MISLI SVOJOM GLAVOM

„DUH VREMENA“ („Zeit geist“)

NA INTERNETU JAGMA ZA FILMOM „DUH VREMENA“ KOJI JE POVEZAO 11. SEPTEMBAR I GLOBALNU FINANSIJSKU KRIZU

Svetska zavera-prevara i pljačka planete

Ovaj dvočasovni film sadržinski i po orijentaciji srodan je filmovima o američkom 11. septembru Majkla Mura i Đulijeta Kijezelll Nepoznati autor(ili autori)tvrdi da je finansijski sistem SAD gigantska piramida kojom još od 1913. diriguju vodeće bankarske porodice Morgan, Rokfeler i Rotšild, a i klan Bušovihlll Kriza smišljeno proizvedena kao i udar „boinga“ u njujorške kule bliznakinje - da bi pravi gospodari sveta postali još bogatiji

Nekad se govorilo: „Bauk komunizma/fašizma kruži Evropom“. Neki su skloni da nešto slično ponove povodom filma „Duh vremena“ („Zeit geist“) koji već godinu dana „kruži“ Internetom i obara rekorde popularnosti. Pre svega zato što je predvideo današnju globalnu ekonomsku krizu, pa je preveden na gotovo 20 najvećih svetskih jezika, pa je ušao u kuće desetina miliona porodica.

O autorima ovog filma gotovo ništa se ne zna, a još manje - o onima koji stoje iza projekta. Nezavisno od toga, svi koji su imali prilike da odgledaju ovaj film, uglavnom odmah pomisle na „Da Vinčijev kod“ Dena Brauna i filmove o američkom 11. septembru koji su snimili Majkl Mur i Đulijeto Kijeza. „Zeit geist“ je iz te serije, a u dobroj meri i nije klasični film već - animacija sa čitanjem teksta, sa kadrovima iz TV emisija i intervjua. Ali, ovaj dvočasovni film se čita sa pažnjom i napetošću kao „Da Vinčijev kod“.

NN autor „Duha vremena“ prvo se dotiče fundamentalnih pitanja religije, a potom se - poput „boinga“ koji su udarili u njujorške kule - bliznakinje Svetskog trgovinskog centra - obrušava na zvaničnu verziju događanja od 11. septembra. Gledaocu se odmah stavlja do znanja da nikakvih udara nikakvih aviona u zgradu Pentagona i na poljima

Pensilvanije nije bilo. U krajnjem slučaju, pokazuje se da nikakvih tragova srušenih i razbijenih letilica nema i nije bilo! Kamera pokazuje da samo nekoliko sati nakon „terorističkog akta“ u Pensilvaniji nema ničeg osim rupe u zemlji - ni jednog-jedinog, ni najmanjeg dela aviona.

AMER ZAMENJUJE DOLAR!

Iako je „Duh vremena“ ubačen u Internet još pre godinu dana, svetska finansijska kriza okrenula je prema njemu gotovo sve reflektore. Verovatno zato što u dolarskom kolapsu koji počinje mnogi vide „ruku onih koji svetom upravljaju iza zavese“. „Duh vremena“ ovakva razmišljanja dodatno „hrani“ i ohrabruje. Primera radi, sadrži i tvrdnju da će se vrlo brzo Kanada, SAD i Meksiko objediniti po uzoru na Evropsku uniju. Takođe: da će napraviti svoj novi novac koji će se zvati „amer“.

U filmu se stoga postavlja pitanje: zar FRS kriza nije bila potrebna i zato da bi se pojava amera učinila trijumfalnom?

KO JE PITER DŽOZEF?

Kao režiser, producent i autor „Duha vremena“ jedno vreme je figurirao izvesni Piter Džozef. On je svoj film napravio 26. juna 2007. i „ubacio“ ga u „Google“.

Džozef je imao i svoj sajt, u kojem je postojala i rubrika „Razjašnjenja“. Međutim, tokom marta 2008. godine-sve je bilo zatvoreno. Po jednoj verziji-zbog optužbi da se „poigravao faktima“ i da ih je zloupotrebljavao.

Autor, ili autori, filma naravno ne spore da su dva „boinga“ udarila u kule - bliznakinje u Njujorku, ali ukazuju: da niko nikada nije ničim dokazao da su tim avionima zaista upravljala šesnaestorica terorista koje je označilo FBI. Tvrde, takođe, da su šestorica od te šesnaestorice - živi!

Posebno se „razlaže“ teorija da su njujorške kule morale izdržati udar aviona, a činjenica da su se urušile - kao što padaju zgrade koje se miniraju iznutra - samo potvrđuje da je neko prethodno obavio upravo takav posao. Sasvim logično, u „duhu vremena“ se postavlja neizbežno pitanje: zbog čega je sve to bilo potrebno američkoj administarciji?

Odgovor je i prost i manje - više poznat: da bi Bela kuća i Pentagon sebi potpuno razvezali ruke u borbi sa „globalnim terorizmom“. Odmah za ovim sledi drugo, ozbiljnije pitanje: a zašto je takva borba postala potrebna SAD?

Pre davanja odgovora na ovo pitanje, u „Duhu vremena“ se „baca pogled u prošlost“. Gledaocu se objašnjava da je Amerika 1913. godine, posle tadašnje ekonomske krize, formirala Federalni rezervni sistem (FRS). Ta kriza bila je delo najbogatijih bankara Amerike koji su i ušli u prvo rukovodstvo FRS: Morgana, Džona Rokfelera i Edmonda Rotšilda. Stoga je tadašnji predsednik SAD Vudro Vilson, iako je potpisao zakon o formiranju FRS, u svojim memoarima ostavio zapis: da je FRS monopolizovala vlast u zemlji.

„Duh vremena“ da su sve kasnije ekonomske i finansijske krize bile svesno proizvođene i dirigovane iz FRS zato što je ceo američki finansijski sistem, u suštini, finansijska piramida zasnovana na tom što se jedni krediti gase pomoću uzimanja novih, pa je sam sistem prinuđen da povremeno „ispusti paru“. Drugim rečima: da opljačka sopstveno stanovništvo. Na tako stvorenim krizama, tvrdi se u filmu, vlasnici najkrupnijih bankarskih kuća, koje upravljaju FRS, redovno dodatno zarade.

Džon Kenedi je, prema duhu vremena, mogao biti ubijen zato što je bio spreman da stane na put toj „finansijskoj zaveri“. A svi ratovi u kojima su SAD učestvovale tokom poslednjih 100 godina (uključujući i rat sa „globalnim terorizmom“) nisu ništa drugo nego - način da krupni bankari zarade još više. U ovom kontekstu se u filmu tvrdi da je Preskot Buš, deda sadašnjeg predsednika SAD, veoma dobro zaradio na Drugom svetskom ratu. I da je, kao prvi čovek finansijske grupe Junion banking, sarađivao sa Hitlerom.

Šta će se događati dalje? Duh vremena sugeriše: sve se usmerava ka formiranju svetske vlade, ubacivanju svim ljudima na planeti mikročipova pod kožu i totalnoj kontroli nad svakim.

GLEDAJTE FILM

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O VITAMINIMA (I)

KAKO SU SINTETIČKE HEMIKALIJE POSTALE VITALNI HRANJIVI SASTOJCI

Priredila: Ivona Živković

Nakon dugog tretmana raznim sintetičkim lekovima mnogi lekari se dosete da na recept dopišu i neki kompleks vitamina da bi se organizam nakon bolesti oporavio. Te vitamine ćete jednostavno kupiti u apoteci, uzimaćete ih u propisanim dozama i... I trebalo bi da opet budete zdravi kao pre. Ako vam propisana terapija lekovima nija vratila zdravlje, onda će vam doktor promeniti terapiju i tretirati vas ponovo nekom drugom hemikalijom iz nekog vademekuma raznih farmaceutskih kompanija.

Oni kojima ni to ne pomogne, ostaje da čitavog života budu pod pod medikamentima, da idu od jednog do drugog lekara na razna ispitivanja i kontrole, po nove i nove lekove, dok će mnogi na svoju ruku početi da gutaju i vitaminske tablete. Za one koji nakon svih ovakvih dugoročnih alopatskih tretmana odu na Onaj Svet, rodbina će reći da su godinama od koječega bolovali i da im je Gospod, eto, samo skratio muke. Uostalom, danas je postalo normalno ići kod lekara i piti sintetičke lekove. Da još napomenemo da će vam doktori kod uzimanja vitamina savetovati i da ne preterujete jer može doći do hipervitaminoze. Mnogi su u svojoj praksi takve slučajeve i imali.

Nažalost, i kada su ovi vitalni nutrijenti u pitanju, neka saznanja o njima su jednostavno istrgnuta iz istorije medicine i zauvek "pokopana" daleko od očiju stručne javnosti i sudenata medicine. I to se dogodilo sa mnogim istraživanjima vitamina rađenim sve do šezdesetih godina 20. veka. Jedan od pionira koji se ovom materijom ozbiljno bavio jeste i američki stomatolog Rojal Li, kada se najpre zapitao odakle nastaje karijes kod ljudi i zašto je učestaliji kod dece koja su inače podložnija bolestima. On nije ovenčan nikakvom nagradom i za njegove radove je malo ko u svetu čuo. Ali je zato čitavog života teško proganjan od američkih sudova i američke Federalne agencije za hranu i lekove, FDA, koja je čak izdejstvovala da mu sud naloži da sva svoja istraživanja o vitaminima mora da uništi. Radilo se o njegovim proučavanjima vitamina tokom 20 godina.

Njegove tvrdnje da skoro sve bolesti nastaju zbog pothranjenosti i da se određenim vitaminima i mineralima mogu lečiti mnoge bolesti, proglašene su teškim šarlatanstvom, pri čemu je posebno apostrofirana činjenica da je on bio samo zubar i to bez prakse. A istina je da je Rojal Li bio veoma studiozan u svemu čime se bavio, da je razmišljao veoma široko i da je u svemu želeo da dođe do samog fundamenta. Rođen je 1885. u Viskonsinu, a umro je 1967. Sam je publikovao mnogo radova za koje danas malo ko zna. Nažalost, Rojal Li ne samo da je bio ispred svog vremena već je imao i moćnog protivnika - a to je teško korumpirana američka državna administracija koja je radila (i danas radi) pod patronatom moćnog prehrambenog i hemijskog industrijskog kompleksa koji ne samo da proizvodi sintetičke lekove i sintetičke "vitamine", i sintetički hranu i sintetičke napitke, već je nakon Drugog svetskog rata i uzeo pod svoju kontrolu i medicinsku edukaciju i izdavačku istraživačku delatnost.

Zato se danas i u SAD i u Evropi na studijama medicine više pažnje posvećuje lečenju sintetičkim lekovima, dok se ljudski organizam izučava analiziranjem mrtvih rgana i tkiva (anatomija i histologija) i uopšte se ne više pravi razlika između sintetičkog i pravog vitamina. Ali vitaminC nije askorbinska kiselina, a vitamin Enije tokofereol, dok vitamin A nije retinol itd.

ŠTA SU ZAISTA VITAMINI?

Laički se delovanje vitamina najlakše može uporediti sa dobro skuvanom i ukusnom pilećom supom. Da bi ona bila prijemčiva za jelo mora se pripremiti tako da svi sastojci budu stavljeni u proces kuvanja koji traje određeno vreme. Neki od ovih sastojaka (na primer živo pileće meso ili paštrnak) ne mogu se jesti ako termički nisu dobro obrađeni, a šargarepa može, pri čemu kuvanjem dobija sasvim drugačiji ukus, ali i drugu hranljivu vrednost (zapravo je gubi).
Peršun i luk se mogu jesti sirovi, ali nisu baš prijatni za čulo ukusa u velikim količinama. Tu su onda i razni  začini  koji služe da konačni ukus skuvane supe bude potpuno drugačiji od svih ovih pojedinačnih ukusa. Ali, pravi efekat je kad se oni pomešaju. I to je supa koju možemo da jedemo sa guštom. Nešto slično se događa sa vitaminima. Zapravo jedan vitamin nije nikakvo pojedinačno molekularno jedinjenje ili supstanca, čak ni kompleks jedinjenja ili supstanci, već proces u kome se određeni sastojci iz čitavog vitaminskog kompleksa nađu u međusobnoj elektro-biohemijskoj interakciji na određenoj temperaturi (u ljudskom organizmu se "kuvaju" na 37 stepeni Celzijusovih) kako bi od svake ćelije omogućili transport i prihvat nutrijenata koji sadrže elektrone. Ovaj proces se odigrava i kod biljaka i kod životinja. Samo je stepen termičke obrade različit.

Dakle, vitamini su samo biološki kompleksi u trenutku njihove aktivnosti. Njihova aktivnost zavisi od okruženja u kome stupaju u elektro-biohemijske interakcije - odnosno od sredine u kojoj se biohemijski aktiviraju. Ova vitaminska aktivnost se odigrava samo kada su ispunjeni svi uslovi i kada su prisutni svi neophodni faktori za njihov rad. Tada je njihovo delovanje  sinergijsko.

Tako je još Rojal Li zapisao da vitamin A predstavlja: "...jedan radni proces koji se sastoji od nutrijenta, enzima, koenzima antioksidanata i aktivatora tragova minerala."

Vitamini su živa kompleksna forma koja je aktivna ili se može aktivirati u određenim uslovima i niti jedan njen fragment se ne može izolovati i nazvati vitaminom. Takvi izolovani fragmenti ne mogu biti vitaminski funkcionalni u organizmu, a samim tim nema ni vitaminskog (vitalnog) procesa.
A da bi ćelija u organizmu uzela nutrijente iz vitaminskog kompleksa, koji uvek sadrži i minerale u tragovima, ovaj kompleks se mora biti aktivirati odnosno mora postati živ. Ukoliko dođe samo do simulacije ovakve aktivnosti, kada ćelija zbog sličnosti oblika molekula uzima sintetički fragment vitamina, to neće predstavljati funkcionalan unos nutrijenata, a može dovesti i do toksikacije. A sintetički vitamini to upravo i jesu - hemijske kopije fragmenata prirodnog vitaminskog kompleksa, ali izdvojene iz kompleksa, i onda kamuflirane u molekule istog oblika koji se tako ubacuju u proces hranjenja ćelija. Ali oni nisu hrana već otrov za ćeliju. Dakle, ako u supu ubacite rezance od rafinisanog brašna, vi ćete tako ubaciti felerične mrtve molekule koji će se vremenom negde taložiti u organizmu jer će ih ćelije odbacivati kao - đubre. Rafinisano brašno kao i rafinisan šećer nemaju polje elektrona (kako je to otkrila dr Budvig) i njihovi molekuli su mrtvi.

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA HRANE JE VEOMA UNOSAN BIZNIS

Funkcionalni vitamini u živom organizmu su samo kompletni vitaminski kompleksi koji su živi. I to je prirodna hrana čoveka u "Rajskom vrtu". Plod voća ili povrća direktno ubran sa grane ili iščupan iz zemlje (kroz koje još protiču elektroni). Nažalost, kapitalistička filozofija stvaranja profita učinila je da se i proizvodnja hrane tretira isključivo kao biznis koji donosi profit. Besomučno oranje ispošćene zemlje i uzgajanje goveda i živine hranjenih koncentratima, učinilo je da prirodnog vitaminsko-mineralnog kompleksa nema više ni u prirodnoj hrani. Stvaranje veštačkog - sintetičkog đubriva zadalo je poslednji udarac čovečanstvu koje je počelo da se ozbiljno suočava sa pothranjenošću. Dakle, industrija proizvodi ogromne količine ukusne hrane, ali u njoj nema vitalnih nutrijenata.

O tome kakve su pogubne posledice ovog biznisa počeo je da shvata i Rojal Li, čim se upoznao sa knjigom dr Harvija V. Vileja (Harvey W. Wiley), bivšeg direktora državnog američkog Biroa za hemiju. Wilej je bio njegov poslednji direktor sve do 1912., kada je smenjen, a biro ukinut.  Razlog je što se ova institucija na čelu sa Vilejem žestoko suprotstavila plasiranju na tržište hrane i pića sa opasnim satojcima. Njegov stav je bio sledeći: "Nijedan prehrambeni proizvod u našoj zemlji neće imati tragove benzoeve kiseline, sumporne kiseline ili sulfata i ni najmanji sadržaj stipse niti saharina, izuzev za medicinske potrebe. Nijedno bezalkoholno piće ne treba da sadrži kofein ili teobromin (koji se nalazi u zrnima kakaoa). Nijedno izbeljeno brašno ne sme ići u trgovine. Naša hrana i lekovi moraju biti u potpunosti lišeni ijednog oblika krivotvorenja i lažnog etiketiranja. Proizvođači hrane i posebno prehrambeni kombinati treba da posvete svu svoju energiju poboljšanju javnog zdravlja i promovisanju sreće u svakom domu tako što bi proizvodili pšenično brašno od celog zrna, neusitnjeno žitno brašno i krupno brašno."

Takvim stavom on je praktično poveo spor protiv Koka-Kole (videćemo kasnije zašto) . Zato je umesto Biroa za hemiju, korumpiran državni vrh doneo zakon o osnivanju Agencije FDA. Na mesto direktora postavljen je podobniji doktor Elmer Nelson, koji je imao mnogo fleksibilniju filozofiju o pitanju ishrane, iskazanu njegovom tvrdnjom: "Potpuno je nenaučno izjaviti da je dobro hranjeno telo spremnije da se odupre bolesti nego slabije hranjeno. Moje mišljenje je da ne postoji dovoljno eksperimenata koji bi dokazali da je nedostatak nekih nutrijenata u ishrani nešto što stvara prijemčivost bolestima". (Elmer Nelson MD, Washington Post). Od tada do danas FDA nepogrešivo radi u interesu profita privatne farmaceutske i prehrambene industrije.

VITAMINI SU KAO TOČKOVI U TOČKOVIMA

Čitav kompleks koji funkcioniše kao vitamin A ( do sada se zna) sadrži sledeće molekule: retinole, retinoide, retinal karotinoide, karotine, masne kiseline, vitamin C, vitamin B, vitamin D, enzime, minerale. (Vitamins and Minerals, Somer 1992). Očigledno je da se u ovom vitaminu nalaze čitavi kompleksi drugih vitamina. Zato je doktor Rojal Li vitamine opisivao kao "točkove u točkovima". I oni su funkcionisali samo tako. Kada se jedan točak izvadi iz drugog, to onda nije taj točak, već neki drugi koji se takođe može okretati, ali drugačije.

Sve do 1924. čitav vitaminski kompleks iz hrane dobijan je iz cele biljke bogate vitaminima, tako što se iz vlakana uklanjala voda u jednom hladnom vakuumskom procesu, bez delovanja hemikalijama, i onda se pristupalo pakovanju tako da čitav kompleks ostane postojan. Na ovaj način su svi "točkovi" bili upakovani jedan u drugom i vitaminsko-mineralni kompleks je time bio netaknut. Ali, 1931. moćni farmaceutski gigant La Roche otkrio je način da sintetiše jedan fragment vitamina A (koji je inače otkriven 1919). Tako su izdvojili retinoične kiseline, počeli da ih hemijski sintetišu i nazvali su to vitaminom A.

Većina sintetičkih A vitamina sastavljena je od retinala, retinola ili retinoične kiseline. I to se naziva vitaminom koji je pročišćen i kao takav se nalazi i danas u prodaji kao "vitamin A". I on u većim dozama, logično, deluje toksično. Toksičnost  vitamina A poznata je kao hipervitaminoza A, i isključivo je posledica unosa "pročišćenog" vitamina, a nikada celog prirodnog kompleksa. Zato se danas u medicinskoj literaturi može pročitati i ovo: "Posledice trovanjavitaminom A su: rast tumora, poremećaj sa zglobovima, osteoporoza, suvoća očiju usta i kože, povećanje jetre i slezine, defekti pri rođenju, pad imuniteta", navodi u svojoj knjizi Judit de Kava. Naravno, radi se o sintetičkom vitaminu A.

SINTETIČKI VITAMINI NISU ISTO ŠTO I PRAVI VITAMINI

Izolovani od svoje celine, ovi fragmenti ne samo da ne mogu da obavljaju svoju vitalnu funkciju već se tako sintetički uobličeni ubacuju u proces povezujući se sa ostalim vitaminskim kofaktorima koji su već u organizmu i tako ih zapravo izvlače iz organizma. Ovakvi sintetički fragmenti tako dovode do demineralizacije čitavog organizma. Već smo pisali o tome kako se molekuli kiselina u organizmu pre nego što se preko bubrega izluče moraju neutralisati vezivanjem za molekule alkalnih minerala. Za taj proces ovi kiseli molekuli najčešće uzimaju kalcijum iz kostiju. Tako kada neki zabludeli doktori konstatuju da čak pola miliona žena u Srbiji boluje od osteoporoze, oni uopšte ne vide da razlog može biti baš prekomerno uzimanje raznih medikamenata koji se svi u organizmu razlažu na teške kiseline i koji organizam demineralizuju. Ali, ostajući u svojim uverenjima (gde im je farmaceutski vademekum jedina biblija) nastavljaju da "leče"ovakve pacijente novim - jačim hemijskim supstancama i to takvim koje pacijenti "veoma teško podnose" i koji im stvaraju kamenčiće u bubrezima. Nažalost, i iz ovoga je očito da današnja alopatska medicina nema veze sa životom, već isključivo sa dilovanjem farmaceutika. Većina edukovanih lekara uopšte ne poznaje medicinu bez hemikalija.

A u prirodnom biološkom procesu koji pokreće kompleks vitamina A, beta karotin nastupa kao prethodnik - točak broj jedan.
Sintetizovana varijanta beta karotina je obično "stabilizovana" u rafinisanim uljima. U ovoj transmasnoj kiseloj formi tako dolazi do oksidacije beta karotina i hemijski čist beta karotin više ne može biti nutrijent. Ova promenjena forma se ne može konvertovati u vitamin A. 

Skoro sav sintetički beta karotin se proizvodi u švajcarskom koncernu Hoffman - La Roche, od koga ga svi ostali kupuju i pakuju u svoje trgovačke vitaminske formule. Ukoliko se ova sintetička forma uopšte ne aktivira u organizmu mnogo je bolje nego ako se aktivira (uhvati u neki vitalni proces), jer tada može delovati kao toksin.
Ali, ovakav način proizvodnje vitamina koji se može patentirati i sintetisati hemijski u velikim količinama veoma je profitabilan. I tako nastaju skoro svi "vitamini" koje danas kupujemo po apotekama i dobijamo kao propisanu dopunsku terapiju od pogrešno edukovanih lekara.
 
VITAMIN C NIJE ASKORBINSKA KISELINA

Slična je priča sa askorbinskom kiselinom koju je farmaceutski biznis nazvao vitamin C. Ali, askorbinska kiselina nije vitamin C, već samo jedan metabolit koji se pojavljuje kao posledica aktivnog procesa (života) vitamina C.
Askorbinska kiselina je samo "antioksidativni omotač",  jedan fragment vitamina C. Askorbinska kiselina je samo jedan izolovan destilat od vitamina C koji se stvara u prirodnim uslovima u jetri. Ona štiti funkcionalne delove celog vitaminskog kompleksa  od brze oksidacije ili brze razgradnje. Kompletan vitamin C mora da sadrži, pored askorbinske kiseline, još i rutin, bioflavonoide, Faktor K, Faktor J, Faktor P, tirosinaze, askorbinogen i druge komponente kao što su tragovi minerala.

Ukoliko bilo koja od ovih komponenti nedostaje, neće se se formirati vitalni biološki proces nazvan - vitamin C.
Ali farmaceutska industrija je u svojim laboratorijama izolovala samo askorbinsku kiselinu i nazvala je vitamin C. Onda su analizirali molekul i pokušali da nađu neki istog ili sličnog oblika koji bi se dobijao u nekom hemijskom procesu koji bi stvarao ove molekule u velikm količinama. I to su uspeli.
 
SINTETIZOVANA ASKORBINSKA KISELINA

Askorbinska kiselina se danas pravi u jednom patentiranom procesu koju uključuje kukuruzni skrob i isparljive kiseline. Preko 90 posto askorbinske kiseline u SAD se proizvodi u postrojenjima Nutley u Nju Džerziju, koja su takođe u vlasništvu Hoffman- La Roche, jednog od najvećih proizvođača sirovina za farmaceutike.
Najveći broj kompanija onda kupuje na veliko askorbinsku kiselinu od njih. Nakon toga kreće distribuiranje po tržištu. Svaka trgovačka marka ima svoju etiketu, svoje argumente, svoje formulacije, svaka tvrdi da ima bolji vitamin C iako su svi od istog snabdevača i nijedan nije uopšte nije vitamin C.
Postoji u SAD oko 110 kompanija koje prodaju vitamine. Samo u SAD se godišnje troši 9 milijardi dolara na kupovinu sintetičkih vitamina.
Manje od pet kompanija koriste čitav kompleks koji učestvuje u stvaranju vitamina C. I tako dobijeni vitaminski kompleks je mnogo skuplji. Razlog je što se čitav vitaminski kompleks teže može sačuvati.


MALE I VELIKE DOZE VITAMINA C I "VITAMINA C"
 
Kad su u pitanju prirodni vitamini hipervitminoza se nikada ne događa. Razlog je što se prirodni vitaminski kompleks u voću i povrću nalazi u veoma malim količinama, pa se fizičkim punjenjem želuca njihov unos nikada ne može prekoračiti. Želudac može da primi samo određenu količinu nutrijenata pa se tako sadržaj vitamina u njima meri u miligramima. Ali oni upravo tako u potpunosti postižu svoj efekat. Zato je doktor Rojal Li tvrdio da se skorbut (nedostatak vitamina C) može eliminisati samo sa 20 miligrama vitamina C i za to je dovoljan  samo  jedan paradajz.
Ali, jedan paradajz u organizmu stvara manje od 20 miligrama metabolita nazvanog askorbinska kiselina, pa je odatle nastalo verovanje da se mora uneti mnogo veća doza "vitamina C".
"Ceo vitamin C se nalazi u paradajzu, luku i citrusnom voću i u stanju je da brzo izleči skorbut. Ali, sintetički vitamin C to ne može", objavljeno je još 1842. u medicinskom časopisu Lancet.

Nobelovac dr Albert Szent-Georgi koji je zvanično otkrio vitamin C 1937, takođe je otkrio da se samo  askorbinskom kiselinom ne može izlečiti skorbut. Tako je ponovo u laboratoriji istraživao delovanje C vitamina i pronašao da u njemu postoji i rutin.

Tako se prešlo na korišćenje askorbata, soli askorbinske kiseline, za koju su istraživači poput Lajnusa Polinga ili Irvina Stouna utvrdili da u megadozama ima izuzetan terapijski efekat za neke bolesti. Možemo li sada zaključiti da je dvostruki nobelovac Lajnus Poling sa svojom ekipom naučnika i dobio novac i Nobelovu nagradu upravo za ovakvu vrstu istraživanja - praktično istražujući samo delovanje askorbinske kiseline i askorbata. I on je pronašao da ovaj izolovani metabolit veoma povoljno deluje na mnoge kardiovaskularne bolesti. Pod uslovom da se daje u megadozama.
Ali, i rezultati ovakvih istraživanja farmakobiznisu se nisu dopali jer ni sintetizovani "vitamin C" se ne može tako dobro unovčiti kao što mogu neki daleko skuplji sintetički "lekovi", a posebno kardiovaskularna hirurgija i transplantacija organa.

Dakle, sintetički vitamini su veoma moćni, ali kao sintetičke droge (medikamenti), a ne kao vitamini. Jer i mala količina vitaminskih sastojaka kada su kompletni kao "točkovi u točkovima", može da napravi aktivan biološki proces u kome nastaju i funkcionišu vitamini. Ako ovog procesa nema, bez obzira na to koliko smo miligrama ili grama askorbinske kiseline ili askorbata uzeli, vitamini nemaju dejstvo.

Ali, davanje megavitaminskih doza sintetizovanih vitamina, posebno natrijum askorbata, kao što je pokazao Irvin Stoun, može imati veoma jak efekat kod izbacivanja određenih toksičnih molekula narkotika. Razlog za to je što su molekuli askorbata u nekim receptorima mozga radije prihvaćeni. U lečenju narkomanije izgleda da se radi o borbi dva toksina od kojih jedan izaziva zavisnost (heroin, opijum, metadon), a drugi ne. Dugotrajna dijareja nakon tretmana natrijum askorbatom jasno pokazuje njegovu toksičnost. 

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O VITAMINIMA (II)

SINTETIČKO ISPRED PRIRODNOG - NAJVEĆA TRAGEDIJA LJUDSKE CIVILIZACIJE

Priredila: Ivona Živković

Na jednom svom predavanju januara 1951. doktor Rojal Li, koji se veoma hrabro i žestoko suprotstavio ovoj korporativnoj "aždaji" tvrdnjom da skoro sve bolesti nastaju zbog loše ishrane, izjavio je: "Jedna od najvećih tragedija ljudske civilizacije je davanje prednosti hemijskoj terapiji nad ishranom. To je zamena prirodnog veštačkim, ubacivanje u organizam otrova umesto hrane, i hranjenje ljudi otrovima sa ciljem da se time isprave posledice nastale zbog neuhranjenosti".

Nažalost, industrijska proizvodnja hrane, kao i farmaceutika, vremenom je postajala tako povezana i profitabilna da je ova zajednička lobistička mreža svojim uticajem i novcem preuzela i kompletnu medicinsku edukaciju u najuglednijim medicinskim školama. Danas većina lekara uopšte i ne pomišlja da sprovodi teško trovanje pacijenata kada se slepo drži medicinskih udžbenika i farmaceutskih vademekuma i primenjuje alopatske terapije propisane i odobrene od svetskih medicinskih autoriteta. A takve terapije ne samo da teško truju već i ubijaju. Da, ubijaju.

ENDOKRINI SISTEM I HORMONI

Koliko je doktor Rojal Li bio ispred svog vremena videćemo iz njegovih decenijama skrivanih radova.
On se posebno zanimao za rad endokrinog sistema i lučenje hormona jer je upravo u njihovoj funkciji naslućivao glavnu sponu koja povezuje rad ljudskog organizma sa Univerzumom povezanim kosmičkom sveprožimajućom energijom i jedinstvenim principom večitog Stvaranja. Danas je poznato da se sve žlezde sa unutrašnjim lučenjem nalaze u blizini velikih energetskih tačaka - koje su još drevni narodi nazvali čakre (točkovi), koje kao točkove pokreće kosmička energija stvarajući u njima energetski vorteks baš kao što se po kosmičkoj plazmi "kotrljaju" galaksije.
Početkom dvadesetog veka funkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem za modernu medicinu bile su još nedovoljno istražene i teško shvatljive, a većina hormona nije ni otkrivena (kao niti jedan vitamin). Ali Rojal Li je bio ubeđen da je ovaj sistem glavni kontrolni mehanizam tela (kao zupčanici na satu) i da su hranjivi kompleksi ključni u funkcionisanju endokrinog sistema.

Još 1916, kada je imao samo 21 godinu, Li je počeo  da radi na razvoju hranjivih formula koje bi podstakle pravilan rast endokrinog sistema. Način lečenja ovakvim formulama nazvao je organoterapija. Njegov prvi ovako formulisan proizvod nazvan je "Catalyn".

Suština njegovih formula je bila da čitav vitaminsko-mineralni kompleks kakav je dat u prirodi - koji u sebi uvek ima i shemu (recepturu, matriks) po kojoj  je spojen i po kojoj se u organizmu razgrađuje), tehnološki tako upakuje da on ostane netaknut i da u organizam uđe upakovan sa tom shemom. Zato je i izmislio hladan proces eliminacije vode i pakovanja ovih vitaminskih kompleksa.

Biologija se veoma razlikuje od hemije kada je u pitanju princip funkcionisanja. Vitamini, kao proces koji se odigrava u organizmu kada se ovakav kompleks aktivira po tačnoj recepturi, jeste - sila života. Li je zato voleo da iščikuje hemičare da od svojih sintetičkih jedinjenja naprave takav funkcionalni biološki mehanizam koji bi se sam pokrenuo kao život. Naravno da to nisu bili u stanju. Niti jedna hemikalija se ne može ugraditi u ovaj proces tako da bude biološki funkcionalan, ali zato može da se ugradi tako da ovaj životni princip ometa, i sistematski u dugom periodu razara. Kao mehanizam sa pogrešnim šrafovima koji jedno vreme radi, a onda nastaju sitni pa sve krupniji kvarovi. Upravo unošenjem pogrešnih molekula nastaju bolesti. A pogrešni molekuli su (kasnije ćemo videti) upravo u industrijskoj hrani, rafinisanoj i danas čak i genetski modifikovanoj.

Iz korespondencije koju je sa nekim lekarima vodio Rojal Li 1946. vidi se da je nastojao da ih upozori da se prirodna antitela u tkivima (autoantitela) formiraju u zglobovima pacijenata sa remumatoidnim artritisom, kao i u drugim organima kod različitih bolesti. U to vreme se smatralo da je reumatoidni artritis bolest koju prouzrokuju bakterije. Ali 1970. nova istraživanja su otkrila da je u pitanju virus. To je bilo vreme kada su virusolozi u svemu nalazili neki virus. Već osamdesetih je nastao novi istraživački trend, pa je ova bolest tumačena kao genetski nasledna. A onda je dalji "napredak" to formulisao novim terminom - autoimune bolesti. Rojal Li je smatrao da je ovaj degenerativni proces ipak posledica neadekvatne ishrane zbog čega su sve degenerativne promene bile u nekoj tački silazne spirale i tako razvijale jedan autoimuni proces. Slikovito rečeno, u biološki "mehanizam" su se ugradili pogrešni "šrafovi" sa navrtnjima na suprotnu stranu od matice.

Kako bi pomogao lekarima da koriguju ovaj poremećaj, Li je napravio svoju teoriju protomorfogena i na osnovu nje smislio specifičnu organoterapiju koja se u to vreme u endokrinologiji primenjivala sve dok je nisu istisnuli sintetički "lekovi".
 
SVE JE U JEDNOM

Li je pošao od pretpostavke da geni sadrže jedan organizovan skup manjih jedinica koje su determinanti individualne ćelijske morfologije (strukture). Te jedinice je nazvao citomorfogeni. Otišao je i dalje u pretpostavci da je citomorfogen sastavljen od još jednostavnijih i prilično stabilnih jedinica sastavljenih pretežno od minerala koji su determinanti određene strukture i stanja bioloških proteina.
Za ove osnovne determinante predložio je ime "protomorfogen". Tako je protomorfogen definisao kao jednu komparativnu postojanu ali kompleksnu grupu molekula koja je povezana u hemijskim afinitetima mineralne materije, i koji zbog svoje fizičke i hemijske strukture određuju tačan plan ili matriks po kome su sastavni delovi specifičnih proteina kombinovani. Tako se u svakoj ćeliji zapravo nalazi jedan veoma komplikovan mineralni skelet u obliku proteinskog molekula i on nakon spaljivanja, kada se preobrati u pepeo, zadržava svoj strukturalni integritet i specificitet.

Ova teorija se tako uklapa u teoriju skalarnog univerzuma gde se isti princip prolaska energije i stalnog stvaranja prožima u čitavom obliku u različitim veličinama - od nama jedva vidljivih zvezda i galaksija i metagalaksija do nama nevidljivih ćelijskih organela i još dalje. Sve je u Jednom velikom, i sve je u Jednom minijaturnom, i sve je jedan Univerzum. I to je danas sve više prihvaćen holografski izgled Univerzuma.
Svaki tako stvoren sistem funkcioniše na principu koji dalje stvara i oblikuje. Svaka jagoda je uobličena tako da niče iz zemlje na određenoj temperaturi, na određenom podneblju, u određeno vreme kada je raspored planeta u Sunčevom sistemu ovakav kakav je danas. U njoj se zato nalazi mineralni sistem uobličen u određenu strukturnu shemu kroz koji samo u takvom obliku vlakana prolazi energija i unosi u nju hranjive materije koje se dalje, kada tu jagodu pojedemo, tačno razgrađuju na određenom principu tako da ćelije našeg organizma dobijaju adekvatne nutrijente i stvaraju se gradivni blokovi. Ako bi se samo jedna planeta iz Sunčevog sistema izvadila, promena bi se osetila i na svim drugim planetama. Ako se iz jagode izvuče samo jedan mineralni deo, ona više ne bi bila ta jagoda, u njoj bi bio drugi feleričan matriks.

Rojal Li je ovaj princip voleo da upoređuje sa satom koji postoji samo kada je navijen i kada pokazuje tačno vreme. Parče mesinga, gvožđa, nešto rubina i stakla kada se nasumično pomešaju ne čine sat. Sat funkcioniše samo kada su svi delovi sklopljeni tačno po određenoj shemi i kada se čitav mehanizam zupčanika pokreće nekom energijom.

Svaki molekul koji uđe u naš organizam mora da bude adekvatan kako bi se formirala prava biohemijska reakcija. Samo oni molekuli koji su deo čitavog vitaminskog kompleksa i sa tim ciljem prirodno stvoreni mogu funkcionisati i prenositi materijal koji ćelije koriste da bi stvarale biološko gorivo za svoj rad na stvaranju gradivnih proteinskih blokova.
Tako su kiseonik i vodonik dva izuzetno zapaljiva elementa, ali kada se sjedine u molekul po shemi H2O oni postaju idealno sredstvo za gašenje vatre.

Zato samo unos tačno određenih molekula u ovaj sistem u tačno određenom rasporedu, koji izazivaju tačno određene biohemijske efekte, ključni je zadatak u procesu ishrane. I to je sinergijski princip. U protivnom, umesto vode možete uneti vatru. Sintetički lekovi mogu biti upravo takva "vatra".
Možete li sada da shvatite kako je čitava savremena alopatska medicina koja u terapiji primenjuje hemikalije (često teške otrove) potpuno pogrešna i veoma opasna.
 
TERAPIJA NUKLEOPROTEINSKIM KONCENTRATOM
   
Rojal Li je zato terapiju kod autoimunih bolesti unapredio tako što je razvio metodu pomoću koje je nastojao da dobije kompletan nukleus iz proteinskih ćelija životinjskih organa. RNK i DNK kompleks kao proteinski matriks su time bili prirodno sadržani netaknuti u takvom nukleoproteinskom ekstraktu. To nije bio samo osušen organ. Iako DNK i RNK tada još nisu bile otkrivene, bilo je poznato da nukleus kontroliše rast i popravku ćelija, pa je Li instinktivno ovo nazvao nukleoproteinski koncentrat ili jedan protomorfogen (proto znači primarni, a morfogen je ono što formira strukturu - shema). Na ovaj način je želeo da koriguje poremećen autoimuni sistem. Nutritivna terapija je davana istovremeno. Poslednja biohemijska istraživanja (pedeset godina nakon Lija) otkrila su da je bio u pravu. Danas se ovaj matriks nastoji dobiti iz matičnih ćelija, ali dokaza da ovo funkcioniše za sada nema.

U prirodnom kompleksu vitamina uvek je tako upakovana i shema (protomorfogen) po kojoj se oni u organizmu aktiviraju. Kada se iz kompleksa uzima samo fragment, ova shema je uništena ili teško oštećena. Zato askorbinska kiselina nikada ne može aktivirati proces koji se naziva vitamin C.

Ili efekat koji za zube ima žvakanje prirodnog šećera iz trske, a to je da gradi zubnu gleđ i štiti zube od razaranja. Ali, kada se unosi u organizam rafinisan izbeljeni šećer, nastaje suprotan efekat - zubna gleđ se razara (Vitamines in Medicine by Bicknell and Prescott 1946.)

DEKSTROZA JE HRANA, LEVULOZA JE OTROV

Sintetički produkt nikada nije isti sa prirodnim iako može da izgleda potpuno isto.
Sintetički proizvod je uvek samo jednostavna hemijska supstanca, dok je prirodan kompleksna mešavina sličnog materijala koji je deo Univerzuma i koji u sebi uvek sadrži i shemu Stvaranja.

Kako izgleda kada se prirodno zameni veštačkim na primeru laktičke (mlečne) kiseline koja se prirodno dobija iz kiselog mleka, ali je počela za industriju da se proizvodi u velikim količinama sintetički? U prirodnoj Kreaciji ona se čitava sastoji od molekula koji su desnorukog karaktera (d-). (Staro ime za ove molekule su "dekstroze" jer rotiraju polarizovanu svetlost udesno, kako je otkrio još Paster.). Sintetička mlečna kiselina je mešavina jednakih delova desnorukih molekula (dekstro mlečne kiseline d-) i levorukih molekula (levo laktične kiseline l-). Takva mešavina je poznata kao rasemička ili grožđana kiselina (r-). Ona sadrži dva izomera koji su optički aktivni u suprotnim smerovima, kao slika u ogledalu, ili kao šrafovi sa suprotnim navojima.
U katalozima proizvođača ovih kiselina prefiksi l-, d- ili r- prethode svakom etiketiranju pa se to nalazilo i u katalogu kompanije Eli Lili iz 1938. Ali, problem je što proizvođači mlečnih proizvoda nisu hteli da njihov sintetički proizvod u očima kupaca dobije manju vrednost. Jer svako zna da prirodno vredi više. Zato su prestali da ovakve etikete stavljaju na svoje proizvode, a zakon koji ih je na to obavezivao u SAD vremenom je sve manje primenjivan ili jednostavno kršen.

Ali, efekat unošenja ovakvih sintetičkih molekula u organizam (koji su optički aktivni u suprotnom smeru) je kao kada u veoma preciznu mašinu u kojoj su predviđeni šrafovi sa navrtnjima nalevo stavljate šrafove sa navrtnjima i nalevo i nadesno. Oni šrafovi sa navrtnjima nadesno logično je da se nikada neće dobro ugraditi i vremenom će postati smetnja koja onemogućava pravilan rad mašine. Ili kada jednostavno na levu ruku navučete desnu rukavicu.

Ovaj problem se može rešiti samo ako se u biološku mašinu ubaci dovoljan broj desnorukih molekula koji će popuniti sva rapoloživa mesta i levoruki će jednostavno biti izbačeni iz procesa kao višak.
Zato je Rojal Li upozoravao majke da hraniti dete ovakvom hranom koja sadrži sintetičke mlečne kiseline predstavlja čistu budalaštinu. Danas se po definiciji laktička acidoza definiše kao metabolička acidoza koja nastaje usled povečanog stvaranja laktata i smanjenja pH arterijske krvi. Šta mislite od kakve mlečne kiseline ova acidoza nastaje?
 
"KRPLJENJE" I "MONTIRANJE" KOJE SE NAZIVA MLEKO

Rojal Li je žestoko kritikovao izbeljivanje brašna i pasterizaciju mleka. Zašto se ovo i danas radi? Jednostavno zato što se tada ne vidi stvarni kvalitet pšenice, pa se i ona lošijeg kvaliteta, kao i buđava, tako zakamuflira i prodaje. Na primer, proces nazvan homogenizacija mleka je zapravo mešanje svežeg mleka sa onim već ustajalim, te se na taj način izvrši "osvežavanje" onoga što na tržištu ne bi moglo da prođe jer je već počelo da dobija obrise zgrušavanja.

Pasterizacija mleka ima za cilj da u mleku ubije sve bakterije i enzime koji stalno "rade" i stvaraju (jer to je život), kako bi se što duže održao svež izgled mleka i da se u njemu ne bi dalje razvijale bakterije. Ali, kada se unište enzimi kao što su fosfataze, mleko izgubi svoju hranjivu vrednost. Naime, fosfateze služe da hranu u našem organizmu razgrade (sadrže shemu razgradnje) tako da iz nje ćelija može da asimilira mineralne soli koje se nalaze u formi fitata. A bez unosa minerala nema nam života jer minerali su nam osnovna unutarćelijska gradivna "skela" koja provodi elektrone. Nažalost, ljudski organizam uopšte ne luči fosfataze, kao što to čine pacovi, pa ove fitate creva ne mogu apsorbovati ukoliko se enzim fosfataza ne unese upakovan sa hranom. A fosfataze se nalaze samo u sirovom mleku i celom zrnu cerealija. Na osnovu ovoga logično je i zaključiti da trave i nisu prirodna hrana za čoveka, ali on tu hranu može da koristi samo ukoliko je unese netaknutu sa enzimima koji je u crevima i razgrade.

Kada nekome "zaribaju" kolena ili kukovi onda on ide kod specijaliste ortopeda koji konstatuje degenarativne promene (zapravo demineralizaciju) i zaključe da se ovi organi iz nekog razloga nisu snabdevali kalcijumom. Medicinski biznis u ovome vidi najbolje rešenje - ugradnju veštačkog kuka ili kolena, razne elektroterapije i ostale gluposti koje sve donose zaradu. O tome da je uzrok ovog poremećaja višedecenijska ishrana belim brašnom i pasterizovanim mlekom - mnogi lekari jednostavno nisu informisani.
 

Drastični efekti degenerativnih bolesti su se tako odavno pokazali u eksperimentima kod mačaka koje su ovako hranjene i to se manifestovalo želudačnim ulcerima, konstipacijom, artritisom, bolestima jetre, srca... Dakle, sve ono što pogađa savremenog čoveka.

"Kada se ne bi vršila pasterizacija mleka ono bi moralo da bude čisto i proizvedeno pod daleko boljim higijenskim uslovima ili bi se njegovo loše stanje pokazalo vidljivim zgrušavanjem pre nego što i stigne do kupca. Pasterizacijom se pravo stanje mleka prikriva baš kao što se beljenjem brašna prikriva rđav kvalitet pšenice. Tako se u stvari samo povećava prodaja", upozoravao je dr Li.
Takođe treba napomenuti da pasterizacija ne smanjuje broj bakterija nakon što se mleko konzumira, jer bacili onda u crevima rastu brže u pasterizovanom nego u sirovom mleku, tako da njihov broj u crevima čak premaši onaj koji je bio u sirovom, tvrdio je Li.
 
"OBOGAĆIVANJE VITMINIMA"

Još zanimljiviji su proizvodi na koje je stavljena etiketa "obogaćeno vitaminima" ili "vitaminizirano" i koji tako imaju veću cenu jer im je i hranljiva vrednost "veća". Recimo mleko ili hleb obogaćen vitaminima. Kako se hleb obogaćuje vitaminima? Jednostavno tako što se sintetičkim vitaminima poprska pšenica ili pasterizovano mleko. I to zadovoljava propisane standarde da se može staviti etiketa - "obogaćeno vitaminima".
 
VINSKE AMINO KISLINE

Još 1895. godine Pol Volden sa univerziteta Rostok u Nemačkoj otkrio je da se u molekulima izolovane kristalno čiste supstance, koja je izvađena iz svog prirodnog okruženja (kada dolazi do spajanja sa drugim koloidnim faktorima), pokreće spontani intramolekularni proces potpunog preuređivanja molekularnog sadržaja, pa ovakvi molekuli postaju delovi racemičkih (grožđanih)jedinjenja (koja se pretvaraju u vinsku kiselinu). Efekat je da se atomski raspored u molekulu postavi "naglavačke", te se tako dobijaju optički efekti potpuno suprotni od onih koji su evidentirani u prirodnom kompleksu. Zato su sintetičke aminokiseline neupotrebljive i zapravo toksične. Samo desnorke aminokiseline mogu biti asimilovane u ljudskom organizmu na pravi način. Sve sintetičke aminokiseline su racemičke (vinske).
 
SINTETIČKI ADRENALIN PODSTIČE DIJABETES

Adrenalin je istaknuti primer sintetičkog proizvoda koji je komercijalizovan, pri čemu se ne obraća pažnja na različitosti u fiziološkim aktivnostima prirodnog i sintetičkog.
Prirodni (d-) adrenalin je petnaest puta aktivniji od sintetičke forme u svom efektu koji proizvodi na krvne sudove, dok je sintetički levulozni adrenalin 18 puta efektniji u stvaranju glikosurije (prisustvo šećera u urinu).
S obzirom na to da je svrha najčešćeg korišćenja sintetičkog adrenalina u medicini u tome da podstakne brze vaskularne promene koje ublažavaju grč bronhija kod teškog astmatičnog napada, glikosurija (podsticanje dijabetesa) definitivno nije cilj u terapiji sa sintetičkim adrenalinom. Ali da bi se dobio isti vaskularni efekat, 15 puta18 ili 270 puta više sintetičke supstance  mora biti upotrebljeno da bi se postigao željeni efekat u terapiji i to za posledicu ima stvaranje dijabetesa.

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O VITAMINIMA (III)

TRŽIŠNO MODELIRANJE VITAMINA

Tekstovi koje je dr Rojal Li objavio pre šezdeset godina pokazuju koliko se još tada znalo o štetnom delovanju rafinisane i konzervisane hrane na biohemijske procese u organizmu. Ipak, američku prehrambenu industriju sve ovo nije sprečilo da takvu hranu iznosi na tržište, izigravanjem svih tada postojećih zakona, kao i perfidnim uspostavljanjem kontrole nad državnim agencijama koje su imale zadatak da vrše nadzor nad hranom i lekovima u prometu

Priredila: Ivona Živković

Mnogim Amerikancima poznato je da Federalna agencija za hranu i lekove (FDA) lako stavlja etiketu "preporučuje se za ljudsku upotrebu" na one proizvode koji su odavno definisani kao štetni po zdravlje. Iza svega ovoga stoji moćni naftno-hemijsko-farmaceutski kapital koji godišnje profitabilno obrće trilione dolara.
Tako su nametnuta i mnoga naučna istraživanja koja su zamaglila razliku između  sintetičkih i prirodnih vitamina. Danas se vitaminima nazivaju supstance koje se stvaraju na način na koji se u prirodi nikada ne bi stvorile i nikada ne bi ušle u biohemijski proces u ljudskom organizmu, da nisu propisane lekarskom terapijom.

Vitamini se tako dele na sintetičke i prirodne, ali ono što je danas na tržištu etiketirano kao prirodno uglavnom nije vitamin u prirodnom obliku. Jer, pod prirodnim se za potrebe tržišta prave prevashodno vitamini koji su ekstrakovani (izdvojeni) iz originalnog vitaminskog kompleksa i na taj način su oni jednostavno prošli proces "konverzije" molekula. To nisu prirodni vitamini. Često ovi "vitamini" nose oznaku da su organskog porekla samo zato što njihovi molekuli sadrže u sebi atom ugljenika. Ali, takav vitaminski molekul može biti napravljen u laboratoriji čime se bavi takozvana "organska hemija". Zato dr Rojal Li i njih svrstava u "sintetičke" vitamine.
Da podsetimo još jednom: pravi vitaminski molekuli uvek prelamaju svetlost na desnu stranu, dok sintetički prelama na levu stranu zbog izvršenog prerasporeda u molekulu nakon izdvajanja iz kompleksa. To što je neki vitamin dobijen iz prirodnog izvora, ne čini ga više prirodnim čim je došlo do promena u njegovim molekulima.
 
Kao sintetički vitamini uglavnom su definisani samo oni koji su nastali hemijskim sjedinjavanjem koječega u laboratorijama. Patenti za pravljenje ovakvih "vitamina" su brojni.
 
Sintetički vitamini se prave od istog materijala kao i mnogi sintetički medikamenti (od ugljenog katrana, fino usitnjene drvne mase, produkata nafte, životinjskih otpadnih produkata, usitnjenog kamenja, školjki, metala). Recimo, vitamin B12 se pravi od otpadnog blata.

Većina vitamina D načinjena je zračenjem ulja. Mnoštvo vitamina je biološki produkt  industrijskih hemijskih procesa. Niacinamid (iz kompleksa B3) se pravi kuvanjem sumpora u prisustvu azbestnih vlakana. Kalcijum suplementi se prave uglavnom od neorganskog kalcijuma iskopanog ispod zemljišta, od starih kostiju ili mrvljenjem školjki ostrige.
Mnogi takozvani prirodni vitamini imaju dodate sintetike da "povećaju" moć ili da standardizuju količinu u kapsuli ili smeši. Sintetičkim vitaminima se dodaju i razne sintetičke formule u obliku soli kako bi održavale njihovu postojanost. Ovi sintetici se u nazivu jedinjenja otkrivaju po terminima - acetat, bitartrat, hlorid, glukonat, hidrohlorid, nitrat i sucinat. Tako ćete naći vitaminske formule koje sadrže d-alfa tkoferol sucinat, bakar glukonat, vitamin B6 je piridoksin hidrohlorid, niacin je niacinamid itd.
Sada kada ovo znate, jednostavno uzmite svoju vitaminsku formulu i pročitajte pažljivo etiketu.
 
 
Jedan patent iz 1953. predlaže pravljenje aktivnih produkata vitamina B12 od otpadnog blata.
 
 
ŠTA JE ZAISTA VITAMIN E
 
Sintetički vitamini se apsorbuju u organizmu ili ostvaruju neki efekat najviše 50 odosto, dok isto toliko sprečavaju apsorpciju nekih drugih prirodnih sastojaka.
Tako se za supstancu nazvanu tokoferol kaže da predstavlja vitamin E. Prirodni vitamin E je tako etiketiran sa oznakom d- u imenu d-alfa-tokoferol.  A sintetički je dl -alfa tokoferol.
Problem je, međutim, što forma nazvana d-alfa tokoferol nije kompletan E vitamin, jer se ta supstanca u prirodi nikada ne pojavljuje sama. Pravi E vitamin se sastoji od najmanje 4 tokoferola (alfa, beta, gama i delta) i 4 tokotrienola (alfa, beta, gama i delta).
Zašto je onda od ovih osam komponenti koje sačinjavaju prirodni vitamin E definisana samo jedna, d- alfa-tokoferol?
Jednostavno zato što su istraživači videli da komponenta d-alfa-tokoferol preovlađuje u vitaminskom procesu i tako zaključili da on mora biti najvažniji. I nazvali su ovu komponentu prirodni vitamin E.

Ali, kako se vitamini pojavljuju i funkcionišu kao "točkovi u točkovima",  kasnije je otkriveno da alfa-tokoferol zapravo i nije najvažniji "točak" u ovom kompleksu (iako može predstavljati najveći "točak"). 

A nedostatak E vitamina (što znači i neunošenje čitavog kompleksa) najčešće je povezano sa degenerativnim promenama u kardiovaskularnom sistemu. Naime, alfa-tokoferol u čitavom E kompleksu je antioksidant i on sprečava nastanak brzog oksidativnog procesa koji bi neki faktor prilikom njegovog aktiviranja (oživljavanja u organizmu) mogao da izazove. E vitaminski kompleks se nalazi u celom zrnu mnogih žitarica. Kada se, na primer, pšenično brašno pročisti izbeljivanjem, uništava se E vitamin. Mlinarska industrija na taj način sprečava starenje brašna, odnosno njegovu oksidaciju, tako što brašno liši ovog oksidativnog faktora i jednostavno ga "umrtvi". Iz mrtvog brašna moljci ne izlaze.

Ali kada se takvo "mrtvo" brašno bez alfa-tokoferola unese u ogranizam kreće elektro-bio-hemijski proces veoma brze oksidacije koja zahteva unos kiseonika čak i do 250 odsto od uobičajenog. Tako velika količina kiseonika koja tada prolazi kroz tkiva kardiovaskularnog sistema ostavlja efekat kao korozija na metalu. Masti postanu užegle, fosfolipidni omotači nerava se razore kao kod poznatih nutritivnih bolesti nazvanih beriberi ili pelagra, i kao rezultat ovog jakog oksidativnog procesa nastaje paraliza i periferni neuritis. Džonatan Forman u svojoj knjizi "Zemljište, hrana i zdravlje" iz 1948. ovako je to formulisao: "...Degenarativne bolesti se najbolje mogu sagledati kao korozija cirkulatornog sistema ...prouzrokovane konstantnom i dugotrajnom upotrebom belog brašna, belog šećera i druge takve hrane iz koje su uklonjeni esencijalni vitamini i minerali ili su jednostavno uništeni."
Lekari kažu da je srčani udar posledica odumiranja srčanog tkiva . Ali, od čega je ovo tkivo propalo?
Uništavanje ovih vitaminskih kompleksa u hrani vrši se i kuvanjem. A kuvana hrana se danas najčešće koristi. Rojal Li zato navodi i podatak da su brojni eksperimenti odavno pokazali da domaće životinje hranjene kuvanom hranom mnogo kraće žive i češće obolevaju od onih koje jedu sirovu travu ili meso.

"Oksidacija masti iz tkiva i fosfolipida nastavlja se sve dok oni ne postanu mrtvi u organizmu koji je još živ. Tako vezivna tkiva gube elastičnost i snagu dok na kraju jednostavno ne otkažu", zapisao je još pre 60 godina doktor Li. Merenje elastičnosti tkiva je tako odavno vršeno kako bi se ispitao eventualni nedostatak vitamina C (koji je takođe izuzetno važan antioksidant u transportu kiseonika). Merenja su pokazala da je gubitak elastičnosti  tkiva do dve trećine bio uobičajen.

Dakle, danas nije nepoznato da nedostatak vitamina E i vitamina C dovodi do kardiovaskularnih oboljenja. Šta inače drugo može da dovede do potpune istrošenosti srčanog tkiva i njegovog naglog pucanja? Zašto se onda sve pripisuje navodnom faktoru nazvanom stres, kada je još pre šezdeset godina utvrđeno da je taj faktor rafinisano brašno i rafinisan šećer koji izazivaju tešku oksidaciju tkiva? Koliko lekara vam je reklo da ne jedete rafinisanu i kuvanu hranu?

Nažalost, za lečenje ovog poremećaja savremena alopatska medicina najviše voli da vam prepiše neki skup medikament (hemikaliju) za "jačanje" srčanog mišića ili vas šalje na operaciju koja je veoma skupa. Kardiohirurgija je tako postala bizbnis koji ima i slavne i skupe kardiohirurge (zapravo kasapine sa veštim prstima, finim nožićima i još finijim koncima koji vešto skidaju manje istrošeno parče srčanog tkiva i onda ga zašiju na onaj deo koji se pocepao). I to krpljenje tkiva se danas naziva vrhunskom hirurgijom i veštinom za koju treba iz raznih osiguravajućih fondova isplatiti "kardio-majstorima" iza kojih stoji farmakobiznis ogromne svote novca. Jer uz takve operacije ide i mnoštvo skupih aparata, medikamenata, anestetika itd. A sve je to profit - znate već za koga. Pare, pare, pare...

Najobičnije krpljenje oštećenog srčanog tkiva je taj "veliki napredak" savremene medicine, gde skupa hirurgija ima počasno mesto. I to je glavni posao za koji je poslednjih godina zadužen srpski ministar za "zdravstvo" sa značkom svog masonskog poslodavca u reveru kao i ostali (izabrani i postavljeni) članovi njegove mafije koji forsiraju skupe operacije, istaču novac iz zdravstvenih fondova i nepotrebno sakate i pljačkaju sopstveni narod.
 
VITAMIN A I BETA KAROTIN
 
Pošto svi vitamini funkcionišu kao "točkovi u točkovima" danas se zna da vitamin E omogućava (svojim točkovima) promet vitamina A (nazvanog još retinol i akseroftol). Pošto se retinol rastvara i skladišti u mastima, kada ga organizam uzima odatle on povuče za sobom i komponente vitamina D, pa lekari danas znaju da kada prepišu sintetički vitamin A uvek daju i vitamin D.

Prirodni izvor "vitamina A" je, kažu udžbenici, beta karotin. Za ovaj vitamin udžbenici kažu da je neophodan za dobar vid, sintezu DNK, služi kao antioksidant tj. štiti ćelije od slobodnih radikala, itd. Ali, sve to se odnosi na prirodan vitamin A (dakle vitaminski proces) što nije slučaj i sa sintetičkim vitaminom A.

Jedna studija iz 1994. rađena u Finskoj na 30.000 stanovnika pokazala je da sintetički "vitamin A" uopšte nema nikakva antioksidativna svojstva. Naprotiv, osam odsto onih koji su primali sintetički beta karotin imali su srčane napade, moždane udare i kancer pluća, za razliku od onih koji su uzimali placebo. Sintetički "vitamin A" ne samo da nije delovao već je izazivao stres imunog sistema, jetre, bubrega, organa koji su svi nastojali da razgrade ovu hemikaliju i da je trajno uklone iz organizma.

Poznato je da vitamin A nastaje aktiviranjem u organizmu beta karotina. Ali, ni beta karotin ne postoji kao izolovana forma nigde u prirodi. On je uvek deo karotenoidnog kompleksa. Samo u jednoj šargarepi ima više od 400 karotenoida.

Sintetisan beta karotin koji se dobija iz acetilen gasa nije kompletan beta karotin, čiji molekul sadrži dvostruke veze kao trans i cis forme. Sintetički beta karotin sadrži samo trans forme i to nije kompletan karotinoidni kompleks, iako im je molekularna formula ista.

Lurotin je sintetička forma beta karotina napravljena istiskivanjem benzenovih prstenova iz acetilen gasa i onda njihovog sastavljanja tako da se formira 100 postotni trans-beta karotin. U prirodi, međutim, ne postoji hrana gde se nalazi 100 procentni trans beta karotin, već su prisutne i cis forme. U prirodnom izvoru vitamina A kao što je alga Dunaliella salina, trans i cis forma beta karotina su prisutne približno u odnosu 50:50.
Neke studije su navodno pokazale kako se sintetički beta karotin može bolje apsorbovati u ogranizmu nego njegova prirodna (trans-cis) forma. Ali, druge studije otkrivaju da samo prirodni beta karotin izaziva određena poboljšanja u organizmu kakva sintetički nije u stanju da izazove. Već smo ranije pisali da šargarepa ima veoma jako antikancerozno dejstvo.
 
TRŽIŠNO MODELIRANJE "VITAMINA" A
 
Ipak, nastojanja da se vitaminski preparati industrijski naprave i spakuju tako da se mogu prodavati i da ipak izazovu neki pozitivan efekat (makar kratkotrajni) bila su i ostala pravi izazov za farmaceutsku industriju. Sva njihova istraživanja i nastojanja da doteraju svoje sintetičke "hranljive" supstance odražavala su se u novim otkrićima i preformulisanjem  vitaminskih formula.

Na primer, čim je otkriveno da je on glavni sastojak vitamina A, krenulo sa njegovom prodajom u sintetičkoj formi.

Popularni mediji su najpre izveštavali o njegovom velikom učinku protiv kancera, onda su došle nove studije koje su otkrile da on nema efekat u borbi protiv kancera. Obe studije su zapravo rađene sa sintetičkim beta karotinom i skoro i danas je sav beta karotin na tržištu sintetički dobijen iz acetilen gasa. On se ne može u organizmu aktivirati u pravi vitaminski proces A.

Onda se zaboravilo na beta karotin i svako je počeo da se podučava novom karotenoidu likopenu (lycopene). Likopen je navodno odmah bio preporučivan za prevenciju od raka prostate. Onda je došao na red lutein, takođe karotinoid. On je navodno sprečavao propadanje mišićnog tkiva. Ali, kada se sve sagleda vidi se da je i tu priroda već odavno spakovala sve ove stvari u jedan kompleks. Pored šargarepe, koja sadrži približno 400 karotenoida, alga  Dunaliella salina sadrži sve popularne karotenoide, plus čitavo mnoštvo drugih sastojaka, kao alfa karotine i zeksantin (ksantofil karotenoid). Mnogi od ovih karotenoida su čak i aktivniji u procesu stvaranja vitamina A od samog beta karotina.
Dakle, sve ih je odavno zajedno spakovala Priroda.

Sintetički beta karotin je proizvod (patent) nemačkog hemijskog koncerna BASF. Ovaj koncern je jedan od glavnih sponzora u nametanju kompleta zakonske regulative u vezi sa proizvodnjom i prodajom hrane na globalnom tržištu, koje UN polako nameće  čitavom svetu kao famozni Codex Alimentarius. Jedna od ideja ovog kodeksa je da poljoprivrednici neće moći tek tako sami, na svoju ruku da uzgajaju na svojim zemljišnim posedima šta im padne na pamet, već će u svemu morati da se poštuju međunarodna pravila i koriste određene vrste semena.
 
TRŽIŠNO MODELIRANJE "VITAMINA" C
 
Slično je bilo i sa "vitaminom C". Tako je pre petnaest godina "vitamin C" u obliku čiste askorbinske kiseline bio u modi, uz preporuku stručnjaka da se svaki dan popije bar jedna tableta od 500 miligrama.
A onda, nakon što su se ljudi godinama dobro napunili askorbinskom kiselinom, otkriveno je da ljudski organizam nije u stanju da dobro apsorbuje askorbinsku kiselinu ukoliko ona nije uneta u kombinaciji sa bioflavonoidima (koje je upravo Rojal Li definisao kao kompleks vitamina P) i koji sadrži hesperidin (P2) i rutin (P1), a koji je izgleda i glavni antioksidant kod kompleksa vitamina C. Dakle, opet se pokazuju "točkovi u točkovima". Da napomenemo da u kompleks vitamina C ulazi i vitamin K (o čijoj sintetičkoj varijatni ćemo tek pisati).

Ali, ni tu nije bio kraj jer je ubrzo otkriveno da se vitaminski kompleks C ne može dobro aktivirati u organizmu čak i kada su hesperidin i rutin prisutni, ako sa njima nije u kompletu i kalcijum. Tako je krenula nova trgovačka formula, kao vitamin C u obliku soli askorbinske kisline  (askorbata) u kombinaciji sa kalcijumom. I to je za sada navodno najjača formula po kojoj se "vitamin C" apsorbuje u organizmu. S obzirom na to da se askorbat može unositi u velikim količinama, i efekat je time brži.

Kao što savremena medicina ljudski organizam sagledava iz delova, radije nego kao celinu, koncept izrade vitaminskih formula za dopunsku ishranu zasnovan je na istom parcijalnom principu lečenja. Tako se smatra da se pojedini hranljivi sastojci iz vitaminskih kompleksa jednostavno mogu izolovati i onda grupisati u formule koje bi se usmerile na poboljšanje rada pojedinih delova tela. Takve formule zapravo rade na istom principu kao sintetički lekovi. Za njih je karakteristično da se moraju uzimati uvek u velikim dozama da bi se pokazao neki efekat.

Ali, izvesni Džon Baron, nutricionista istraživač, za sve ove farmaceute kao i lekare koji sugerišu terapije ovakvim fragmentisanim vitaminskim formulama ima i nekoliko logičnih pitanja. Najpre, šta je bilo sa ljudima koji su godinama primenjivali ovu terapiju (dok se smatralo da je askorbinska kiselina čitav vitamin C)? Koliko su oni nutritivnih vrednosti u sebe uneli svih tih godina uzimajući samo askorbinsku kiselinu? Ako sama askorbinska kiselina nije mogla da se apsorbuje u organizmu, da li je svih tih godina pre nego što je otkriveno da vitamin C mora biti kompleksan, postojalo neko bolje jedinjenje (sa bioflavonoidima i sa kalcijumom), a koje lekarima nije predočeno da postoji? Da, postojalo je.

To je pomorandža.

Čitav ovaj paket vitaminskog kompleksa C sa kalicijumom sadrže i pomorandža i grejpfrut. Imala ga je oduvek i barbadoska trešnja (koja je najveći izvor vitamina C). Dakle, priroda je odavno spakovala hranljivu formulu nazvanu vitamin C u oblik koji se u organizmu može savršeno apsorbovati. Da biste ovu prirodnu "hranljivu tabletu" progutali nije vam potrebna ni voda. I voda je već uključena u formulu. ALI...
Prodaja onoga što raste u prirodi i što svako može ubrati, ne donosi zaradu kao prodaja skupih medicinskih aparata i hemikalija, zar ne? Biznis se mora stvoriti.

Efekat je da godišnje samo u SAD od trovanja lekovima umre preko 100 000 ljudi, što je više nego broj svih poginulih američkih vojnika za godinu dana u Drugom svetskom ratu i Vijetnamskom ratu.

Da li znate koliko ljudi se godišnje UBIJE u Srbiji zbog pogrešne medicine? Velika "briga" države o natalitetu je jedno teško licemerje. Jer za jednu društvenu zajednicu ekonomska vrednost radno sposobnog čoveka je daleko veća od ekonomske vrednosti jednog novorođenčeta. A bez razvijene ekonomije nema opstanka ni života niti jednoj društvenoj zajednici.

Nažalost, većina gradskog življa je danas potpuno odučena, ne samo od kontakta sa prirodom, već i od shvatanja da je čovek deo prirode koju, da bi živeo, mora da deli sa zdravim životinjama i zdravim biljkama, a ne sa asfaltom, automobilima, apotekama i supermarketima i pogrešno edukovanim lekarima.
 
Pismo Kenediju o medicinskoj mafiji

Rojal Li je 1962. godine uputio i pismo predsedniku Džonu F. Kenediju u želji da ga informiše o opasnoj povezanosti uticajnih članova Američke medicinske asocijacije (AMA) sa industrijom hrane. On je predsedniku tada predočio da se američki sudovi u sudskim procesima najviše konsultuju sa ovom asocijacijom, čak apsolutno uvažavajući njihovo stručno mišljenje. Li je otvoreno napisao da su najuticajniji lekari u ovoj asocijaciju upravo na platnim spiskovima moćnih kompanija prehrambene industrije, te da oni svojim stručnim stavovima zapravo štite interese tih kompanija. Tako je AMA zaizela stav da neuhranjenost nije glavni uzročnik mnogih bolesti, te da se samo ishranom nijedna degenerativna bolest ne može izlečiti.

Li je, takođ,e predočio predsedniku Kenediju da je moć ove asocijacije postala takva da nijedan lekar u SAD više nije u stanju da sprovede neki tretman prirodnim vitaminima, čak i kada se on u praksi već više puta pokazao delotvornim, ukoliko to ne odobri AMA. Tako je, po zakonu koji je izglasao Kongres, ova lekarska asocijacija postala neprikosnoveni autoritet koji je lekarima jednostavno nametao kakav tretman smeju, a kakav ne smeju da sprovode.

Vremenom je ulogu AMA preuzela Svetska zdravstvena organizacija, tako da ona danas globalistički nameće alopatsku medicinu kao jedinu ispravnu. Hemoterapija kanceroznih bolesnika, kada se primenjuju teški otrovi, kao i zračenje X zracima, danas je jedina terapija koju ova organizacija preporučuje i što edukovani lekari (ako misle da imaju licencu za rad) moraju da primenjuju. Bez obzira na to koliko ljudi pobili. Da, da... zatrovali i pobili!

                                    TEKSTOVI                                               ARHIVA

DARVINOVA TEORIJA EVOLUCIJE, LAŽ KOJA TRAJE ...

AKO JE ČOVEK NASTAO OD MAJMUNA, ZAŠTO SU DANAŠNJI MAJMUNI ODBILI DA POSTANU LJUDI ?

Svi smo učili u školi da je čovek postao od majmuna i samo od majmuna.To je vremenom postala svojevrsna dogma koja ne trpi bilo kakvo protivljenje.  Nedavno se pojavila i jedna teorija iz oblasti evolucije koja govori da su današnje kokoške nastale od dinosaurusa?! Neverovatno na šta su sve spremni da bi odbranili teoriju evolucije, ali ...

Naučnici koji su godinama usavršavali Darvinovu teoriju, pronalazili navodno karike koje nedostaju, pisali brdo knjiga na tu temu i zarađivali gomile para na njima, jednostavno ne dozvoljavaju bilo kakvu sumnju u njihove tvrdnje i naravno u Darvinovu teoriju. Međutim, dokazi protiv Darvina, danas ih sve više pritiskaju.

Pre par godina, jedna naša ministarka pokušala je da obrazovanju u Srbiji predoči istinu o Darvinovoj teoriji evolucije. Međutim, desilo se da je bukvalno stavljena na strub srama. Osudili su je oni koji su o Darvinu čuli samo u petom razredu osnovne škole. Danas deca i dalje slušaju priču o majmunima...

Kada je Čarls Darvin u pitanju i njegov način razmišljanja, predočiću vam pre svega jednu činjenicu za koju ne verujem da ste znali:
Prema Čarlsu Darvinu, jedan od razloga što ljudi nisu tako dlakavi kao majmuni je u tome što je muškarac pokazivao veću naklonost prema glatkoj koži žene !?

Većina naučnika prihvata evoluciju ne kao teoriju, već kao ustanovljenu činjenicu. Kenet Hsu u časopisu 'Sedimentarna petrologija' kaže:'... Darvinizam sadrži opake  laži;  on nije prirodan zakon formulisan na osnovu činjeničnih dokaza, već jedna dogma koja odražava preovlađujuću društvenu filozofiju 19. veka.'  Čuveni švedski biolog Soren Levtrup je napisao: 'Verujem da će jednog dana darvinovski mit biti tretiran kao najveća obmana u istoriji nauke'.

Međutim, po rečima filozofa Toma Betela:' Evolucija je možda najrevnosnije čuvana dogma američke javne filozofije. Mnogi zlatni standardi su napušteni, ali darvinizam će biti branjen do poslednjeg daha'. Zašto je većina naučnika prihvatila teoriju evolucije? Jesu li njeni dokazi tako ubedljivi? Videće se da nisu. Sa druge strane, da li je moguće da tako mnogo naučnika nije u pravu. Odgovor je - DA. Setite se samo Galileja ili Pastera, koji su dokazali da nije tačno ono u šta je verovao ceo svet njihovog doba - da je Zemlja u središtu univerzuma, odnosno da muve i pacovi nastaju od materije u raspadanju. Naučnik D.Votson je u časopisu 'Priroda' izjavio da je evolucija 'jedina univerzalno prihvaćena teorija, ne zato što je mogu potvrditi logički dokazi, već zato što joj je jedina alternativa Božje stvaranje, koje je naravno velikom broju ljudi neverovatno'.

Čuveni britanski evolucionista Le Gros Klark kaže:'Da se evolucija stvarno desila, može se naučno dokazati samo otkrićem fosilizovanih ostataka reprezentativnih uzoraka pretpostavljenih prelaznih tipova.Ključni dokaz za evoluciju moraju omogućiti paleontolozi, čiji je posao da proučavaju fosilni zapis.Međutim, da bi evolucijom nastali milioni postojećih i izumrlih biljnih i životinjskih vrsta, bilo je potrebno desetak miliona paralelnih evolucija, a svaka od njih bi imala milione stepenika.Svaki od njih bi morao da ima hiljade ili milione predstavnika - svaka vrsta je morala na svakom stepenu 'evolucije' imeti mnoge predstavnike, kao što i danas postoje, na primer, milioni miševa, a ne samo nekoliko njih.Tako bi sasvim formirane biljke ili životinje bile samo mali procenat ukupne populacije koju je imala svaka zasebna evolucija.Međutim, do danas su nađeni milioni fosila, oko 250.000 vrsta, a svi su sasvim formirane biljke i životinje.To je tačno ono što predviđa model stvaranja po kojem su sva živa bića nastala sasvim formirana.

Evolucionisti često navode kao dokaz za evoluciju slučaj 'biberastog moljca' (Biston betularia).Populacija ovog leptira koji živi na svetlom drveću, počela je da tamni kako se odvijala industrijska revolucija, tako da je postala skoro sasvim crna.Međutim, ispostavilo se da ta vrsta nije potamnela evolutivno, već prosto zato što su tamni, melanični primerci, koji su uvek postojali, bili manje upadljivi na drveću potamnelom od industrijskih gasova, pa su ih ptice manje hvatale.To je razlog zbog kojeg se se crni leptirovi namnožili više od belih.Enciklopedija Internešenal Vajldlajf proglasila je ovaj slučaj za 'najupadljiviju evolutivnu promenu kojoj je čovek ikada bio svedok'.Ako je to najbolji dokaz za evoluciju, onda zaista evolucija nije uopte imala ljudskih svedoka, jer ovo uopšte nije bila evolucija.

Prema teoriji evolucije, najprostiji oblici života, nastali su stvaranjem aminokiselina, koje su se igrom slučaja poređale u lanac i obrazovale proteine.Međutim, najjednostavniji protein sastoji se od lanca koji ima približno stotinak aminokiselina.U takvom rasporedu, samo jedan jedini raspored daje život dok ostali ne, a d se sto aminokiselina tako poređa šansa je jedan prema jedinici iza koje sledi još 158 nula!Prema astrofizičarima, bilo koji događaj sa verovatnoćom manjom od one koja iza pomenute jedinice sadrži više od 110 nula, i sam je ravan nuli, barem u ovom našem nama poznatom univerzumu.Biolog Edvard Konklin objasnio je slikovito takvu neverovatnoću sledećim upoređenjem: 'Verovatnoća da je život nastao slučajem može se uporediti sa verovatnoćom da će rezultat ekspozije u štampariji biti uredno i po redosledu složeno prošireno izdanje rečnika koji se u njoj štampa'.

Drugi dokaz protiv evolucije predstavljaju fosili.Časopis 'Arizona dejli star' doneo je fotografiju uginule krave koja se raspada u pustinji.Uz komentar da od nje uskoro neće ništa ostati osim oštećenog skeleta, a naučnici pričaju da je potrebno milion godina da bi se dobila potrebna količina prašine, blata ili nanosa koji će prekriti životinju.Ali, fosili su pronalaženi gotovo netaknuti, sa svim unutrašnjim organima, kožom i naborima na njoj, školjke sa očuvanim mišićima, iako bi u toku fosilizacije usled hemijskog procesa oni morali da istrule.Evolucionisti ovaj problem nisu rešili, dok pristalice stvaranja misle da je došlo do velike katastrofe, opšteg potopa, koji je jedino mogao da iznenadno i brzo nataloži ogromne količine blata i mulja na uginule životinje.Ali to nije jedino pitanje na koje Darvinisti ne mogu da odgovore.

Kada su u pitanju geološki slojevi, po nekoj logici, oni slede jedan drugog po starosti odozdo naviše, ali nije uvek tako!?Postoje brojni lokaliteti širom sveta gde su navodno stariji i jednostavniji fosili nataloženi tako da su vertikalno iznad 'mlađih' slojeva.Međutim prava komedija nastaje kada se pronađe živ i zdrav primerak zablude evolucionista.Gušter Tuatara izumro je pre 135 miliona godina, bar tako su tvrdili evolucionisti pošto nije pronađen nijedan njegov mlađi fosilni ostatak.Ali bruka se dogodila kada je nedavno na nekim ostrvima u blizini Novog Zelanda Tuatara pronađen živ i zdrav! Gde su fosilni ostaci ovog guštera u poslednjih 135 miliona godina?

Na reci Peloksi, u blizini Glen Rouza u Teksasu, velika poplava 1900. godine sprala je naslage mulja i otkrila krečnjački sloj ispod, star 120 miliona godina.U njemu su blizu jedno drugom, pronađeni otisci ljudskih stopala i nogu dinosaurusa! Jedan od evolucionista odmah je ponudio 'logično' objašnjenje; 'da je stena jednom bila meka, pa je tuda prošao dinosaurus, zatim se skamenila, a nakon 60 miliona godina, ona je iz nekog razloga ponovo smekšala, pa je onda tuda prošao čovek'!? Da li je iko ikada čuo ovakvo nešto? Na pitanje zbog čega u tom ponovnom razmekšavanju stene tragovi dinosaurusa nisu nestali, pametni evolucionista je samo slegnuo ramenima.Ali, da bi stvar bila još zanimljivija, biljni ostaci u tom sloju krečnjaka ispitani pomoću ugljenikovog izotopa C-14, pokazali su starost između 38.000 i 39.000 godina, što nameće zaključak da ni otisci čoveka ali ni dinosaurusa ne mogu biti stariji od toga!

Kreacionisti veruju da je starost zemlje mnogo manja, nego što to tvrde evolucionisti, a da se većina geološki važnih formacija Zemlje može objasniti samo velikim biblijskim Potopom, kao na primer Tinetanski plato, Karu grupa u Africi sa oko 800 milijardi kičmenjačkih fosila, 'miocenske' naslage u Kaliforniji sa oko milijardu fosiliziranih haringi na području od samo deset kvadratnih kilometara! Potop je doskora bio generalno prihvaćen.Sve do oko 1800. godine geologija na Oksfordu, Kembridžu i drugim univerzitetima zasnivala se na Potopu, a tada se pojavio darvinizam i potreba da mu se geologija prilagodi.

Evolucionisti su uzeli za starost Zemlje 4,4 milijarde godina i to prosto zato što misle da je to bio period dovoljno dug za evoluciju.Ali, drugi egzaktni metodi ukazuju na starost Zemlje od samo desetak hiljada godina!

Međutim, treba znati da nema direktnog metoda određivanja starosti bilo kakve stene.Mada postoje vrlo tačne metode za određivanje današnjih razmera uran-olovo, torijum-olovo, kalijum-argon i drugih izotopskih odnosa u stenama - nema, naravno direktne metode za procenjivanje početnih odnosa tih izotopa u stenama kad su se one tek formirale.Radiohronolozi moraju pribeći indirektnim metodama, koje uključuju izvesne bazične pretpostavke, koje takođe uvek podrazumevaju milione ili milijarde godina.Međutim, noviji autori uveliko osporavaju te metode i ukazuju na druge pouzdane metode datiranja koji potvrđuju vrlo malu starost Zemlje.

SKRIVANJE MIOCENSKOG ČOVEKA

U podzemlju Britanskog prirodnjačkog muzeja nalazi se jedan fosil ljudskog skeleta, iskopan iz depozita na Grande Teri, delu karipskog ostrva Gvadalupa. On još leži čvrsto uglavljen u bloku krečnjaka teškom dve tone, koji je čvršći od mermera za statue. Uglavio se tu dok je taj krečnjak još bio tečan, a njegovo pokopavanje bilo je iznenadno, izazvano nekom katastrofom, čemu su dokaz sklop kostiju i visoki organski sadržaj stene neposredno oko njega. Telo se još nije bilo raspalo kad je počelo njegovo zatrpavanje, što znači da su te kosti iste starosti kao i stena. Ništa tu ne bi bilo neobično da moderna geologija nije odredila da ta stena potiče iz miocena, perioda od pre 12 - 25 miliona godina, kad, po teoriji evolucije, na Zemlji ne samo da nije bilo ljudi, već ni njihovih navodnih majmunolikih predaka!

I to nipošto nije usamljen primer. Svugde se uči, i smatra se naučnom činjenicom da je čovek evuluirao od neke vrste čovekolikog majmuna u toku poslednjih milion godina. Koriste se razne karte i dijagrami koji ukazuju na stepene takve evolucije. Ne govori se, međutim, o mnogobrojnim nalazima fosilizovanih ljudskih skeleta u geološkim slojevima koji se smatraju milionima godina starijim od onih u kojima se nalaze čovekovi navodni preci. Spomenućemo samo ljudske ostatke i do 200 miliona godina stare - kod Geli Hila, Ipsviča i Svanskomba u Engleskoj, u Kastenedolou i Olmou u Italiji, Abevilu, Fonteševadu i Klišiju u Francuskoj, Kanjeri u Južnoj Africi, Keiloru u Australiji i Načezu u SAD, zatim fosilizovane ljudske tragove iz perioda kembrija (pre 570 miliona godina), karbona (345 miliona godina) i jure (195 miliona godina) ..., kao i razna ljudska oruđa iz tih perioda.

Zanimljiv aspekt ovog nalaza sa Gvadalupe je to što je on bio izložen javno kao kuriozitet još 1812. godine, ali kad je jednom darvinizam preovladao u naučnom svetu, on je prosto - sakriven. Prvi koji je do njega uspeo da dopre bio je antropolog Bil Kuper  i to tek 1983. godine, koji je zatim o njemu napisao raspravu 'Miocenski čovek'. Razlog tog skrivanja je jasan. Ovakvim nalazima dovode se u pitanje teorije i karijere učenih autoriteta, tako da je jednostavno došlo do medijske blokade - a ta blokada traje sve do danas. Mnogo je naučnika koji su gubili posao i čiji se radovi ne mogu objaviti ni u jednom 'ozbiljnom' naučnom časopisu jer se njihovi nalazi ne uklapaju u zvanične teorije o poreklu kosmosa i čoveka. Spomenimo samo dr Djuena Giša, koji je na osnovu fosilnih nalaza utvrdio da evolucije nije nikad ni bilo, zatim dr Roberta Džentrija, koji je dokazao, na osnovu radijacije u granitu, da je Zemlja stvorena za vrlo kratko vreme, i astronoma Haltona Erpa koji je dokazao da se svemir ne širi i da nije nastao Big bengom, velikom eksplozijom, odnosno da takozvani Doplerov efekat treba tumačiti drugačije - posle čega mu je uskraćeno korišćenje opservatorije Palomar u Americi!

Iz istih razloga skrivana je i istina o nalazu sa Gvadalupe. Poslednji naučni spis koji spominje ljudske ostatke u tim depozitima objavio je istraživač Spenser još 1901. godine. Od tada o njima nema ni reči, jer taj nalaz podrazumeva da je ili metod procene starosti slojeva Zemlje sasvim pogrešan, ili je fosilni čovek daleko stariji od svog pretpostavljenog pretka, što je, naravno, sa aspekta evolucije apsurdno.

Većina današnjih naučnika rešava ovakve probleme oprobanim sistemom: evolucija je neosporna, a ako se činjenice u nju ne uklapaju - tim gore po činjenice!

LAŽNI ARHEOPTERIKS

Pre 25 godina desilo se nešto o čemu se danas malo priča.Britanski fizičar Fred Hojl izjavio je da je jedan od najčuvenijih fosila na svetu - najverovatnije falsifikat.Radi se o fosilu poznatom kao arheopteriks (Archaeopteryx) koji je smešten u Prirodnjačkom muzeju u Londonu i sadrži kostur prastarog gmizavca, ukrašen lepo očuvanim perjem.Inače, ovo stvorenje je ponos evolucionista, i po njima, ono zajedno sa svojom sabraćom po ostalim muzejima, upečatljivo pokazuje evolutivni prelaz od gmizavaca prema pticama.Ova izjava Freda Hojla ima i svoju naučnu pozadinu.Vršene su višemesečne analize u kojima su sa njim sarađivali i fizičari Čandra Vikramasing iz Kardifa i Li Spetner, konsultant za elektronske sisteme u Rehovatu u Izraelu..Oni su utvrdili da je još 1860. godine jedan dovitljivi Bavarac jednostavno dodao perje na dva originalna fosila gmizavaca.Ovi se falsifikati nalaze u Londonu i Berlinu.Ova tri fizičara objavili su i sliku londonskog fosila, tvrdeći da se na njima jasno vide intervencije falsifikatora.(Na slici je londonski primerak).

Li Spetner je prvi posumljao u fosili kada je negde pročitao da dva fosila sa najuočljivijim perjem potiču iz kolekcije bavarskog doktora Karla Haberlajna.Spetner i njegove kolege fizičari su došli do zaključka da je Haberlajn izdubio prostor oko dva fosilna ostatka gmizavaca nalik dinosauru i to mesto popunio matricom od cementa.Zatim je u tu smesu utisnuo kokošije ili slično perje, kako bi dobio željeni otisak.Otkriveni su i znaci falsifikatorskog rada: fini zrnasti supstrat ispod perja i grudvice slične žvakaćoj gumi, koje bi mogle da budu ostaci cementa.Kako kaže Hojl: ' Otkrivene su i druge anomalije koje bi odmah uočio svaki fizičar'.

Fosil je prelomljen na pola.Otisak ovog stvorenja se reflektuje i na drugoj ploči, koja je sačuvana kada je stena sa fosilom prelomljena.Hojl i saradnici primetili su ulegnuća i izbočine koji se ne ogledaju jednako perfektno na drugoj ploči.Na kraju su ukazali i na dvostruke otiske perja koje su otkrili na nekoliko mesta.

Trojica fizičara imala je iduju da skine delić sloja sa krila fosila i podvrgne ga hemijskim testovima kako bi eventualno otkrili tragove gumarabike ili nekog sličnog materijala novijeg datuma.Naravno, čelnici Prirodnjačkog muzeja nisu dali da se 'uznemirava' jedan od najznačajnijih fosila u svetu.

GDE JE KARIKA KOJA NEDOSTAJE ?

Otkriće koje je izazvalo najviše interesovanja u naše dane načinili su supružnici Liki 1960. godine.Oni su godinama tražili ostatke praistorijskog čoveka u klancu Olduvai u Tanzaniji.Jednog dana je gospođa Liki spazila nekoliko zuba koji su se pomaljali iz zemlje.Kopajući na tom mestu pronašli su preko 400 fragmenata lobanje koja je bila teško oštećena.Lice je bilo dugačko, a čelo se spoštalo neposredno iza očnih arkada.Lice je bilo majmunoliko u proporcijama, ali ljudsko u ostalim pojedinostima.Zubi su podsećali na zube australopiteka.Liki je ovoj vrsti dao ime Zinjanthropus africanus, čovek iz istočne afrike.Iznenađenje je izazvao rezultat kalijum-argon testa koji je bio obavljen na materijalu u kojem je lobanja bila pronađena.Test je dao milion i sedamsto pedeset hiljada godina kao približnu starost materijala.Većina antropologa smatrala je da se čovek pojavio na Zemlji pre najviše sto hiljada godina, a ova brojka od gotovo dva miliona godina poremetila je osetno hronologiju ljudske rase.

Dok su rasprave oko ovoga još trajale, nova otkrića unela su dodatnu zbunjenost među antropologe.U Evropi su pronađeni novi ostaci u slojevima ispod onih u kojima je nađen neandertalac, a pripadale su čoveku koji je bio mnogo bliži savremenom čoveku nego neandertalac.Zastupnici evolucije neandertalca od majmunolikih predaka bili su toliko zaprepašteni da su bili skloni negirati autentičnost nalaza.Ali, dokazi su nastavili da se gomilaju.Posebno je jedno nalazište bilo tako uverljivo da se više nije moglo proveravati.Pećina u Fontševadu u južnoj Francuskoj pokazivala je tipične oznake prebivališta neandertalaca.Ispod tog sloja bio je krečnjački talog, a ispod njega, na dubini od oko dva metra, pronađeno je mnogo životinjskih kosiju i dve ljudske lobanje.Lobanje su imale obim savremenih, a nedostajali su im i teški očni lukovi neandertalca.Oruđa pronađena oko njih pripadala su periodu pre pojave neandertalca.Fluorni test definitivno je pokazao da su lobanje starije od neandertalskih.

U praktično svim obeležjima lobanje iz Fontševada bile su jednake današnjim, a ipak nije bilo nikakve sumnje da su pripadale ljudima koji su živeli pre neandertalaca.I tako su antropolozi bili prisiljeni da priznaju da neandertalac nije nastao evolucionim razvitkom od neke 'primitivnije' rase, već da je u stvari rezultat izrođavanja neke zdravije i naprednije rase.I tu smo dobili situaciju da je bio 'čovek pre pračoveka'.
Problem porekla pračoveka nije bio ograničen samo na Evropu.Kad je poznati istraživač Diboa otišao na Javu 1890. godine, prvo njegovo otkriće bila je takozvana Vadjak lobanja. Ona je bila tako savremena po svojim karakteristikama da je bila u potpunoj nesaglasnosti sa njegovim zamislima o izgledu preistorijskog čoveka i on ju je zanemario, ne dopuštajući nikome da je prouči gotovo 30 godina. U međuvremenu su načinjeni slični nalazi i problem je dostigao iste razmere kao i u Evropi.Kako je veliki broj tih lobanja bio stariji, ili bar jednako star kao pitekantropus, to je pretpostavka da se pitekantropus razvio od primitivnijih vrsta postala sve neodrživija.Tada je takođe dokazano da su neki od australoida savremenog izgleda, (kako su nazivani preistorijski ljudi jugoistočne Azije) u bliskom srodstvu sa australskim urođenicima.Smatralo se, naime, da su australski urođenici savremeni ljudi neandertalskog tipa, ali su najnoviji radovi obezvredili to tvrđenje i pokazali da oni uopšte nisu neandertalci, mada imaju neke karakteristike koje podsećaju na tu vrstu pračoveka.

Istu zbrku izazvao je i slučaj Australopithicena iz južne i istočne Afrike.Dva metra pod ispod Zinjantropusa pronađene su kosti vilica, fragmenti lobanje, ključnjače, rebara i stopala.Najčudnije kod tih kostiju je to što su potpuno slične kostima savremenog čoveka, a ipak se nalaze nekoliko metara ispod ostataka čoveka za kojeg se smatralo da je najraniji primerak ljudske vrste. Odkud čovek pre pračoveka?

Dalju zabunu u ovom slučaju izazvao je rezultat kalijum-argon testa koji je jednom sloju bazalta u području Zinjantropusa dao starost od milion i trista hiljada godina, a drugom četiri miliona - što čini razliku od dva miliona i setamsto hiljada godina za materijal iz iste vulkanse nakupine.Godine 1969. jedna naučna ekspedicija pronašla je kod jezera Rudolf u Etiopiji izvestan broj zuba i dve donje vilice australopiteka u sedimentima čija je starost procenjena na četiri miliona godina.Zapanji se čovek kad vidi šta se sve ne traži od njega da veruje!


Odličan primer tome je i Pitdaunski čovek, koji je zaluđivao stručnjake za ljudsku evoluciju preko četrdeset godina, a bio je namerna prevara.Rekonstruisan je na osnovu jednog jedinog zuba za koji se na kraju, ispostavilo da je svinjski!

Engleski naučnik Vilfrid E.Legros Klark, priznak tako jedan od vodećih anatomskih autoriteta u svetu, mnogo je pisao o tim primercima čovekove vrste.U članku 'Čovek' koji je objavljen u Britanskoj enciklopediji 1966. godine, on tvrdi da se karakteristike koje pokazuju lobanje južnoafričkih praljudi nikada ne mogu naći kod majmuna.Nijedna od karličnih kostiju nije slična majmunskim, već  je jasno hominidna, to jest pripada čoveku.Ostaci južnoafričkog pračoveka su u mnogo karakteristika različiti od ostataka majmuna, i što se tiče lobanje, a i zuba i kostiju udova.Oni nemaju isturenih očnjaka kao majmuni, već normalne ljudske zube.Oni se potpuno izdvajaju iz kruga savremenih majmuna i imaju karakteristike savremenih ljudi, iako su po rastu bili mnogo manji.

Pitekantropus i  svi njegovi srodnici, isto tako kao i neandertalac, potuno su odbačeni kao mogući preci savremenog čoveka.Australopitekus, koji je tako slavodobitno istican kao rešenje problema postanka čoveka, sada je zbačen sa prestola  i  diskreditovan.Što se više proučavaju ostaci preistorijskog čoveka nađeni po celom svetu, dokazi da su postali od životinjskih predaka sve su slabiji i neuverljiviji.

Sa druge strane, ako se vratimo biblijskom izveštaju o raseljavanju ljudi sa Ararata i iz Vavilona, slika nam postaje sve jasnija i jasnija.Odlazeći u svim smerovima sa Srednjeg istoka, čovek je proširio i svoju 'kulturu kamenog doba' po celom Starom svetu, brzo usvajao bolje metode pravljenja oruđa, građenja zaklona, gajenja žitarica i razvijanja stočarstva.Varijacije koje su izazvale nastajanje tako različitih rasa kao što su bile neandertalska, pitekantropska i austalopitečka potpuno su razumljive  kad se uzmu u obzir različiti uslovi pod kojima je čovek živeo u različitim područjima.U većem delu sveta te neprikladne mutacije su izumrle, a zamenili su ih ljudi boljih fizičkih osobina, iako su se u nekim područjima još održale u velikom broju, kao na primer u centralnoj Africi, na Novoj Gvineji i u Australiji.

Naučnik Cukerman kaže: 'Ako izuzmemo mogućnost Stvaranja, onda je očito čovek morao nastati iz jednog majmunolikog stvorenja, ali ako jeste, za to nema apsolutno nikakvog dokaza u fosilnom zapisu'.
 
Posle svega ovoga, čini se da bi trebalo ponovo pažljivo da se preispita ono čemu su nas učili u školi, a što se sasvim lepo uklapalo u ateističku teoriju evolucije, sve dok nije negirano upravo onim na što se najviše pozivalo - samom naukom.Izgleda da je vreme da priznamo da smo božanskog, a ne majmunskog porekla.

                                        TEKSTOVI                                               ARHIVA

FARMA VRLOG NOVOG SVETA

Vanja J. Vučenović

"Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!"

(F.M.Dostojevski, "Braća Karamazovi")

U potrazi za iole smislenim odgovorima na nezgodne upitanosti o tome kako bi trebalo da izgleda jedna, sa pozicije globalističkog menadžmenta, „idealna“ država miljenica Novog svetskog poretka, koji bi bili njeni  prioriteti ili kakvim državnim i (a)nacionalnim interesima ili vrednostima  bi bilo poželjno da se rukovodi njena vladajuće politička kasta i intelektualna „elita“, njeno javno mnjenje ili  narod,  svakodnevni primeri  „svetle“  srpske društveno-političke stvarnosti  omogućili su autoru ovih redova da čitav navedeni koncept Оrvelove Države-Farme predstavi u nekoliko, ni u čemu pretencioznih, teza. Čisto napomene radi, da ne bi bilo nedoumica ili (bes)potrebnih preispitivanja, svaka sličnost sledećih redova teksta sa prilikama u nekim stvarnim državama, sa političarima ili sa nekim narodom je posve slučajna i nenamerna.

Naravno, dodao bih i to da svim zapažanjima koja će biti izneta ovde pred vas poštovani čitoaci, uvek  se još nešto može, bez ikakvih problema ili ograničenja, pridodati ili oduzeti, pa čak i smatram da je svako od vas na osnovu nekog svog ličnog doživljaja (virtuelne) stvarnosti u kojoj živi, taj spisak sposoban, bez nekih velikih poteškoća ili intelektualnog naprezanja, dopuniti i dodatno "nafilovati".

Dakle, da vidimo kako bi to trebalo da izgleda jedna (uslovno rečeno) država, kojom strategijom i vrednostima treba da se rukovodi njena politička elita, javno mnjenje, ali i i kakav bi bio poželjan profil naroda jedne takve surogat političke tvorevine, koja bi imala svu majčinsku naklonost i ljubav "Vrlog novog sveta" u nastajanju:

         To je slika i prilika države koja sa podsmehom i lažnom zainteresovanošću posmatra grubu krađu i otimačinu dela sopstvene vekovne teritorije i likuje nad svakodnevnim pogromom i terorom koji se vrši nad njenim narodom, jer, tobože, novi globalni poredak u nastajanju ne poznaje granice i njemu je oznaka etniciteta posve relativna stvar, s tim što, da ne bi bilo zabune, kada njemu tako nešto zatreba, pravi jasnu razliku između „izabranih“ i onih drugih „odmetnutih“ naroda parija.
 
          To je država, čija je politička vrhuška spremna da se u ime sopstvenog naroda, ukoliko globalni "Gazda“ u tome vidi neki svoj interes, danonoćno izvinjava za sve nepočinjene zločine prema drugim narodima, a da i na samo pominjanje eventualnih zločina nad sopstvenim narodom s krajnjom nelagodom, odbojnošću i postiđenošću crveni, jer globalni „Gazda“ kaže (a njegova reč je sveti zakon), da su žrtve pojedinih „odmetnutih“ naroda manje vredne od žrtava drugih, za neke njegove interese „korisnih“, naroda.

          To je država one političke elite u kojoj se neprestano, papagajski ponavljaju fraze: "skore integracije", "ulaznica za civilizovani svet", "kadidatura za članstvo", samo zato da bi se prikrila sva nesposobnost, svo neznanje i sva nezainteresovanost da se društvo povede napred u bilo kakvu izvesnu budućnost. Naravno, globalni "Gazda" ne podnosi političare i državnike koji rade u interesu izvesne budućnosti svoje države i svog naroda.    
 
         To su država, društvo, javno mnjenje, pa i narod koji veće interesovanje pokazuju za sudbinu nastradalog psa, nego za potresnu sliku svih onih nesrećnih ljudi koji svakodnevno bojažljivo mole za jedan dnevni topli obrok u narodnim kuhinjama. Jer, zaštita životinja mu danas dođe kao  globalni „in“ trend, a ljudi su za „globalni menadžment“ ništa drugo nego, u većini slučajeva, „beskorisne izjelice“. Humanost i moral su prilično rastegljive kategorije za poredak koji nam dolazi , zar ne?
 
         To je društvo, to je javno mnjenje i, napokon, to su ljudi čija je najveća preokupacija da, ako treba i danonoćno  posmatraju, komentarišu i ocenjuju „dešavanja“ na „Farmi“, u „Velikom bratu“ ili nekim drugim postmodernim „rijalitiji eksperimentima“, iskazujući tako svu opskurnost svog izopačenog voajerizma i perverznog egzibicionizma. Ne, ne interesuje njih što možda baš na taj način, kao „pokusni kunići“,  dobrovoljno učestvuju u eksperimentu in vivo koji „Neko na vrhu“ pažljivo i studiozno obrađuje i proučava, a sve a u cilju daljeg razvijanja mračnog plana uticaja na psihu i ponašanje širokih narodnih masa putem problematičnih „tv sadržaja“. Ili se to samo pod maskom rijalitija proveravaju svi mogući mehanizmi nadziranja ljudskih jedinki u strogo kontrolisanim životnim uslovima, kao uvertira za neke potencijalno krupnije poduhvate u budućnosti, kao što su nadziranje i stroga kontrola  nad životom i smrti čitavih društava, kako su o tome svojevremeno (za one koji umeju da čitaju) pisali Džordž Orvel, Oldos Haksli i Zbignjev Bžežinski.
 
         To je, napokon, država  onog naroda i onih ljudi koji bi za povoljan bankarski kredit uradili ama baš sve, izdali i "prodali" brata i sestru, oca i majku, državu, veru, istoriju i tradiciju. I to sve, samo da bi pošto-poto obezbedili sebi odlazak na letovanje ili na predstojeće "nezaobilazno planetarno prvenstvu u fudbalu". Filozofija kredita je istinska paradigma Novog svetskog poretka, koju je moguće izraziti prostom definicijom: nikada ne možeš toliko da potrošiš, koliko možeš da se zadužiš. A zaduživanje vodi gde? Ponovo u nova zaduživanja, pa u ropstvo, prvo ekonomsko, zatim kulturno, fizičko i na kraju, neizostavno, u ono najgore, naporaznije i nabezizlaznije - duhovno ropstvo. A globalni Veliki Inkvizitor, već duži niz godina, sa pobedničkim osmehom posmatra sve te silne redove i gužve u bankama, sve te "pale" građane sveta i sve te silne kreditne kartice, čipovane i nečipovane, zadovoljno trljajući ruke i naslađujući se nad surovom činjenicom da mu je pošlo za (nevidljivom) rukom da da projektuje i stvori još jedno društvo više, baš po njegovom ukusu i njegovim merilima. Uostalom, reč je o istom onom surogat-društvu, koje su u Njegovo ime još davnih dana najavljivali njegovi do smrti odani spisateljski proroci i šegrti, gore pomenuti, Orvel, Haskli, Bžežinski...      

Dakle, to bi ukratko, prema skromnom rezonovanju autora ovih redova,  bili „idealna“ država, „idealan“ narod, „idealno“ društvo, „idealni“ ljudi i „idealno“ stanje svesti, morala i mentaliteta o kojima sanjari i na kojima neprestano i neumorno, već godinama, decenijama, pa možda i vekovima radi globalni Veliki Inkvizitor. Dabome, to bi bila ta „idealna“ slika budućeg  „Vrlog novog sveta“ kojeg iz dana u dan očajnički prizivamo u zagrljaj proročkim rečima velikog Fjodora Mihajloviča Dostojevskog:
 
„Učini nas svojim robovima, samo nas nahrani!“  

Priča se da je ovo omiljena rečenica današnjeg globalnog Velikog Inkvizitora, "Gazde vrlog novog sveta". Da li se još uvek pitate, zašto baš ona?

I da ponovim još jednom za sve one koji su nakon ovog teksta možda nešto i posumnjali:  svaka sličnost sadržaja gore napisanog teksta sa nekim stvarnim državama, političarima, narodom ili ljudima je posve slučajna i nenamerna.

A sada, nazad na Farmu da se "naš" Inkvizitor ne bi ljutio, jer ako se naljuti...

                                        TEKSTOVI                                               ARHIVA

Da li je Poljska "slučajno" zavijena u crno !

PROČITAJ PAŽLJIVO I STAVI SEBI PRST NA ČELO . . . .

Je li smrt poljskoga predsednika i cele delegacije u Rusiji bila slučajna
nesreća? Predsjednik Lech Kaczynski bio je glasnogovornik većih sloboda
država unutar Evropske unije. Dok mnoge druge evropske države imaju
marionetsku vlast koja se klanja diktatu Evropske unije, poljski je narod
izglasao vlast koja je glasno oponirala redukcijama državne, ekonomske i
nacionalne slobode. Bio je euroskeptik i dugo odbijao potpisati Lisabonski
ugovor, sve dok ga Irska pod prisilom (u drugom pokušaju) nije potpisala.
Nije hteo da zameni nacionalnu valutu eurom i smatrao je da je
najoptimističniji rok za uvođenje evra u Poljsku 2015 godina.

Novinar Damian Thompson u engleskom "Daly Telegraphu" piše da se iza
ubistva predsednika Lecha Kaczynskog i cele delegacije nalaze bankari. Tako
navode da je Poljska jedina zemlja u EU koja nije osetila krizu. Naprotiv,
beleži rast proizvodnje i tako ruši mit novog svetskog poretka da sve
nacionalne ekonomije moraju pasti na kolena, kako bi se novi poredak
uspostavio.

29.03.2010. Poljska je odbila uzeti zajam koji joj je ponudio MMF u iznosu
od 21,8 milijarde dolara. ".Ne samo da ta država nije postala žrtvom
međunarodnog bankarskog gangsteraja koji se odvija kroz gusarske pozajmice,
nego je Poljska Međunarodnom monetarnom fondu ponudila pozajmicu kako bi
taj fond mogao pomoći drugim državama da prevladaju nadošlu globalnu
krizu.", o čemu je izveštavao AFP 29.03.2010.

Poljska je bila jedina od 27 članova Unije koja je postigla privredni rast
u 2009. godini, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je predviđao da će taj
rast doseći 2,75 posto sve do 3,25 posto u 2011. godini.", izveštava 14.
aprila irska web stranica "Infowars Ireland ". Poljska Nacionalna Banka i
Vlada 09.04.2010. saglasno odlučuju o devalvaciji zlota, što će pogodovati
poljskim izvoznicima, ali na štetu njihovih trgovinskih partnera, najviše
onih u EU. Sledećeg dana nakon ove odluke o devalvaciji zlota, gine
predsednik, čitav vojni vrh, guverner nacionalne banke, i još desetine
vojnih i političkih službenika!!??

Štaviše, u nastavku teksta u "Daly Telegraphu"  spominje se kako je
predstavnik Češke Središnje banke Mojmir Hampl početkom aprila izjavio da
je Međunarodni monetarni fond namerno razbuktao ekonomsku krizu u Evropi
tako da su manje regionalne države bile prisiljene tražiti pozajmicu od
zelenaškog MMF-a. Znači li to da je  Poljska kao primer za druge države,
počela ometati zelenaške planove velikih međunarodnih bankara?

Svemu ovome treba dodati i činjenicu da će sada Poljsku preuzeti britanski
čovek, osoba školovana u Britaniji, koja čak ima englesko ime i prezime: ".
Sada se vođstvo u Poljskoj menja i izgleda kao da će proevropski lider
zameniti Kaczynskog. Proevropska Stranka Građanske Platforme DONALDA TUSKA
najverovatnije će, nakon predsedničkih izbora u junu, zgrabiti vlast." To
je čovek kome je Kaczynski oponirao kada je trebalo zlot zameniti za evro i
takođe s češkim predsednikom Vaclavom Klausom bio je među poslednjima koji
su se opirali gubitku državne nezavisnosti što je donosi potpisivanje
Lisabonskog ugovora.

Kao uspešna država, Poljska je sve manje zavisila od EU i odlazak
Kaczynskog u Rusiju nije značio samo odlazak u Katynsku šumu, gdje bi se
Putin i Medvedev izvinili Poljskoj, za pokolj njenih oficira i podoficira,
već je taj odlazak trebalo da bude početak menjanja strane u interesnim
sferama: Rusija više nije komunistička i  kao ravnopravan partner davala je
Poljskoj veće mogućnosti za razvoj ekonomske i nacionalne slobode. Poljska
je u sukobu velikih interesnih sfera, nastojala promeniti stranu. Britanija
i Amerika su shvatile problem i stoga je Kaczynski morao umreti zajedno s
celom delegacijom. Nastojao je sačuvati Poljsku slobodnom i u tu svrhu
odlučio je potražiti potporu Putina.

Osim navedenog, treba dodati i sledeće:

1. Poljska nije priznala Kosovo
2. Poljska ministarka zdravlja, takođe poginula u ovoj nesreći, je jedina
od svih ministara na SVETU odbila državnu kupovinu vakcina protiv H1N1
3. Poljski ministar poljoprivrede, takođe poginuo u ovoj nesreći, je
evropska perjanica suprotstavljanju uvođenja CODEX ALEMENTARISA, odnosno
uvođenja GMO hrane u ljudsku i životinjsku ishranu (Kod nas je ovaj zakon
uveden krajem prošle godine. Posledice su, osim direktno po zdravlje ljudi,
i nestanak prirodnog semena za proizvodnju hrane i favorizovanje američkih
proizvođača GMO semena).
4. Poljaci imaju tradiciju čuvanja novca u slamaricama, a ne u bankama.
Takođe, nikada ne kupuju stvari na kredit, već samo u cash-u.
5. U poslednjem intervjuu, datom dan pre pogibije, Lech je objavio da su u
Poljskoj potvrđene velika nalazišta gasnih škriljaca, što bi je
potencijalno učinilo energetski nezavisnom, mozda čak i izvoznikom gasa.
6. Na snimku sa youtube-a, napravljenom neposredno posle nesreće, se vidi
da nigde nema magle, što je izgovor za pad aviona. Takođe, po malo se čuju
i pucnji iz pištolja. 

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

BILDERBERG 2010 - KRAH EVRA !

KORAK KA UVOĐENJU JEDNE GLOBALNE VALUTE ILI VLADE ?

Vanja J. Vučenović

Razloge za okupljanje značajnih finansijskih i političkih figura Španije na ovogodišnjoj konferenciji Bilderberg grupe koja se  ovog puta, od 2 do 6. juna, održava u jednom od očiju javnosti poslovično "zamaskiranom" mestu nadomak Barselone, potencijalno bi trebalo tražiti u, kako navode pojedini dobro obavešteni izvori bliski ovoj grupi, veoma izraženoj zabrinutosti bilderbergovaca za potpuno neizvesnu budućnost, pa čak i za - kako su to u svim ovim godinama proročki najavljivali pojedini istaknuti finansijski i ekonomski stručnjaci - mogući krah evra.
Nakon dužeg vremena, velikih i praktično krvavih napora različitih istraživača delovanja Bilderberg grupe

POGLRDAJ VIDEO
(Istorijski govor Daniela Estulina o Bilderberg grupi u EU Parlamentu, jun 2010.)

koji su tokom svih ovih godina pokušavali da na svaki mogući način dođu do informacija o sadržini tema koje će se raspravljati iza zatvorenih vrata ove polutajne organizacije globalne elite, možda po prvi put da su i neki mejnstrim, uticajni svetski mediji probili dugogodišnji neugodni zid tišine kada je u pitanju rad misterioznog Bilderberga. Tako ovih dana,  londonski Tajms (The Times), koji, nesumnjivo, uz Njujork tajms (The New York Times)i Vašington post (The Washington Post) predstavlja najuticajniju novinsku kuću, izlazi u javnost sa pomalo provokativnim naslovom u jednom od svojih izdanja, “Tajnoviti Klub Bilderberg spreman za proteste”. 

PROČITAJ
(Secretive Bilderberg Club ready for protests)

Ove godine, a što je, inače, bilo potpuno nezamislivo za politiku korporativnih medijskih kuća na Zapadu svih proteklih godina, pa možda i decenija (pošto po mišljenju mnogih presudan uticaj na politiku istih ima upravo Bilderberg grupa), Tajms čak prenosi informaciju jednog od uticajnih učesnika ovogodišnjeg skupa bilderbergovaca u Španiji. Takav potez se čini u najmanju ruku neverovatnim, ukoliko se u vidu ima činjenica da su upravo ovi vodeći medijski magnati tokom svih ovih godina negirali postojanje Bilderberg grupe i eventualnog uticaja iste na društveno-ekonomski novi poredak sveta. Baš zato, ni u kom slučaju nije neosnovana upitanost, da li i ovo senzacionalističko “otvaranje” prema javnosti nije, u stvari, ništa drugo do strogo dozirano i usmeravano “bacanje mrvica sa zelenog stola Bilderberga” svetskoj javnosti a upravo po nalogu ovog konspirativnog kluba.

Prema izveštaju koji je objavio pomenuti londonski magazin, uz poslovično prisustvo “velikog oca” Bilderberga, Dejvida Rokfelera, i svih ostalih “stalnih zvanica” ovo društvo verovatno najuticajnih “globalnih ekonomskih menadžera tehnotronske ere”, ove godine biće “bogatije” i za prisustvo španskog premijera Hose Luis Rodrigez Zapatera (koji bi trebalo da otvori ovogodišnje bilderberško zasedanje), ministra inostranih poslova Španije Migela Anhela Moratinosa i Pedra Solbesa, nekadašnjeg španskog ministra ekonomije.

POGLRDAJ VIDEO
(Vanja J. Vučenović - Globalnom krizom do svetske vlade)

Potencijalno glavna tema ovogodišnjeg  “španskog” sastanka Bilderberga biće – prema iskazu gore pomenutog izvora – ono što poslednjih meseci zaokuplja najveću pažnju evropskog javnog mnjenja, “Budućnost evra - svet posle evra”.
Nesumnjivo je da će trojica pomenutih španskih zvaničnika na ovom značajnom skupu obavestiti svoje globalne “Bilderberg gospodare” o tome koliko je izvesna mogućnost  da i ekonomiju Španije u skorijoj budućnosti zadesi po mnogim svojim aspektima enigmatični “grčki scenario”, a koji će, ukoliko se ponovi i u ovoj zemlji vrlo verovatno značiti da je evropskoj valuti bespovratno “odzvonilo”. Dakle, to će sasvim izvesno označiti “smrt” evra kao valute.
Ipak,  da cela priča o tobožnjoj zabrinutosti globalne elite za sudbinu evra nije baš toliko iskrena kako nam se pokušava svih ovih dana predstaviti putem raznoraznih sredstava informisanja, ali i da nisu toliko neosnovani ni pojedini navodi prema kojima čitav scenario sa kolapsom evropske valute i nije ništa drugo do dobro izdirigovani, kontrolisani i usmeravni preludijum za neko potencijalno “iznuđeno”  uvođenje jedne potpuno nove, globalne valute, iz čega bi na kraju krajeva, globalna (bilderberška) elita po ko zna koji put do sada ponovo izvukla veliku finansijsku korist i benefit, svedoči i govor izvršnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda i vernog šegrta Bilderberga, Dominika Strosa Kana , na jednom nedavno održanom skupu globalne elite u Cirihu.

PROČITAJ
(Financial Terrorists Want Global Currency, Global Central Bank)

Dominik je tom prilikom , eto baš slučajno, ukazao na nasušnu potrebu za uvođenjem jedne  nove globalne valute podržane od strane nove centralne banke koja bi se pojavila kao “globalni zajmodavac” i tobože poslednje utočište posrnulim svetskim ekonomijama. Navodeći kako je “u krizi prilika i šansa ”, direktor MMF-a je još naglasio “da bi globalisti trebalo da iskoriste trenutni finansijski haos  koji bi primorao svet da prihvati novu globalnu valutu štampanu od strane globalne centralne banke”.

POGLRDAJ VIDEO
(Milan Vidojević - Bilderberg grupa i svetska ekonomska kriza)

Sve mi ovo, baš zato, i isuviše miriše (da ne kažem smrdi!) na jedan od poslednjih paklenih koraka globalističke zakulise na njenom putu ka potpunoj, sveobuhvatnoj centralizaciji planetarne finansijske vlasti, koja je,  prema mišljenju mnogih eminentnih ekonomskih stručnjaka,  prvo izazvala globalni finansijski haos (nered), da bi potom “posrnulom svetu” ponudila  “sveta mesijanska” rešenja.  I sve to, naravno, u krajnjoj nameri da se državama i nacijama nametne kao jedini globalni finansijski, politički, a potom i kao svaki drugi suveren. Malo je verovatno da se ne sećate one istorijske, otrežnjujuće izjave Dejvida Rokfelera:  „Mi smo na domaku globalne promene. Sve što nam treba je jedna prava i velika kriza i nacije će prihvatiti Novi Svetski Poredak“.

POGLRDAJ VIDEO
(Istorijski govor Daniela Estulina o Bilderberg grupi u EU Parlamentu, jun 2010)

Zato vas pitam: ne obestinjuju li nam se upravo sada sve te reči “velikog” Dejva ili, bolje rečeno, šta još treba da (nam) se dogodi da bismo konačno “progledali” i počeli ozbiljno shvatati reči koje danas doživljavaju i svoje puno ostvarenje?

Zato smatram da je sve ovo, pametnome, i više nego dovoljno.
I na samom kraju, zaključiću ovu posve “bezazlenu” priču navođenjem još nekoliko, čini mi se, bitnih momenata vezanih za Španiju, državu domaćina ovogodišnjeg okupljanja bilderbergovaca.

Naime, ne znam da li vam je poznato da je ekonomija Španije pogođena ne samo posledicama svetske ekonomske krize već i, po mišljenju mnogih nezavisnih ekonomskih stručnjaka,  katastrofalnim posledicama napora španskih vlasti da implementiraju tzv. “zelenu ekonomiju” koja predstavlja deo onoga što šef Evropske komisije i veliki miljenik Bilderberga, Žoze Manuel Barozo, označava “postidustrijskom revolucijom”. Tako se u nedavno “procurelom” internom dokumentu Zapaterove administracije navodi  kako su inicijative “zelene ekonomije” doživele finansijsku katastrofu. U ovom izveštaju se nedvosmisleno ukazuje na to da je realna stopa gubitka posla kao posledica politike “zelene ekonomije” mnogo veća od 2,2 (izgubljena) radna mesta za jedno dobijeno “zeleno” radno mesto, a da je stopa nezaposlenosti mnogo veća od 18 procenata, kako je to zvanično predstavljenih španskoj javnosti. Zbog svega gore navedenog ovaj dokument poziva na hitno napuštanje “zelene ekonomije” ukoliko zemlja nastoji da se spasi od izvesne ekonomske katastrofe.

Međutim, pitanje svih pitanja je: Da li bilderberzi baš toliko iskreno “navijaju” za stabilnu špansku privredu, i koliko im sve to istinski odgovara? I da li je Španija još samo jedna žrtva u ostvarenju mračnog iluminatskog sna o “društvu nultog postindustrijskog rasta”, u kome će “nacionalna industrija” biti u celosti zamenjena “globalnom industrijom multinacionalnog korporativnog kapitala” i njoj potčinjenim globalnim robovskim društvom, ostaje nam, za sada, samo da naslućujemo.

POGLRDAJ VIDEO
(Daniel Estulin: Istinita priča o Klubu Bilderberg)

Zbog svega navedenog, ostaje i dalje ozbiljna sumnja i upitanost da su globalni finansijski nered i “evro-kolaps” dirigovani tako da bi se kao jedino “logično” rešenje nametnulo formiranje neke nove “banke sveta” koja će biti korišćena za dalju i još strožiju centralizaciju globalne finansijske moći i potpuno preuzimanje vlasti nad postojećim nacionalnim ekonomijama. S tim u vezi, nije zgoreg da se pomene da su u Vašington postu u aprilu izneti potencijalni planovi da se MMF pretvori u “Ujedinjene Nacije za globalnu ekonomiju”,

PROČITAJ
(A Bigger, Bolder Role Is Imagined For the IMF)

uz davanje istom neograničenih ovlašćenja da nastupa kao “globalni bankar koji vlada i bogatima i siromašnima”. Da li je upravo to krajnji cilj i glavni motiv “povlačenja obarača” svetske finansijske krize?
I zato, Špancima preostaje samo da se nadaju da ovogodišnji dolazak bilderbergovca u Španiju neće imati isti domašaj i odjek kao prošlogodišnji sastanak Bilderberg grupe koji je, prisećanja radi, održan u Atini, a posle koga je nedugo zatim Grčka doživela potpuni bankrot i suočavanje sa neredima na ulicama gotovo svih većih grčkih gradova.
Možda je baš to buduća slika i prilika “idealnog sveta permanentnog globalnog haosa i nereda” o kome sanja Bilderberg grupa.    

Kao što sam već naveo, Špancima za sada preostaje samo da se nadaju da će ih zaobići grčki, tačnije “španski scenario”… I sanjaju, naravno… Jer kada Bilderberg ode...

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

KAKO STVARNO NASTAJE NAFTA?

Piše: Ivona Živković

Kada je Tomas Gold profesor američkog Kornel univerziteta objavio svoju knjigu "Duboka vrela biosfera" (The Deep Hot Biosphere) za Amerikance i čitav zapadni svet bila je to još jedna zanimljiva Goldova naučna spekulacija o postanku života na Zemlji. Gold je već bio poznat kada je nakon mnogih osporavanja prihvaćena njegova teorija o postojanju neutronskih zvezda.

Kao izuzetno kontroverzan mislilac bio je predlagač i teorije "o konstantnom periodu" gde je pokušao da negira postojanje vremena u relacijama početka i kraja, čime bi se i postanak Univerzuma tako sagledavao. Ova teorija se, međutim, i dalje odbacuje i umesto nje opšteprihvaćena je teorija o "Velikom prasku".
(Moram priznati da mi se kao laiku uvek više dopadala tvrdnja da je vreme statično, a da materija cirkuliše prelazeći iz jednog oblika u drugi, te da je smrt samo nastavak života u drugačijem režimu prometa materije. Dakle, MI smo prolazni, a vreme je večito isto.
Na žalost, mi smo naš život ne samo prilagodili merenju vremena, već smo kao veoma važnu meru uneli i novac preko koga smo izveli i sve ostale vrednosti u životu. Tako je nastao simulakrum koji je vremenom potpuno obezvredio vrednost našeg biološkog fundamenta. Danas je npr. hrpa limarije u obliku automobila gospodar našeg života svaki put kada dodamo gas da bi smo stigli na vreme. Koliko smo danas robovi ovih izvedenih i lažnih vrednosti, upravo će pojasniti ovaj tekst o nafti).

Gold u navedenoj knjizi piše da je život potekao iz vrele dubine zemljinog plašta (mantle), gde nema ni kiseonika, ni vazduha. Plašt obuhvata dubinu od 2900 kilometara ispod Zemljine kore. U njemu se nalazi "podzemaljska oblast" koja je veće mase od čitave biosfere sa svim živim bićima na površini Planete. Gold smatra da živi organizmi koji postoje u ovaj "dubokoj vreloj biosferi" nisu ni biljke, ni životinje - već bakterije koje se razmnožavaju baš u vrelini i hrane se ugljovodonikom, odnosno prirodnim gasom i kamenim uljem.
Tako, ovo kameno ulje (petroleum) zapravo nije organskog porekla, već deo "praiskonskog materijala" od koga je i sama Zemlja napravljena pre nekih 4.5 milijardi godina.

Vodonik i ugljen pod visokim pritiskom i temperaturom kakvi su postojali u Zemljinom plaštu prilikom formiranja planete stvorili su molekule ugljovodonika koji su postepeno bili istiskivani na gore ka zemljinoj kori. Ovako potisnuto kameno ulje i gas prolazili su kroz pukotine u sedimentnim stenama da bi se onda u jednom delu, kada su naišli na granit zadržali tu, zarobljeni u podzemnom rezervoaru. To su danas poznata nalazišta sirove nafte.
Organski materijali koji su pronađeni u ovim ugljovodonicima objašnjavaju se metabolizmom bakterija koje su pronađene i u drugim ekstremnim okruženjima sličnim Zemljinom plaštu. Ovi hipertermofili pronađeni su u hidrotermalnim ispustima i na dnu vulkana, dakle na mestima gde su naučnici ranije verovali da je život nemoguć. Petroleum skoro uvek sadrži biološki inertan helijum.

Prosto rečeno, po ovoj teoriji nafta ne nastaje razlaganjem fosilnih ostataka biljaka i životinja pod visokom temperaturom i pritiskom na područijima gde su bogati fosilni ostaci organskog sveta ostali duboko pod zemljom, a koji su izumrli pre nekoliko miliona godina (kako se i danas uči u školama), već je ona neorganskog(abiotičkog) porekla.

(Ovde je dobro podsetiti se i na teoriju Džejmsa Lavloka o Gei kao "živom organizmu". On tvrdi da Zemlja ima sve homeostatske mehanizme kojima reguliše optimalnu količinu toplote, vlage i kiseonika, te da je samo tako i moguće bilo formiranje svih ostalih živih organizama na planeti. Mi smo tako po Lavloku samo deo velikog Geinog živog organizma).

Poznata nalazišta nafte koja se komercijalno eksploatišu i za koja se veruje da su ograničen priorodni resurs, zapravo su samo skormni rezervoari ugljovodonika koji se nekako "uspentrao" iz dubine Zemljinog plašta i tu ostao zarobljen svega nekoliko kilometara ispod zemlje.

Ako je ova teorija tačna, znači da nafte prakrtično ima svuda, ali je samo potrebno kopati mnogo dublje. (Pod uslovom da imate tehnologiju za ovo tj. da vam onaj ko je ima ustupi).

U nameri da proveri svoju tvrdnju Gold je uspeo da još 1990. ubedi švedsku vladu da istraži ima li nafte na područiju nekih 200 km severozapadno od Stokholma, nazvanom Šiljan Ring. Ovaj granitni region je nastao nakon udara meteora koji se davno zario u Zemljinu koru do dubine oko 40 kilometara i tada je načinjena brazda prečnika 72 km sa mnoštvom pukotina. Kroz njih bi nafta neorganskog porekla mogla da se probije bliže ka zemljinoj površini.
Kako stena nije sedimentna, ona nije mogla da sadrži nikakve fosilne ostatke, pa bi nalaženje nafte značilo da je ona zaista neogranskog porekla.
Istraživači su već našli abiogenični petrolej i metan kako izbijaju iz dubine zemljine utrobe. Sledbenici konvencionalne teorije o nastanku nafte ismejali su ovaj projekat Šveđana.

Nakon tri godine bušenja i potrošenih preko 40 miliona dolara bušotina je doprla do 6.8 kilometara pre nego što se burgija zaglavila. Značajne količine metana nisu nađene. Pobornici teorije o organskom poreklu nafte su likovali.
Ali, Gold je smatrao da je bušenje zaustavljeno pre nego što se došlo do rezervoara koji se nalazi na 7.2 km te da bi druga dublja bušotina bila delotvornija.

Našli su se i investitori za nastavak bušenja. Na novoj bušotini, malo dalje, nakon tri godine na dubini od 6.7 kilometara "obmanuti" švedski kopači bušotine ispumpali su 12 tona naftnog blata iz granitne stene.

Kada je iz nove bušotine, opet malo dalje, duboke samo 2.8 km krenula nafta, kopači su za podmazivanje bušilice koristili samo vodu.

Da li je, međutim, ova nafta nastala ispod sedimentnih stena nekoliko kilometara dalje, pa onda neki putem, prodrla ispod granita ili ne, vodi se i dalje je žestoka naučna rasprava.
Gold je umro 2004.

GOLD PREPISIVAO OD RUSKIH NAUČNIKA !

Ipak ono što najviše kompromituje Goldovu teoriju je osuda ruskih naučnika koji su ga nazvali "običnim plagijatorom". Tomas Gold koji je, kažu, koristio pasoše i Austrije, Švajcarske, Britanije, Amerike i Izraela i dobio diplomu na engleskom Kembridžu iz astronomije, perfektno je znao i ruski jezik. To mu je pomoglo da još sedamdesetih godina pročita veliki broj naučnih radova ruskih i ukrajnskih naučnika objavljenih i u udarnim ruskim medijima o neorganskom poreklu nafte.

Najbolja arhiva za informisanje su bile beleške o ovim istraživanjima date u oko 200 dokumenata. Jedna od studija je: "Uloga metana u formiranju mineralnih goriva", koju je napisao A.D. Bondar još 1967.

Nakon što se upoznao sa ovim naučnim radovima, Gold je počeo to isto da piše na engleskom jeziku i objavljuje u raznim popularnim revijama. Kako ruski nije pupularan jezik na Zapadu, radovi su za njih bili nepoznati. Ali Gold nikada nije naveo originalan izvor tekstova. Dovoljno je bio oprezan i da ova "svoja" razmišljanja ne objavljuje u strogo naučnim časopisima jer bi tu morao da iznese sve reference i brzo bi bio razotkriven u svom plagijatu.
 
Američki novinar Džon Brigs koga su ruski istraživači mnogo godina pre Goldovih "otkrića" zvali u Švedsku, i gde je upoznat da ideja o neorganskom poreklu nafte potiče još s kraja 18 veka, razotkrio je Goldov plagijat nazvavši ga lažovom.

Ruski i ukrajnski naučnici su ovu teoriji o neorganskom preklu nafte razvili odmah nakon Drugog svetskog rata kada su utvrduili su da visok pritisak neophodan za stvaranje nafte postoji samo duboko u Zemljinom plaštu i da ugljovodonični sadržaji u sedimentnim stenama ne pokazuju dovoljno organskog materijala da bi doveli ogromne količine kamenog ulja nađenog u poznatim naftnim poljima.
 
Kada se vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi sirova nafta, pritisak polja se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine sirove nafte iz ultra- duboke naslage u plaštu ponovo uzdignu i napune postojeće naftno polje.
Ruski naučnici su u svojim radovima o ultra-dubokim bušotininama kao npr. White Tiger u Vijetnamu označili veoma grubim procenama u brzini dotoka kamenog ulja, kao 20 do 30 % manju nego što je brzina eksploatacije nafte na najvećim bušotina na Srednjem Istoku.
To znači da reduciranjem brzine vađenja nafte u postojećim saudijskim i iračkim bušotinama za 30%, eksploatacija u ovim nalazištima bi mogla biti večna, jer bi se gornji sloj u rezervoaru stalno dopunjavao istiskivanjem novih količina iz plašta.

AMERIČKI NAFTNI KARTEL NE ŽELI DA ČUJE ZA OVO OTKRIĆE

Ovo otkriće je izazvalo pravi šok, ali su zapadni mediji ostali uzdržani od javnog publikovanja ovih tvrdnji. Svetska naftna industrija, pod kontrolom moćnih kartela, doživala bi težak udarac ako bi se otkrilo da nafte praktično ima svuda i da je svaka država koja bi uspela da usavrši tehnologiju dubokog bušenja mogla da dođe u posed jeftine nafte.

Alexander Kitchka, geolog iz Nacionalne Akademije nauka Ukrajne kaže da izvan Severne Amerike naučnici tek sada rade na hibridnim rešenjima koja kombinuju hidrogen nastao u plaštu sa biološkim karbonom kako bi objasnili poreklo nafte.

Aleksej Milkov, ruski stručnjak za naftu koji sada radi za BP u Hjustonu, kaže da je uzrok nastanka nafte mnogo šire diskutovan još u Sovjetskom Savezu nego bilo gde. On primećuje da u Americi niko od naučnika uopšte ne sumnja u postanak nafte na način kako je to do sada učeno.

Ali komunistički Sovjetski Savez nije isto što i kapitalistička SAD u kojoj je korisno samo ono što donosi profit. Ako nema profita, nema naučnog istraživanja, nema novih tehnologija. A teorija koja se ne može valorizovati na tržištu odbacuje se kao beskorisna.

Tako su Rusi i bez profita razvili tehnologiju dubokog kopanja još pre trideset godina i uspešno je primenili u Kaspijskom moru, zapadnom Sibiru i u basenu Dnjepar Donets.
Još 1970. Sovjeti su počeli sa kopanjem na poluostrvu Kola. Ultra-duboka bušotina SG-3, je dostigla rekord od 12.270 m. Od tada ruski naftni giganti, uključujući Yukos, polako su iskopali više od 310 super bušotina i počeli iz njih da vade naftu.

Pored ovoga ruski naučnici primenili su i tehnologiju kojom se "iscrpljena" nalazišta ponovo aktiviraju. Naime, istina je da se obim proizvodnje iz svake pojedinačne bušotine smanjuje polako sa godinama eksploatacije.
Ali, razlog nije stvarna iscrpljenost rezervoara, koji se očito stalno puni iz plašta, već zbog začepljenosti naftnim blatom. Ovo se mnogo puta pokazalo, jer je na istom nalazištu u neposrednoj blizini rađena nova bušotina i nafta je krenula. Obrazloženje za novu bušotinu je, međutim, za američke koropracije uvek isto: iscrpljenost nalazišta.
Šta se zaista događa, naftaši jako dobro znaju.
Ako bi se svako smanjenje količine izvađene nafte iz bušotine tumačilo kao iscrpljenost izvora, na sličan način bi mogli da zaključite da vam u automobilu nedostaje gorivo, čim motor počne teže da vuče. Poznato je da sa pređenom kilometražom, na klipovima ostaju nataložene sve veće naslage prljavštine koje ulaze u gorivo. Njihovim taloženjem trenje na klipovima se povećava, i motor mora da troši sve više snage. Ovaj proces je neminovan i Henri Ford ga je usporio postavljanjem filtera , koji se vremenom izvadi i očisti.

Slično se događa prilikom vađenja sirove nafte. Tako se duboko pod zemljom sićušne količine veoma finog gliba (mulja) nađu prilkom komešanja kamenog ulja u bušotini i njegovog prolaska kroz pore u stenama. Ovo tumbanje petroleja uzrokuje da se pore vremenom zapuše i mulj počinje da blokira uzane prolaze u stenama. Filter sličan Fordovom koji bi se stavio na dubinu od 5 i više kilometara ne postoji, pa se sve manje količine nafte mogu eksploatisati. Što ne znači da nje više nema.

I dok Amerikanci odmah kreću u kopanje nove bušotine, kako im se profit od eksploatacije ne bi umanjio, Rusi su pribegli procesu čišćenja korišćenjem podzenog razvratača, koji zapravo radi na jednostavnom principu.
Ova jednostavna tehnika proširanja začepljenih pora, ponovo omogućava eksploataciji "iscrpljenog " nalazišta.
Za to vreme, bušotina nije u eksploataciji, a sam proces čišćenja košta još dodatnih nekoliko milona dolara.
Tako su Rusi za 10 neprofitnih godina oživeli hiljade starih nalazišta nafte, dok su Amerikanci grozničavo bušili nove.

Ova strategija razvoja ruskih energetičara, išla je na dugi razvojni period ne obazirući se isključivo na profit. Tako je 2003. Rusija pretekla u proizvodnji nafte Saudi Arabiju, a ruski Yukos je postao vodeći proizvođač nafte u svetu. Rusija je tako sada na putu da postane vodeće svetska sila u proizvodnji i prodaji nafte, dok je Zapad u grozničavom nastojanju da otvori što više bušotina iz poznatih izvorišta ubirajući u svakom trenutku profit. Brzina kojom se nafta eksploatiše i ogromno tržište koje u SAD prosto guta naftu, doveli su naftni kartel u poziciju da grozničavo grabi svaki postojeći naftni izvor , čak i po cenu ratova. Jer, ratovi (protiv navodnih "terorista") plaćaju se iz državnih budžeta, a profit od eksploatisne nafte ide privatnim korporacijama.

Zato je agent korporativnog biznisa sa Vol Strita, Mikail Hodorkovski , dobio zadatak da se po svaku cenu dočepa kontrolnog paketa akcija u Yukosu. Hodorkovski je na prevaru to i uspeo, i trebalo je samo da svoj udeo od 13. 5 milijardi dolara proda Amerikancima. Putin ga je u ovome sprečio, strpavši ga u zatvor, zbog neplaćanja poreza. Ovaj paket akcija je samo nekoliko dana pre hapšenja Hodorkovski uspeo da "proda" svom "starom prijatelju" Jakobu Rotšildu. Ostatak Yukosa je preuzeo Rosneft, koji sada pokušava da ogromnim zajmom od preko 20 milijardi dolara kod najmoćnijh bankara Vol Strita ojača svoju poziciju i proguta ostatke Yukosa kupujući njegove dugove. Rusija pak planira da Rosneft potpuno privatizuje, i da najunosnije poslove u proizvodnji i prodaji nafte poveri državnom Gasporomu.

Naravno ruski predsdenik Putin je zbog ovoga naišao na žestoke kritike zapadnih "demokrata" zbog "gušenja tržišta i privatne svojine" u Rusiji.
Svejedno, Rusija je polako i bez jurnjave za profitom 2003 . godine pretekla Saudi Arabiju i sada je na putu da postane najveći proizvođač i prodavac nafte u 21. veku.
 
AMERIČKA OBMANA NAZVANA "PEAK OIL"?

Sada stižemo do famoznog američkog stručnog izveštaja "Peak oil" (Naftni vrhunac), koji kaže da će se proizvodnja nafte u svetu sve više usporavati, jer izvori presušuju.
Da li je ovo jedna velika podmetnuta laž?

Danas je istina da se zaista nalazi jedan barel na svaka četiri koja se troše. Razlog ovome je, međutim, što je ekspolatacija novih nalazišta privremeno obustavljena i traga se samo tamo gde je već fizički ustanovljeno postojanje nafte. Ima za sada više od dva triliona barela rezevi širom sveta. Kada se rezerva proceni na oko jedan trilion, krenuće se u grozničavo traganje za novim nalazištima.

Amerika prosto proždire najveći deo proizvedene nafte, dok naftne korporacije ostvaruju ogroman profit. Vodeći naftni karteli su po komandom porodica Rokfeler, Rotšild i holandske kraljevske porodice. Količina dolara koja se u ovom prometu obrće (petrodolari) nema nikakvo uporište u američkoj ekonomiji, pa je dan kada će to Amerikancima morati da se "objasni" sve bliži. Jer, prodavci nafte sve više žele drugu valutu u naftnoj trgovini - npr.evro. A sa čim Amerikanci da kupe evre, kad im je proizvodnja daleko ispod potrošnje. Američki nacionalni bruto proizvod je oko 13 triliona dolara, a nacionalni dug već 9 triliona.
Kada u SAD nastupi finansijski slom u vidu strahovite inflacije, i kada Amerikanci više neće imati čime da plate naftu, najbolje je tada im reći - da nafte nema i da je sada deset puta skuplja jer prirodni resurs presušuje. Tako naivni građani neće imati razlog da krenu da linčuju bankare sa Vol Strita koji su ih enormno filovali bezvrednim dolarskim priznanicama bez ikakvog pokrića, gurajući ih da troše ono što nisu zaradili i enormno ih zadužujući. Vezivanjem vrednosti američkog dolara za resurs koji SAD nemaju, čitava američka ekonomija je praktično postavljena na nepostojeće noge.

Nameru Sadama Huseina da počne naftu da im prodaje za evre, sprečili su znamo kako.
Ovu mučnu američku situaciju je najbolje izrazio ekspert za energiju Viktor Poleo, profesor sa Centralnog univerziteta u Venecueli:" Mehanizam pomoću koga su postavljene cene nafte je netaknut, ali normalno ponašanje snabdevanja i zahtevi nisu. SAD su krajnja žrtva svoje energetske metastaze. One niti imaju naftu, niti prirodnog gasa da bi mogli da podupiru sopstveni stil ekonomskog razvoja. Sa samo 6 % svetske populacije, SAD konzumira 25 % nafte i gasa koji se proizvode u čitavom svetu."

Profesor Poleo kaže još da su postojala očekivanja da se potrošnja nafte u SAD stabilizuje na oko 7.2 miliona barela dnevno do sredine 1990. ali se to nije dogodilo. "Američka proždrljivost za benzinom porasla je 2003. godine na 9 miliona tona barela, jedan od dva litra koja se svakog dana sagore u svetu".

Zahtevi za sirovom naftom će nastaviti da rastu. SAD danas uvoze 6 od svakih 10 barela nafte i dva od svakih 10 kubnih metara gasa koje troše, i do 2020. ona će uvesti 8 od svakih 10 barela nafte i 4 od svakih 10 kubnih metara gasa. Ovo se tvrdi u jednom izveštaju američke vlade.
 
Još 1990. Amerika je trošila 6 miliona barela dnevno u poređenju sa Rusijom koje je trošila 8.4. Ali kako se sve od tada promenilo? Trideset godina kasnije Amerikanci konzumiraju 9 miliona, dok su Rusi reducirali na 3.2 miliona. I naravno, ostali sa punim naftnim poljima.

NEOBUZDAN PROFIT RAZARA EKONOMIJU

Uprkos činjenici da su američke obaveštajne strukture znale za rusko dostignuće sa ultra -dubokim naftnom proizvodnjom još osamdesetih godina, očigledno je da je ovo bio spor i skup način dodavanja u nacionalne naftne rezerve sa ovakvim apetitom za benzinom. Za privatni korporativni biznis, ovo je bilo neprofitabilno.
Sada, kada je potrošačka mašina u SAD potpaljena, potrebe za naftom rastu prebrzo, ali rezerve keša su konačno ispražnjene. Amerika može da bira da prepolovi svoju potropšnju benzina, ili da ga pokrade od nekog drugog nasilno. To znači konstantni rat - do kraja. (Nije li ovo strategija Dika Čejnija?)
S obzirom da je ovo prvo više ne dolazi u obzir, umesto da gradi stotinu platformi za ultra-duboko bušenje, Vol Strit je odlučio da američki građani plate novo oružije i nove ratove. Novac od profita sfućkan je odavno na druge stvari.
Rat u Iraku je već premašio cenu od jednog triliona dolara, što će američki građani morati da plate.
 
CIA PROTIV ULTRA-DUBOKIH BUŠOTINA NA DALEKOM ISTOKU

Tako, dok lobisti američkih i zapadnoevroskih naftnih korporacija objašnjavaju Amerikancima da je "naftni vrhunac" nastupio 2005. i da se za naftu sada mora i ratovati, neke zemlje poput Vijetnama, Kine, Severne Koreje i Indonezije usvojile su rusku strategiju kopanja nafte i sporog energetskog razvoja.
Nakon 60 godina teške francuske i američke eksploatacije, brutalnog rata koji je obilovao i korišćenjem otrovnih hemikalija, Vijetnamci su ostali u potpuno ekonomski razorenoj i resursima jalovoj zemlji. Vijetnam je bio baš onakav kako to vole globalni koroprativni osvajači - zemlja nemoćna da se brani.
Sovjetski naftni eksperti, koji nisu marili za brzim profitom predložili su im da budu potpuni nosioci projekta i investicije u istraživanju i vađenju nafte iz ultra-dubokih bušotina, uz određeni deobni procenat od prodaje. Vijetmanci nisu imali šta da izgube.

Tako je počeo rad na naftnom polju White Tiger, gde je nastala bušotina od 5200 metara u bazaltnoj steni.
Samo iz jedne takve bušotine ubrzo se dobijalo 6000 barela nafte (u zemlji koju su američki stručnjaci otpisli kao neisplativu za investicije).

Tako su 14. januara 2004. vijetnamske novine objavile da je naftna i gasna korporacija "Petrovietnam" završila 2003. godinu sa rekordnim uspehom. Proširili su i svoju sposobnost da traže naftu i van državnih granica potpisivanjem ugovora sa Alžirom, Irakom, Iranom, Malezijom, Indonezijom, SAD i Kanadom. Naravno, čim im je krenulo SAD su potrčale da uspostave "pokidane veze".

Zahvaljujući višim cenama sirove nafte na svetskom tržištu obrt na izvezenu naftu je 2003. bio 3.77 milijarde dolara što je porast od 141 %, u odnosu na 2002.

Bach Ho ili White Tiger naftno polje u vlasništvu "Vietsovpetro" zajedničkom kompanijom sa Rusima ekspoatisano je više nego na drugim poljima sa 12.53 miliona tona.

Oktobra 2003. "Petrovietnam" i partneri iz Republike Koreje i Indonezije potpisli su ugovor o zajedničkom traženju nafte. Da li će teško biti naći naftu koje praktično ima svuda, ako se malo dublje kopa, nije teško zaključiti.

Tako se Vijetnam našao u eksluzivnom klubu nacija koje proizvode naftu. I dok američki senatori i kongresmeni poput misionara ponovo obigravaju oko Viejtnama, "teroristi" i "separatisti" čine sve da destabilizuju Indoneziju, dok izraelski trgovci oružijem tajno pune čitav region novim oružjem.
Projekat White Tiger je bio prvi tog tipa izvan Rusije. Mada su postojale namere da se to uradi u Indiji još 1983. godine kada je moćna oprema za duboko bušenje trebalo da bude instalirana u delti Ganga. Plan Bodra #3 je bio da se buši 6700 metara u bazaltu.

Naftna bušotina Bodra #3 je bila direktno nadgledana od strane timova iskusnih ruskih drilera i naučnika iz Moskovskog instituta za kopanje. Ideja je bila da se nakon nalaženja nafte ova tehnologija predstavi svetu i zada udarac najvećem američkom naftnom kartelu.
Ali, američki obaveštajci su za ovo saznali i bankari sa Vol Strita su pobesneli.
Da je dopušteno da se nastavi sa radom na ovom projektu, rezultat bio bio strahovit udarac ukupnoj proizvodnji nafte u svetu i ogroman prestiž Rusije na tom polju. Još važnije, beznadežno siromašni ljudi Zapadnog Bengala dobili bi pristup sopstvenom energetskom potencijalu, lišeni zapadnjačkih ucena.

Nakon što su podmitili veliki broj koruptivnih službenika u indijskoj vladi, Amerikanci su poslali profesionalne sabotere, koji su uspeli da unište opremu za bušenje Bodra #3
Verujete li da bi i Srbija i ostale zemlje bivše Yu mogle uz pomoć Rusije da krenu sa kopanjem ultra-dubokih naftnih bušotina i tako pokrenu svoju ekonomiju? Da li bi Zapad to dozvolio?

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

NOVI TERORIZAM

PRIKRIVENI TERORISTIČKI AKT U OBLIKU EKOLOŠKE KATASTROFE ?

Piše: Ivona Živković

Naftna “mrlja“ u Meksičkom zalivu je od  20. aprila do 31. maja, nakon eksplozije naftne platforme Deepwater Horizon, dostigla širinu od 2500 kvadratnih milja.  Za mesec dana izlilo se između 19 do 29 miliona galona nafte. To je 11 puta više nego što je proliveno na Aljasci 1989 u udesu tankera  Exxon Valdez (kompanija Exxon je u vlasništvu Rokfelera).

U Meksičkom zalivu se sada nalazi  najveća količina nafte koja se ikada našla u moru. Dakle, to nije „mrlja“, već ekološka katastrofa bez presedana. Ali, stiče se utisak da je „najmoćnija sila na svetu“ nemoćna da bilo šta uradi kako bi se zaštitila od širenja ove izlivene nafte jer ona i dalje kulja iz oštećene bušotine duboko pod morem.
Zašto?

BESKONAČNO STVARANJE NAFTE

Teorijski iz ultra duboke bušotine se može izliti toliko nafte da ona prekrije sve okeane i sva mora povezana sa njima. Jer,  količina nafte u Zemljinoj utrobi je neograničena  pošto se ona stalno stvara.  Nafta nastaje duboko u sloju Zemlje koji se naziva plašt i koji  obuhvata sloj od 2900 kilometara ispod zemljine kore. Tu se nalaze ugljenik i vodonik pod visokim pritiskom koji formiraju uglljovodonična jedinjenja - kameno ulje. Pod pritiskom ovo ulje  teži ka Zemljinoj kori. Kada u njoj naiđe na pukotine u sedimentnim stenama ona se tu zadržava kao i nekom rezervoaru i tu ostaje zarobljena. I to su danas poznata nalazišta nafte. Dakle, nafta nije nastala u jednom geološkom trenutku taloženjem fosilnih ostataka već se stvara stalno. U ovoj dubokoj vrelini u utrobi planete žive i bakterije (jer čestice života su svuda) koje se hrane ugljovodonikom. (Da li možemo da zaključimo da ono što slobađa energiju u nafti su zapravo energetske čestice koje stvaraju sve oblike života?)

Kada se vremenom iz ovih poznatih rezervoara vadi nafta, pritisak nafte u njima se blago smanjuje, pa to omogućava da se nove količine kamenog ulja ponovo podignu iz plašta i smeste u ove rezervoare. Praktično, nafte ima je svuda ispod Zemljine kore ukoliko bi se kopalo jako duboko do plašta. Tehnologija kojom se danas vadi nafta sve više se usavršava sa ciljem da se prave ultra duboke bušotine. Za sada se ide do dubine od 13 000 metara.
 
Još 2003.  godine Leri Ketles hemijski geolog sa Kornel univerziteta izjavio da se nafta u regionu oko Luizijane podiže duboko ispod sedimentnih stena i taloži u velikom rezervoaru na prostoru od oko  9600 kvadratnih milja izvan obala Luizijane.  Duboko ispod kamenih stena pod morem stvoreno je tako, po njegovoj proceni,  184 milijardi tona nafte i gasa što je ekvivalent za  1.000 milijardi barela nafte. “To je 30 posto više nego što su ljudi uopšte do sada u naftnoj eri potrošili”, izjavio je Ketles 2003.

Naftna platforma “Deepwater Horizon”, koju je izgradio Hyundai, nalazila se sa svojom sestrom platformom, Nautilus, na oko 42 milje od obala Luizijane. Biila  je jedna od najmodernijih platformi koja se održavala na vodi preko satelitske navigacije i nije bila usidrena.

ZAGONETNO NAPUŠTANJE PLATFORME  RADNIKA KOMPANIJE SCHLUMBERGER

Naftu može da kopa samo onaj ko ima veliki novac da investira (za jednu običnu bušotinu potrebno je investirati najmanje milijardu dolara) i ko ima tu skupu tehnologiju i novac i mogućnost da je razvija.
British Petrolium je u vlasništvu privatnog bankarskog i trgovačkog kartela koji ima sedište u Londonu i koji predvodi porodica Rotšild, koja je bila i ostala glavni bankar rimokatoličke crkve. Ovaj kartel kontroliše i američku Centralnu banku (FED), američku vladu i najuticajnije medije.

Kartel se neformalno naziva “Kruna”. Biznis ovog katela prikriven je mrežom stotina transnacionalnih i nacionalnih kompanija koje su povezane raznim ugovornim poslovima.
Geopolitički analitičar Ralph Schoeman procenio je da ovaj privatni korporativni kartel kontroliše 95 posto svetskog bogatsva, i da svaki njegov član drži oko 14 velikih korporativnih direktorskih pozicija.
Povezane ove korporacije čine jednu ili nekoliko megakorporacija, koje su u krajnjoj liniji u vlasništvu pod direktnom ili indirektnom kontrolom ovog kartela.
 
Vlasnik potopljene naftne platforme Deepwater Horizon  je kompanija Transocean, dok je kompanija Halliburton (čiji je izvršni direktor nekada bio bivši potpredsednik SAD, Dik Čejni i koji je deo poslovnog klana porodice Buš, a koja je u rodbinskim vezama sa britanskom kraljevskom porodicom) , između ostalog je  bio angažovan na cementiranju zidova bušotine. Postoje indicije da su se upravo ovi zidovi obrušili.
 
Ali, tek nakon mesec dana od havarije obelodanjeno je da je i poznata kompanija Šlumberger (SCHLUMBERGER) imala na ovoj platformi  svoje radnika i da su oni napustili platformu  samo 11 sati pre eksplozije. Ova moćna inženjering kompanija godišnje obrće kapital  preko 22 milijarde dolara, ima 80 000 zaposlenih i posluje praktično po čitavom svetu (gde god ima nafte).

Šlumberger je obavljao poslove postavljanja kablova i osetljivih mernih instrumenata u bušotinu duboku 10 500 metara , 1500 metara pod vodom. Usluge ove kompanije su izuzetno skupe (što je logično) , a njeni stručnjaci imaju i ovlašćenje da odmah nalože zatvaranje svake bušotine koja iz nekog razloga nije bezbedna i što njihovi instrumenti treba i da detektuju. Na Horizonu je trebalo da izvrše testiranje CEMENT BOND LOG , praktično da ispitaju integritet materijala u zidovima bušotine koji je radio Halliburton.

Tako su radnici Šlumbergera, kako je zvanično potvrđeno, bili angažovani tokom marta i sve do 15. aprila, kada su svoj posao završili, ali su ostali na platformi  sve do 20 aprila “u slučaju da još nešto zatreba”. Onda su u 11 sati pre podne, 20. aprila helikopterom sopstvene kompanije iznenada napustili platformu Horizon. Uveče u 10 sati došlo je do eksplozije i velikog požara, a  dva dana kasnije je čitava platforma potonula.
Kako niko od zaposlenih ne sme da daje izjave za medije, zna se samo ovo. Ali, su nagađanja brojna.

Akcije svih ovih kompanija  su sada srušene na berzi. Halibartonu su  pale 22 procenta, a Cameron international Corp, koja je konstruktor skalamerije – čepa od 450 tona (koja je trebala automastki za zatvori bušotinu u slučaju eksplozije, a što je navodno bilo neuspešno), pale su  23 posto. Šlumberger ima pad od oko 8 posto. Dakle, svi oni koji su kupovali na berzi akcije ovih moćnih kompanija su ostali na gubitku. Na svu sreću jedna moćna banka, članica kartela nazvanog “KRUNA” i deoničar američke Centralne banke, a to je Goldman Sač, kao da je  bila je “vidovita” pa je dve nedelje pre havarije prodala blizu 44 posto svojih akcija u BP.

TABELA

Akcije BP 31. marta 2010. koje je prodala banka Goldman Sachs. I ova banka je je deo bankarske mreže Vatikana.
Goldman Sachs koju još zovu Government Sachs je povlačenjem ogromne količine novca prošle godine, čitav svet uvela u ono što mediji nazivaju "svetskom ekonomskom krizom".
Ali, zato Berza i služi i zato su je bankari i izmislili. Vi ubacujte pare i tipujte, ali mi možemo da stvaramo događaje koji dižu i spuštaju cenu...
Istovremeno kompanija Halliburton je vodila pregovore o kupovini najveće svetske kompanije za čišćenje naftnih mrlja "Boots and Coots" i odlučila da je pazari (kako je preneo Reuters, 9.aprila 2010.) . Kao da su i oni bili vidoviti...

TABELA

Da li je i u slučaju ove ekološke katastrofe na delu jedan smišljeni i prikriveni ekološki teror? Postoji mnogo indicija da je i ovde čitav incident na neki način insceniran. Zanimljivo je da niko nije ni pomenuo mogući teroristički akt famoznog Bin Ladena i Alkaide.

Simbolično  je što je naftna platforma potonula na Dan Planete Zemlje, 22. aprila.
A "moćna" Amerika je "nemoćna".

TEHNOLOGIJA KOJU IMAJU SAMO NAFTAŠI

Predsednik fabrikovane biografije, Barak Obama  propustio je da proglasi vanredno stanje  u pogođenim državama, , iako im je oduzeo ranije pravo da raspolažu sopstvenim nacionalnim gardama. Takođe,  nije angažovao državni vojni i civilni tehnički potencijal, već je čišćenje okeana i nastojanje da se izlivanje nafte zaustavi prepustio privatnoj transnacionalnoj korporaciji British Petrolium koja je vlasnik  bušotine.  I oni već mesec dana neuspešno primenjuju neke svoje metode, ili bar tako tvrde.

Prve reakcije njegovih imenovanih i postavljenih funkcionera su bile da svu krivicu prebace na BP i da im nalože da plate štetu (!). Kao  da se uništen eko sistem koji je stvorila Priroda (i u stanju je da stvara samo Priroda ) može povratiti novcem.  Na žalost, satanistička filozofija misli da Čovek može da stvara isto kao i Bog. Tako američki predsednik, koga fabrikovana biografija predstavlja kao čoveka izuzetnih organizacionih sposobnosti, osim lepe priče narodu i obećanja da “će učiniti sve”, ništa već mesec dana nije preduzeo. Da, osim što je obišao ugroženo područije i “sagledao” situaciju iz vazduha. Iako je glavni problem  duboko ispod vode i pod zemljom.
„Najmoćnija vojska na svetu“, koju gnevni američki građani i kongresmeni pozivaju da preuzme kontrolu nad bušotinom i zaustavi izlivanje nafte otvoreno je priznala da je neomćna.

Admiral Majk Mjulen, šef  vrhovnog štaba združenih pomorskih snaga zvanično je izjavio da američka vojska nema ni tehnologiju i podvodna plovila i opremu da bi mogla da zaustavi dalje isticanje nafte. „Činjenica je da najbolja tehnologija na svetu za te potrebe, postoji samo u naftnoj industriji“, izjavio je 31. maja 2010. admiral Mjulen.
I mnnoge druge federalne službe i agencije koje imaju zadatak da se bave zaštotom životne sredine i građana, potpuno su podbacile,  baš kao što je to bio slučaj prilkom delovanja ugarana Katrina u Nju Orleansu, a kako se kasnije ispostavilo bila je u pitanju čista sabotaža i demonstracija državne sile nad nemoćnim stanovnicima koji su jednostavno deportovani sa atraktivnog građevinskog zemljišta. Dakle, direktna manifestacija državnog terora koji se još naziva fašizam.

HAVARIJA KOJU VIDE SAMO ROBOTI I KAMERE

Naime bušotina iz koje kulja nafta se  nalazi  veoma duboko, 1500 metara ispod nivoa mora, i ronioci tu nisu u stanju da se spuste osim u specijalnim malim podmornicama. Sve što se radi na bušotini radi se pomoću specijalnih vozila -robota kojima se upravlja pomoću daljinskih komandi izuzetno sofisticiranom tehnologijom.  Kao na drugoj planeti. Sama bušotina je duboka 10 500 metara i spada u ultra duboke bušotine. U nju se ubacuju veoma osetljivi merni instrumenti u izvode građevinski radovi na cementiranju bušotine. Dakle, možemo samo da zamislimo kojom tehnologijom rada raspolažu ove moćne naftne i inženjering kompanije.

Razvijanje ovakvih tehnologija je inače izuzetno skupo, pa bi mnogo logičnije i isplativije bilo da  njihov razvoj plati država,  na primer, preko nekog skupog državnog programa kakav ima NASA i koji se bavi istraživanjem svemira .
Recimo, zna se da su državni naučnici napravili mnoga robotizovana vozila koja su “bila “ na Mesecu  ili  ići na Mars. Pitanje je samo ako američka vojska nema ovu tehnologiju (kako kaže admiral Mjulen), ako NASA nije bila na Mesecu, gde su svi ti razvijeni projekti, koji su koštali desetine milijardi dolara, završili? Možda u privatnim naftnim kompanijama? Dobar štos, zar ne? Još ako otkrijete da je glavna ugovorna kompanija NASA, Lockheed Martin, pod kontrolom jezuita, kako je to otkrio Avro Menhetn, lako složite sve kockice.

Rad ovih robota na 1500 metara dubine se nadzire samo podvodnim kamerama kompanije. Dakle, sve što znamo o tome kako izgleda mesto havarije znamo samo iz šematskih prikaza i video snimaka  koje je dala kompanija  BP vlasnik bušotine. Da vide svojim očima šta se dole nalazi videće možda samo dva ruska stručnjaka ako se spuste sa ruskom mini podmornicom "Mir" (koja može da se spusti na dubinu i do 6000 metara ) uz dozvolu BP.
Na površini vode u blizini mesta bušotine neki novinari su već doživeli neprijatnosti od privatnog obezbeđenja kompanije BP jer nisu mogli da priđu drugim dvema naftnim platformama  i  tankeru  i ostalim plovilima koja operišu iznad oštećene bušotine, pošto sada buše još dve u blizini kako bi smanjili pritisak.  Čitav ovaj deo okeana se čuva kao da je u pitanju privatan posed naftne kompanije BP (zapravo su obe Amerike posed Vatikana i to po crkvenom pravu koje je starije od građanskog).

Radnici kompanije  koji su bili na naftnoj platformi u vreme kada je eksplodirala i preživeli (jedanaest je poginulo)  navodno su  ugovorima i velikim honorarima naterani da o svemu ćute i da u svojim izjavama pred istražnim organima daju samo podatke koje im kompanija odobri. Mnogi su dobili pozamašne svote kao nadoknadu za sve što su pretrpeli.
Sistem organizacije rada u velikim korporacijama kao što je BP je takav da samo najviši nivo rukovodilaca, koji su i najveći akcionari, ima uvid u to šta kompanija zaista radi. Izvršni rukovodioci su praktično stavljeni u nivo "transportnog zupčanika" koji radi u "mraku" i ima zadatak da pokreće i održava rad samo svog sektora. Tako onaj ko bi znao šta treba da se uradi da bi se zapušila rupa, nema ovlašćenje da to uradi, a onaj koji je zadužen da organizuje radnike nema takva znanja. Ljudi su tako pretvoreni u šrafove bez integriteta koje ćute, rade samo ono što im se kaže i "navijaju se " novcem. "Treba li šefu da kažemo gde mu je glava", pita se radnik sa karikature. "Ne još, moramo prvo da vidimo kako da zatvorimo rupu". "Ali, samo menadžment u samom vrhu poznaje tu tehniku".

PUKOTINA OD 11 KILMETARA?

Na navodni pritisak američke javnosti kompanija BP je ipak “pristala” da preko CNN (televizije koju kontroliše isti bankarsko - naftni kartel) pusti u TV program direktni snimak  sa kamere koja pokazuje bušotinu iz koje kulja nafta.  Ali, neki posmatrači širom otvorenih očiju koji gledaju po ćoškovima, otkrili su da je u pitanju beskonačna traka (loop)  od nekoliko minuta koja stalno vrti isto – šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi, šiklja nafta iz jedne cevi…

Razlog za ovo je što je u prvobitno datom pravom snimku sa kamere uhvaćen trenutak kada je izgleda došlo do urušavanja unutar zidova bušotine pri čemu je došlo do pucanja okeanskog dna i još jačeg kuljanja nafte na još nekoliko mesta, i što se sada sve više nagadja, da je u piitanju ogromna pukotina u okenskom ležištu od možda 11 kilometara koju je nemoguće zatvoriti. Zato neki "upućeni" stručnjaci predlažu da se deluje malom nuklearnom bombom, ali je nju potrebno postaviti negde duboko u pukotinu. Naravno, efekat će biti veliki zemljotres i cunami talas koji će pogoditi priobalje. I o ovome građani neće biti unapred obavešteni, jer možete zamisliti kako bi reagovali...Druga opcija je da se pusti da sva nafta iz ogromnog ležišta isteče u okean što može trajati decenijama i potpuno zagaditi sva mora, a Atlantski okean bi bio potpuno uništen.

Sada se, bar kako je javnosti predočeno, samo kopaju dve nove bušotine u blizini oštećene, a što će potrajati još nekoliko meseci, kako bi se smanjio pritisak iz oštećene i kako bi se onda konačno stavio težak čelični poklopac koji bi naftu kanalisao na površinu do tankera. A to će trajati još nekoliko meseci, možda i godina. Nad čitavim svetom nadvija se velika ekološka katastrofa. Ali kartelu nazvanom "Kruna" to savršeno odgovara posebno njihovom petrohemijskom-farmaceutskom-biotehnološkom konzorcijumu koji profitira od bolesti, smrti i elementarnih nepogoda. Ovaj kartel zato neki i nazivaju Prekim savezom (Unholy alliance)
Dakle, ukoliko na ovom područiju uskoro dođe do jakog zemljotresa, znaćemo razlog. Imajte u vidu da isti klan preko svojih ljudi kontroliše i medjunarodni Crveni krst koji odmah stupa u akciju prikupljanja novca i gde se uvek nadju veliki "humanitarci" (krvavih ruku) poput Bernara Kušnera, Bila Klintona itd.
Wait and see!

UMESTO DA POKUPI NAFTU BP JE UNIŠTAVA I GURA U DUBINU MORA

Umesto da BP koristi svoje tankere kako bi sakupljao ogromnu količinu izlivene nafte koja pluta i koja je savim upotrebljiva i velike tržišne vrednosti (kao što su to činili u ranije prilikom jednog prolivanja u Saudi Arabiji kada su sakupili čak 85 posto), ovog puta su rešili da im sva ta nafta nije potrebna (pa što su je onda vadili iz zemlje?) i odlučili da je razgrade posebnim hemikalijama.- dispersantima. Odličan posao za ekipu iz kartela koja proizvodi i prodaje hemikalije. Problem za obične ljude je što su hemikalije – dispersanti još tokisčniji od same nafte.

BP je tako izlio u more više od  600 000 galona Corexita  9500 (pretpostavlja se) na površini i 55 000 galona na dno mora. Za Corexit  9500 je poznato da je veoma tokisčan, da ubija 25 posto svih živih organizama sa kojim dođe u kontakt. Korišćen je i u eko katastrofi koju je napravio Exxon Valdez.
Iako je republikanac Edvard J. Merki tražio  da Američka U.S. Environmental Protection Agency naredi BP da koristi manje tokisčne dispersante (ako već mora i ako im nije stalo do nafte), ova državna agencija pokazala se kao najveći ćutolog u čitavoj katastrofi. Čak mesed dana su se uzdržavali od bilo kakve akcije.

Merki je u svom pismu naveo daje Coerxit 9500 zabranjen u Velikoj Brirtaniji još pre deset godina zbog toga što se pokazao kao veoma tokisčan za život u moru. Zbog toga što se ova hemikalija prvi put koristi na dubini od 1500 metara gde je voda mnnogo hladnija i pritisak veći , on je zapitao da li su uopšte poznati efekti njegovog akumuliranja u takvim uslovima u dužem periodu i da li se to može odraziti na kvalitet hrane koju ljudi konzumiraju? Sva ta pitanja je  postavio upravo Američkoj agenciji za zaštitu prirodne sredine (EPA).
Evo kakav je efekat rada američke Federalne agencije za zaštitu životne sredine. Jednostavno - sredina je uništena, a državni funkcioneri su na svojim mestima. Kako izgleda umiranje u nafti možete videti ovde.

LINK

”Merenja o toksičnosti koja su rađena pokazuju njegovu toksičnost samo za 96 sati koliko bi bile izložene životinje, ali ne i šta se događa u dužem periodu.  Izbacivanje ogromnih količina u okean stotina hiljada galona je nešto bez presedana i niko ne zna kakve to posledice može imati”

Ali BP je sipao ovu toksičnu hemikaliju u more, a američka vlada je to dozvolila.  Zapravo se nije ni pitala.
Na pritiske javnosti i mnogih stručnjaka da prestane sa stavljanjem hemijskih dispersanata u more BP se jednostavno oglušio. Sve je u SAD privatno , pa čak i more.

Neki su ovo rastumačili nastojanjem BP da prikrije stvarnu količinu izlivene nafte u moru jer dispersanti formiraju teže gromulje nafte i tako se ona spušta u dubinu pa se više ne vidi na površini.

Tako su plivajuće barikade koje su ribari postavili 42 milje duž obala Luizijane da bi zaustavili da plutajuća nafta stigne na obalu - na ovaj način obezvređene . Teža nafta je jednostavno prošla ispod njih i napravila pustoš na obali.
 
VEĆ UNIŠTENA LUIZIJANA

Guverner Luizijane, Bobi Jindal  je izjavio da je više od 100 milja (od ukupno četiristotine koliko ima Luizijana) već zagađeno.
„24 milje Luizijane je uništeno. Sve je mrtvo“.  Više od 150 morskih kornjača je već mrtvo nađeno na obali.
Građani u neverici protestuju. BP i vlasti su im nedeljama govorile da će sprečiti da nafta stigne do obale, ali ništa nisu učinili. Mnogi žive od ribarstva i turizma i tražili su da se napravi barijera od 80 milja, ali...
Američka država je reagovala isto onako kako je to bilo u slučaju uragana Katrina.  Traljavo i mlako. I to ne može biti slučajno. Posebno kada se zna da je Meksički zaliv izuzetno osetljiv, složen i bogat eko istem od koga žive milioni ljudi. Da li je „Katrina“ bila samo jedna generalna proba za neke poduhvate većeg obima?
U slučaju daljeg izlivanja nafte biće uništen čitav eko sistem regiona, a što može teško pogoditi Venecuelu, Kubu, Meksiko, Nikaragvu, itd...
 
SUKOB NAUČNIKA I BP

Jedno nezavisno naučno ispitivanje je otkrilo da su se pod vodom formirali ogromni stubovi nafte koji se  protežu u dubinu od preko 30 stopa i širinu oko  26 milja.
To predstavlja problem i za skriveni eko sistem duboko u moru . Naučnici kažu da bi sićušne životinjce mogle da apsorbuju naftu i tako je unesu u lanac ishrane mnogih riba koje su popularne i kod sportskih ribolovaca kao što je red snapper (vrsta zubatca).

Nafta se može uhvatiti i na podvodne koralne formacije i prekriti male životinjice koja proizvode svako parče koje formira koral. Njih to ubija jer ih sprečava da se hrane tvrdi profesor Džejms H. Kouen sa državnog univerziteta u Luizijani. Oni će praktično umreti od gladi.
Državni univerzitet na Floridi nema opremu kojom bi ispitao ima li nafte na morskom dnu ili ne pa se razvila i polemika sa stručnjacima iz BP koji kažu da sva nafta gravitira ka površini.
Dakle, američka država kao ni građani ni naučnici nemaju pojma šta se zaista događa na velikim dubinama. To zna samo privatna korporacija BP.
TEROR BEZ PRESEDANA

Šta može biti razlog ovakvog osionog ponašanja privatne naftne kompanije i federelne vlasti koju ne zanima sopstveni nacionalni interes? Nema drugog odgovora za ovakve postupke osim da se radi o prikrivenom eko terorizmu.

Pored trovanja živog sveta u okeanu zatrovani su i građani koji su prihvatili dobro plaćen posao čišćenja nafte pomešane sa dispersantima koje jako isparavaju.
Sirova nafta je sačinjena od polinuklearnih isparljivih hidrokarbona, kisilena, hidrogen sulfida, benzena, toluena, etilbenzena, trimetilbenzena  i od različitih kombinacija tih hemikalija. Ovo su izuzetno opasne supstance i mogu izazvati trovanja kod ljudi koji dugo udišu ova isparenja. Od isparavanja su ugroženi praktično svi stanovnici Luizijane, Floride, Teksasa, Džordžije, Alabame, Misisipija.

Problem je što se približava i sezona uragana i mogu nastati i obilne kisele kiše.
Do sada su simptome trovanja doživeli uglavnom ribari koji su ostali bez posla i koje je BP angažovao da čiste naftu  za 3000 dolara po danu. Nadnica za trovanje. Ali, šta je novac za ovaj bankarsko naftni  kartel koji kontroliše i američku centralnu banku FED? Ništa, do običan papir koji emituju i štampaju po svojim željama.
Kisele padavine već su oštetile brojne kulture na poljoprivrednim dobrima u okolnim državama.
Građani SAD su jednostavno žrtve teškog ekološkog terora smišljenog u bolesnim gavama kreatora satanističke filozofije (koji je obukao pre hiljadu godina hrišćansku odoru) i koja smatra da je danas Sila na Zemlji i da sila Boga ne mora da moli.

Eto, zato je važno imati kao  predsednika SAD marionetu koja lepo priča i pozira za šarene medije.
Potomak robova iz Kenije bez ikakvih vladarskih gena i iskustva postavljen je na mesto predsednika najveće kolonije na svetu (u vlasništvu Vatikana) kako bi se stotine miliona crnih i belih robova (koji su formalno slobodni ljudi) zamajavali verujući da neko u vrhu države SAD radi u njihovom interesu. A, zapravo sve što radi Barak Obama je da čita sa "kamere idiota" i ubedjuje otmenim svešteničkim manirima narod da će spas stići- samo što nije. Za njegov medijski imidž (koji uključuje i njegovu lepu ženu) zadužen je član Kartela koji kontroliše medije - Rupert Mardok. Zato je veliki deo informacija u vezi poslovne igre kartela iza ove ekološke katastrofe bez presedana ostao prikriven za građane SAD. Važno je kako su se zavoleli i da li se još vole (ili se varaju) Barak i Mišel Obama.

HOLIVUD  DA POMOGNE

Predstava za narod koju pravi američki predsednik Obama kako bi zamajavao javnost uključuje i formiranje posebne državne komisije koja treba da ispita šta se tačno dogodilo (tipičnio komunističko kolektivno zaklanjanje od odgovornosti).

Jedini problem je što niko van naftnog biznisa, kako je to obelodanio admiral Mjulen  ne poznaje tako dobro ovu tehnologiju da bi mogao da rastumači gde je i kod koga nastala "greška".
Koliko je sprdnja sa narodom velika pokazuje i “važna”vest koju su objavili mnogi udarni mediji da je vlada SAD pozvala u pomoć poznatog reditelja filma “Titanik” da im izloži svoju ideju kako da zapuše naftnu bušotinu. Jer ovaj reditelj kažu ima iskustva sa spuštanjem u specijalnoj podmornici na veliku dubinu kada je snimao potopljenu olupinu Titanika.

Drugi "stručnjak " koji je pozvan da izloži svoj plan je glumac Kevin Kostner koji je "pametno" investirao milione holivudskih dolara u mašinu koja razdvaja naftu i vodu. Kao da je znao da će to kad tad zatrebati i da će od toga napraviti biznis. I globalni mediji , kao i američki Kongres su mu dali prostor da izloži svoj biznis. Da li znate ko kontroliše Holivud? Ako mislite da je to isti naftno bankarski kartel - pogodili ste. Ne moža svako biti super star preko čijeg imena i bankovnog računa se transferišu milionske sume dolara na ime glumačkog honorara. U stvari, oni koji nisu deo klana ( cionističke masonerije u službi Vatikana) i ne mogu biti "veliki" sportisti niti glumci i reditelji. To je "mala tajna" holivudske slave i milionskih holivudskih honorara. Zašto bi ste glumcima i rediteljima davali milione , kad su mnogi spremni da rade to isto za daleko manje honorare, čak i mnogo bolje. Ali... U bankarskom svetu sve mora biti biznis. Zato nemojte da se čudite kada i neka naša poznata rediteljska, sportska i glumačka imena ulaze u razne uspešne poslovne dilove ili moraju da promovišu homoseksualnost i angažuju se kao"humanitarci". To je cana slave i uspeha u kontrolisanom društvu.

Sa druge  strane, ono što ovi udarni mediji ne objavljuju to je da se ideje stvarnih stručnjaka za naftu, potpuno ignorišu.

Jedno od  tehnoloških rešenja ponudio je i izvesni Branko R. Babić , državljanin Velike Britanije,  koji je još 1991. prilikom paljenja naftnih izvorišta u Kuvajtu predstavio svoje razrađeno tehnološko rešenje kako bi se zapaljene naftne bušotine zatvore za samo 8 sati.. I to rešenje su Kuvajćani usvojili, ali ne i privatne naftne kompanije.  Babić  je uveren da bi to uspešno moglo da se izvede i pod vodom, i on je ovih  dana je uporno pokušavao da stupi u kontakt sa nekim iz kompanije BP ili iz američke vlade, ali nikoga to nije zanimalo. Sorry, Mr Babić.

Takođe su ignorisli jednu savim prirodnu i netoksičnu metodu razgradnje nafte pomoću mikroba koji jedu hidrokarbone i razgrađuju ih na ugljendioksid i vodu. Sa ovom metodom nafta bi se razgradila za šest nedelja. Ove bakterije onda pojedu ribe koje ih vare savim uspešno i bez toksičnih produkata.
Predočena je i metoda čišćenja nafte pomoću sena koja je korišćena veoma uspešno 1969, prilikom izlivanja nafte u Santa Barbari. Ali, ovi ljudi nisu deo poslovno povezanog klana. Sorry folks. 

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA