanja” pandemije i podmetačine sa vakcinama?  Pa upravo nas je SZO, preko “naših” zdravstvenih šegrta i premudrih epidemiologa,  čitavu prethodnu  godinu ubeđivala kako je od životne važnosti da se što pre, svi do jednoga,  vakcinišemo jer će u suprotnom nastupiti sveopšti potop, približan Armagedonu , koji , da se razumemo i ne lažemo, “ekipa iluminiziranih “Olimpijaca” s vrha željno već godinama  provocira i iščekuje.  Ali, to je već tema za neki naredni tekst.

I odjednom je sve zastalo. Pandemija isparila a vakcine proglašene kao bespotrebne?! Zamislite, prvo su podigli čitav svet na noge, uteravši nesnosan strah u kosti svakom poštenom čoveku, da bi jednog dana tek  tako,  bez bilo kakvog objašnjenja i pojašnjenja,  prekinuli svoju “svinjsku baladu”? Samo su nam nemušto saopštili : gotovo je, predstava je završena!  I čemu onda služi SZO, i na čemu onda, molim lepo, ta institucija zasniva svoj kredibilitet i autoritet?  Pa šta treba da zaključim, da nas je SZO sve vreme, u stvari, obmanjivala? Pitam se, za čiju korist i u čijem interesu sve to radi ? I šta mi nakon svega  preostaje nego da zaključim: da je upravo ona pokrovitelj “paklenog plana” koji su in vivo sprodile farmaceutske kuće i pojedini nadobudni državni činovnici, da ne kažem ministri, i fela premudrih epidemiologa? U redu, neko je uzeo silni profit na vakcinama, i to je danas jasno i vrapcima na grani. Ali postoje tu još neka neugodna pitanja na čije potencijalne odgovore sam upozoravao od samih početaka ove “svinjarije” vezane za pandemiju, proizvodnju vakcina i obavezno vakcinisanje.

Zato, još jednom pitam, iako sam sve sigurniji u odgovor do kojeg sam došao, da li iza svega ovoga postoji  i nešto dublje i mračnije po sudbinu čovečanstva; kome je bilo potrebno  da ispita kojom brzinom će se “novi grip” širiti, i koliko ekspresno i spretno će biti  organizovane službe u nacionalnim okvirima zadužene za sprovođenje, pokazale se u prethodnom periodu, gotovo nasilnog  vakcinisanja? Kada kažem gotovo nasilnog, to nikako ne znači da u nekom budućem naletu “slučajno nastalog “ i mutiranog virusa neće biti prinude u cilju sveopšteg pelcovanja svetskog stanovništva, a ponovo pod pokroviteljstvom upravo pominjane filantropske SZO.  Da li nas kroz godinu, dve, tri, ili deset očekuje neki novi, recimo, ovčiji ili goveđi grip? Šta će nam tada spremiti, kakav smrtonosni koktel u vakcinama, i kakvim zakonima će nas obavezivati da poslušno primimo vakcinu? I šta će se desiti ukoliko i tada svemu tome kažemo odlučno NE? Poznati istraživač fenomena svinjskog gripa Jane Burgermeister  je u jednom od svojih intervjua navela da je došla do dragocenog podatka da  postoje ozbiljne indicije da se u pojedinim demokratskim zemljama Evrope, zamislite,  pripremaju takvi drakonski  propisi, prema kojima, svakom pojedincu koji se ubuduće bude  odupirao vakcinaciji, preti oduzimanje osnovnih ličnih, političkih i ekonomskih prava. Dakle, svojevrsna ekskomunikacija iz društva, i to do smrti, naravno. Ovakav scenario ni u kom slučaju nije nemoguć, i nikako ga ne bi trebalo isključivati ukoliko se ima u vidu kolika se samo tenzija napravila povodom prethodne propale vakcinacije. Verovatno se sećate kako nam je ministar pretio da će se on lično postarati da se svi do jednoga vakcinišemo. Zabrinut je, kobajagi, za naše zdravlje, ma nemojte mi reći! Na koji način je pokazivao tu svoju brigu, željom da nas ekspresno vakciniše nedovoljno ispitanim vakcinama? Zašto mu se baš toliko žurilo? Dakle, čitav scenario koji smo preživeli otvara neka suštinska pitanja na koja bismo morali što pre naći odgovore, jer je to, pobogu ljudi, u našem interesu, a ovi nekog sledećeg puta, neće pitati dvaput. Budite uvereni u to. Jer kada “gazde s vrha” ponovo budu nešto naredile, dvorska luda će morati to i da "odradi", usput zabavljajući gazdu, sa sve osmehom na licu. I bez obzira na sve potencijalne posledice po sve nas.         

Čuli ste već za “teoriju zlatne milijarde”. Ukoliko niste, iako je mala verovatnoća za tako nešto, krajnje je vreme da se upoznate sa njom, te da je dovedete u kontekst pominjane pandemije svinjskog gripa i vakcinisanja i da malo više porazmislite o toj civilizacijskoj temi.  A onda, naravno,  sami izvodite zaključke, jer, ja ne želim da vam namećem  svoje mišljenje, uostalom, kao ni do sada.

 

Ali, čisto da vas obavestim o još jednom važnom aspektu. Mnogi inostrani i uistinu nezavisni intelektualci, stručnjaci i priznati zdravstveni radnici su upozoravali da se putem obavezne vakcinacije, zapravo, namerava sprovesti akcija globalnog čipovanja nanotehnologijom, kako bi se uspostavila potpuna kontrola nad životom svakog čoveka na planeti.  Ne bi bilo zgoreg da i o ovom bitnom  aspektu dobro razmislite. Poznato vam je i to da upravo na tu, posve izvesnu, opasnost upozoravamo sve vreme. Odgovore na  sva  ta pitanja svakako nećete dobiti od resornog ministra ili dežurnog epidemiologa koji su u poslednje vreme, posle fijaska vakcinacije zauzeti igranjem žmurke i čovek više ne može pošteno ni da ih vidi niti čuje.  

A sada se vi, poštovani čitaoci, verovatno već  pitate zbog čega je kod mene prisutna tolika doza rezigniranosti kad pišem o ovom fenomenu i o ovoj temi. Pa onda da vam i otkrijem šta je ono što je “dolilo ulje na vatru”. To je, u stvari, i prava tema ovog teksta. I naravno da sam najslađe ostavio za kraj. Ne znam koliko vam je poznato, ali pre nekoliko dana objavljeno je zanimljivo saopštenje  Svetske zdravstvene organizacije,  u kome se navodi  da su “novi mediji poput Twittera, blogova i mailova, poremetili informisanje u vezi s novim gripom H1N1“, te da verovatno potrebno ozbiljno razmotriti i taj problem u nekim sledećim velikim zdravstvenim krizama. O čemu se radi, sada im je internet kriv? Kako da shvatimo sve ovo mi koji smo sve vreme „pandemije“ istrajavali u nastojanju da se saopšti i obelodani istina o svim ovim značajnim fenomenima po čovečanstvo? Da li oni to prete ukidanjem interneta  i da li to oni nameravaju i njega da „vakcinišu“? Da unište i ograniče poslednju oazu slobodne reči i slobodnog i kritičkog mišljenja, kako bi onda nesmetano i bez bilo kakvog otpora sprovodili u delo svoju još nedosanjanu „zlatnu milijardu“? Predosećam da će u nekoj skorijoj budućnosti  lukava „zmija“ i tako nešto pokušati, ali mogu lično, u svoje ime, da joj obećam da neće ići baš sve po planu koji prevarno pravi i kroji kroz vekove. Kontraudar takvom, sve izvesnijem, scenariu će i tada postojati, a globalni „prosvetljeni“ šegrti neka se ne zanose niti uznose previše, jer bi se mogli iznenaditi otporom na koji će zasigurno naići. Nećemo se štedeti ni tada, kad god to bilo. Čekamo i taj trenutak, kad god on nastupio.

Naravno, to je tema za razmišljanje i za ove „naše“ lokalne lakeje globalizma, ukoliko bi i pomislili ili se, ne dao im Bog, odlučili na takav korak. Ali  ponavljam, na sve su oni spremni, jer da imaju i atom obraza otišli bi zauvek, zajedno sa izmišljenom pandemijom. Isparili. Ipak, ne treba insistirati, jer pitanje morala, časti i obraza su za neke misona imenica i nedostižna kategorija.

S druge strane, jedna stvar, ipak, ohrabruje. Verovatno ste čuli kako mudri ljudi govore da je narod najopasniji onda kada ćuti. Primećujete li da se ovaj naš srpski  poslednjih godinu dana gotovo i ne čuje? Mudruje i čeka.  Kažu i da je sit svega, svih silnih obećanja... Posebno su mu prisele pandemije i vakcine. A naročito mu pripada muka od ministara i epidemiologa koji se „brinu“ za njegovo zdravlje.

 
Ali, kada malo bolje razmislim, ko zna zašto je sve to dobro. 

Dakle, mi ćemo da čekamo.

Pa da vidimo, onda, ko će se usuditi da „vakciniše“ internet..

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

MRAČNO "PROROČANSTVO" KLUBA BILDERBERG

PUT KA GLOBALNOM ROPSTVU?

Priredio Vanja J. Vučenović

O Bilderberg grupi smo već dosta pisali i govorili u okviru Srpske analitike, u nekom prethodnom periodu. Ovog puta ćemo se, u najkraćim crtama, pozabaviti nekim od temeljnih ciljeva kojima se u svom delovanju rukovodi ova grupa, možda i najmoćnijih, pojedinaca (“iz senke”) današnjice. Članovi Bilderberga ne žele, naravno, da „obični“ ljudi saznaju kakvi su njihovi planovi za budućnost sveta, jer to bi zasigurno izazvalo globalnu pometnju neslućenih razmera i opasnost po rušenje postojećeg „globalnog poretka stvari“. Bilderberzi ne žele tako nešto ni u svojim najluđim snovima. Osnovni cilj ove grupe mogao bi se svesti na jednu prostu rečenicu: stvaranje jedne jedinstvene svetske vlade s jedinstvenim globalnim tržištem, koje nadzire jedinstvena svetska vojska i finansijski reguliše svetska banka koristeći globalnu monetu.

Naredna nabrajanja pokazuju kojim sve sredstvima bilderberzi nameravaju da ostvare ovu svoju viziju jedinstvenog (porobljenog) sveta:
      

Jedinstveni međunarodni identitet

Osposobljavanjem međunarodnih tela da „iznutra“ zatru nacionalne identitete, bilderberzi nameravaju da uspostave skup univerzalnih vrednosti. U budućnosti neće biti dozvoljeno da se propagiraju druge vrednosti.

Centralizovana kontrola ljudi

Sredstvima i metodama pojedinačne, a posebno kolektivne kontrole uma, bilderberzi nameravaju da prisile čitavo čovečanstvo da se pokorava njihovim naredbama. Njihov plan je precizno opisan u knjizi najmračnijeg ideologa američke geopolitike Zbignjeva Bžežinskog Tehnotronska Era (Tehnotronic Era). Bžežinski ima impresivnu biografiju. Doktorirao je 1953. godine na Harvardu i smatra se jednim od idejnih tvoraca Trilateralne komisije. Ne samo da je bio član Savetodavnog odbora Foreigne Intelligence za vreme mandata Ronalda Regana i kopredsednik Odbora za nacionalnu bezbednost Džordža Buša seniora, već je bio i blizak saradnik Henrija Kisindžera. Bžežinski, između ostalog, predviđa da će, pod novim svetskim poretkom, nestati srednja klasa i da će u postojati samo dve klase: klasa vladara (upravljača planetom) i klasa slugu (robova).

Nulti razvoj društva

U postindustrijskom periodu biće neophodan nulti razvoj društva da bi se zatrli vesnici prosperiteta. Kada postoji prosperitet, postoji i progres. Prosperitet i progres onemogućavaju sprvođenje represije, a ona vam je neophodna ako želite da podelite društvo na gospodare i sluge. Nulta tačka će ujedno označiti i kraj industrujalizacije i proizvodnje nuklearne energije. Preostala američka industrija biće preseljena u siromašne zemlje poput Bolivije, Perua, Ekvadora ili Nikaragve, u kojima postoji jeftina radna snaga. Jedan od najvažnijih ciljeva organizacije NAFTA tada će biti ostvaren.

VIDEO LINK    

Depopulacija velikih gradova

Na osnovu probe koju je izveo režim Pola Pota u Kambodži, jedna od filijala grupe Bilderberg – Rimski klub – sačinila je genocidne planove za SAD i ostatak sveta.

Eliminacija četiri milijarde ljudi do 2050. godine

Bilderberzi planiraju da ratovima, izazivanjem nestašica i gladi, kao i proizvodnjom raznovrsnih smrtonosnih bolesti do 2050. godine smanje broj svetske populacije za četiri milijarde duša. To su ljudi koje Dejvid Rokfeler i Henri Kisindžer nazivaju „beskorisnim izelicama“. Ipak, bolesti su nasumične i nepredvidive i mnogi „izabrani“ (uprkos vakcinaciji) mogu da se inficiraju i umru.

„Od preostale dve milijarde ljudi, 500 miliona će činiti japanska i kineska rasa, zato što su to narodi koji su vekovima potlačivani i koji su navikli da se pokoravaju autoritetima“, kaže Džon Kolman. Doktor Džon Kolman, penzionisani obaveštajac MI6, otkriva kako je Komitet 300, Bilderbergov „stariji brat“, poručio od Sajrusa Vensa „dokument koje bi činile preporuke o najefikasnijem načinu da se takav genocid izvede“. Prema Kolmanovom istraživanju, koji je jedan od najcenjenijih istraživača fenomena novog svetskog poretka, taj dokument je naslovljen Global 2000 Report i „prihvatili su ga i odobrili u ime američke vlade predsednik Karter i Edvard Maski, tadašnji državni sekretar“. Prema Global 2000 Report, populacija Amerike treba da se do 2050. godine smanji za sto miliona.

Neprekidno stanje neizvesnosti

Veštački stvaranim krizama (ekonomskim, psihološkim i dr.) koje će držati ljude pod neprestanom presijom – fizičkom, mentalnom i emotivnom – moguće je držati ih u neprekidnom stanju neizvesnosti. Oni će biti previše umorni i iscrpljeni da bi odlučivali o svojim sudbinama. Krajnji cilj je do te mere zbuniti i demoralisati ljude, „da bi se, suočeni sa previše izbora, predali opštoj apatiji“. Ne živimo li upravo sa takvim stanjem svesti danas?

Centralizovana kontrola obrazovanja

Jedan od razloga zašto Evropska Unija, Američka unija i buduća Azijska unije žele da uspostave veću kontrolu nad obrazovanjem u celini jeste da bi omogućili globalistima jedinstvenog sveta da „sterilišu“ pravu istoriju sveta. Njihovi napori danas daju vidljive i naravno, po sudbinu svih nas, porazne rezultate. Današnja omladina zna veoma malo o istoriji naroda kome pripada, ličnim slobodama i pravima i istinskom značenju slobode. Iz perspektive globalista, to olakšava borbu protiv neprincipijelnog protivnika.

VIDEO LINK

Centralizovana kontrola spoljašnje i unutrašnje politike

Danas Sjedinjene Američke Države utiču na spoljašnje i unutrašnje poslove suverenih država čitavog sveta. U ovom trenutku bilderberzi kontrolišu i aktuelnog američkog predsednika Baraka Obamu, kao što su donedavno kontrolisali politiku Džordža Buša.

Uloga Ujedinjenih nacija

Bilderberzi planiraju da preko postojećih Ujedinjenih nacija, dakle na njenim temeljima ili možda ruševinama, postepeno obrazuju jedinstvenu vladu i nametnu neposredni porez „svetskoj populaciji“.

Širenje NATO-a

Kako UN budu intervenisale na sve više globalnih neuralgičnih tačaka, kao u Avganistanu ili Iraku, tako će i NATO sve više, ali neprimetno, postajati jedina „validna“ globalna vojska Ujedinjenih nacija.

Jedinstvena država socijalnog „blagostanja“

Bilederberzi predviđaju jedinstvenu državu socijalnog „blagostanja“ u kojoj će poslušni robovi biti nagrađivani, a nekonformisiti biološki istrebljeni.

(korišćeni izvori – Danijel Estulin, „Istinita priča o klubu Bilderberg“, Džon Kolman, „Hijerarhija zaverenika:Komitet 300“, William F. Jasper „ Globalna tiranija – korak po korak“)

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

Помозимо Jane Burgermeister

 ...јер је она помогла милионима откривши превару звану свињски грип!

Небојша

Помозимо Jane Burgermeister тој храброј новинарки и жени која је упозорила цео свет о манипулацијама Светске Здравствене Организацијe (СЗО), компаније Baxter International и осталих водећих фармацеутских светских кућа у вези са птичјим и свињским грипом. Аустријска влада има намеру да је оптужи и изведе на суд под оптужбом да је Jane некакав теоретичар завере, мада је она све своје оптужбе против СЗО, УН-а и компаниије Baxter поткрепила доказима и то све послала америчкој FBI. Али корупција у одговарајућим институцијама је велика, најважнији људи су на платном списку великих фармацеутских кућа, а све то контролишу светски моћници, мега капиталисти. Но нико још не одговара, јер реалне пандемије свињског грипа није ни било, а најављивано је да ће све то бити „тако страшно“. Пошто сам о томе већ доста писао,  сад бих желео да више времена посветим тој храброј жени.

Ево њене изјаве о кампањи аустријске владе која води против ње с намером да је судски гони, психички сломи, оптужи и ухапси:

Jane Burgermeister говори о намери аустријске владе да је оптуже и изведу пред суд, као и о позадини тог прљавог чина.

Овде Jane помиње да је требала да се појави на суду 12-ог августа ове године, но нигде нисам нашао информацију да ли се то заиста десило, чини ми се да још није. Jane је под тешким психичким притиском и тортуром, на свом блогу је најавила и самомоубиство, рекавши да се не плаши смрти, већ да је боље убити се него да буде злостављена, да је ухапсе и изведена пред аустријски корумпираним судствоим. То сам прочитао на њеном блогу, на енглеском је и ко зна енглески може прочитати цео тај текст:  

http://birdflu666.wordpress.com/2010/07/

Ова храбра жена, у горњем приложеном видео прилогу, објашњава зашто аустријска влада, а по мени и не само та влада већ и једна светка – иза сцене, жели да је се реши. Разлог је вема једноставан. Планира се још масовних вакцинација грађана широм света у блиској будућности, још „великих пандемија“ које ће људима донети само патњу, више болести од последица вакцинација, више разних отрова у организам, и вуше смрти!

И зато треба уклонити храбре особе попут Jane Burgermeister који јавно упозоравају људе од опасности разноразних вакцинација и вакцина пуних токсина и токсичних твари, јер вакцинација са свињским грипом је доживела светски фијаско. То све није по вољи владара планете и њихових фармацеутских кућа, они би желели послушне људе, робове, да би их мало проредили,  до њихове златне милијарде. Зато храбрим људима, садашњим и будућим, треба утерати страх на примеру Jane Burgermeister, да више не упозоравају људе на опасности које носе непроверене и лоше вакцине, а вероватно се и припремају разна законска акта за присилну вакцинацију приликом „опасних пандемија“.

Ова храбра жена, Jane Burgermeister, заслужила је да се барем помолимо за њу, да се спаси злотвора који желе да јој науде, да је психики униште, сломе и стрпају у затвор. Толико можемо! Она је помогла нама и милионима широм света да схватимо позадину око свињског грипа, и многи су се захваљујучи њој спасили и избегли вакцинацију.

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

Ekološka katastrofa u Madjarskoj

Izlio se hemijski otpad, dve osobe poginule

Dve osobe su poginule, dve nestale, a više desetina je povređeno danas u Mađarskoj, kada je došlo do izlivanja hemijskog otpada između mesta Ajka i Devečer, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter.

Više od 60 ljudi je zadobilo povrede, od koji je desetak životno ugroženo.
B
lizu 700.000 kubnih metara hemijskog otpada izlilo se usled havarije na rezervoaru u jednoj fabrici za preradu aluminijuma u Mađarskoj, poplavivši delove dva sela, saopštila je služba za vanredne situacije.

Portparol jedinice za reagovanje u slučaju katastrofa okruga Vesprem Đorđi Bakoš izjavio je Rojtersu da su delovi sela Kolontar i Devečer pogođeni izlivanjem hemijskog otpada koji sadrži "visoke koncentracije teških metala".

Portparol Ministarstva za vanredne situacije Đerđi Bakoš je kazao da su vatrogasci upućeni da izbave decu iz lokalne škole, pošto je drumski i železnički saobraćaj u oblasti onesposobljen.
Izlivanje otpada ugrozilo je oko 400 kuća, odnosno jednu trećinu objekata u selu Devečer.
Vatrogasne službe zamolile su lokalno stanovništvo da napusti oblast i ono je u traktorima odvezeno iz kuća.

"Usled izlivanja hemijskog otpada, oštećen je i jedan gasovod u blizini naseljenog područja", rekao je portparol druge agencije Đorđi Totoš.

Reč je o hemikalijama koje imaju alkalno dejstvo i ukoliko dođu u kontakt sa kožom, najbolji način za neutralizaciju je ispiranje većom količinom vode, dodao je Totoš.

Služba za informacije o železničkom saobraćaju Mavinform je saopštila da vozovi između Kolontara i Devečera na liniji Budimpešta - Sekešfehervar-Sombatelj ne saobraćaju i da putnike prevoze autobusi, navela je mađarska agencija.
U toku je istraga o uzrocima nesreće.

========================================================================

Nema novih žrtava lavine mulja, troje se vode kao nestali

Portparol mađarskog Ureda za odbranu od katastrofa Đerđ Bakoš izjavio je danas da nema novih žrtava lavine mulja, koja se pre dva dana dogodila u okolini Ajke, u županiji Vesprem, ali se tri osobe vode kao nestale.

Mulj i industrijski otpad iz rezervoara Mađarske fabrike aluminujuma "MAL" oduzeo je do sada četiri života, među kojima su dvoje dece, a više od 120 ljudi je povređeno.

Svi nastradali su iz Kolontara, nešto bolje su prošli meštani Devečera, a crvenkasta zemljana lavina stigla je i do Šomlovašarhelja. Sinoć je u Kolontaru održan forum građana, gde su mnogi sa rezignacijom rekli da je selo "mrtvo" i da nema nikakvu budućnost.

Vojska, policija i pripadnici drugih službi, međutim, čine sve da se život u ta tri naselja vrati u normalu. Čiste se i dezinfikuju ulice i kuće, preko Torna potoka je postavljen oštećeni most, a umesto drugog, kojeg je lavina odnela, vojnici su tokom noći montirali pontonski.

Čine se i veliki napori da zagađenje preko potoka i rečica ne dospe u Rabu, a potom u Dunav.

Policija je počela istragu u MAL-u, kako bi se utvrdilo da li je brana u kojoj se drže industrijski otpad, ostaci ruda i drugo blato prepuno teških metala, od kojih su neki blago radiokativni, napravljena po propisima i da li je adekvatno održavana.

Premijer Viktor Orban sinoć je rekao da se ne radi o prirodnoj katastrofi, već da je u pitanju ljudska greška, zbog koje neko mora krivično i materijalno da odgovara.

EU zabrinuta zbog ekološke katastrofe u Mađarskoj

Evropska unija je danas izrazila zabrinutost da bi mulj i industrijski otpad iz Mađarske moglo da izazovu ekološku katastrofu širih razmera.

Portparol EU Džo Henon kazao je da je EU spremna da pomogne ukoliko razmere zagađenja budu veće, prenela je agencija AP.

"Zabrinuti smo, ne samo zbog životne sredine u Mađarskoj, već i zbog moguće (štete) preko granica", kazao je Henon.

Najveći razlog za zabrinutost je tok Dunava koji, južno od Mađarske, prolazi kroz Hrvatsku, Srbiju, Rumuniju, Bugarsku, Ukrajinu i Moldaviju, pre ulivanja u Crno more.

===============================================================

Zatrovano blato preti Dunavu

Mađarske vlasti proglasile su juče vanredno stanje u tri županije na zapadu zemlje nakon izlivanja milion kubnih metara kontaminiranog crvenog mulja iz fabrike aluminijuma u gradu Ajka. U sedam sela smrtno su stradale četiri osobe, među kojima dvoje dece, dok je 116 ljudi povređeno. U naletu otrovnog mulja stvorenog rafinacijom rude boksita nestalo je šest osoba čija sudbina do juče po podne nije bila poznata.

Zoltan Ileš, državni sekretar za zaštitu životne sredine Mađarske, uoči sednice kriznog štaba, izjavio je da se radi o ekološkoj katastrofi bez presedana, koja može da ima teške posledice ne samo po ljude, već i po biljni i životinjski svet, pogotovo ako opasne materije iz obližnje reke Marcal dospeju u Rabu, a potom u Dunav.

Nacionalna kancelarija za vanredne situacije Mađarske objavila je da je mnogo ljudi zadobilo opekotine i iritaciju očiju od olova i korozivnih materijala koji su bili u mulju. Razorna sila bujice rušila je automobile sa puteva, oštetila mostove i naterala na evakuaciju oko 400 meštana sela u županijama Vesprem, Đer-Mošon-Šopron i Vaš.

„U županiji Vesprem se katastrofa i desila, dok je vanredno stanje u druge dve županije proglašeno pošto bujica mulja ide ka njima“, kazala je Ana Nađ, portparolka mađarske vlade.

Spasilačke ekipe juče su ubacivale malter u reku Marcal kako bi neutralisale otrovni mulj i sprečile da se kontaminirana bujica ulije u Dunav.

U najteže postradalim selima Kolontar i Devečer lavina mulja mestimično je dostizala visinu i od dva metra. Prema informacijama mađarske novinske agencije MTI, u Devečeru juče nije bilo struje, vode i gasa. Sve četiri prijavljene žrtve stradale su u Kolontaru.

„Ovakva nesreća se do sada nije dogodila nigde na svetu, a slična je bila samo ona na Korzici, pre nekoliko godina, kada se crveni mulj izlio iz tamošnje fabrike aluminijuma u more“, rekao je Ileš. Po njegovim rečima, do sada se iz fabrike u Ajki, gde su na više mesta popucale brane rezervoara, izlilo oko milion kubnih metara mulja. Rezervoar drži oko 50 miliona kubika sivog i 30 miliona kubika crvenog mulja, od kojih je taj drugi blago radioaktivan.

Tokom noći između ponedeljka i utorka, specijalne ekipe obučene u zaštitna odela ispirale su ulice kroz koje je prošla crvena bujica. Juče ujutru u domu Tunde Erdelj u Devečeru visina mulja je još uvek iznosila 1,5 metara.

„Kad sam čula tutnjanje bujice, imala sam samo toliko vremena da iskočim kroz prozor i popnem se na veću visinu“, priča uplakana žena.

================================================================

Toksični mulj dospeo u Dunav

Zagađeni crveni mulj, koji se pre četiri dana izlio iz rezervoara fabrike aluminijuma u mestu Ajki na zapadu Mađarske, danas oko podneva dospeo je u Dunav, saopštila je Glavna uprava Državnog ureda za borbu protiv katastrofa.
Mađarski nadležni organi čine sve da se neutrališe zagađenje vodotokova od mesta nesreće bez presedana, pa sve do Dunava.

U potok Torna i rečicu Marcal je bačeno više desetina tona gipsa i stotine hektolitara sirćetne kiseli, kako bi se smanjila količina alkalnih materija u vodi.

Tim postupkom vrednost pH faktora je smanjena sa početnih 13,5 na ispod 10, što je na skali od nula do 14 veliki napredak i uliva nadu da se zagadjenost neće dalje širiti Dunavom.

Potok Torna je, nizvodno od Kolontara, naselja najviše pogodjenim talasom mulja, praktično mrtav, ali u rečicama Marcalu i Rabi, prema rečima portparola pomenutog ureda Tibora Dobšona, za sada nije došlo do pomora riba.

Negativne posledice nisu primećene ni u Mošoni-Dunavu, pritoci Dunava koja se u mestu Đeru spaja s Rabom. 

U istragu šta se deselo s rezervoarom fabrike aluminujuma "MAL" kod Ajke, iz koje je pre četiri dana iscurilo gotovo milion kubnih metara mulja punog teških metala, uključio se i Nacionalni istražni ured, mađarska varijanta američkog Ef-Bi-Aja.

U akciji čišćenja područja od oko 40 kvadratnih kilomatara učestvuje više od 3.000 pripadnike vojske, policije, vodoprivrednih radnika, meštana i drugih, a posebna pažnja se posvećuje zagađenoj vodi koja je, preko Torna potoka i Marcal rečice, jutros u tri sata dospela u Rabu.

Istovremeno se neprekidno meri zagađanost podzemnih voda i zemljišta na poplavljenom području, gde se nalaze i tri naselja - uz Kolontar još i Devečer i Šomlovašarhelj.

Meštani Devečera su sinoć na forumu građana zatražili da se kompletna zemlja do određene dubine zameni, inače se neće vrartiti u svoje domove.

Mađarska akademija nauka je u saopštenju navela da opasnosti od radioativnog zračenja nema, iako je crveni mulj, pun alkalnih materija, sam po sebi prilično opasan.

=================================================================

Godinu dana za saniranje štete

Mađarskim vlastima biće potrebno godinu dana i desetine miliona evra za saniranje štete nastale izlivanjem crvenog mulja iz fabrike aluminijuma u gradu Ajka, oko 160 kilometara jugozapadno od Budimpešte, u kojem je život izgubilo četvoro ljudi, dok se za još troje traga. Šandor Pinter, ministar unutrašnjih poslova Mađarske, rekao je da je pokrenuta krivična istraga koja treba da utvrdi ko je odgovoran što je probijena brana rezervoara za industrijski otpad.

Mađarske vlasti grade i dalje ustave na reci Marcal kako bi usporile njen tok i zadržale crveni mulj. „Nadamo se da ćemo uspeti da ga zadržimo i da on neće dospeti u Dunav“, rekao je Pinter.

Bujica blata koje sadrži teške materije koje se izdvajaju prilikom rafinacije rude boksita dostizala je visinu do dva metra u ponedeljak kada se mulj izlio iz rezervoara u kojem je skladišten.

Vlada u Budimpešti zatražiće pomoć Evropske komisije u uklanjanju posledica ekološke katastrofe. Džozef Henon, portparol Janeza Potočnika, komesara EU za životnu sredinu, kazao je da je Brisel spreman da pomogne ukoliko razmere zagađenja budu veće.

„Zabrinuti smo, ne samo zbog životne sredine u Mađarskoj već i zbog moguće štete preko granica“, kazao je Henon.

Đerđ Bakoš, portparol Nacionalne kancelarije za vanredne situacije Mađarske, rekao je da juče nije bilo novih žrtava bujice od milion kubnih metara mulja iz fabrike u vlasništvu kompanije MAL. Svi nastradali su iz sela Kolontara, nešto bolje su prošli meštani Devečera, a crvenkasta zemljana lavina stigla je i do Šomlovašarhelja. U Kolontaru je u utorak uveče održan skup meštana, gde su mnogi sa rezignacijom rekli da je selo „mrtvo“ i da nema budućnost.

Mađarske spasilačke ekipe uz pomoć kolega iz susedne Slovačke pokušavaju da ubacivanjem maltera u zone kojima se kreće kontaminirana crvena masa neutrališu otrovni mulj i spreče da on putem lokalne reke Marcal i drugih rečica dospe u reku Rabu, a potom u Dunav. U Međunarodnoj komisiji za zaštitu Dunava (ICPD), sa sedištem u Beču, ne kriju zabrinutost da bi opasni mulj mogao da dospe u drugu po veličini evropsku reku i zagadi zemlje koje se nalaze nizvodno od Mađarske, uključujući i Srbiju.

„Ovaj mulj je ozbiljna stvar i predstavlja potencijalnu pretnju susednim zemljama“, kaže Filip Veler, izvršni sekretar ICPD, i dodaje da je aktiviran sistem za rano upozoravanje, što znači da bi fabrike i gradovi koji se nalaze duž Dunava mogli uskoro da obustave uzimanje vode iz reke. Prema rečima Velera, ICPD još od vlasti iz Budimpešte nije dobio detalje ekološke katastrofe.   

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA         

Genetski inžinjering pohodi zemlju Srbiju

Emisija “Priča o…” - radio INDEX

Autor: Novica Babović

*Emisije emitovane maja 2001. godine   

Govore: 
-prof. Milutin Penčić (predsednik udruženja za očuvanje biodiverziteta i osnivač banke gena biljnih vrsta u Srbiji),
-prim.dr Todor Jovanović
-dr.Aleksandar Petrović

O zakonu koji dozvoljava uvoz genetski modifikovane hrane, o 50 000 tona genetski modifikovane soje koja je u vidu donatorskog uvoza iz SAD-a stigla u Srbiju, kao i o posledicama njenog korišćenja na ovim prostorima. Hemijske kompanije (BASF, Monsanto...) kao najveći finansijeri i proizvođači transgenih biljaka, o značaju očuvanja biodiverziteta i banke gena biljnih vrsta u Srbiji govore ove dve emisije !

                                                                                    

                                                                Radio emisija 1

               I deo               II deo                   III deo

                                                         Preuzmite celu emisiju

                                                                                        

 

                                                                 Radio emisija 2

               I deo               II deo                   III deo

                                                         Preuzmite celu emisiju


                                                                                        

                                                  TEKSTOVI                                               ARHIVA

USPOSTAVLJANJE NOVOG SEKSUALNOG PORETKA

Dr Džudit Risman
Razgovarala Biljana Đorović

Alfred Kinsi
je tvrdio da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato što ih upražnjavaju. Pedofilija, incest, homoseksualizam za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ograničenja koja su zabranjivala njihovo upražnjavanje

Dr Džudit Risman
je konsultant, naučni savetnik i bivši predsednik Instituta za medije i obrazovanje, kao i autor velikog broja knjiga i naučnih radova koji pokrivaju mnoge naučne discipline. U njima Risman je istražila funkcionisanje seksualno-industrijskog kompleksa, čijem je utemeljenju najveći doprinos dao poznati i uticajni Alfred Kinsi. Pod okriljem Rokfelerove fondacije, Kinsi je omogućio uspostavljanje novog seksualnog poretka, čiju srž čine homoseksualizam i pornografija. Džudit Risman je najcenjeniji naučni autoritet na polju ispitivanja negativnog uticaja pornografije na ljudski mozak. Posvetila je svoju naučnu karijeru analizi seksualno-industrijskog kompleksa, njegove skrivene agende,  i posledica, koje su dramatično ugrozile poziciju čoveka po orvelijansko-hakslijevskoj matrici totalnog porobljavanja i kontrole jedinke.

Studije Džudit Risman, kojima je razotkrila pomenutu skrivenu agendu rada Alfreda
Kinsija – „Kinsi: zločini i konsekvence“; „Seksualna sabotaža: Kako je jedan čovek pokrenuo pošast korupcije i zaraze u Americi“ – postavile su, kako ona sama smatra, čvrstu bazu za ponovno otvaranje slučaja Kinsi u Kongresu SAD. Na osnovu njenih istraživanja, u britanskoj produkciji, snimljen je dokumentarni film „Kinsijevi pedofili“, koji je šokirao evropsku javnost, ali ne i javnost Amerike, budući da tamo nije nikada prikazan.

-Vaša najnovija knjiga, objavljena nedavno pod nazivom: „Seksualna sabotaža: Kako je jedan čovek pokrenuo pošast korupcije i zaraze na Ameriku“, pokazuje WND Press Realise, šokirala je javnost snagom argumenata kojima razobličavate najmračnije tajne seksualnog „istraživanja“ Alfreda Kinsija. Tu nastavljate da razotkrivate  jednu od najbolje skrivanih naučnih prevara koja je postavila moralne osnove za seksualnu revoluciju u SAD šezdesetih godina prošlog veka i normalizaciju homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta, sadomazohizma, grupnog seksa…

Da, 52 godine nakon što je Alfred Kinsi objavio svoj zloglasni izveštaj 1948, seksualno ponašanje muškarca, kojim je ostvario ogroman uticaj ne samo na američko društvo, već i na moralni, socijalni i politički poredak širom sveta, ne možemo da procenimo užasavajuće efekte sveopšte promocije i prihvaćenosti njegovog rada. Kinsijeva „istraživanja“ uzdrmala su temelje morala i lansirale seksualnu revoluciju šezdesetih godina, rezultirajući astronomskom incidencijom svih socijalnih patologija kakve su homoseksualizam, pornografija, sadomazohizam, porast silovanja, zlostavljanje dece, seksualno prenosive bolesti, nasilje, promiskuitet… Kada to kažem ja zapravo citiram samog Kinsija koji je tvrdio da je, na osnovu svojih devijantnih primera korišćenih u svojim istraživanjima, dokazao da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zaključku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato što ih upražnjavaju. Pedofilija, bestijalnost, incest, homoseksualizam, preljuba, incest… za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ograničenja koja su zabranjivala njihovo upražnjavanje. I, zaista, nastupila je radikalna promena. Kako je to napisao Ernst Moris, Kinsijev advokat iz Nacionalne organizacije za ljudska prava (ACLU): „Bukvalno svaka strana Kinsijevog izveštaja dotakla je neku odrednicu pravnog kodeksa“. Svakako je bila promovisana i od male, ali moćne manjine, umetničke, intelektualne, akademske i naučne elite. No, najvažniju ulogu u ugrađivanju Kinsijevih laži u same temelje zvanične politike i široko prihvaćenih stavova, odigrala su dva čoveka: Hju Hefner,  dok je bio student na koledžu, napisao je tezu o Kinsijevom izveštaju gde je demonstrirao divljenje prema čoveku koji je „pokretom ruke otvorio prostor neslućenog seksualnog buđenja u Americi“, da bi potom sledeći ideje svog gurua pokrenuo magazin Playboy, posvećen unapređenju seksualnog buđenja kroz „soft-kore“ pristup, i time, pornografiju učinio društveno prihvatljivom. Drugi pasionirani čitalac Kinsijevog dela lansirao je homoseksualizam kao drugo, neodvojivo krilo seksualne revolucije. Bio je to Heri Hej, osnivač homoseksualnog pokreta. Sam Kinsi bio je biseksualac, pedofil, sadista i sadomazohist, zavisnik od pornografije i sve te njegove abrevijacije danas se smatraju kulturno prihvatljivim i široko su promovisane u popularnoj kulturi: filmovima, televiziji, knjigama, časopisima, reklamama. Svakako je kulturna validacija i mejnstrimizacija homuseksualnosti jedan od najvećih preokreta koji se može smatrati Kinsijevim trijumfom.

-U svojoj knjizi „Kinsi: zločini i konsekvence“ ispitujete pozadinu rada Alfreda Kinsija i Instituta za seks na univerzitetu Indijana na čijem je čelu on bio… Vaše istraživanje pokazuje kakva je bila prava priroda ulaganja Rokfelerove fondacije u ovaj poduhvat: kontrola populacije, usmeravanje američkog načina života i medijska manipulacija. To su zapravo zaključci do kojih je došao Rijsov komitet, komitet koji je osnovao Kongres SAD.

Godine 1954. Kongres SAD je zabrinut zbog uticaja koji velike fondacije, oslobođene plaćanja poreza, imaju na nacionalno, socijalno, ekonomsko i političko blagostanje. Nakon velikog skandala iz 1914, poznatog kao „Ludlou Masakr“, masakr žena i dece u Rokfelerovim rudnicima uglja u Koloradu, organizovana su Kongresna saslušanja o industrijskoj praksi Velikog Biznisa. Godine 1952. Koksova (Cox) komisija, nastavila je sa ovim istraživanjima, ali je ispitivala i izvesne neprofitne fondacije, kreirane od Velikog Biznisa. Istragom je od 1954. predsedavao republikanac Karol Rijs (Carol Reece) iz Tenesija, kongresmen i heroj iz Prvog svetskog rata. Rijsov komitet potvrdio je ono što je sudija Vrhovnog suda, Luis Brandes (Louis Brandeis) jednom prilikom rekao u vezi sa ovim fondacijama: da su one postale država u državi i da služe postizanju političkih ciljeva. Rijsova komisija izvestila je da je stara svetska aristokratija ujedinjena sa naslednicima američkih „barona pljačkaša“, uspela da ostvari kontrolu nad ogromnim resursima „delujući izvan političkog procesa“. U prvoj polovini XX veka veliki biznis je prepoznavan kao pretnja američkim interesima. Rokfeler je u to vreme bio najomraženiji čovek u Americi. On nije mogao da se pojavi u javnosti, a da ne bude izložen porugama i to ne samo radnika u čeličanama i rudnicima. Na savet svojih PR menadžera, osnovao je fondaciju koja je negovala filantropski imidž – davala velike svote novca za umetnost, nauku i slične delatnosti. No, bila je to samo slika kreirana za javnost, dok je u stvari mreža ovakvih filantropskih fondacija oblikovala budućnost američke nacije i čovečanstva u skladu sa svojim vrednosnim konceptom i interesima, proizvodeći sve veću nepravdu i zaobilazeći sve demokratske mehanizme. Tako su i bili formulisani zaključci Rijs komisije. U izveštaju se kaže i da su za razliku od korporativnih struktura, fondacije izuzete od uticaja deoničara, za razliku od vlade izuzete od kontrole naroda i za razliku od crkava izuzete od poštovanja moralnih i vrednosnih kanona. Njihova opsesija i cilj uobličavali su se oko kontrole proizvodnje hrane, ratova i populacije (isuviše mnogo „pogrešnih“ ljudi – beskorisnih potrošača hrane). Rijsova komisija je istraživala aktivnosti ne samo Rokfelerove već i Fordove, Karnegijeve i nekoliko manjih fondacija, koje su shvaćene i definisane kao antiameričke: usmerene na podrivanje čitave strukture američke demokratije i republike. Ove fondacije su bile, dakle, optužene da koriste svoj novac ( neke od njih su raspolagale svotama novca koje su daleko prevazilazile budžet SAD), koji je takođe pripadao američkom narodu, budući da se radilo o novcu oslobođenom od poreza, kako bi formatizovale SAD po meri svojih interesa i učinile da se čitava društveno-ekonomska struktura remodelira. I na taj način  ukine svaka mogućnost formiranja svesti ljudi koja bi mogla da ove interese ugrozi. Dizajn realizacije ovih ciljeva bio je veoma jasan i Rijs komisija ga je tako i formulisala: uništenje judeo-hrišćanskih temelja američkog društva. Posle Drugog svetskog rata prostor za ostvarenje ovih ciljeva postao je ceo svet.

-U svojoj studiji „Kinsi: zločini & konsekvence“, pokazujete da je od tridesetih godina XX veka kapital Rokfelerove fondacije bio usmeren na studije seksualne psihologije i ponašanja kao krucijalne za realizaciju tih ciljeva.

Upravo tako. Tada je otpočela, od ovih fondacija finansirana, aktivnost usmerena na formatizaciju nauke, umetnosti i kulture od strane moćnih interesa u skladu sa kojima su proizvođene nove naučne discipline, a starima razlabavljivani temelji, da bi se u pukotinama unela visokoparna jezička konfuzija i nestala svaka ideja o značaju i smislu istine, dobrote i lepote. Kinsijev Institut za seks je u tom smislu bio od najvećeg značaja. Rad perverznjaka, kakav je bio Kinsi, zadobio je naučni oreol i bio promovisan od strane ogromnog broja onih koji su takođe bili finansirani od strane Rokfelerove fondacije. Pojavio se značajan broj „naučnih“ studija koje su podržale Kinsijev prevrat na polju seksualnosti; Kinsijevi zaključci su predstavljani na univerzitetima, doktori medicinskih nauka su ih urlikali na svojim predavanjima, psihijatri su im aplaudirali; u radijskim programima neprekidno je ponavljana teza o neophodnosti revizije moralnih kodova u vezi sa seksom, dok su uredništva studentskih časopisa objavljivala tomove svojih izdanja posvećenih Kinsiju i njegovoj knjizi, tako da je ova pseudonauka ubrzano osvajala Ameriku, a potom se prelila i na ostali svet.

-Ovakav preokret je bio omogućen time što izveštaj Rijs komisije nije nikada predstavljen javnosti?

Ne. Istraga koju je sprovela Rijs komisija nikada nije ugledala svetlost dana zahvaljujući moćnoj političkoj intervenciji. Kinsijev fajl je združenim naporima i republikanaca i demokrata stavljen u poseban sef, a komisiji je izričito stavljeno do znanja, da će njen rad biti obustavljen ukoliko se istraga o Kinsijevoj delatnosti nastavi i da će svaki član Kongresa za to glasati. I ne samo to: glavnom savetniku komisije Vormseru i direktoru istraživanja Normanu Dodu, rečeno je da se sva ispitivanja rada fondacija, izuzetih od plaćanja poreza, obustavljaju. Cenzura je bila ojačana odbijanjem svih vodećih medija da izveste javnost o radu ove komisije i njenim nalazima i tako je javnost ostala u potpunom mraku. Zahvaljujući stravičnom pritisku koji je dolazio sa najvišeg nivoa, rad Rijs komisije je krajem 1954. obustavljen. Kinsijevi moćni prijatelji na najvišim mestima, pobrinuli su se da on i osoblje njegovog Instituta ne budu izloženi proveri javnosti. Tako je došlo do sveopšte liberalizacije seksa: seksualno obrazovanje ušlo je u škole zasnovano na Kinsijevim „naučno utemeljenim“ nalazima, finansiranim i podržanim od strane Rokfelerove fondacije, i moćnih interesa, koji su znali da je u pitanju prevara. I što je još važnije, Kinsijevo istraživanje je postavilo osnovu za ustanovljenje legislative, razvijene od strane Američkog pravnog instituta (čiji je osnivač, kao i SIECUS-a – Seksualno informacionog i edukacionog saveta SAD, takođe Rokfelerova fondacija) kao Model Penal Code, pažljivo dizajniranog da bi obezbedio pravnu podršku kinsizacije seksa u Americi. Bio je to veliki preokret na polju zakonske regulative koja je do tog trenutka zabranjivala  seksualne odnose pre braka, vanbračnu zajednicu, sodomiju, homoseksualizam, za silovanje se dobijala doživotna robija, a u nekim državama SAD i smrtna kazna, preljuba je bila protivzakonita i onaj koji bi je upražnjavao ostajao bi bez kuće, automobila, novca i starateljstva nad decom. Dakle promenjeni su svi zakoni koji su se ticali seksa i iz svih sfera koje su se doticale seksa morale su da budu revolucionisane, legalizovane, učinjene društveno prihvatljivim i poželjnim, a sve to je finansirala Rokfelerova fondacija. Zbog toga, mi danas plaćamo cenu u vidu seksualno prenosivih bolesti, povećanog steriliteta, impotencije, SIDE, itd, i to plaćamo opet Rokfelerovoj farmaceutskoj industriji, koja se pobrinula za vakcine, vijagru i ostale lekove preporučene od Svetske zdravstvene organizacije.

-Etabliranje homoseksualizma i pornografije vidite kao strateški interes onoga što ste nazvali seksualno-industrijski kompleks. Šta tačno podrazumevate pod seksualno-industrijskim kompleksom?

Seksualno-industrijski kompleks obuhvata seksologiju, ili takozvano „sistematsko izučavanje seksualnog ponašanja“ (koje neprekidno, navodnim novim „naučnim“ dokazima pomera granice „normalnosti“ u seksu); fondacije (između ostalog finansiraju i etabliranje najrazličitijih LGBT organizacija širom sveta); pornografiju i farmaceutsku industriju. Trenutna kinsijevska kampanja, koja se sprovodi kao jedna od strategija seksualno-industrijskog kompleksa, usmerena je na legalizaciju pedofilije. Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremećaja“ na osnovu glasanja svojih članova. Većina istraživača homoseksualnog pokreta zaključila je da je taj potez APA-e postavio temelje za legitimizaciju homoseksualizma. I, pazite: 22 godine nakon toga, 1995, APA je uklonila pedofiliju i sadizam iz svoje klasifikacije „poremećaja“, Dijagnostičkog i statističkog priručnika IV (Diagnostic and Statistical Manual IV). Kao i kada je u pitanju homoseksualna propaganda i psihološke akcije umekšavanja (desenzitizacije prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas, pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. I, opet su profesionalci Američke psihijatrijske asocijacije na njihovoj strani. Homoseksualci dobijaju pravo na usvajanje dece. Udžbenicima i nastavom na kojoj se promoviše homoseksualizam, deca se korak po korak usmeravaju ka homoseksualnoj orijentaciji kao društveno prihvatljivijoj.  Zlostavljači dece dobijaju „status konsultanata“ u UN i organizuju serije konferencija, na kojima se donose konvencije, po kojima se u „prava deteta“ ubraja i „pravo na seks“. Homoseksualni brakovi su, i to bi trebalo veoma ozbiljno shvatiti, samo fasada kojom se maskira njihov osnovni cilj – pravo na usvajanje dece, što je veoma opasno i stavlja decu u jednu užasnu situaciju, čije se loše posledice ne mogu proceniti. To je tragična pozicija gde su deca eksperimentalni zamorčići i sva istraživanja pokazuju da su rezultati tog eksperimenta veoma loši. Piter LaBarbara je sproveo neka od istraživanja, ona nisu ispoštovala kompletnu naučnu metodologiju jer ju je i nemoguće primeniti u jednoj takvoj situaciji, ali kao i takva, nekompletna, pokazala su, da ukoliko dete stavite u poziciju da živi u sredini u kojoj se menjaju uloge partnera, tamo gde je čest slučaj da neko od partnera umre od SIDE, dete je izloženo traumatičnim stanjima i iskustvima. I upravo to, ne isključuje veliku mogućnost da bude seksualno zlostavljano, zbog čega se, po mom mišljenju, ubrzano i radilo na tome da se deci omogući „pravo na seks“.  Roditelji, dede i babe, tetke i svako kome je stalo do prava deteta na pravilan razvoj, trebalo bi da shvati da se nalazimo usred  strašnog rata, čija će žrtva, ukoliko se nešto radikalno ne promeni, biti upravo deca.

Kingsi, koga je holivudska A produkcija u tumačenju Lajama Nisena, prikazala kao novog Darvina, genija koji je ljudsku seksualnost otrgao iz kandži mračnog puritanizma, i sam je bio opsesivni pedofil i sa svojim saradnicima u takozvanoj „sobi 34“ seksualno je zloupotrebio 317 dece u formi naučno-protokolarnog istraživanja. Saradnici su štopericom merili vreme za koje su deca, pod dejstvom stimulansa, dobijenih od „naučnika“, doživljavala ono što je Kinsi registrovao kao orgazam.

(intervju objavljen u magazinu "Pečat", 8. oktobar 2010.)

Secret History: Kinsey's Paedophiles

             

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA