MISLI SVOJOM GLAVOM

PROJEKAT HAARP

High Frequency Active Auroral Research

HAOS IZ DALJINE ...

Program HAARP čini mnoštvo nizova radiotransmitera ogromne snage i odgovarajućih instrumenata za detekciju.Tačnije sadrži se od preko 180 antena smeštenih na nekoliko hektara.HAARP je smešten blizu Gekone, jedne zabačene lokacije na Aljasci.Ovi moćni transmiteri svakodnevno, u kontinuitetu, odašilju preko 3.000.000 vati koristeći 6 generatora jačine 3,6 hiljada konjskih snaga..To je 100 puta snažniji odašiljač od onih kakve na primer, u Evropi koristi TV BBC.Ipak, pulsna energija koju odašilje HAARP može biti i više desetina hiljada puta jače.Tvorac ovog demonskog čuda je dr Bertran Istlund sa Kolumbija univerziteta, a prvi izgrađen grejač na Aljasci isproban je još 1996. i to vrlo uspešno, na snazi od oko 20 milijardi vati.Američki Senat svake godine odobrava u proseku 20 milijardi dolara za usavršavanje sistema HAARP.

Ovaj sistem ima višestruke funkcije i mnogo jr više od izučavanja fenomena polarne svetlosti i radio komunikacija, kako tvrde zvaničnici istraživačkog 'Geofizičkog instituta na Aljasci' i njihovi finansijeri - Ratna mornarica i Ratno vazduhoplovstvo SAD-a. Armija SAD-a je sa HAARP-om postavila sledeće ciljeve:

•komuniciranje sa podmornicama u velikim dubinama okeana, pomoću radijacija ekstremno niste frekcvencije (ELF)
•prodiranje na isti način u zemljino tlo, radi pretraživanja skrivenih tunela, ili podzemnih skrovišta od vojnog interesa
•zaštita teritorije Amerike od neprijateljskih aviona i interkontinentalnih balističkih projektila
•uništavanje neprijateljskih satelita
•raspoznavanje vrsta projektila koji se približavaju američkoj teritoriji
•ometanje i apsolutno onemogućavanje komunikacija na određenim područjima
•menjanje hemijske strukture viših slojeva atmosfere, odnosno programiranje klime na željenom delu planete (nema više nikoga ko se ne pita; 'Šta se to dešava sa klimom? Sada znate odgovor. )
•izazivanje zemljotresa
•kontrola mentalnih funkcija i reakcija miliona ljudi
•upravljanje zdravljem ljudi i biološkim procesima na Zemlji !!!

Zadnje četiri tačke su ono na čemu se najviše radi u projektu HAARP i ono šta veliki moćnici najviše negiraju.

Ovaj signal detektovan je u višim slojevima atmosfere na visini između 100 km i 350 km, gde ga potom apsorbuje jonosfera. To je i uzrok blagog zagrevanja oblasti na velikim visinama, koje se protežu desetinama kilometara.

Po ovome se može zaključiti da je HAARP ogromna i poprilično skupa grejalica za spoljnu upotrebu.  Ali, zagrevanje jonosfere na severnim širinama ima veoma čudan efekat.

Za razliku od nižih geografskih širina, u oblastima na velikim visinama postoji prirodan protok električne struje kroz jonosferu, koji se povezuje sa pojavom spektakularne polarne svetlosti - aurore borealis. Zagrevanjem se menja provodljivost jonosfere i utiče na njene prirodne električne struje, a to je ključna stvar u postojanju programa HAARP.Na taj način HAARP pruža svojim gazdama mogućnost da se dočepaju prekidača atmosferskog elektriciteta i da ga uključuju i isključuju kao da je obična sijalica.Omogućava im, takođe, da menjaju i moduliraju prirodni obrazac niskofrekventnih radio talasa koje emituje jonosfera. Zagrejani deo jonosfere tako postiže džinovski, ekstraniskofrekventni (ELF) radio transmiter. Američka vojska je itekako zainteresovana za ovakvu vrstu odašiljača, pa je HAARP izgrađen zajedničkim snagama Istraživačke laboratorije ratnog vazduhoplovstva i odeljenja za pomorska istraživanja SAD.

ELF talasi imaju takvo svojstvo da mogu prodreti bukvalno kroz svaku materiju.Normalni radio talasi na mogu prodreti duboko kroz vodu, ali ELF talasi mogu.ELF radio će uskoro postati jedino sredstvo komunikacije u nuklearnim podmornicama koje krstare morskim dnom, tako da HAARP nudi daleko moćnija sredstva prenosa poruka od konvencionalnih radio odašiljača i prijemnika.To ukazuje na interese i umešanost Ratne mornarice SAD u projekat HAARP, i njegova primena u komunikaciji je već dokumentovana ali se detalji čuvaju pod oznakom vojna tajna.

ELF talasi takođe prodiru daleko dublje u tlo i stenje nego radio talasi.Geo radar za istraživanje tla je prilično ograničen dubinom, ali sistemi koji koriste ELF talase mogu bez problema da zavire duboko, duboko ispod površine zemljine kore i bez izuzetka da lociraju i identifikuju sve podzemne bunkere i skrovišta.Ovo je oblast koju već godinama temeljno proučava američko vazduhoplovstvo.Javnosti su naravno nedostupne informacije o rezultatima tih istraživanja.Američka vlada je izjavila da je njegov zadatak pored komunikacije sa podmornicama i saniranje ozonskog omotača, što on stvarno i može da uradi, ali tamo gde to amerikanci odrede, zatim uklanjanje zagađenja ugljen-dioksidom i ugljen-monoksidom.Amerikanci povremeno sa HAARP-om čiste nebo i zagađenja nad Amerikom.Vrlo je zanimljiv nepobitan podatak da jedino u Americi opada stepen aero-zagađenja, mada njeni stanovnici i dalje nesmanjeno zagađuju atmosferu.

Naučnici kojima je stalo do zdrave planete, smatraju i upozoravaju da bi HAARP s obzirom na njegove mogućnosti, trebalo koristiti sa mnogo više opreza. Jedan od razloga za zabrinutost je činjenica da se zagrevanje vrši u obliku ispaljivanja kontrolisanih mlazova elektrona na metu brzinom supersoničnog aviona (mehanizam još neobjašnjen normalnom svetu). Elektrone apsorbuju niži slojevi atmosfere, ali na velikim visinama mlaznica se rasprostire stotinama kilometara u krug i u stanju je lako oboriti balistički projektil. To je i jedan od razloga za spekulacije o umešanosti HAARP-a u eventualnom namernom ili slučajnom rušenju spejs šatla Kolumbija, u februaru 2003.godine. Ovakvim korišćenjem HAARP bi dejstvovao kao štit protiv napada svih vrsta dirigovanih prjektila iz vazduha.Upravo zahvaljujući HAARP-u, Reganov projekat Rat Zvezda je ušao u završnu fazu.Da je tako, pokazuje samo ponašanje Amerike.Bombardovanje Srbije i Iraka, a slična sudbina čeka i Iran, Siriju i Severnu Koreju.Vladu SAD odavno ne interesuje mišljenje Ujedinjenih Nacija sa sa partnerima iz NATO pakta se konsultuju samo reda radi.

HAARP se može koristiti i za manipulaciju klimatskim uslovima.Efekat zagrevanja se koristi da bi se krajnje suptilno izmenile vazdušne struje i stvorili masivni, kumulativni meteorološki efekti iznad određenog područja, koji mogu tako trajati danima i nedeljama.

                                                TEKSTOVI                                               ARHIVA

KO UBIJA NAUČNIKE ?

Postaje sve očiglednije da su naučnici koji rade na tajnim projektima vrlo potrošna roba i da u jednom momentu jednostavno bivaju likvidirani, da bi njihove gazde sprečile eventualno curenje poverljivih podataka. Svi ovi ljudi su život izgubili pod vrlo misterioznim okolnostima, mada za sve njih zvanična istraga kaže, da su izvršili samoubistvo.Zajedničko svima njima bilo je da su radili na tajnim projektima, Zvezdani Štit, Ešalon, biološko oružje... Krenimo redom.

TEHNIČKI TAJNI PROJEKTI, ZVEZDANI ŠTIT, EŠALON...

•Vidmal Daibhai, pakistanac koji je radio u General Electrics na vrlo osetljivom i tajnom projektu Zvezdanog štita, rata u vasioni, koji je bio pod patronatom NSA, to jest UK/USA.On je 4.augusta 1986. seo u svoj auto, odvezao se 200 kilometara do mosta u Bristolu i bacio se sa mosta Klifton.Policija je pod hitno ustanovila samoubistvo, mada nisu mogli da objasne otkud u automobilu dve čaše do pola pune vina, iako Daibhai nikad nije pio.Škotland jard je objavio da su nađeni otisci prstiju i da je samoubica pripadao sekti Anu Pam Mission za koju se kasnije ustanovilo da nikada nije ni postojala.Osnovano se sumnja da mu je u samoubistvu "malo pomogla" NSA.
•Ašraf Šarif koji je radio u Markoni Defens Sistemu je 28.oktobra iz Londona otišao takođe u Bristol.Tamo je vezao kraj debelog konopca za granu drveta, sebi namakao omču oko vrata, seo u automobil i krenuo.Glava mu je skoro otpala od tela.
•Avtar Singa koji je radio u Mrkoniju na vojnom programu, takođe je izvršio "samoubistvo" mada njegovo telo nije nikada pronađeno.
•David Sands, istraživač u firmi Erasmus koja je povezana sa Markonijem na vojnim projektima, 30.marta 1987. napunio je automobil sa kantama punim goriva, seo u auto i zaleteo se u zid napuštene fabrike.
•Džon Feri, penzionisani general koji je radio u Markoniju na napoznatom odbrambenom projektu, u julu 1990. godine došao je u svoj stan, ogolio žice električne instalacije i uhvatio ih golim rukama.Policija je odmah utvrdila da je izvršio samoubistvo, mada je nekoliko svedoka tvrdilo da su sa generalom u stanu neko vreme bila dvojica muškaraca.
•Endrju Hal se ubio u svojoj garaži izduvnim gasovima od automobila.Isto je uradio i Džek Volfrand, koji je takođe radio u General Elektricsu kao istraživač.

Takođe, "samoubistva" su izvršili i naučnici: Ernest Brokvej, Stiven Dikvater, Džordž Frenk i Stefan Oke.Svi oni su bili angažovani od strane GCHO na projektu tajne kontrole komunikacija.Još barem petnaestak naučnika koji su svi bili povezani sa projektima istraživanja vasione, NLO-a i vanzemaljaca, takođe su izvršili "samoubistvo", mada se smatra da su u stvari bili žrtve tajanstvenih ljudi u crnom. Smatra se da su ljudi u crnom ili sajlensersi (oni koji primoravaju na ćutanje) u stvari komandosi tajenstvene grupe MAŽESTIK 12 čiji su članovi rešeni da na bilo koji način obezbede potpunu tajnost vojnim projektima kao i da uklanjaju sve one koji prekrše njihova pravila ćutanja.

MIKROBIOLOZI, BIOLOŠKO ORUŽJE

Od početka 2000.godine do danas, na misteriozan način stradalo je preko 40 mikrobiologa.Zajedničko svima bilo je što su se mnogi od njih bavili biološkim oružjem.

•Pet neimenovanih mikrobiologa poginulo je 4.oktobra 2001. kada im se srušio avion blizu ruske granice na Crnom moru.Navodno, avion je oboren raketom terorista.Nastradali mikrobiolozi leteli su iz Izraela u Novosibirsk.Izrael kao i Novosibirsk smatraju se vrhunskim centrima mikrobioloških istraživanja.Novosibirsk je poznat kao naučni centar Sibira, u kojem se nalazi preko 50 istraživačkih postrojenja i čak 13 univerziteta.
•Benito Kue, 52-godišnji doktor, 12.novembra 2001. pretučen je do smrti od nepoznatih napadača.Preminu je u bolnici.Dr Benito Kue bio je ćelijski biolog i ekspert za infektivne bolesti koji je bio uključen u značajna istraživanja side i kancera.
•Dr Don Vili (57 godina) nestao je samo četiri dana nakon Dr Kuea.Bio je vrhunski stručnjak za smrtonosne zarazne viruse, uključujući HIV i Ebolu.Radio je na Harvardu i bio uključen u istraživanje DNK sekvenci.Njegovo vozilo nađeno je napušteno na jednom mostu u blizini grada, a mesec dana kasnije pronađeno je njegovo telo u Misisipiju.
•Tri izraelska mikrobiologa, Avišai Berkman, Amiramp Eldor i Jakov Mesner, nastradala su 24.novembra 2001. godine u sumnjivom udesu putničkog aviona.Za ovu nesreću optuđeni su teroristi, mada neki smatraju da je u pitanju diverzija nekih moćnih interesnih grupa.
•Dr Dejvid Švarc (57 godina), 10.decembra 2001. godine izboden je nožem u svojoj kući u Laudonu, Virdžinija.Za ovo ubistvo optuženi su trojica tinejdžera koji su se bavili okultizmom.Dr Dejvid Švarc bio je čuveni biofizičar, posebno cenjen u istraživanju DNK sekvenci.
•U Australiji je 14.decembra misteriozno stradao dr Set Van Ngujen (44 godine). On je nađen mrtav u svojoj laboratoriji navodno ugušen smrtonosnim gasom iscurelim iz rashladnog sistema.Dr Ngujen radio je na vakcini za zaštitu od biološkog oružja, ili možda na samom njegovom stvaranju.
•U Engleskoj, 23.decembra 2001.godine, nađen je mrtav Dr Vladimir Pasešnik. Bio je ruski mikrobiolog koji je prebegao u Veliku Britaniju i poznat kao jedan od pionira istraživanja na polju biološkog oružja, priznat istraživač DNK sekvenci kao i tragalac za alternativnim antibioticima.Bio je bliski saradnik sa Vilijamom Patrikom koji je za vojsku SAD eksperimentisao sa antraksom.Po jednoj verziji Pasešnik se zarazio u Londonu smrtonosnim virusom prilikom ekshumacije 10 žrtava epidemije gripa iz 1919.godine.
•  U januaru 2002. u Moskvi je nađen mrtav ruski mikrobiolog, član Ruske akademije nauka, dr Aleksej Bruslinski.
•U istom mesecu nađen je mrtav još jedan ruski mikrobiolog, dr Ivan Glebov.Zvanično, bio je žrtva razbojničkog napada.
•9.februara 2002. godine ispred svoje kuće u Moskvi nađen je mrtav dr Vladimir Koršunov.Bio je šef mikrobiološkog odseka na ruskom Državnom medicinskom fakultetu.Istog dana u ruskim novinama je objavljeno da je dr Koršunov verovatno pronašao vakcinu za zaštitu od biološkog oružja ili je pak radio na njegovom stvaranju.
•12.februara 2002. godine, nađen je mrtav u svojoj kući u Norviču u Engleskoj, dr Jan Langford, britanski mikrobiolog ruskog porekla.Bio je poznati specijalista za leukemiju i infektivne bolesti.
•28.februara u San Francisku ubijena je biolog ruskog porekla, Tanja Holcmajer.U nju je pucao njen kolega Guang Huang, a nakon toga izvršio je samoubistvo.Holcmajerova je u Ameriku došla 1989. godine i upravo je bila na tragu jednog novog i efikasnijeg leka protiv side.
•24.marta 2002. godine, dok je džogirao u Kembridžu, na dr Dejvida Vin Vilijamsa naleteo je automobil i naneo mu smrtonosne povrede.Dr Vilijams je učestvovao u astrobiološkom istraživanju  na Antarktiku i bio saradnik NASA-e.Pručavao je sposobnost adaptiranja mikroba u ekstremnim uslovima i prilikom bombardovanja ultravioletnim zracima, kao i globalno zagrevanje.
•  25.marta 2002. poginuo je u svom avionu Stiven Mostov, dekan na Univerzitetu u Koloradu.Dr Mostov bio je jedan od vodećih eksperata za infektivne bolesti i poznat kao veliki stručnjak za bioterorizam.
•Dr Leland Rikman (47 godina),  umro je 24.juna 2003. godine posle neke vrlo čudne glavobolje.Smrt ga je zatekla u Africi u Lesotu gde je podučavao tamošnje medicinske radnike preventivi u tretmanu side.Bio je ekspert u više oblasti, infektivne bolesti, epidemiologija i mikrobiologija.Od 11.septembra 2001. godine bio je savetnik za bioterorizam.
•18.juna 2003. godine umro je Dejvid Keli, britanski ekspert za biološko oružje.Smrt je nastupila navodno posle jedne obične posekotine na ručnom zglobu.Bio je visoki zvaničnik pri nekim vladinim službama i viši savetnik za biološko oružje u Ujedinjenim Nacijama.
•  Profesor Majkl Perič (46godina) stradao je 11.oktobra 2003.godine u saobraćajnom udesu kada je sleteo kolima u reku i udavio se.Bilo je to za vreme njegovog učešća u suzbijanju jednog specijalnog virusa u oblasti Zapadnog Nila.
•Takođe u saobraćajnom udesu 20.novembra 2003.godine, nastradao je i Robert Lesli Burgof (45 godina) iz Teksasa.Na njega je naleteo automobil koji je iz neobjašnjivih razloga skočio na trotoar.Ovaj naučnik bio je poznat po tome što je proučavao neki zagonetni virus koji je posebno harao na brodovima krstaricama.
•Poznati virusolog, Robert Šop, umro je 23.januara 2004. godine od komplikacija prilikom transplatacije pluća (kasnije utvrđeno da je uzrok smrti nepoznat virus).Zalagao se za stvaranje jedinstvene laboratorije gde bi se izučavale sve zarazne bolesti kao i gde bi se vršila istraživanja za odbranu od biološkog oružja.
•  Samo dan kasnije, posle Roberta Šopa, od srčanog udara umro je i dr Majkl Patrik Kili, sa kojim je Robert Šop blisko sarađivao u biolaboratoriji u Teksasu.Bio je ekspert za bolest ludih krava i ebolu.
•Mikrobiolog Vadake Srinivasan, umro je 13.marta 2004. od posledica saobraćajnog udesa.
•5.maja jedan neimenovani ruski naučnik, smrtno je stradao u jednoj njihovoj laboratoriji, kada se navodno slučajno ubo špricem koji je sadržao virus ebole.
•25.maja 2004. na potpuno isti način nastradala je mikrobiolog Antonina Presnjakova, koja se takođe "slučajno" ubola špricem sa ebolom.
•24.juna 2004.godine, nađen je mrtav u svojoj kanselariji dr Asefa Tulu, epidemiolog iz Dalasa.
•27.juna 2004.godine nastradao je mikrobiolog dr Pol Norman iz Solsberija.Srušio se sa svojim avionom cesnom u Devonu.Ostaci aviona su preneseni odmah u jednu bazu, ali izostao je izveštaj o uzroku udesa.Dr norman bio je takođe ekspert za hemijsko i biološko oružje.
•21.jula 2004.godine, umro je dr Džon Bedvej, ekpert za infektivne bolesti i borac protiv zagađenja voda.Smrt je nastupila dve nedelje nakon što je dr Bedvej kod sebe primetio neke čudne simptome.
•Istog dana nađen je obešen u svojoj vikendivi, profesor Džon Klark, ekpert za nauku o životinjama i biotehnolog.Bio je poznat po tome što su njegova genetska istraživanja stvorila uslove za rađanje prve klonirane životinje, ovce Doli.Bio je i šef naučne laboratorije gde je taj poduhvat i izveden.
•2.novembra 2004.u Meksiku je umro pod nerazjašnjenim okolnostima Džon R.La Montanj.Bio je ekspert za infektivne bolesti.
•29.decembra 2004.godine pod snežnom lavinom nastradali su bračni par Tom Torn i Bet Vilijams.Bili su eksperti za bolesti koje prenose životinje.
•7.januara 2005. godine dr Jeong H. Im, nađen je izboden nožem u prtljažniku svog izgorelog automobila.

OSTALE OBLASTI

•1997. godine ostrvo Monserat u Karipskom moru praktično je uništeno u vulkanskoj erupciji. Poginulo je 19 lica. Nakon toga je u San Francisku ubijen seizmolog Jan Davidovič. Šta je zajedničko ovim događajima? Na lokalnoj stanici tada je prikazan snimak koji je uzburkao javnost. Dr Jan Davidovič je snimljenu traku ostavio kao zaveštanje - uz napomenu da se emituje ako mu se desi nešto nepredviđeno. Na snimku je pokojni seizmolog optužio vladu SAD da je učestvovala u aktiviranju vulkana na ostrvu Monserat! Kako on kaže: 'Mi smo odabrali Monserat zato što nije postojala opasnost po naše stanovništvo, a prvi put (šta su koristili ranije?!) u izazivanju zemljotresa nismo koristili vibraciona postrojenja ili podzemne eksplozije, nego smo delovali preko naelektrisanja zemljine kore. Razvijena je jednostavna i jeftina aparatura koja može da destabilizuje velike površine, a buđenje vulkana je moguće podstaći za samo nekoliko sati. Dr Davidovič je radio za američku vojsku, na Monseratu je proveo nekoliko meseci i ubijen je u trenutku kada je pregovarao sa San Francisko Hroniklom o objavljivanju tajnih istraživanja.
•5.maja 2004.godine nađeno je iskasapljeno i spakovano u tri kofera, telo Vilijama T.Mekgvira (39 godina), naučnika tehnologa i višeg programera analitičara na Univerzitetu u Nju Džersiju.
•14.maja 2004.godine nađen je dr Eugen Malov, smrtno pretučen posle navodno jedne pljačke.Bio je ekspert za alternativne energije i veoma cenjen stručnjak u oblasti hladne fuzije.Zanimljivo je da je upravo bio objavio otvoreno pismo javnosti u kome je izneo da je samo pitanje dana kada će svet ugledati uređaj za proizvodnju besplatne energije.
•22.juna 2004.godine nastradao je Tomas Gold, osnivač Kornel centra za radiofiziku i istraživanje svemira.
•29.juna 2004.pod vrlo misterioznim okolnostima, otrovan je arsenikom nuklearni fizičar Džon Mjulen.Bio je saradnik proizvođača aviona Daglasa.
•21.jula 2004.godine, nađeno je iskasapljeno telo iračkog hemičara dr Basema al-Mudaresa.
•5.septembra, ubijen je irački nuklearni fizičar Mohamed Toki Husein al-Talakani.
•21.decembra2004. ubijen je takođe irački nuklearni fizičar, Taleb Ibrahim al-Daher.
•13.oktobra 2004. stradao je u misterioznoj eksploziji svojih kola, naučnik Metju Alison iz Filadelfije.

Očigledno da naučnici koji rade na super tajnim projektima, kada odrade svoj deo posla, postaju potencijalna pretnja istim onima koji su ih i angažovali na tim projektima, a tada ...

                                      TEKSTOVI                                               ARHIVA

KONTROLORI UMA I LJUDI

ŽELE I LJUDSKU DUŠU ...

Ljudski um je i dan danas neistražena misterija za obične ljude.Današnji čovek ne koristi ni 10 % mogućnosti svoga uma.Znači da još uvek nismu naučili u potpunosti da koristimo naš um.Ali...Ako mi nismo naučili da koristimo i kontrolišemo naš um, ima ko jeste.Kontrola ljudi, širokih narodnih masa i njihovih umova postalo je jedno od najvažnijih oružja ljudi koji pretenduju da postanu planetarni vladari.Ako to već nisu.

U vojnim krugovima nije nikakva tajna da se vrlo lako može prodreti u ljudski mozak i tako naterati čoveka da se ponaša onako kako to neko hoće. Da mu se na silu izazove pospanost, utiskuju razne sugestije, menja memorija, kontrolišu emocije i slično.Još su za vreme drugog svetskog rata u koncentracionim logorima Dahau i Aušvic vršeni eksperimenti nad ljudima u kojima se primenjivala hipnoza, narkohipnoza, razne hemikalije.Posle rata, 1947.godine američka mornarica pokrenula je projekat 'Ćaskanje' (Chatter).Cilj projekta bio je okupiti sve nacističke lekare i naučnike koji su u toku rata vršili eksperimente nad ljudima i regrutovati ih u američku vojsku. To je i učinjeno.Nastavili su sa svojim radom na periferiji Hajdelberga, da bi kasnije u tajnom projektu nazvanom 'Spajalica' (Paperclip) bili prebačeni na teritoriju SAD. U projektu 'Spajalica', 34 nacistička naučnika prihvatilo je ponuđene ugovore koje je potpisao načelnik generalštaba SAD.Na čelu im je bio doktor Hubertus Strugold. Nakon dolaska na teritoriju SAD, prebačeni su u vazduhoplovnu bazu Rendolf u San Antoniju  u Teksasu. Tamo su u saradnji sa američkim gazdama nastavili sa svojim radom, testirajući narkohipnozu na nevoljnim žrtvama, strancima, mentalnim bolesnicima, pripadnicima etničkih manjina. Američka vojska i obaveštajne agencije vodile su još nekoliko ultra tajnih programa. To su projekti Mind Kontrol Ultra, Mind Kontrol Delta, Mind Kontrol Naomi, Mind Kontrol Search, Bluebird, Artičoka i Chattering. Zajedničko svim ovim tajnim programima bio je cilj stvaranje pouzdanog ubice koji se mogao programirati po njihovoj želji. To je bio primarni cilj a sekundarni je bio razvijanje metoda kojima bi se kontrolisalo stanovništvo.

Kod praktičnih ostvarenja u to vreme treba spomenuti rad doktora Hoze Delgada koji je sa svojim uređajem 'Stimosiver'  imao za cilj stvaranje 'psihocivilizovanog' društva.Eksperimentisao je na ljudima i životinjama i koristeći elektronsku stimulaciju mozga izazivao kod njih ekstremne emocije kao što su bes ili umor.Najpoznatiji njegov eksperiment je onaj u kome je biku od dve tone ugradio elektrode direktno u mozak i spojio ih sa daljinskim upravljačem. Ušao je u koridu u koju je pušten dotični bik. Kad je bik jurnuo i došao par metara od njega, dotični doktor je pritisnuo dugme na daljinskom posle čega se bik momentalno zaustavio i ukopao u mestu.

Od 1965. do 1970. godine je Agencija za istraživanje naprednih odbrambenih projekata (DARPA), pokrenula operaciju Pandora da bi se proučili zdravstveni i psihološki efekti mikrotalasa niskog intenziteta.Ovaj projekat širokog opsega uključivao je eksperimente čiji je cilj bio da se elektromagnetskim zračenjem na daljinu prouzrokuje srčani napad, krvarenje u mozgu ili drugim organima kao i stvaranje auditivnih halucinacija.Uprkos naporima da ovaj projekat ostane najstroža tajna, u javnost je dospeo memorandum Ričarda Sesara, direktora projekta DARPA, koji je potvrdio da je prvenstvena namera projekta bilo otkriti da li se pažljivo kontrolisanim mikrotalasnim signalima može kontrolisati ljudski um.Američki Kongres je zabranio dalja istraživanja, ali projekat je okončan samo zvanično, dok je nezvanično zakopan duboko u kanale ultratajnih operacija CIA-e, koja je javno pobijala sve optužbe ali je tajno nastavila da radi na projektu.Projekti Artičoke, Pandora i Čatering pokazivali su da je 'psihoelektronika' dobila prioritet u tajnim operacijama.Godine 1993. objavljuje se da je ruska vlada dogovorila sa amerikancima transfer tehničkih informacija i opreme poznate pod imenom 'akustična psihokorekcija'.Rusi su tvrdili da ovaj uređaj podrazumeva transmisiju specifičnih komandi putem statike ili buke u ljudsku podsvest, bez ometanja drugih intelektualnih funkcija.Eksperti su pokazali da je demonstracija ove opreme pokazala 'ohrabrujuće' rezultate posle izlaganja u trajanju manje od jedne minute i sposobnost da se po želji menja ponašanje subjekata.Među sličnim projektima nalazi se i projekat Uspavana Lepotica (Sleeping Beauty) čije je cilj istraživanje elektromagnetskog oružja za menjanje svesti koje bi moglo da se primeni na bojnom polju.Tu je i projekat 'Monarh' koji je imao za cilj namerno izazivanje višestruke ličnosti kod potpuno normalnih ljudi.U julu 1996. procurila je informacija iz Ministrastva odbrane gde se potvrdilo da Pentagon tajno radi na razvoju moćnog elektromagnetskog generatora koji utiče na moždane talase čoveka.Doktor Emeri Horvat sa Harvarda, potvrdio je u vezi ovih generatora, da su ovi elektronski uređaji stvoreni sa ciljem da se 'upadne u ljudski um i izazove kratak spoj sinapsi mozga, a u rukama vladinih tehničara mogu se iskoristiti za dezorijentaciju velike mase ljudi ili manipulaciju pojedincima da bi ih naterali na samodestruktivnu akciju'.

CIA, a ko bi drugi su bili daleko odmakli u svojim ogledima izgradnjom ekperimentalne klinike za kontrolu uma u Montrealu u Kanadi, zloglasni Alan Memorijal.Njom je upravljao ozloglašeni dr Evan Kameron kome je lekarsku diplomu dodelila fondacija Rokfeler (ništa bez Rokfelera).Osim ovog klinika se finansirala i iz Fondacije Geršikter, nazvana po dr Čarlsu Geršikteru, koji je bio poznat po testiranju preparata za potenciju na mentalno bolesnim i neizlečivim pacijentima, kao i po tome što je zračio majmune radarskim snopovima dok ne bi uginuli.Sve ovo je naravno bilo pod patronatom CIA-e.Danas se zna da ni jedan pacijent iz zloglasne Kameronove klinike nije izlečen u njegovoj radio telemetrijskoj laboratoriji, koja je bila improvizovana soba za mučenje, i smeštena u podrumu njegovog privatnog dvorca. Desna ruka dr Evana Kamerona bio je Leonard Rubinštajn, stručnjak za elektroniku i fanatični istraživač kontrole ljudskog uma na daljinu.On je tretirao telemetrijsku laboratoriju kao buduću osnovu širenja psihopolitičkog aparata, 'koji će moći delovati na ljude bez otvaranja njihovih lobanja'.Drugi važan saradnik dr Kamerona bio je dr Volter Friman, koji je bio poznat po tome što je u svojoj 20-godišnjoj praksi obavio oko 4000 lobotomija (otbaranja lobanje).Užasavajuće u celoj toj činjenici je da su to bili uglavnom pacijenti koji su patili samo od blagih oblika depresije ili paranoje.Posle svega ovoga dotični dr Volter Friman će čak postati uvaženi specijalista za ljudski mozak u San Francisku.Najužasniji deo laboratorije bila je takozvana 'soba sa rešetkama'.U nju bi na silu dovodili odabranog pacijenta, privezali ga za stolicu a na glava bi mu bila spojena sa brdom elektroda i raznih provodnika.

Ako bi pacijent pružao otpor, ubrizgavan mu je poznati otrov Kurare.To bi kod njega izazvalo paralizu mišića i dijafragme a  žrtva bi i dalje bila svesna svega. Nakačene elektrode i provodnici imali su zadatak da moždane talase pacijenta usmere i prenesu u  susednu prijemnu sobu  u kojoj se nalazila aparatura koja je  imala za cilj različite manipulacije sa umom.Brisanje  pacijentovog uma i  memorije vršeno je ogromnim dozama LSD-a,  neprekidnim snom u trajanju od 65 dana koji je izazivan barbituratskim preparatima i elktrošokovima koji su bili čak 75 puta jači nego dozvoljena doza.Zatim bi neprekidno 16 sati dnevno, pacijentu ponavljana snimljena poruka, kojom bi mu se programirao prazan um.Pacijenti koji su se neznajući šta se tamo dešava, obraćali za pomoć Alanovom Memorijalu, automatski su postajali zamorci i divljač za odstrel, tako da se niko od njih nije stigao požaliti dvaput .Doktor Evan Kmeron je uprkos svemu stravičnom što je radio uspeo da 1967.godine postane predsednik američko-kanadske psihijatrijske organizacije.

Institut za naučni inženjering u Bostonu osnovan je 1956.godine i bio je takodje još jedan paravan CIA, navodno zadatak mu je bio da proučava radare.Ali 1962.godine institut je opremio laboratoriju za "životne nauke" kako bi proučavao efekte dejstva elektroda ugrađenih u mozak.Za naučnike CIA, od velike koristi bio je napredak hirurških metoda za implantaciju elektroda u mozak, sve sa ciljem da se izbriše subjektova memorija tokom priprema za 'hipnotičku rekonstruktivnu operaciju'.

Još 1975. godine u javnost je dospela informacija da je Pentagon razvio metodu RHIC - radiohipnotičku intracerebralnu kontrolu.To je značilo da se izvesna mentalna stanja kod čoveka mogu izazvati bukvalno pritiskom na dugme.CIA je još od pedesetih godina finansirala nekoliko projekata koji su imali za cilj potpunu kontrolu ponašanja kako pojedinca tako i cele grupe ljudi.Tako je cilj jednog od gore pomenutih projekata, projekta 'Artičoke' bio stvaranje ubica, ljudi koji su bili potpuno ispranog mozga, bez ikakvih emocija i savesti, oslobođenih svih moralnih načela, koji su imali zadatak ubijati po naređenju.Takve ubice upotrebljavale su se samo jednom.Po izvršenju zadatka ubica bi bio odmah likvidiran.

Ima indicija da CIA uveliko eksperimentiše i sa celokupnom američkom populacijom tako što njenu pažnju i volju usmerava na određene proizvode na tržištu, ili odvraća ljude da razmišljaju o određenim pojavama u društvu.To je tek početak misaonog ropstva, jer upravljanje razumom i osećanjima, programiranje ljudskih reakcija, verovatno je najmonstruoznije dostignuće u celokupnoj istoriji čovečanstva.Elektromagnetsko dirigovanje racionalnim i emotivnim reakcijama je predmet naučnih ekperimenata još od 1952. godine, kada je CIA, prilikom raznih hirurških intervencija, počela sa implantacijama u mozak i zube sićušnih predajnika visoke i izuzetno niske frekvencije, da bi obezbedila sigurno praćenje ljudi, kao i kontrolu i programiranje njenih postupaka.Ovi eksperimenti bili su zasnovani na elektronskoj stimulaciji mozga..

Među deset različitih projekata ovog tipa ističe se MK-ULTRA iz 1953.godine, koji se sastoji u kombinaciji dejstva droga, sugestije, elektronike i elektrošokova, radi poništavanja pamćenja i usađivanja izmenjenih karakternih osobina.

Uz pomoć elektromagnetskih talasa niske frekvencije sprovodi se od 1958. godine projekat ORION, koji razvija privrženost zaposlenih u službama obezbeđenja, time što se programiraju kao apsolutno pouzdani čuvari tajni ! Javno mnenje, odnosno generalno raspoloženje stanovništva, reguliše se tajnim programom CIA-e pod nazivom MK DELTA iz 1960. godine, koji izaziva umor, bezvoljnost, asocijalno ponašanje, pa čak i kriminalne ekscese.

Kontrola i smirivanje mogućih masovnih javnih nereda i protesta postiže se dejstvom sistema TRIDENT iz 1989. godine.Vrhunac je elektromagnetska rezonantna indukcija - masovna kontrola stanovništva pomoću projekta HAARP, koji po instrukcijama CIA-e potencijalno menja genetski kod određenog broja ljudi i modifikuje njihovo javno ispoljavanje u dužem periodu.

Sa svim ovim gore navedenim, uopšte nečudi da je još pre 40 godina predviđeno ' više kontrolisano i usmeravano društvo', koje će takvim postati zahvaljujući tehnologiji. Društvom će upravljati elita snabdevena superiornim oružjem. Ova elita neće oklevati da postigne svoje političke ciljeve upotrebljavajući najmodernije tehnike za uticanje na javno ponašanje i držanje društva pod čvrstom pažnjom i kontrolom. Na ljudima je da odluče da li će im se odupreti.

SADAŠNJOST - ČIPOVANJE LJUDI !!!

U Otkrovenju Svetog Jovana piše: "I učini sve, male i velike, bogate i siromašne, slobodnjake i robove, te im dade žig na desnoj ruci njihovoj ili čelima njihovim; Da niko ne može ni kupiti ni prodati osim ko ima žig, ili ime zveri, ili broj imena njezina."

Ono što je nekada delovalo kao naučna fantastika iz romana Džordža Orvela "1984", sada je naša sadašnjost.RFID tehnologija (Radio Frekventna Identifikacija) se širi svetom kao epidemija.Sa njom je omogućeno da se prati sve što možete zamisliti, od običnih pošiljki, kompjutera pa do ljudi (to joj je i primarni cilj, mada tvorci nikada to neće priznati).Tvorci RFID-a naglašavaju da je broj izgubljenih prtljaga na aerodromima smanjen, ubrzan prolaz automobila kroz naplatne rampe, putnika koroz automatska vrata.Ovo lepo izgleda da iza sebe ne skriva mnogo opakije namere.

Osnova RFID tehnologije je super mali mikročip, koji je samo nešto malo veči od zrna peska.To je pasivni uređaj koji ima jedinu funkciju da se svojim jedinstvenim kodom odazove kada ga aktiviraju puls ili radio talas.Može da ima univerzalini kod (kao bar kod) ili jedinstveni kod koji ga vezuje za određenu stvar (ili osobu).Čitač mu je ručni skener, vrata koja automatski očitavaju RFID čip kada neko prođe pored njih a mogu i da se očitavaju iz daljine bez vašeg znanja (neke nove platne kartice imaju ugrađene RFID čipove, pa Vi sad vidite koliko je Vaš račun tajan). Mnogi u svetu već smatraju RFID tehnologiju špijunskim čipovima koji služe da bi se kontrolisali svi aspekti ljudskog života.Još kada se RFID čip primeni na ljudima onda argumenti dobijaju svu svoju snagu.

Vodeća kompanija u SAD koja se bavi ovom tehnologijom je VERIČIP, koja već iza sebe ima dugogodišnju tradiciju u proizvodnji čipova kojima se obeležavaju kućni ljubimci (šta je moglo bolje od testiranja prvo na kućnim ljubimcima).Čip se životinjama implantira u potkožno tkivo ramene lopatice psa.Svaki čip sadrži jedinstveni identifikacioni kod koji je unet u bazu podataka.Kada se pas izgubi, samo se ručnim skenerom učita kod implantiranog RFID čipa i očitaju se podaci o vlasniku psa.

Kada je u pitanju čipovanje ljudi, VERIČIP ga smatra sasvim normalnom stvari i čak ga promoviše kao savršen oblik identifikacije ljudi.Po ovome, ljudi više ne bi morali da nose lične karte.U Veričipu se tvrdi da je to potpuno pouzdan sistem gde su kvarovi nemogući i koji je nemoguće ukrasti, falsifikovati, a pogotovo ga ne možete zaboraviti kod kuće.Verišip kao prve potencijalne korisnike vidi bolnice i predlaže da se čipovi usade pacijentima koji pate od hroničnih bolesti, da bi se pobošao njihov medicinski tretman.

Međutim tržište na koje se cilja je mnogo veće.Sve što postoji na planeti je moguća meta čipovanja.najbolji primer je Meksiko, gde su 2004. godine njihovom državnom tužiocu i još šesnaestorici drugih zvaničnika implantirani mikročipovi kao deo najnovijeg bezbednosnog sistema.Samo oni koji imaju ugrađene ove čipove mogu pristupiti u određene oblasti gde je pristup strogo ograničen.Pretpostavlja se da tajni agenti imaju ugrađene RFID čipove (pa nek probaju da prebegnu), a i svi službenici koji rade za neke vladine agencije imaju šansu da ubrzo moraju pristati na čipovanje.

Čipovanje može biti ljudima protureno kao i modni hit i prestižna stvar u životu.U Holandiji jedan noćni klub vrši čipovanje ljudi, tako što im se mali RFID čip implantira u lakat.Na mikročipu su svi Vaši podaci kao i jedna vrsta Vaše platne kartice.Kada Vam osoblje donese račun, Vaše je samo da im podignete lakat da bi oni ručnim čitačem učitali Vaše podatke i naplatili Vam račun.Ovakvom kontrolom ima se uvid u tačne podatke o osobi, čime se bavi, šta je kupovao, kuda se kretao.Ovo nas dovodi do zaključka da su RFID čipovi mnogo više namenjeni kontroli populacije nego nekoj tehnološkoj bezbednosti.Lako je pretpostaviti da će doći dan kada će svi biti čipovani.Pretpostavlja se da će prvo banke ponuditi čipovanje svojim klijentima da bi spečili eventualne prevare sa kreditnim karticama.Posle će se to proširiti i na sve druge sfere života.Pogledajte i predlog za novu ličnu kartu kod nas (na zapadu već uveliko postoji), koji ima RFID čip na sebi, liči na kreditnu karticu i moguće ju je čak određenom tehnologijom učitavati na daljinu (kao i svaki RFID čip), čak i bez znanja vlasnika.

Svi ljudi sa implantiranim RFID čipom moći će se pratiti i špijunirati bez ičije dozvole i bez njihovog znanja.Onaj kome budu trebali Vaši podaci mođi će sa određenim skenerima da ih očita kad god mu budu potrebni.Neće postojati ni jedno mesto na planeti gde će te se moći sakriti !

Apel NVO “Za život bez žiga” slobodnim stanovnicima Srbije

Došlo je vreme za povlačenje crte i životno istupanje protiv najvećeg nasrtaja na samu osnovu ljudske slobode u istoriji ovih prostora.

Kako se već više puta tokom poslednje dve godine najavljivalo preko raznih sredstava informisanja, vlast u Srbiji namerava da započne izdavanje novih ličnih dokumenata, koji u sebi sadrže biometrijske čipove, tj. kompjuterske memorijske zapise otisaka prstiju, potpis i digitalne fotografije svakog stanovnika Srbije. Za početak. Niko ne zna koji će se sve lični podaci kasnije dodavati - poput genetskih zapisa, intimnih životnih detalja, policijskih dosijea i slično. Međutim, kada se jednom tim putem krene, povratka nema.

Čipove na tim novim ličnim kartama - koji su proizvedeni u inostranstvu i, dakle, zasigurno pod nekom vrstom strane kontrole – moći će da očitavaju jedino čitači u posedu državnih organa, poput policije i pasoške kontrole, ali i državne birokratije u svim državnim sektorima, kao i - policijskih i obaveštajnih organa drugih država! Jedino vlasnik ličnog dokumenta neće nikad više sa sigurnošću moći da zna šta sadrži čip koji ga ogoljava pred domaćim i stranim organima represije, kao i pred bilo kojim drugim privatnim i državnim organizacijama koje, putem kupovine ili raznih oblika “međudržavne saradnje” mogu doći u posed njegovih ili njenih najosetljivijih, najličnijih podataka. Ali to je samo početak.

Moderna tehnologija već sada omogućava stalno praćenje raznih vrsta čipova putem aparata nevidljivih golim okom, ili postavljenih na neprimetna mesta. Štaviše, svaki put kada budete legitimisani bilo kojim povodom ili budete upotrebili ličnu kartu za bilo koju svrhu, trag o tome biće neminovno pohranjen u centralizovanoj bazi podataka. Što znači da se priprema teren da svaki vaš korak, svaka vaša akcija, kupovina, odlazak u bolnicu, na aerodrom ili bilo gde drugde bude pod nadzorom i bude za sva vremena “mapirana”. I da se stalno dodaju novi podaci na vaš čip i u vašu jedinstvenu bazu podataka bez vašeg znanja.

Sa stanovišta nacionalne bezbednosti, pa i bezbednosti svih nas kao pojedinaca, zamisao da lični podaci svih državljana Srbije stoje na jednom mestu u elektronskom obliku, da “lična karta” nacije bude kao na dlanu potencijalnim neprijateljima, hakerima ili kriminalcima - u potpunosti je suluda.

Oprema koja je za ovu svrhu naručena još pre četiri godine, koštala je, po priznanju samog ministra policije, Dragana Jočića, skoro 100 miliona evra poreskog novca, bez ikakvog odobrenja od strane žitelja Srbije, bez njihovog znanja, bez konkursa, bez zakonskog osnova - jer novi zakon o ličnim dokumentima tada još nije bio ni blizu pojavljivanja pred Skupštinom Srbije. Očigledno da je neko računao da će taj zakon sigurno biti usvojen. Taj neko je debelo profitirao od ovog posla, za koji smo svi platili, pokazujući najveći mogući cinizam i prezir prema žiteljima Sribije. Taj neko će nastaviti da profitira, pošto ovakvi sistemi po definiciji zahtevaju stalnu nabavku nove i savremenije opreme. I taj neko o istom trošku misli da za sva vremena proda ljudsku slobodu svih nas.

Pokažimo ovoga puta da se državna mafija preračunala. To je sada već pitanje života - i nas i budućih generacija.

Da li ćemo im ostaviti svet u kojem nose žig, poput rogate stoke, od rođenja do smrti? Da li ćemo ih ostaviti kao robote, kojima se svaki korak zna i kontroliše?

Ko ima pravo da tretira ljude kao stoku? Niko u Evropi još nema ovako “napredne” lične dokumente kakve sadašnja vlast namerava da uvede u Srbiji. Istina je da mnoge vlasti u Evropi i svetu ovako nešto, ili slično, pokušavaju da uvedu. Međutim, to će se desiti samo ako im ljudi to budu dozvolili. Još uvek ne postoji nikakva “međunarodna obaveza” da se lične karte sa biometrijskim čipom, vezane za centralizovanu bazu podataka, prihvate. A, čak i da je to cena za “priključak svetu” - da li je to svet u kojem želimo da živimo? Nije li bolje da Srbija bude jedna od retkih oaza slobode, u koju će dolaziti begunci od novog globalnog totalitarizma?

Život je samo jedan. Ko ima pravo da nam ga unizi, da ga učini nečovečnim, čak i zarad nekog “višeg interesa”? Niko.

Priključimo se ovoj akciji koja život znači - u njegovom najdubljem smislu.Recimo NE novom žigosanju putem mikročipovanih ličnih dokumenata. Recimo DA Životu Bez Žiga.

Vreme je sad. Sutra će biti kasno.

Ne prihvatamo nove lične karte sa čipom ni po koju cenu. Borimo se da se zakon promeni - sada ili u sledećem sazivu Skupštine. Izlazimo iz totalitarnog matriksa koji nam se nameće, i gradimo jasnu alternativu Života dostojnog slobodnog čoveka. I za Srbiju i za svet.

Istinsko, duhovno plemstvo ovakvo obeležavanje nikada ne može prihvatiti. A plemstvo obavezuje. Ovom pitanju nema kompromisa.

ZAŠTO SMO PROTIV ?

Prihvatamo deset tačaka Žičkog simposiona, održanog 26. marta 2005. godine u Kraljevu, prvog stručnog skupa koji je obradio problematiku uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou i u javnost iznosimo proširenu verziju tog dokumenta, objavljenu na Mašinskom fakultetu 8. juna 2006. godine.

1. Biometrijske lične karte kao obavezujući dokument na nacionalnom nivou su uvedene u nekoliko država sveta, uglavnom dalekoistočnih. U Evropskoj uniji velika većina zemalja nema takve lične karte, one nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju niti njihovo uvođenje doprinosi bržem ulasku. Očigledan primer je Slovenija, koja pre ulaska u EU nije uvela takve karte (iako je postojala mogućnost), već obične plastične sa višim nivoom zaštite.

2. Zemlje koje su planirale ili planiraju da uvode biometrijske lične karte suočene su sa otporom misleće javnosti i društvene zajednice uopšte. U Velikoj Britaniji je pokušaj uvođenja biometrijskih ličnih karti doveo do višemesečnih debata u parlamentu i burnih reakcija akademskih građana, dok je u Kanadi od strane zvanične parlamentarne komisije odbačen na neodređeno vreme, kao skup, neopravdan i potencijalno opasan.

3. Svetski stručni organi, kakav je Zajednički komitet za ljudska prava britanske vlade, procenjuju da je projekat uvođenja biometrijskih ličnih karti na nacionalnom nivou potencijalno u koliziji sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima, a zvanične studije o izvodljivosti pokazuju da takve lične karte ne garantuju stoprocentnu pouzdanost i autentičnost. Sudovi nekih zemalja (Japan i Tajvan) su reagovali sa presudama da projekat biometrijskih ličnih karti krši prava građana i odredbe Ustava, u skladu sa čime su doneti i suspenzivni akti.

4. U Srbiji je projekat nabavke opreme za izradu biometrijskih ličnih karti postao aktuelan krajem 2003. godine, kada je tadašnji ministar policije objavio da je kupljena moderna i skupa oprema od američke firme Motorola. Ta kupovina nije prošla ni obavezan tenderski protokol ni zakonsko dodeljivanje novca iz republičkog budžeta, zbog čega je 2004. godine reagovao ministar finansija sa najavom podizanja krivičnih prijava. Srbija je jedinstven primer da je prvo kupljena oprema za biometrijsku identifikaciju građana, a posle toga (tačnije posle tri godine) pokrenuta skupštinska procedura za predlog zakona o biometrijskim ličnim kartama, zbog čega je sebe svrstala u red totalitarnih država sa voluntarističkim pravnim uređenjem.

5. Američka firma koja je MUP-u Srbije prodala sistem za biometrijsku identifikaciju građana ima posebne ugovore sa američkom vojskom i centralnoobaveštajnom službom (CIA), te niko ne može da garantuje da ne postoji mogućnost odliva podataka stranim službama. Takođe je osnovano pretpostaviti da pomenute službe veoma lako mogu kreirati lažne lične karte za svoje potrebe, koje će od strane našeg računarskog sistema biti prepoznate kao potpuno validne. Indikativna je činjenica da u Americi državna uprava nije ni pokušala sa uvođenjem biometrijskih ličnih karti među svojim stanovništvom, jer bi to sigurno dovelo do velikog otpora javnosti.

6. Nije tražena masovna saglasnost građana Srbije za proširivanje baze podataka koju će država o njima voditi niti su organizovane javne debate i diskusije po tom pitanju.

7. Projekat direktno ugrožava privatnost građana kao jedno od fundamentalnih ličnih prava današnjice i otvara prostor za elektronski kriptovane tajne arhive.

8. Birokratski aparat dobija mogućnost gotovo trenutnog manipulisanja ogromnim brojem podataka preko centralizovane baze i prodaje delova baze trećim licima.

9. Zlonamerni upadi spolja ili namerno ispravljanje centralizovane baze iznutra nose ogromnu opasnost po integritet ličnosti koje su njima obuhvaćene.

10. Usvajanje ovog projekta u budućnosti vodi ka mnogo totalitarnijim konceptima integracije svih dokumenata u jedan, čime bi se izbrisala anonimnost tokova novca i otvorio put totalnom nadzoru države nad pojedincem. Minijaturizacija celog sistema se polako sprovodi u svetu, u vidu potkožnih čipova, zbog čega hrišćani svih konfesija izražavaju opravdan strah od najave totalitarnog režima opisanog u Jovanovom Otkrivenju (up. gl. 13, st. 16-18). Sinodi nekih Pravoslavnih crkava su dali zvanična saopštenja, jer zlonamerni ljudi mogu iskoristiti ovakve projekte za unošenje razdora i nemira među hrišćane.

NEISTINE REŽIMA I MEDIJA

1. Lične karte sa biometrijskim čipom su «naša međunarodna obaveza». Ne postoji međunarodno telo koje propisuje «obaveze» za lična dokumenta suverenih država (bar ne još uvek) na globalnom nivou. Čak ni na nivou EU, takva obaveza ne postoji, mada je sada u toku proces propisivanja pasoša EU zemalja sa biometrijskim čipom.

2. Sve zemlje EU imaju ovakve lične karte (tvrdnja lansirana preko RTS-a). Većina zemalja EU nema ovakve lične karte, a čak i one koje imaju lične karte sa biometrijskim čipovima većinom ih ne vezuju za centralnu bazu podataka, tako štiteći privatnost soptvenih građana.

3. Sve susedne zemlje imaju ovakve lične karte. Ni jedna susedna zemlja nema ovakve lične karte. Slovenija i Hrvatska su uvele plastificirane lične karte sa većim stepenom zaštite, ali bez biometrijskih čipova i centralizovane baze podataka.

4. Nove lične karte su «bezbednije». Upravo je suprotno slučaj.
Kao prvo, centralizovane baze podataka su podložne «hakerisanju», i takvi slučajevi su česta pojava u tehnološki razvijenijim zemljama od Srbije. Na primer, novi holandski biometrijski pasoši su nedavno «hakovani», kao i centralna baza podataka Veteranske administracije u SAD, gde je preko 2,2 miliona dosijea američkih ratnih veterana «ukradeno».
Kao drugo, greške na ovakvim ličnim kartama je mnogo teže ispraviti i, ako dođe do pogrešne identifikacije, njen nosilac može da ima ogromne probleme, morajući da dokazuje policiji, državnim organima i računarima u centralnoj bazi podataka da je u pitanju greška.

5. Nove lične karte se ne mogu koristiti za praćenje ljudi. Svaki put kada budete legitimisani za bilo koju transakciju koja zahteva očitavanje vaše lične karte, trag o tome ulazi u centralnu bazu podataka. Na osnovu ovih tragova, država, kao i svako drugi ko bude imao uvid u bazu podataka, moći će da napravi «mapu» vaših kretanja, kupovine, prodaje, navika, itd. A kad u sledeću generaciju čipova budu ugrađeni RFID čipovi koji su minijaturni radio-odašiljači, onda će svaki vaš pokret biti vidljiv – u realnom vremenu.

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

VAKCINISANJE INTERNETA

Vanja J. Vučenović

I zbačena bi aždaja velika, stara zmija, koja se zove đavo i satana, koja zavodi svu vaseljenu, i zbačena bi na zemlju, i s njom zbačeni biše anđeli njezini            

                                                         (Otkrivenje 12.9)

Taman što sam pomislio kako je globalna “stara zmija”, sa svim njenim lažima o “svinjskoj pandemiji” i namerom da čovečanstvu ubrizga genocidne vakcine , bar za neko vreme zbačena u tamu iz koje je uostalom i proizašla, eto nje nama opet. Podigla je ona svoju glavu ponovo bez problema, bez bilo kakvog stida ili makar osećaja odgovornosti, kao da se ništa nije desilo, kao da nije totalno raskrinkana i ogoljena u svojoj mračnoj “orvelovskoj” nameri  da ovom, još koliko-toliko svesnom svetu zada još jedan  udarac u pravcu, pogodićete već – oduzimanja slobode. Makar  da se ta “zmija” i sto puta sakrila iza Svetske zdravstvene organizacije (SZO) -  mož' mislit autoriteta - za nas više nema laži, nema prevare.  Ako ćemo pošteno, ukoliko vas sećanje dobro služi, prisetite se samo koja je bila uloga SZO u danima “raspirivanja” pandemije i podmetačine sa vakcinama?  Pa upravo nas je SZO, preko “naših” zdravstvenih šegrta i premudrih epidemiologa,  čitavu prethodnu  godinu ubeđivala kako je od životne važnosti da se što pre, svi do jednoga,  vakcinišemo jer će u suprotnom nastupiti sveopšti potop, približan Armagedonu , koji , da se razumemo i ne lažemo, “ekipa iluminiziranih “Olimpijaca” s vrha željno već godinama  provocira i iščekuje.  Ali, to je već tema za neki naredni tekst.

I odjednom je sve zastalo. Pandemija isparila a vakcine proglašene kao bespotrebne?! Zamislite, prvo su podigli čitav svet na noge, uteravši nesnosan strah u kosti svakom poštenom čoveku, da bi jednog dana tek  tako,  bez bilo kakvog objašnjenja i pojašnjenja,  prekinuli svoju “svinjsku baladu”? Samo su nam nemušto saopštili : gotovo je, predstava je završena!  I čemu onda služi SZO, i na čemu onda, molim lepo, ta institucija zasniva svoj kredibilitet i autoritet?  Pa šta treba da zaključim, da nas je SZO sve vreme, u stvari, obmanjivala? Pitam se, za čiju korist i u čijem interesu sve to radi ? I šta mi nakon svega  preostaje nego da zaključim: da je upravo ona pokrovitelj “paklenog plana” koji su in vivo sprodile farmaceutske kuće i pojedini nadobudni državni činovnici, da ne kažem ministri, i fela premudrih epidemiologa? U redu, neko je uzeo silni profit na vakcinama, i to je danas jasno i vrapcima na grani. Ali postoje tu još neka neugodna pitanja na čije potencijalne odgovore sam upozoravao od samih početaka ove “svinjarije” vezane za pandemiju, proizvodnju vakcina i obavezno vakcinisanje.

Zato, još jednom pitam, iako sam sve sigurniji u odgovor do kojeg sam došao, da li iza svega ovoga postoji  i nešto dublje i mračnije po sudbinu čovečanstva; kome je bilo potrebno  da ispita kojom brzinom će se “novi grip” širiti, i koliko ekspresno i spretno će biti  organizovane službe u nacionalnim okvirima zadužene za sprovođenje, pokazale se u prethodnom periodu, gotovo nasilnog  vakcinisanja? Kada kažem gotovo nasilnog, to nikako ne znači da u nekom budućem naletu “slučajno nastalog “ i mutiranog virusa neće biti prinude u cilju sveopšteg pelcovanja svetskog stanovništva, a ponovo pod pokroviteljstvom upravo pominjane filantropske SZO.  Da li nas kroz godinu, dve, tri, ili deset očekuje neki novi, recimo, ovčiji ili goveđi grip? Šta će nam tada spremiti, kakav smrtonosni koktel u vakcinama, i kakvim zakonima će nas obavezivati da poslušno primimo vakcinu? I šta će se desiti ukoliko i tada svemu tome kažemo odlučno NE? Poznati istraživač fenomena svinjskog gripa Jane Burgermeister  je u jednom od svojih intervjua navela da je došla do dragocenog podatka da  postoje ozbiljne indicije da se u pojedinim demokratskim zemljama Evrope, zamislite,  pripremaju takvi drakonski  propisi, prema kojima, svakom pojedincu koji se ubuduće bude  odupirao vakcinaciji, preti oduzimanje osnovnih ličnih, političkih i ekonomskih prava. Dakle, svojevrsna ekskomunikacija iz društva, i to do smrti, naravno. Ovakav scenario ni u kom slučaju nije nemoguć, i nikako ga ne bi trebalo isključivati ukoliko se ima u vidu kolika se samo tenzija napravila povodom prethodne propale vakcinacije. Verovatno se sećate kako nam je ministar pretio da će se on lično postarati da se svi do jednoga vakcinišemo. Zabrinut je, kobajagi, za naše zdravlje, ma nemojte mi reći! Na koji način je pokazivao tu svoju brigu, željom da nas ekspresno vakciniše nedovoljno ispitanim vakcinama? Zašto mu se baš toliko žurilo? Dakle, čitav scenario koji smo preživeli otvara neka suštinska pitanja na koja bismo morali što pre naći odgovore, jer je to, pobogu ljudi, u našem interesu, a ovi nekog sledećeg puta, neće pitati dvaput. Budite uvereni u to. Jer kada “gazde s vrha” ponovo budu nešto naredile, dvorska luda će morati to i da "odradi", usput zabavljajući gazdu, sa sve osmehom na licu. I bez obzira na sve potencijalne posledice po sve nas.        
Čuli ste već za “teoriju zlatne milijarde”. Ukoliko niste, iako je mala verovatnoća za tako nešto, krajnje je vreme da se upoznate sa njom, te da je dovedete u kontekst pominjane pandemije svinjskog gripa i vakcinisanja i da malo više porazmislite o toj civilizacijskoj temi.  A onda, naravno,  sami izvodite zaključke, jer, ja ne želim da vam namećem  svoje mišljenje, uostalom, kao ni do sada.

Ali, čisto da vas obavestim o još jednom važnom aspektu. Mnogi inostrani i uistinu nezavisni intelektualci, stručnjaci i priznati zdravstveni radnici su upozoravali da se putem obavezne vakcinacije, zapravo, namerava sprovesti akcija globalnog čipovanja nanotehnologijom, kako bi se uspostavila potpuna kontrola nad životom svakog čoveka na planeti.  Ne bi bilo zgoreg da i o ovom bitnom  aspektu dobro razmislite. Poznato vam je i to da upravo na tu i takvu opasnost upozoravamo sve vreme. Odgovore na  sva  ta pitanja svakako nećete dobiti od resornog ministra ili dežurnog epidemiologa koji su u poslednje vreme, posle fijaska vakcinacije zauzeti igranjem žmurke i čovek više ne može pošteno ni da ih vidi niti čuje. 

A sada se svi vi, poštovani čitaoci, verovatno već  pitate zbog čega je kod mene prisutna tolika doza rezigniranosti kad pišem o ovom fenomenu i o ovoj temi. Pa onda da vam i otkrijem šta je ono što je “dolilo ulje na vatru”. To je, u stvari, i prava tema ovog teksta. I naravno da sam najslađe ostavio za kraj. Ne znam koliko vam je poznato, ali pre nekoliko dana objavljeno je zanimljivo saopštenje  Svetske zdravstvene organizacije,  u kome se navodi  da su “novi mediji poput Twittera, blogova i mailova, poremetili informisanje u vezi s novim gripom H1N1“, te da verovatno potrebno ozbiljno razmotriti i taj problem u nekim sledećim velikim zdravstvenim krizama. O čemu se radi, sada im je internet kriv? Kako da shvatimo sve ovo mi koji smo sve vreme „pandemije“ istrajavali u nastojanju da se saopšti i obelodani istina o svim ovim značajnim fenomenima po čovečanstvo? Da li oni to prete ukidanjem interneta, i, da li to oni nameravaju i njega da „vakcinišu“? Da unište i ograniče poslednju oazu slobodne reči i slobodnog i kritičkog mišljenja, kako bi onda nesmetano i bez bilo kakvog otpora sprovodili u delo svoju još nedosanjanu „zlatnu milijardu“? Predosećam da će u skorijoj budućnosti  lukava „zmija“ i tako nešto pokušati, ali mogu lično, u svoje ime, da joj obećam da neće ići baš sve po planu koji prevarno pravi i kroji kroz vekove. Kontraudar takvom, sve izvesnijem, scenariu će i tada postojati, a globalni „prosvetljeni“ šegrti bi se lako mogli iznenaditi otporom na koji će zasigurno naići. Nećemo se štedeti ni tada, kad god to bilo. Čekamo i taj trenutak.

Naravno, to je tema za razmišljanje i za ove „naše“ lokalne lakeje globalizma, ukoliko bi i pomislili ili se, ne dao im Bog, odlučili na takav korak. Ali  ponavljam, na sve su oni spremni, jer da imaju i atom obraza otišli bi zauvek, zajedno sa pandemijom. Isparili. Ipak, ne treba insistirati, jer pitanje morala, časti i obraza su za neke misona imenica i nedostižna kategorija.
S druge strane, jedna stvar, ipak, ohrabruje. Čuli ste verovatno kako mudri ljudi govore, da je narod najopasniji kada ćuti. Primećujete li da se ovaj naš srpski  poslednjih godinu dana gotovo i ne čuje? Mudruje i čeka.  Kažu i da je sit svega, svih silnih obećanja... Posebno su mu prisele pandemije i vakcine. A naročito mu pripada muka od ministara i epidemiologa koji se „brinu“ za njegovo zdravlje.
 
Ali, kada malo bolje razmislim, ko zna zašto je sve to dobro.
Dakle, mi ćemo da čekamo.
Pa da vidimo, onda, ko će se usuditi da „vakciniše“ internet..

                                       TEKSTOVI                                               ARHIVA

NE DAM DA PUŠITE NA SAJTU

Milan Vidojević

Prošlog četvrtka prisustvovali smo još jednoj cirkuskoj predstavi u Skupštini Srbije – razmatran je predlog zakona o zabrani pušenja na javnim mestima, što će reći, svim mestima gde se okupljaju ljudi.
                       
Već sama formulacija budućeg zakona, Predlog Zakona o izloženosti stanovništva duvanskom dimu, pokazuje svu nesposobnost, licemerje i praznoglavost ove vlade i tobožnje “evropske” politike koju želi da inicira i vodi. Iz predloga zakona i diskusije koja je sledila videla se sva ispraznost pisaca ovog predloga kao i većine diskutanata, poslanika parlamenta, uz nekoliko časnih izuzetaka. Uopšte se neću osvrtati na članove zakona koji govore o “pušenju u sobi bez plafona” (kako onda izgleda stan iznad ovog?), neću komentarisati diskusije nekolicine poslanika, po profesiji lekara u običnom životu, jer njihova zadrtost i bandoglavost je pokazala da je reč o opasnoj profesiji, ovih “inženjera i mehaničara koji repariraju ljude”, da ne govorimo da njihov resorni ministar, koji je obrazlagao zakon, nema više nikakav moralni kredibilitet posle prošlogodišnjeg pokušaja da nam uvali genocidnu vakcinu.
                         
Ovaj tekst pišem ne samo da bih čerečio ove intelektualne Pigmeje i njihov smešan “zakon”, već da bih pokazao da su ljudske slobode građana Srbije ozbiljno ugrožene uvođenjem zakonodavstva SAD i EU, koje je usmereno u samo jednom pravcu -  porobljavanju građana nad kojima se ovi zakoni sprovode.
                         
Predlog ovog zakona, iako ima debilno ime, iz koga se može zaključiti da su građani “izloženi” duvanskom dimu, što ne podrazumeva automatski uvlačenje dima iz cigarete u sebe, u toku radnje koja se zove pušenje, je diskriminatorski i jednostran, jer u pušenju cigarete vidi veliku opasnost po zdravlje ljudi, bilo da direktno uvlače dim u pluća, bilo da su tzv. “pasivni pušači” koji su ugroženi time što oko njih drugi puše i duvaju dim u njihovom pravcu.
                         
Kakva ingenioznost! Ja sam žrtva zato što neko pored mene puši. Koliko bih, po toj analogiji, bio ugrožen od onih koji pored mene piju i šalju vinske mušice u mom pravcu? Od onih koji se pored mene drogiraju i šalju u mom pravcu svoje psihodelične slike? Ovo su teška filosofska pitanja za naše zakonodavce i neću insistirati dalje.
                         
Zakon je diskriminatorski prema pušačima na još jednoj ravni. U redu pušači, šta ćemo s onima koji žvaću duvan? Da li zakonodavac zna da u mnogim zemljama sveta postoji tradicija žvakanja duvana i ušmrkavanja duvana? Da li je zabranjeno žvakanje duvana u kancelarijama, kafanama, vozovima, autobusima, i “plovilima”, kako su se naši evropski genijalci setili? Kom brodu, pa mi nemamo more, a Dunavom plove samo strani brodovi i domaće privatne jahte? Nije bitno to što se ja čudim, predviđene su sve moguće okolnosti, sem svemirskih brodova i podmornica. Poroku se mora stati na put svuda i na svakom mestu. Naš zakonodavac ne zna da je u XIX veku u Americi svesno stvarana zavisnost od pušenja cigareta, koje su postale “demokratska varijanta aristokratskih zadovoljstava”, dostupna svima, za razliku od skupog duvana za lule i kubanskih cigara. Da bi se učvrstio i održao nov porok koji je donosio ogromnu zaradu (sve do danas), proizvođači su pribegli prevari. Cigaret papir je potapan u rastvor opijuma, pa je kod pušača stvarao narkomansku zavisnost koja je koren imala u opijumu, a ne u duvanu.
                        
Ali naši lekari – bandoglavci imaju jedino statistiku kao “dokaz” da duvan izaziva teška oboljenja, karcinom pluća, kardiovaskularne bolesti, itd. Šta je sa statistikom o onim ljudima koji su dobili karcinom pluća a nikad nisu pušili?

Naravno da se pitam otkud tolika kampanja za ukidanje pušenja a nigde nema kampanje za zabranu točenja alkohola na javnim mestima, prodaji alkohola, tačnije piva, maloletnicima u PVC pakovanju? Otkad se pivo (to je alkohol, iako je svrstan u „prehranu“) prodaje za sto dinara za dva litra, broj budućih alkoholičara koji su danas srednjoškolci se drastično povećao. Kad smo već kod poređenja, da li ste ikada čuli da je neki pušač doživeo delirium tremens? Da li ste ikada pročitali da je neko popušio dve pakle „drine“, izvadio nož i izbo ženu? Da li znate da je polovina ubistava u Srbiji posledica alkohola ( u kombinaciji s ljubomorom), a da još nisam čuo da je neko predložio zakon protiv opšteg alkoholisanja, koje poprima zabrinjavajuće razmere u vremenu krize, da ne govorimo o ozbiljnim sociopatološkim stanjima koja su direktna posledica konzumiranja alkohola.
                         
Da li ste čuli da alkohol leči neko oboljenje? Niste? Nisam ni ja. Ali sam pročitao da pušenje konoplje leči glaukom i da se ta terapija primenjuje u mnogim zemljama.
                          
Međutim, osnovna diskriminacija počinjena je na nivou nejasnog tumačenja pojma „pušenje“, tako da to potpuno obesmišljava rad „srpsko-evropskih zakonodavaca.“ Oni ne znaju da su „pušenje“ i felatio sinonimi u srpskom jeziku. Moje pitanje njima jeste: Da li ste ovim zakonom zabranili felatio? Ili je on zabranjen samo na javnom mestu? Zašto zakon nije obratio dužnu pažnu ovoj terapeutskoj tehnici koja je usrećila mnoge a nije unesrećila nikog? Da li u skladu s tumačenjem teze o „pasivnom pušenju“ zakonodavac misli da je felatio opasan i u ovom obliku ispoljavanja? Da li ova terapeutska tehnika ima pozitivno dejstvo na kardiovaskularni sistem čime potpuno ruši lažnu tezu da pušenje izaziva teška oboljenja? Da li su konsultovane razne nevladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava, po ovom pitanju? Šta žene misle o ovom ozbiljnom civilizacijskom pitanju? Znam mnogo muškaraca koji su prestali da puše ali nisam čuo ni za jednu ženu da se lako odrekla pušenja. Ovo su ozbiljna pitanja koja naši poslušni zakonodavci-prepisivači nisu uzeli u obzir. To se od njih i ne očekuje. Ministar zdravlja, i njemu slični, pripadnici ešalona đavolovih šegrta, rade ono što im se naredi. Ako nije prošla trovačka vakcina proći će zakon o zabrani pušenja. Tomica, i njemu slični u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, uspeli su za svaki lek da pronađu bolest.
                            
Pošto su i u privatnom životu i u poslu jednodimenzionalni, oni ne znaju da je pušenje deo hedonističke prirode čoveka, da je hedonizam deo božanske slobode date čoveku da sam izabere način života, pa je jasno da ono što oni predlažu može biti samo zabrana, poništenje, uništenje, do smrti, do ukidanja svega što čini čovekovu slobodnu volju, i zadovoljstvo kao deo tog prava. Suština je, pretvoriti čoveka u nesrećno, robotizovano biće, bez duha i prostora da uživa u malim stvarima. To je san svakog globalnog robovlasnika, on će biti srećan i veseo, robovi će biti tupe, nesrećne biološke mašine, nad kojima će se, kao dodatak, između ostalog, iživljavati i legalni sadisti, zvani lekari.                           

Da li ste znali da je većina lekara u prethodnoj inkarnaciji bila iz redova koljača stoke, ratnika divljih hordi, nemilosrdnih ubica i manijaka? Razmislite o tome. Jedino što meni ostaje da zaključim jeste da ja ostajem veran kubanskim duvanskim proizvodima, ostajem veran svom hedonističkom pogledu na život i svet, ostajem tolerantan i dozvoljavam svima da puše i u mom stanu i u mojoj kancelariji, a ove nesrećnike koji prepisuju tuđe šizofrene „zakone“ mogu samo da upitam: „Alo, bre, šta je sa predlogom zakona o izloženosti stanovništva osiromašenom uranijumu?“

                                        TEKSTOVI                                               ARHIVA

DYNCORP - PRIVATNA KOMPANIJA ZA DRŽAVNE RATOVE, ZA DRŽAVNE TAJNE I TAJNE DRŽAVNE UDARE?

Piše: Ivona Živković

Strateški partneri američke privatne preduzetničke kompanije DynCorp su američko Ministarstvo za nacionalnu bezbednost (DHS) i američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), kao i Centralna obaveštajna agencija CIA, ali i Pentagon. Tako DynCorp obučava američke špijune i profesionalne vojnike koje onda zapošljavaju CIA, NSA i američko Ministarstvo odbrane. Glavni izvor prihoda ove privatne kompanije (preko 96 odsto) je novac iz državnog budžeta Sjedinjenih Država, a to znači da je plaćaju sami građani. Ova privatna kompanija vrši obradu najvažnijih državnih obaveštajnih podataka, a od nedavno se stara i o ispravnosti aviona Air Force One kojim putuju američki predsednik i njegova porodice, kao i najviši državni službenici. Kompanija je i u posedu najvećeg broja patenata takozvanih "tehnologija budućnosti".

Kada bi ova kompanija bila moja, čitava Amerika bi radila za mene, američki predsednik bi morao da mi ljubi ruku svaki put kad uđe u avion. Ali, nije moja, a ne zna se ni čija je.

Za  kompaniju DynCorp se zvanično kaže da je privatni vojni preduzimač. To praktično znači da se bavi obukom vojnika i civila za specijalne operacije širom sveta. Nije više nikakva tajna da su upravo preko ove privatne kompanije NSA i CIA izvodile i razne prikrivene i državne udare, "plišane revolucije" i izazivale političke krize. Pored toga ona se bavi obradom obaveštajnih podataka američkih vojnih i civilnih "tajnih službi" i to preko softvera koji je ova kompanija i napravila.

Ako znamo da su NSA i CIA službe koje pod budnim okom drže upravo civilno stanovništvo (jer se navodno u civile mogu preobući teroristi Al Kaide), onda je jasno da američki građani preko poreza plaćaju sopstveno prisluškivanje, aerodromsko skeniranje (zračenje) i svaku drugu vrstu praćenja. U ovu apsurdnu situaciju ih već decenijama dovode posrednim glasovima izabrani kongresmeni i predsednik SAD (koji se biraju elektronskim glasanjem preko elektora i specijalnog softvera koji je za to napravio DynCorp) i koji onda donose takve zakone da privatna kompanija Dyncorp praktično barata svim državnim podacima, i tajnim i javnim. Najzanimljivije je ipak to što je ista kompanija vlasnik i najvećeg broja patenata za moćne "tehnologije budućnosti", za koje većina ljudi na planeti i ne zna da već postoje, a mnoge su još "državna tajna".

Ako vam se čini da je ovo apsurd, to je samo zato što ste naučeni preko medija i u falš školama da su Sjedinjene Američke Države demokratska država slobodnih ljudi, a njena globalna imperijalistička politika, puna osvajačkih ratova, odbrana nacionalnog interesa. Samo, kakav je to nacionalni interes držati preskupe vojne baze širom sveta, dok su američki građani do guše u kreditima i u paničnom strahu da ne ostanu bez posla? To ne može biti "nacionalni interes" i to danas sve više shvataju i mnogi upravo neslobodni građani SAD.

Ali, ono što niste učili u školi je to da postoje vekovima stari interesi transnacionalnog korporativnog biznisa. Njime upravljaju elitističke trgovačke porodice koje možemo nazvati globalnom oligarhijom. Oni su nizom orkestriranih građanskih revolucija u 19. i 20. veku zamenili autentične feudalne vlasteline. Dakle, svetom danas upravlja "novoustoličena" oligarhija kojom se rukovodi iz tajne političke centrale smeštene duboko u institucionalnim okvirima Rimokatoličke crkve. Ni većina u ovoj crkvi ne zna njihovo postojanje. "Opus dei" je samo jedna od nekoliko njenih tajnih organizacija. Obe Amerike su jednom papskim dekretom iz 15.veka koji je potpisao zloglasni papa Aleksandar VI (Bordžija), i po crkvenom pravu u vlasništvu ove crkve, date Španiji koja joj je tada bila glavna vojna sila za ratne pohode širom sveta. A crkveno pravo je starije od građanskog, tako da američki obični građani nikada nisu postali stvarni vlasnici ove zemlje. Ali i crkva da bi živela mora da ima svoj biznis, a ona ga obavlja preko svojih tajkuna i bankara.
 
 
   OTIMANJE BLAGA

Dakle, zamislite da ste Rokfeler i da ste investirali milijarde dolara u naftne izvore u Saudijskoj Arabiji, Kuvajtu, Iraku, Indoneziji i u Kapsijskom regionu, a glavno tržište vam je u Americi. Da biste ovu sirovinu bušili po tuđoj zemlji, a onda prenosili desetinama hiljada kilometara do najisplativijeg tržišta, morali biste da imate ne samo vojsku koja bi vam transport fizički štitila već i mrežu špijuna i inženjera koji bi vam tajno otkrivali naftu, mrežu inženjera i raznoraznih kompanija koje bi za vas radile, mrežu plaćenih agenata koji bi korumpirali vlasteline i političare na posedu gde je nafta, a narodu medijskim prevarama odvlačili pažnju od toga da im svojim "direktnim stranim investicijama" zapravo pljačkate crno i žuto zlato i ostala prirodna bogatstva.
Ovaj ogroman posao uzimanja ili jeftinog otkupa tuđih sirovina i robe i njihov transport i prodaja uz ogroman profit, hiljadama kilometara daleko, odavno je uhodan, još u srednjem veku, kada su se kao najveštiji pokazali poznati mletački trgovci. Ova ekipa se tako dobro povezala i organizovala da je praktično već tada imala pod kontrolom trgovinu u čitavom svetu i kontrolu nad ogromnim bogatstvom. Trgovina robljem i njihov transport u "Novi svet" im je takođe bio unosan posao. Najefektniji su ipak bili u strategiji izazivanja ratova među vlastelinima u Evropi i Africi, pa su se tako služili načelom - zavadi pa vladaj. Gde god su im prolazili trgovački putevi, tu su orkestrirali ratove i obe zaraćene strane finansirali i naoružavali, a onda ih držali na dužničkoj uzdi stotinama godina.

Sedište Dyncorp-a je u Virdžiniji, državi koloniji koja je bila (i neformalno ostala) u vlasništvu privatne kompanije Virdžinija, koju su početkom 17. veka osnovali mletački trgovci preko svog akcionarskog društva sa sedištem u Londonu. Grb države Virdžinija kao i poslovni grb engleskog akcionarskog drustva ispisani su latinskim jezikom. Venecijanski lav kao grb mletačkih trgovaca jasno se uočava.
 

Otkriće nafte u Persiji, kao i u kaspijskom regionu navelo ih je da orkestriraju i dva velika svetska rata. Pomoću nemačke nacističke ratne mašinerije koju su organizovali i vodili Nemci katolici, srušena je carska Nemačka i razoreno protestantsko krilo. Ubačeni i prethodno u Americi i Londonu obučeni, komunisti su razorili rusku carevinu, a bombama je uništen Japan (gde je počela da se razvija ortodoksna hrišćanska crkva). Persija je izdeljena na manje države, a kao vojna baza koja treba da ih drži pod kontrolom formiran je Izrael. Kako je u jednom svom istraživanju razotkrio Lindon la Ruš, potomci mletačkih trgovaca su u periodu od oko 300 godina polako migrirali ka Londonu, odakle i danas vladaju svetskim tržištem. Na tron Velike Britanije su postavili nemačku dinastiju Sakse - Koburg. Njihova najveća i najmoćnija kolonijalna sila za ratne operacije nakon Drugog svetskog rata postale su SAD. Trista miliona (ne)slobodnih Amerikanaca tako puni državni budžet, a privatna Dyncorp ih podučava i obučava kako (i protiv koga) da ratuju i špijuniraju za interese ovog transnacionalnog biznisa.

Postoji oglas u kome kompanija traži zainteresovane Amerikance za policijske poslove u Iraku. Odlazak u "humanitarne misije" širom sveta veoma brzo postaće i u Srbiji jedini isplativ posao koji će mladi ljudi moći da rade. Ili mislite da Amerikanci idu na ratišta zato što im se to dopada? Troškove sahrane i brige o onima koji ostanu bez ruku i nogu u ovim "humanitarnim misijama" će najverovatnije snositi država. Samo je pitanje vremena kada će Skupštima Srbije takav zakon izglasati.

Tako su i glavna sredstva za finansiranje nacističke mašine godinama ulagana preko američkih bankara u Nemačku, gde je na vlast doveden u Londonu obučavani agent koji je umeo da drži zapaljive govore masama i kome je osmišljen vizuelni imidž sa karakterističnim kratkim brkovima kakve niko pre ni posle njega nije nosio. Napravljena mu je i podobna biografija, i napisana knjiga "Majn kampf" (što je odradio jedan jezuitski sveštenik). Da fotografišu ovu marionetu sa brčićima mogli su samo za to zaduženi agenti. I niko više.

Fotosi iz pažljivo režiranog filma "Trijumf volje", Leni Rifenštal i čuveni trijumfalistički pozdrav starih Rimljana sa ispuženom rukom. Šta mislite čija volja je sve ovo režirala? Volja nemačkog naroda ili...?

Novac iz SAD najviše je kanalisan preko hemijskog koncerna IG Farben, a stručnjak za ovo i finansijsko kanalisanje bio je Preskot Buš, otac Džordža Buša starijeg. A glavni bankar u Sjedinjenim Državama za finansiranje je bio Rokfeler sa svojom bankarskom ekipom.
Za stvaranje atmosfere straha i kanalisanje poverljivih informacija, kao i novca, ali i šikaniranje nemačkih i poljskih Jevreja koje je po planu trebalo nakon rata naterati u Izrael, bio je zadužen i Gestapo. Ova policija je bila iznad svih zakona i radila je isključivo u interesu globalne trgovačke elite. I naziv "Jevrejin" izvedena je iz engleske transkripcije -Jew. Kakve veze ima jedan "drevni biblijski narod" sa Englezima, nije tema ovog teksta.

Nacistička ratna mašinerija angažovala je i najveće nemačke naučnike za poslove stvaranja do tada potpuno novih tehnologija. Nakon što je engleski agent sa brčićima (čije mrtvo telo nikada nije otkriveno ) "izgubio" rat, svi podobni nacistički mozgovi, naučnici i špijuni, prebačeni su tajno u SAD. Oni koji nisu bili podobni su ubijeni. Sa njima su u SAD stigli i tehnološki projekti, čiji je razvoj nastavljen i što je vodilo pravljenju atomske bombe (projekat Menhetn) i interkontinentalnim raketama (projekat Apolo - Saturn). Deo ove tehnologije je takođe tajnim kanalima, da Amerikanci ne znaju, prebačen u SSSR gde su u tajnim naučnim centrima takođe razvijani za potrebe iste trgovačke oligarhije.
 
  SVE OSTAJE U FAMILIJI

Za Gestapo je radio i general Rajnhart Gelen, koji je nakon rata 1945. prebačen tajno sa porodicom u SAD gde je dobio novi identitet. To znači i drugo prezime. Koje? Da li je možda dobio nadimak Woolsey, što bi na engleskom moglo da znači "ovca" koja je nakon "šišanja" (čitaj suđenja naci oficirima) uspela da zadrži svoje "runo" (gestapovsku ekipu). Izvesni insajder "dr Ott" tvrdi da je Gelen imao sina koji je rođen u Nemačkoj 1941. Ali u Gelenovoj američkoj biografiji se porodica ne pominje. Ipak, pominje se da je nastavio da radi svoj posao, ali za CIA, koristeći svoje proverene gestapovske ljude u Nemačkoj i Sovjetskom Savezu, tada okupljene u novu "Gelen organizaciju".
Ovi Gelenovi ljudi su tako osnovali istočnonemački Štazi (1950), a kasnije i BND u Zapadnoj Nemačkoj.

I sadašnja nemačka kancelarka Angela Merkel je bila (i ostala) član Štazija, iako su zvanični mediji plasirali priču za lakoverne kako je ona samo bila u više navrata vrbovana da radi za njih. Ali da jedna obična Nemica bez ikakvih rodbinskih veza sa moćnim nacističkim krugovima, odrasla u Hitlerovom Hamburgu, u potpuno izolovanoj Istočnoj Nemačkoj, može preko noći postati kancelar velike Nemačke i "najmoćnija žena sveta", to je van svake logike.
 
   NAZI CORP

Dyncorp je osnovana 1946. kao deo tajnog sporazuma nazvanog Treaty of Fort Hunt između CIA i tadašnjeg OSS (kasnije NSA). Za direktora je postavljen do tada rukovodilac OSS Vilijam Donovan. U početku je kompanija radila poslove kargo prevoza sa kompanijom Eastern Air Freight Co. Ali, američki FBI je u ovome odmah video nešto sumnjivo, pa su ih godinama držali pod nadzorom i onda 1950. sproveli istragu. "Dr Ott" tvrdi da je tako FBI napravio dosije na preko 700 stranica sa dokumentacijom iz koje se videlo da je čitava ekipa, uključujući i tadašnjeg direktora CIA Alana Dalsa, bila povezana sa ekipom nacističkih naučnika, ali i profi špijuna i ubica koji su radili za Rajnharta Gelena. Veliki broj ovi ljudi je vremenom postajao deo američke obaveštajne strukture. Vrhunski nemački mozgovi koji su radili za IG Farben polako su zauzimali značajne pozicije u farmaceutskoj industriji SAD. Tako je Gelen sa nadimkom Woolsey neformalno radio kao šef CIA. Sa porodicom je tada živeo u Oklahomi. A onda je stigla nova generacija.
Da li Dyncorp znači Dynasty Corporation?

R. James Woolsey (rođen 1941. u Oklahomi ) bio je član Upravnog odbora Dyncorp Intl (1988-89. godine), a među brojnim strateški važnim pozicijama na kojima se nalazio je i šef CIA za vreme Klintonove administracije. Da li je ovaj R. Woolsey Gelenov sin? Fizička sličnost je frapantna, kao i istaknuto slovo R koje zvanično znači Robert (ali može biti i Rajnhart, za upućene). Njegovi roditelji se u zvaničnoj biografiji ne pominju, ali oni ne mogu biti beznačajni jer je Woolsey diplomirao na Stanfordu, Jelu i Oksfordui bio stipendista fondacije Sesila Rodesa koju dobijaju samo odabrani kadrovici u službi elitističkih porodica. Dakle, on je očito čovek iz Familije. Woolsey je takođe član (zajedno sa Madlen Olbrajt) privatnog cionističkog trusta mozgova PNAC (Project for the New American Century) koji je tražio od predsednika Klintona da interveniše na Kosovu navodeći Slobodana Miloševića kao problem. Tražili su od Buša i da se skloni Sadam Husein, pa je izmišljena priča o "tajnom oružju za masovno uništavanje ljudi" što nikada nije dokazano. Epilog ove vojne intervencije je preko miliona ubijenih iračkih civila i oko 10.000 američkih vojnika.

R.Džejms Vulsi je očito čovek od poverenja za strateški važne poslove kako državnog tako i privatnog korporativnog biznisa. Ovo je samo deo njegovih funkcija.

   KLIJENTI DYNCORP KOMPANIJE SU NAJMOĆNIJE DRŽAVNE INSTITUCIJE

DynCorp kao privatna kompanija ne obavlja samo obradu obaveštajnih podataka za Pentagon i CIA. Njihovi klijenti su još: Centar za kontrolu bolesti, Ministarstvo odbrane, Biro za popis stanovništva, Ministarstvo obrazovanja, Ministarstvo za energiju, Ministarstvo za zdravlje, Federalni biro za istrage (FBI), Američke vazduhoplovne snage (USAF), Američka mornarica i Američke poštanske službe.

Dakle Dyncorp ima uvid u SVE PODATKE SVIH federalnih strateških institucija. Kako NSA ima svoj superkompjuter na liniji u Fort Mijdu, u Merilendu, koji može da nadgleda telekomunikacioni saobraćaj u čitavom svetu (preko satelita), a podatke im obrađuje Dyncorp, onda je jasno kakva je moć ove kompanije, te da je ona iznad Amerike kao države.
Dyncorp obučava i kadrove za industrijsku i međudržavnu špijunažu, a obezbeđuje i treninge i obuku za policijske i vojne snage širom sveta, kao i "privatne bezbednosne snage" u Iraku, i u Kolumbiji za borbu "protiv" narko-kartela. Takođe snabdeva obaveštajnim podacima "mirovnjake" i CIA operativce u Avganistanu (odakle se sirovim makom snabdeva svetska farmaceutska industrija). Dyncorp je imao i svoje obučene ljude u Nju Orleansu nakon evakuacije (čitaj deportacije) crnačkog stanovništva nakon uragana Katrina. Ova poplava je u stvari izazvana sabotažom na velikoj zaštitnoj brani.

Obučavali su i organizovali "mirovne" misije UN u Bosni (od 1992), kada je otkriveno da su se, u stvari, bavili trgovinom robljem i seks-trafikingom.
Dyncorp je krajem 2009. kupio firmu Phoenix Consalting Group (za 280 miliona dolara), o čemu američka javnost uglavnom nije obaveštena. Na taj način su preuzeli u narednih deset godina poslove izvođenja nadzora nad tehničkim održavanjem aviona kojima se prevoze američki predsednik, potpredsednik, članovi njihovih porodica, članovi vlade i ostali visoki državni službenici kao i obukom pilota i članova posede koji rade na ovim poslovima. Prosto rečeno - imaju ih sve u šaci.
DYNCORP JE VLASNIK MNOIGIH TEHNOLOGIJA BUDUĆNOSTI

Nanotehnologija danas ostvaruje novi epohalan naučni pomak. "Nano" je veličina koja označava jedan milijarditi deo metra. To znači da se kompjuterski čip sa integralnim kolima u njemu može svesti na veličinu manju od jednog zrnca šećera u prahu. I to je u skladu sa principom Univerzuma u kome vlada isti princip u svim veličinama, samo mi kao ljudi neke veličine ne možemo da opažamo. Cilj nano istraživača je sada da se napravi kombinacija najnovijih saznanja iz biotehnologije, informacione tehnologije i kognitivne (nervne) nauke, kao i atomske tehnologije pri nano-veličinama.

U svetu nano veličina, merna jedinica u kompjuterima za protok informacija je Bit, a u fizici se manipuliše sastavnim delovima Atoma. Istraživanje ljudske svesti bavi se načinom rada Neurona, a biološke informacije su sadržane u Genima čime se bave bioinženjeri. Kada se objedine sva ova naučna istraživanja i tehnološka rešenja iz ovih oblasti, dobija se objedinjena tehnologija nazvana akronimom B.A.N.G. Sa ovom tehnologijom SAD sada planiraju novu tehnološku revoluciju.

Ovo bi bio tehnološki pomak daleko veći nego sa kompjuterima. Od 2003. američka vlada troši mlijarde dolara (poreskih obveznika) za razvoj B.A.N.G. A privatna kompanija Dyncorp u svom vlasništvu ima najveći broja patenata upravo iz tehnologija sadržanih u B.A.N.G.
Dyncorp poseduje i patente za proizvodnju raznih virusa koji se uzgajaju na bubrezima afričkog zelenog majmuna. Šta će im virusi? Zato što su upravo to delovi genske informacije ljudskih i životinjskih DNK, a ne patogene čestice koje šire bolesti kako se namerno plasira za učenje u medicinskim školama.

Dakle, svi proizvođači vakcina moraju od Dyncorpa da dobiju virusnu matricu da bi napravili vakcinu. Tako vlasnik tehnologije za izradu nano čipa i vlasnik virusne matrice za pravljenje vakcine (npr. H1N1) u vakcinu protiv gripa može da ubaci svoj nano čip. On se tako nađe u prašku koji jwe deo vakcine. Treba ga samo promućkati i ubrizgati iglom u žrtvu i ispitivanje delovanja biočipa može da počne.
Po naredbi srpskog ministra odbrane (koga savetuju NATO stručnjaci), svi vojnici su morali da budu vakcinisani protiv gripa H1N1. Šta mislite zašto?
 
    NANOČIPOVI U MOZGU?
 
Tako se nano čip nađe u krvi vakcinisane žrtve, a on je napravljen da može da prođe i krvno-moždanu barijeru i tako završi negde u neuronima mozga.
Ovi nanočipovi imaju ogroman kapacitet ROM-a od čak 128 bita (kao mnogi laptop kompjuteri) i pohranjuju informaciju od čak 38 cifara. Svaki čip ima broj koji je stvaljen u bazu podataka master kompjutera. Preko satelita on može da komunicira sa ovim super kompjuterom i tako da izvrši očitavanje jedinstvene strukture DNK u neuronima mozga u kome se nađe. Na ekranu master kompjutera koji se nalazi negde... ispisuje se onda kriva (sa šiljcima) koja pokazuje neurološki potencijal moždane matrice u njegovim elektromagnetnim poljima. Ova kriva sa šiljcima se uobličava u zavisnosti električnog neurološkog potencijala, jer se sva audio i vizuelna opažanja u mozgu registruju kao električni potencijal. Tako se na superkompjuteru onda vrši dekodiranje svih ovih neuroloških potencijala i dobijaju se glasovi, šumovi, slike, koje čipovana žrtva registruje. Oči "čipovanog" postaju kamera, a uši mikrofoni. I sve deluje kao naučna fantastika i uobrazilja "paranoičnih teoretičara zavere" , samo što se za ova istraživanja zaista troše milijarde dolara.
Kako svaki čip ima svoj broj, a istovremeno svaki mozak ima jedinstvenu bioelektričnu rezonancu na određenoj frekvenciji, on može primati instrukcije od svog mastera, pa se tako može upravljati ponašanjem svakog pojedinca ili desetinama hiljada i milionima ljudi.

Možemo zamisliti kako izgleda kada, na primer, deset hiljada ljudi u nekoj zajednici odjednom dobije napad panike i kada se stvori ogromna energetska tenzija koja obuhvati i ljude u njihovoj okolini. Masovna panika je faktor koji može potpuno da orkestrira jednom humanom zajednicom na način da se, umesto razuma, žrtve navedu na ponašanje krda koje razara sve pred sobom.
Još lakše je da zamislite kakav napad besa može da dobije ovako vakcinisan kućni ljubimac, recimo pas koji iznenada kao zver nasrne na svoga gazdu ili na dete.
 
    NEMA SKRIVANJA

Mnogo jednostavnije će biti ubaciti nano čip u svaki displej (na kompjuteru, telefonu, veš-mašini) i čitava ljudska populacija će na ovaj ili onaj način biti stalno praćena. Ako neko misli da će uspeti da se od ovoga odbrani tako što će pokrivati sve displeje u stanu, napraviće sebi ogroman posao i izgubiti mnogo živaca. A izbaciti sve električne uređaje iz kuće (jer na svakom ima lampica) gotovo je nemoguće, ako želite urban život. Zato su se masteri dosetili da vas na život pod nadzorom nauče i da ga čak i zavolite. Ova psihološka operacija je zato spakovana u popularne televizijske rijaliti-šou emisije. Dakle, naučite da uživate u tome da budete posmatrani i da vas posmatraju bilo šta da radite. Čk i u bračnom krevetu. Nema više privatnog života. Sve je javno i zato je to sada u modi.
 
    VELIKI TAJNI PROJEKAT U JUTI
 
U mestu nazvanom Kamp Vilijams, 30 milja južno do Solt Lejk Sitija, u državi Juta, NSA upravo pravi ogroman "centar za prikupljanje podataka" koji će se prostirati na 8.000 ari i na njemu će biti građevine za smeštaj superkompjutera od čak milion kvadratnih stopa. Ovaj superkompjuter će trošiti 36 megavata električne struje, koliko troše svi potrošači u Solt Lejk Sitiju, i koristiće nanotehnologiju. Sve će koštati najmanje 2 milijarde dolara što će biti plaćeno iz državnog budžeta. Sve tajne državne podatke će procesuirati strateški partner NSA -  privatna kompanija Dyncorp.
 
     KAKO ZAGUBITI TRI TRILIONA DOLARA

Dyncorp i Lockheed su razvili i softver HUDCAPS za praćenje finansijskog poslovanja Ministarstva odbrane SAD i Ministarstva za stanovanje i urbani razvoj. Korišćeni su IBM komputeri i... Nešto se sa softverom desilo, pa je 2002. otkriveno da u finansijskoj evidenciji korisnika ovih softvera nedostaje čak 3 triliona dolara koje im je Kongres odobrio iz državne blagajne. Tako je otkriveno da je softver imao neke "nedostatke", a gde je nestao novac još nije otkriveno.
 
 
      SLUČAJ BOLJKOVAC

Protiv DynCorpa je sudski spor povela i izvesna Katrin Boljkovac sa prebivalištem u Holandiji, koja je kao službenik UN poslata da istraži trgovinu ženama iz Istočne Evrope i Bosne. I otkrila je da su tu najviše uključeni upravo oficiri UN iz "mirovnih snaga" uključujući i Britance, koje je obučio i doveo Dyncorp. Bila je šokirana verujući da su ovi "mirovnjaci" u Bosnu došli da pomognu gladnom i napaćenom narodu koji je ostao bez osnovnih sredstava za život i bez hrane, a oni su ih ucenjivali hranom i novcem, zatim odvodili u noćne klubove i ubacivali u lanac prostitucije i prodavali kao roblje. Boljkovčeva je o tome izvestila nadležne ljude u UN, ali oni su se pravili da ništa ne shvataju. Kada im je 2000. Boljkovčeva podnela pisani izveštaj o svom otkriću, poslodavci iz UN su je prvo degradirali u službi, a nakon šest meseci i otpustili. Ona je za to optužila Dyncorp otkrivajući da su upravo oni vršili pritisak na UN kako bi zataškali učešće svojih ljudi u seks-trafikingu. Od 1998. godine osam otkrivenih oficira, koje je obučio i u misiju ubacio Dyncorp, povučeno je iz "mirovne" misije, ali nijedan nije završio na sudu. Procenjuje se da je u Bosni u tom periodu postojalo čak 900 bordela. Čitav biznis sa seks-trafikingom je i počeo u Bosni 1992, dolaskom "mirovnjaka" iz čak 40 zemalja, koji su uglavnom bili policajci. Sve ih je doveo Dyncorp.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

METODA LEČENJA OD NARKOMANIJE KOJA JE BILA NEPOŽELJNA

Kako je  jedan  jednostavan, jeftin i efektan ortomolekularni tretman u lečenju narkomana koji je razvijen pre trideset godina u SAD namerno ignorisan i “zaboravljen”?

Priredila:Ivona Živković

Kaže se da je narkomanija jedan od najvećih problema sa kojim se danas suočavaju mnoge države. Sami narkomani, kao i njihovi roditelji, ali i njihova deca suočevaju se sa paklenim mukama - jer ko se jednom  „navuče“ na drogu do kraja života ostaje njen zavisnik. I to je mnogima dobro poznata činjenica. Za sada jedini način da se organizam „skine“ (kako to žargonski kažu narkomani)  sa ovakvih opijata uključuje medicinski tretman koji je često i gore iskušenje nego nastavak konzumiranja narkotika (koji postepeno razaraju čitav organizam). Razlog je jednostavan- za „skidanje“ se najčešće koristi takođe narkotik, ali jedan poseban  koji ortodoksna (ili konvencionalna) medicina koristi da bi „zavarala“ ovisnike od npr. heroina i prevela ih na medicinski narkotik - metadon. I tako se umesto da zavisi od heriona, narkoman navede da zavisi od metadona. A metadon je u legalnoj prodaji i takođe predstavlja jedan sintetički opioid (dimetilamino- difenilheptan) .  Ali, „skidanje“ sa metadona je takođe teško i zapravo nemoguće.
Tako problem narkomana ostaje, ali , kako to vole da kažu stručnjaci – narkoman je pod medicinskom kontrolom. O tome kako na ovoj kontrolisanoj medatonskoj narkomaniji zarađuje farmaceutska industrija, koja tako dobija svog doživotnog konzumenta, ne treba mnogo govoriti. Farmakobiznis i ovako opstaje samo zahvaljujući bolestima, a narkomanija samo još jedna veoma profitabilna bolest. Ukinuti je, ili narkomane trajno izlečiti od zavisnosti predstavljalo bi poslovnu katastrofu.
Zato je mnogim narkomanima i lekarima i danas nepoznato da je ortmolekularna medicina u SAD još sredinom sedamdsetih godina ponudila  efikasan i trajni način izlečenja od skoro svih bolesti zavisnosti. Tretman je od strane visokih državnih medicinskih autoriteta odmah odbačen kao nedokazan i pre nego što su rađena bilo kakva klinička ispitivanja na nekoj od državnih klinika. Iako je fekat lečenja na maloj privatnoj klinici koja je odvaj tretman prva sprovela bio praktično 100 posto efikasan. Vremenom je ovaj jednostavan, jeftin i efektan ortomolekularni tretman namerno ignorisan i “zaboravljen” – zbog profita.
Šta je ortomolekularna medicina?

Za razliku od konvencionalne (ili alopatske) medicine koja za sve bolesti koristi patentirana farmaceutska jedinjenja (koja se u prirodi ne sjedinjavaju već samo u laboratorijama), ortomolekularna medicina se oslanja isključivo na jedinjenja koja su po prirodi sastavni deo organizma i imaju molekule iz kojih su ćelije i tkiva organizma sačinjeni. Molekuli ovakvih jedinjenja se unose (zapravo morali bi stalno da se unose) -ishranom. Naravno, pod uslovom da se čovek hrani onako kako mu nalaže život u “rajskom vrtu” gde mu je stanište. U svakom slučaju uvek se moraju unositi dovoljne količine svih minerala koje metabolizam kao proces održavanja života zahteva i vitamina kao specifičnih jedinjenja bez kojih se transporta minerala ne odvija. Tako se kao lekovi za skoro sve bolesti koriste isključivo vitamini i minerali. A oni se ne mogu patentirati i prodavati, jer ih ima u izobilju u prirodi.

Zato je ortomolekularna medicina  od početka svog utemeljenja veoma omražena u očima moćnog farmaceutskog establišmenta, koji danas kotroliše ne samo najveći broj medicinskih fakulteta, Svetsku zdravstvenu orhanizaciju i medije stručne i popularne, već i bibliografiju. Tako se “Žurnal ortomolekularne medicine” koji u SAD izlazi već 38 godina uopšte ne nalazi na spisku medicinskih publikacija u američkoj Nacionalnoj biblioteci (MEDLINE). Jednostavno, za američku vladu (koju drži pod kontrolom privatni kapital ) on - ne postoji. Očito se namerno ignorišu i metode lečenja koje zagovara i sprovodi ova škola. To što iza mnogih tretmana ortomolekularne medicine stoje edukovani lekari kao i brojni izlečeni pacijenti – za državne i međunarodne medicinske autoriteta nema nikakvog značaja. Ovakav vid lečenja farmaceutskim kompanijama ne donosi veliki profit. Na žalost, iznad mnogih vlada u svetu stoji upravo ovaj moćni farmaceutski kartel.

Radi se o terapiji velikim dozama  natrijum askorbata  (sodijum askorbata) koji vrši potpunu detoksifikaciju organizma od raznih vrsta narkotika, kao i metadona. Askorbat je so C vitamina. O tome šta su zaista vitamini, govorićemo u jednom od narednih tekstova.

RECEPTORI OPIJATA ILI RECEPTORI ASKORBATA?

Terapiju na velikim dozma natrijum askorbata su, nezavisno jedan od drugog, razvila dva američka lekara Dr Irvin Stoun, koji je teoretski sagledao problem i dr Alfred Libi koji je praktično ovu metodu prvi počeo uspešno i da primenjuje na privatnoj klinici Santa Ana u Kaliforniji. O tome postoji i njihov rad : “Hipoaskorbemija- kvašiorkor pristup u terapiji nad uživaocima droge: Pilot studija” (Stone and Libby: "Hypoascorbemia— Kwashiorkor Approach to Drug Addiction Therapy: A Pilot Study"). Kvašiorkor je reč uzeta iz jezika plemena Kva koje živi na obalama Gane , a označava ozbiljnu neuhranjenost kod dece pre svega zbog nedostatka C vitamina (zapravo natrijum askorbata). A isti ovaj problem, kako su otkrili dr Stoun i dr Libi,  imaju i narkomani.

Da bi smo shvatili kako se pomoću molekula C vitamina vrši detoksifikacija pogledajmo prvo kako se narkomanija manifestuje na ćelijskom nivou.

Još 1977. godine izneta je teorija po kojoj u mozgu postoje mesta receptori za prijem molekula suspstanci koji imaju funkciju neurotransmitera. Za njih se vezuju i molekuli opijata  tj. opioida (što je širi pojam i odnosi se na sve narkotike)  pa se nazivaju opioidnim receptorima.

Naime, otkriveno je da se najveći broj ovakvih vezivanja  događa duboko u mozgu u ćelijama koje grade i veoma primitivne limbičke sisteme, a nalaze se i u osnovi složenijih sistema. Tako vrlo primitivne zmijolike ribe “hagfish”, kao  i ajkule, imaju onoliko mesta za vezivanje opioida kao i najsavršeniji sisari - majmuni i čovek. Izgleda da su svojstva ovih opioidnih receptivnih mesta i kod primitivnih i kod složenijih kičmenjaka  ista,  što za evolucioniste znači da se malo promenilo za 400 miliona godina. Naravno, pod uslovom da je takve duge evolucije uopšte i bilo. Endosimbiotska  teorija , upućuje nas da je zapravo količina energije koju je koncentrisala jedna kolonija bakterija mitohondrija odlučujući faktor u formiranju primitivnih ili složenih organizama. Dakle, vreme nije odlučujući faktor, jer zašto onda nisu evoluirali svi primitivni organizmi i prešli u složenije sisteme?

Ova receptivna mesta u mozgu za vezivanje opijata kod ranih vrsta kičmenjaka (po evolucionistima) su razvijena da bi se koncentrisali i lokalozovali elektronski labilni molekuli natrijum askorbata, koji su pomagali u neurotransmisiji elektrona ondnosno nervnog impulsa. Činjenica da ova mesta vezuju opijate  je verovatno čista slučajnost, zbog moguće sličnosti oblika molekula natrijum askorbata i pojedinih opiopda. Natrijum askorbat je tako  molekul  koji se izgleda malo promenio za 400 miliona godina evolucije i što bi značilo da je bio prisutan na evolutivnoj sceni mnogo pre nego što su se ribe pojavile. “Ukoliko je ova hipoteza evolucionista tačna , onda bi ovi receptori morali da promene ime i da se u medicinskoj literaturi nazovu  receptori askorbata, a ne receptori opioida”, smatrao je dr Stoun. Ukoliko primenite endosimbiotsku teoriju očito je održavanje istog principa koji funkcioniše i kod primitivnih i kod složenih bakterijskih organizacija.
Molekuli endorfina (prirodnih enzima koji nastaju u hipotalamusu) veoma su slični sa morfinom koji se dobija iz opijuma. Svaka molekularna struktura identična ovoj, ukoliko se sintetiše u laboratorijama, lako će se smestiti u ovim receptorima u mozgu. I to je metoda koja se primenjuje i kod izrade raznih bojnih otrova. Jednostavna molekularna kamuflaža. Treba samo naći zamorce za eksperimnete.

U svakom slučaju, ovi receptori u mozgu  su po prirodi “zainteresovani” za primanje nekog molekula neurotransmitera koji treba tu da se ugradi (kao lego kockica). Kada na ovakvo mesto, zbog moguće sličnosti molekula, uleti molekul narkotika (koje je neko napravo možda baš tako da liče), nastaje njihovo opijatsko dejstvo. U hrononičnom nedostatku askorbata, opioidi se ugrađuju u funkciju neurotransmitera. Naime molekuli natrijum askorbata i molekuli opijoida kao da se takmiče koji će se pre smestiti na ova receptivna mesta u mozgu,  ali efekat je takav da u prisustvu velikog broja molekula natrijum askorbata, opioidi nemaju šansu. Problem nastane ukoliko molekula natrijum askorbata nema u dovoljnim količinama i ostaju upražnjena ova receptivna mesta, a to se događa kod avitaminoze poznate kao skorbut. A ova avitaminoza je, kako ćemo kasnije videti, uvek prisutna kod narkomana, ali i kod obolelih od kancera. Najzanimljivije je kada se molekuli opioida već smeste na ova receptorska mesta u mozgu,  nalet velikog broja molekula natrijum askorbata ih prosto izbacuje odatle , jer ćelije organizma ipak daju prednost molekulima askorbata.

I to je bio teorijski ključ za rešenje narkomanskog problema koji su ponudili u svojoj terapiji dr Stoun i dr  Libi.

ZAŠTO ORGANIZAM TRAŽI  BAŠ ASKORBAT?

Dakle, ostalo je samo naći odgovore na pitanja: zašto ostaju upražnjena ova mesta nazvana opioidni receptori i kako to da je kod skoro svih ljudi prisutan deficit askorbata pa su oni podložni vezivanju neadekvatnih molekula?

Teorija kaže sledeće:  “Svi ljudi nose jedan oštećen gen za sintezu jednog specifičnog jetrenog enzima L- gulonolakton oksidaze (GLO), zbog čega nastaje fatalna urođena greška u metabolizmu ugljenih hidrata. To je enzim jetre  koji konvertuje krvnu glikozu u askorbat, što znači da naše telo nije u stanju da proizvodi askorbat. Ovaj urođeni nedostatak sprečava kod sisara normalnu jetrenu sintezu metabolita askorbata koji funkcioniše i kao antistresor. Nemogućnost sinteze askorbata proizvodi ogromne nenormalne fiziološke reakcije kod ljudi. Dugoročno, nedostatak askorbata prouzrokuje rastvaranje kostiju  i ispadanje zuba – drugim rečima nastaje sub klinički skorbut (bez izraženih simptoma ) i tendencija ka razvoju kancera.

Inače, askorbinska kiselina je greškom nazvana Vitamin C , a to je zapravo samo  jedan metabolit jetre, ali ne vitamin C (vitalni sastojak C). Ovaj metabolit jetre (askorbinska kiselina)  se proizvodi u velikim količinama kod skoro svih životinja - na primer 6 grama dnevno kod koza ili do 100 grma dnevno ukoliko je koza pod stresom. Ali, nije askorbinska kiselina to što naš organizam traži, već so askorbinske kisline – a to je natrijum askorbat (sodijum askorbat). A to je pravi vitamin C.

Natrijum askorbat je bitan za hidroksilaciju amino kiseline prolin koja formira hidroksiprolin – glavnu komponentu kolagena. Kolagen je esencijalni strukturalni protein u telu  računajući na skoro četvrtinu svih proteina u našem telu i neophodan za strukturalni integritet tela. Dr Irvin Stoun je 1980. napisao i rad: “Skorbut, najneshvatljivija epidemijska bolest u 20. veku medicine”.  Njegova knjiga: “Faktor izlečenja – vitamin C protiv bolesti ( "The Healing Factor - Vitamin C Against Disease") više se nigde ne može naći.

Tako je stalna dnevna dopuna natrijum askorbatom  jednostavan put da se  prebrodi ovaj genetski deficit

Dvostruki nobelovac Lajnus Poling koji je istraživao vezu C vitamina i  kardiovaskularnih bolesti  rekao je: “ Najverovatnije je da bi najveći broj ljudi u svetu ako bi samo redovno primao 1do 2 procenta  natrijum askorbata bio u najboljem zdravlju.”
“Zbog slabog i neadekvatnog korigovanja ljudskog defektnog gena GLO (premalo dnevnog unosa askorbata) svaka žrtva kancera je rođena sa skorbutom. Ova slaba korekcija zbog nedovoljnog unos askorbata nastavlja se tokom života izlažući žrtvu stalno škodljivim fiziološkim napadima hroničnog subkliničkog skorbuta (CSS sindrom). Ovo je značajan faktor kod razvoja kancera. Poznato je da nikotin uništava Vitamin C, pa je odatle verovatno i prioisteklo verovanje o štetonosti duvana. Ali, očito nisu svi pušači dobili kancer, ali mnogi nepušači jesu. Stepen deficitarnosti C vitaminom je tu očito zanemaren.

“Tako svaka žrtva kancera koju tretiraju ortodoksini onkolozi zračenjem i hemoterapijom u stvari  pati od teškog oblika CSS sindroma”, tvrdi dr Stoun. Kod njih je uvek prisutan skorbut. Da li treba reći da hemoterapija ovakvo stanje još više pogoršava?

“Pored hipoaskorbemije, uživaoci droge pate od ozbiljne  hipoamino-acidurije, i uopšte neuhranjenosti, tako da dugotrajni korisnici narkotika razvijaju patološki sindrom tipa hipoaskorbemija-kvašiorkor (H-K Sindrom).

Ideja da sa natrijum askorbat koristi za detokisifikaciju narkomana nastala je slučajno. Počelo je sa time što su neki ortomolekularni lekari tretirali pacijente u završnom stanju kancera sa velikim dozama sodijum askorbata. Kako su ovi pacijenti već dobijali velike doze analgetika i opijata, primetili su da mnogima analgetici više i nisu bili potrebni. Velike doze sodijuma skorbata imaju analgetska svojstva kako su pokazala različita i nezavisna istraživanja iz 1973, 1976. a oni čak nisu osećali ni krizu nakon što su prestali da dobijaju morfin. Tako se došlo na ideju da bi ovakva terapija sa natrijum askorbatom možda bila delotvorna i u lečenju narkomana.

Doktori Stoun i Libi  nisu prvi došli na ovu ideju,  ali su verovatno prvi koji su metodu primenili i dobili zadovoljavajuće rezulztate.  O efektima davanja velikih doza natrijum askorbata već je bilo napisano nekoliko stručnih radova.

“Ubrizgan miševima askorbat u razmeri od 100 miligrama na jedan kilogram telesne težine umanjio i ukinuo  narkotičke probleme morfina”, pominje se u jednom radu još iz 1958. 

NATRIJUM ASKORBAT KAO PRIRODNI ANTIDOT I ANALGETIK

Detoksikacija natrijum askorbatom proučavana je  i na raznim organskim i neorganskim otrovima i postoji rad iz 1974. dr Frederika R. Klenera na uspešnom tretmanu nakon trovanja barbituratima, ujedima od zmija ili pauka  “crna udovica”. Dr Klener je primetio da natrujum askorbat deluje kao antidot za mnoge vrste narkotika, mada njemu način rada nije bio poznat.

Velike doze askorbata onemogućavaju spavanje. U jednom izveštaju sa Tajlanda iz 1976 trvdi se da ogromne doze askorbata skraćuju vreme spavanja, te da zečevi koji su primili čak 1000 mg askorbata (po kilogramu telesne mase) uopšte nisu mogli da spavaju. U istom radu se navode doze koje treba dati narkomanima u cilju detoksifikacije.
Jedan rad iz 1974. prikazan na North American Congress on Alcohol and Drug Problems,  nazvan je: “Ogromne doze vitamina C kao dodatak u tretmanu metadonom i detoksifikaciji”.

Ovo su samo neki od radova gde su lekari u praksi odavno uvideli efektan način delovanja natrijum askorbata u velikim dozama. Pored njih, mnogi lekari koji su radili sa narkomanima, uočili su da je skorbut veliki deo problema kod preterane upotrebe svih sintetičkih lekova. Ali, oni su  videli natrijum askorbat samo kao sredstvo za eliminaciju nekih sporednih poremećaja prilikom uzimanja terapije sa metadonom, na primer kostipacija ili  gubitak libida (životne nergije) Za to su prvo koristili oko 5 grama askorbinske kiseline dnevno. Onda su postepeno prelazili sa kiseline na askorbat prekoračujući doze i deset puta i ispalo je da su potpuno eliminisali bolesti koje nastaju korišćenjem metadona - iako im to uopšte nije bio cilj. Tako se mega doziranjem natrujum askorbata pokazalo da on rešava, ne samo problem sa negativnim efektima koje izaziva metadon, već potpuno čisti organizam  narkomana bez obzira koju je drogu koristio.

I to je suština ovog ortomolekularnog tretmana sa natrijum askorbatom.  On je ne samo efikasan, već je jednostavan i netoksičan. U tretmanu dr Stouna i dr Libija natrijum askorbat se može uzimati oralno kod kuće i ne zahteva ležanje u bolnici. Troškovi lečenja su praktično minimalni. Natrijum askorbat se uzima 25 do 75 ili više grama dnevno (što je izuzetno visoka doza) i to obavezno u kombinaciji sa velikim dozama drugih vitamina, esencijalnih minerala i amin kislina.
Nakon nekoliko dana ovakvog tertmana vraća se apetit, kao i kvalitetan san. Nakon 6 dana doza natrijum askorbata se postepeno smanjuje i zadržava na nivou od 10 grama dnevno. Ovako detoksifikovan narkoman ( bivši narkoman)  je tada spreman za psihoterapijski program odvikavanja.
Ovaj tretman deluje zaista idealno. On potpuno isključuje metadon koji je skup i koji je takođe narkotik koji izaziva zavinsot, ali i mnoge bolesti.

Čak i kod predoziranja mešavinom narkotika sodijum askorbat je efektivan, brzo deluje i tako spasava život narkomanima. Ovo je najčešće i uzrok smrti zbog  toga što narkomani koji kupuju drogu na ulici mešaju (zbog niže cene) različite narkotike. Ukoliko je žrtva predoziranja u komatoznom stanju odmah se lagano ubrizgava 30 do 50 ili više grama sodijum askorbata intravenozno. Ukoliko je narkoman pri svesti i može da guta daje se 50 grama askorbata raszblaženog u čaši mleka. Ova procedura nije specifična i deluje i na drugim drogama, a ne samo na heroinu i morfinu, tako da nije potrebno trošiti vreme na identifikaciju narkotika koji je izazvao predoziranje.
Ali… Iako se ovaj jednostavan i jeftin tretman narkomana pokazao uspešnim, medicinski autoriteti u SAD nisu bili zainteresovani da ga ispitaju. Dr Stoun je deset godina uzalud pokušavao da dobije sredstva i podršku države za dalja istraživanbja sa ovakvom metodom lečenja, ali uzalud.

Shativši da je vrhovni medicinski autoritet u SAD pod uticajem privatnog farmaceutskog korporativnog binisa, kome se lečenje narkomanije nije isplatilo, pokušao je da nađe zainteresovane lekare u Australiji. Ali, ni australijske zdravstvene vlasti nisu pokazale sluha da ispitaju metod lečenja sa natrijum askorbatom. Odgovor je bio da “nema dokaza da je korišćenje velikih količina C vitamina korisno kod bilo kog poremaćaja, osim kod skorbuta”. Ovo je potpuno netačno, jer su upravo istraživanja dvostrukog nobelovca Lajnusa Polinga otkrila da je vitamin C (natrijum askorbat) lek za najveći broj kardiovaskularnih poremećaja. Ali, to se ne dopada unosnom biznisu koji se zove- kardiohirurgija.

MEDICINSKE VLASTI HOĆE METADON

Ali u SAD i u Australiji državne bolnice i danas preferiraju  metadon, koji je takođe teška sintetička droga, samo za razliku od heroina ona je legalni opijat.  On je kao opioid dizajniran u nacističkoj  Nemačkoj 1938. koja se spremala za rat (možete pretpostaviti sa kojom namenom), a kasnije je prebačen u SAD za potrebe CIA. Metadonom se i danas “leče” narkomani u mnogim zemljama sveta, kao i u Srbiji. U Rusiji su ga nedavno zabranili.  Tako se pomoću ove legalne droge prekida zavisnost od heriona, ali pacijent ostaje zavistan od metadona. Što je još gore, poznato je da metadon izaziva teža oštećenja organizma nego heroin.

Dr Densen Gerner iz Australije koja je radila sa narkomanima opisala je nastojanje vlasti u državi Viktorija da “leče” ovisnike od droge metadonom “monstruoznim i zastrašujućim”. “ Počela sam istraživanje 1965. u zamenjivanju hemoterapija sa supstancama kao što je metadon. Ko god duže radi sa tim shvata da je to kao zamena dobrog škotskog viskija sa voma jeftinim vinom”, napisla je dr Gerner.

Dr Libi je 1978.  napiso da bi više voleo da radi sa pacijenetom koji je ovisnik od heroina,  nego sa “lečenim” ovisnikom od metadona. Metadon je, po njemu, sa metaboličkog gledišta daleko gori po organizam, nego herion. Sa metadonom nastaje nesanica, teška konstipacija,  nedostatak životne energije, nedostatak apetita, uopšte nesposobnost  normalnog funkcionisanja i najgore od svega ukoliko pacijenti ne dobiju svoje dnevno sledovanje metadona, oni zbog bolova u leđima ne mogu uopšte da hodaju. “Krajnje je nesavesno staviti nekoga na metadon, a da pri tom nemate način da ga od toga odviknete”, tvrdio je dr Libi.

Profesor Jan Vebster iz medicinske škole na univerzitetu Novi Južni Vels u Australiji kaže:  “Zdravlje uživaoca nakrokotika koji se tretiraju metadonom se  ozbiljno narušava. Oni pate od fizičkih, psiholoških i nervnih poremećaja i svi se moraju uzeti u obzir u njihovom tretmanu i rehabilitaciji. Javljaju se bolesti jetre, posebno hepatitis, respiratorni problemi i konstipacija.  Pacijenti su gubili su na težini, pili više alkohola, imali više problema sa zubima, i osećali teške krize prilikom skidanja sa narkotika”.

Tako nakon završene terapije metadonom koja traje 21 dan narkomani su i dalje narkomani i  dalje imaju potrebu za bilo kakvim “fiksom”. Detoksifikacija metadonom je čista laž kojom alopatska medicina jednostavno obmanjuje bolesnike, tvrdio je dr Libi.
Ali , zdravstvenim vlastima to ni danas ne smeta, jer za njih je narkoman uvek narkoman, pa ih oni samo prevode sa “ilegalnih “ narkotika  na “legalne”. Ali, , ukoliko bi se heroin legalizovao, veliki narkobosovi i “perači” narko dolara bi preko noći propali, a legalno bi se kupovao daleko čistiji heroin koji izaziva manja razaranja u ćelijama organizma pošto se on u ilegalnoj prodaju uglavnom meša sa supstnacama koje su mnogo otrovnije od samog heroina (kako bi se dobilo na masi).
A narko dolari su glavni izvor finansiranja za tajne operacije mnogih tajnih službi (posebno CIA). Narko dolarima se finasiraju  prikriveni državni udari, terorizam, ali i “plišane revolucije”. Novac za ove namene zato ne može biti u legalnim finansijskim tokovima. Postojanje narkomana i ovako stvorenog monoploskog tržišta je zato neophodno.

Ipak, dr Libi se ograničava samo na medicinski aspekt narkomanije, pa  najveći problem u lečenju narkomana zapravo vidi, ne u narkomanu, već u samim lekarima koji prihvataju da sprovode ovakva falš lečenja metadonom.

“Ja bih radije nešto veliko učinio, i propao, umesto da ne pokušam ništa i da uspem…”, stav je dr Libija.

Na žalost ovo nije mišljenje većine lekara. Tako je za mnoge licencirane  lekare najvažnija uspešna karijera i novac, a to se postiže primenom medikamenata moćne farmaceutske industrije. Bez obzira koliko iza takvog “lečanja” ostane otrovanih, osakaćenih i mrtvih pacijenata.

Zbog toga su dr Libi i i Dr Stoun sa skoromim sredstvima počeli sami privatno da tretiraju  narkomane koji su kod njih dolazili na lečenje. Oko 30 tretiranih narkomana u to vreme je potpuno izlečeno što je bio efekat 100 posto. Nakon toga su izašli u javnost sa svojim tvrdnjama i svojim naučnim radom.

PRIMENA NATRIJUM ASKORBATA KOD ANESTEZIJE, ŠIZOFRENIJE I LEUKEMIJE

Čist natrijum askorbat danas se  može nabaviti isključivo preko Interneta od privatnih dilera koji prodaju preparate za dopunsku ishranu - upravo ono što farmaceutski biznis ne može da smisli i zbog čega Ujedinjene nacije već godinama nastoje da sprovedu takozvani Codex Alimentarius, međunarodni pravilnik o neophodnoj količini hranjivih materija u ishrani. Tako će propisane doze minerala i vitamina za prehrambenu industriju biti daleko ispod minimuma neophodnog za zdrav život. I to se radi upravo pod uticajem farmakobiznisa.

Natrijum askorbat se proizvodi kao čist kristalni prah i kao tablete od 1 grama. Ovaj prah je bez ukusa i jedna kafena kašičica ima oko tri grama. On se lako rastvara u vodi i mleku, kao i u kuvanoj hrani. Za razliku od askorbinske kiseline koja ima kiseo ukus ne može se dati u velikim količinama u svakoj hrani, rastor natrijuma askorbata ima skoro idealnu pH vradnost , nešto iznad 7, dok je pH askorbinske kiseline 3. Unos velikih količina C vitamina je zato moguć samo sa askorbatom. Da napomenemo i da velike količine natrijum askorbata izazivaju dijareju koja može trajati i dvanaest dana ,  u zavisnosti koliko dugo se sprovodi terapija.

Dr Libi i dr Stoun su napravili i posebnu kombinaciju za kućno lečenje narkomana  kao  DRUG REHABILITATION KIT. Ovaj komplet sadrži: pola kilograma natrijum askorbata, multivitamine (koji obavezno idu uz askorbat), brošuru  jednostavnih instrukcija za primenu i kopiju naučnog rada drLibija i Stona objavljenog u “Journal of Orthomolecular Psychiatry”, uz napomenu da se novac vraća 100 posto ukoliko tretman ne uspe. Farmakobiznis je ovaj njihov komplet proglasio šarlatanskom medicinom. Ali, narkomani koji su se na ovaj način tertirali tako ne misle.

Natrijum askorbat se može primenjivati i za brzi izlazak pacijenta iz anestezije umesto da se čeka da se anestetik sam razgradi pri čemu je neophodan višečeasovni intenzivni nadzor. Sa velikim dozama od 30 do 50 grama datim intravenozno anestezirani pacijent se može probuditi dok je još operacionoj sali. Ovde treba imati u vidu i da natrium askorbat deluje kao analgetik u velikim dozama. Sa druge strane, ne sme se davati pre anestezije, jer i u tom slučaju bile neophodne velike količine anestetika.

Može se koristiti i u tretmanu šizofrenije gde se i inače koriste megavitaminske doze, ukoliko se daju daju  velike količine natrijum askorbata i nijacina. Kkao navode dr Stoun i Dr Libi kod ovakvih pacijenata “receptivna mesta u mozgu mogu biti zasićena sa endogeno stvorenim halucinogenima ili šizomimetičkim metabolitima, tako da
natrijum askorbat može delovati tako da zameni  (istisne) ove halucinogene molekule sa ovih receptivnih mesta. Ali, za ovu namenu se moraju davatiti samo velike doze, kao i kod narkomana. Uobičajeno kliničko davanje od nekoliko grama natrijum askorbata  zajedno sa kompleksom megavitamina nije dovoljno za ovu namenu, pa će i pravi odgovor izostati.

Dr Stoun je hipoaskorbemiju video i kod osoba obolelih od leukemije, što ga je navelo na zaključak da se velikim dozama Vitamina C i ova bolest može tretirati.

“Leukemija nije jedna bolest već kombinacija neoplastične bolesti krvi i teškog biohemijskog skorbuta. Skorbut se može ispraviti samo velčikim  dnevnim dozama askorbinske kiseline ili natrijum askorbata. Tajna je da se upotrebi 25 do 100 grama (25 000 do 100 000 miligrama) ili više askorbata dnevno koji se podele u četiri ili pet doza i daje oralno ili intravenozno ili u kombinaciji”.

“Olakšanje od skorbutnog tereta daće pacijentu šansu da se organizam bori sa neoplastičnim procesom. Može se reće da bez teškog biohemijskog skorbuta, leukemija može biti lrelativno benigna bolest”, zapisao je dr Irvin Stoun još 1966.  U svom nastojanju da zainteresuje neku od vodećih američkih onkoloških  bolnica ili državne autoritete da klinički ispitaju njegovu Megaskorbičnu terapiju protiv leukemije poslao je svoje naučne radove na adrese tri medicinske revije koje su se bavile publikovanjem radova o lečenju kancera. Dva urednika su odbila da Stounov rad objave bez ikakvog objašnjanja, a urednik trećeg žurnala je odgovorio da iz samog naslova rada gde se pominje reč “askorbat” zna da taj tretman ne funkcioniše. Na osnovu čega je ovaj urednik to znao kada klinička ispitivanja ovakvog metoda lečenja nikada nisu vršena? Jednostavno zato što je iza svih ovih revija stajao farmakobiznis. Oni su očito znali da im askorbat može “oteti” profitabilne pacijente.

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

DA LI JE EVROPSKA UNIJA DO SADA NAJSLOŽENIJI PROJEKAT RIMOKATOLIČKE CRKVE?

Piše: Ivona Živković

Ratifikacijom Lisabonskog sporazuma od svih 27 zemalja članica EU stvorena je do sada najveća evropska superdržava.

Po tvrdnjama nekih analitičara, EU bi se sada mogla zvati Sjedinjene Evropske Države (USE). Ali za razliku od stvaranja USA, čemu je prethodio težak genocid i potpuno istrebljivanje starosedelaca u mnogim krajevima obe Amerike, stvaranje USE je bilo mnogo kompleksnije, pošto su mnogi vlastelini, kraljevi i feudalci pružali vekovima žestok otpor.

Iako danas komesari EU nastoje da državama članicama nametnu što više "demokratije", pomenuti Lisabonski sporazum je zapravo na zaobilazan način izbegao referendumsko izjašnjavanje građana. Tamo gde je i bilo nekog referenduma, videlo se da narod uopšte nije oduševljen ovakvom nadnacionalnom političkom konstrukcijom. A kad narod nešto ne želi, onda mu se to mora lukavo upakovati u ono što on može da prihvati. I to je bio mukotrpan zadatak EU kreatora.

Zato ni prvi predsednik EU nije izabran na referendumu, već na tajnom sastanku Saveta EU. Čovek koji je izabran čak nije ni poznat političkim krugovima van Belgije.
Njegovo ime je Herman van Rompuj (Rompjui ili Rompij) ili nešto slično tome. Njegovo prezime se teško izgovara čak i u multikulturalnoj EU. Čovek neupadljivog lika i još manje primetnog dela.
I zemlja iz koje potiče, Belgija, ne može se pohvaliti istorijskim značajem. Bar ne za njene stanovnike. Ali, za divno čudo, baš u njoj je sedište EU i NATO-a, najmoćnije vojske sveta.

Zašto u Belgiji, u Briselu?

NACIONALNA ALHEMIJA

Belgija je nastala 1830. jednostavnim odvajanjem južnog dela teritorije od države koju znamo kao Holandija ili Nizozemska. Ime Nizozemska (Netherland) označava da se radi o velikoj ravnici, dobrim delom i ispod nivoa mora, dok je Holandija naziv koji su ovoj zemlji dali Rimljani kada je bila njihova provincija. U Holandiji živi germanski narod koji sebe naziva Dači (što je najverovatnije oblik reči Dojč), a na starom nemačkom znači - ljudi. Dojčland je zemlja germanskih ljudi. Staro srpsko ime Dojčin je verovatno označavalo germansko poreklo.

U Belgiji danas živi šest miliona Dača (koji govore svoj jezik) i oni žive u severnom delu zemlje nekada nazvanom Flandrija. Svi oni koji tu žive nazvani su tako Flamancima. U južnom delu Belgije, nazvanom Valonija, živi četiri miliona Francuza, koji i dalje govore svoj francuski jezik, ali se ne zovu Francuzi već Valonci. (Ovo je analogno stvaranju Crnogoraca, Vojvođana, Bošnjaka, Hrvata i Makedonaca. Analogija nije slučajna, jer su tvorci i jednog i drugog nacionalnog i etničkog parcelisanja isti.)

Dakle, Flamanci i Valonci nisu nikakvi novi narodi, već nova konstrukcija napravljena od Dača (Dojča) i Francuza. Ono što je karakteristika jednog naroda jeste jezik, i ne postoje dva naroda koji imaju isti jezik, niti jedan narod sa dva jezika. Ali, ako teritoriju na kojoj jedan narod živi podelite državnom granicom - dobijate nacije. Reč "nacija" potiče od latinske reči "natio" i označava rođenje (mesto rođenja). Onda namerno kroz istoriju, preko knjiga i masovnih medija, napravite zbrku ova dva pojma i ljudi više ne razlikuju narod od nacije. Tako veštački oblikovane nacije postaju narodi, ali bez svog izvornog jezika i kulture. Njihov dotadašnji jezik se nazove novim imenom i izmene neke reči i... I dobijete, npr., crnogorski, hrvatski, bošnjački itd. - jezik.

U suštini on je i dalje onaj stari kojim su se sporazumevali i pre. Za pravljenje prikladnih rečnika i stvaranje novih jezičkih konstrukcija zadužena je učena masonerija. Za potrebe jedne takve tvorevine nazvane Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije preimenovane u Jugoslavija, masoni Dositej Obradović i Vuk Karadžić napravili su i srpsko-hrvatski jezik. Na njemu je ispisan i ovaj tekst.

Ovakve veštačke deobe, preseljavanja, pokrštavanja, menjanja imena narodima, ali i lična imena stanovnika određenih područja - deo su evropske istorije, ali i Indije i Amerike i Afrike. Tako je Rimokatolička crkva veštom "alhemijom" vekovima zatirala izvorni nacionalizam i osećanje pripadnosti određenom narodu ili feudu.
Naravno feud koji je kontrolisao vladar odan katoličkoj veri bio je bolji što je u njemu nacionalizam bio izgrađeniji. Ali, ako vladar nije bio spreman da se potčini ovoj crkvi, morao je biti detroniran, a narod pokršten, denacionalizovan ili pobijen.

PODELI I ZAVADI, PA VLADAJ!
 
Evropska unija sastavljena od 27 država članica upravo počiva na ovako prekrojenim, pokrštenim i podeljenim narodima i katoličanstvu odanoj vlasteli, kojoj je vrhovno sveštenstvo odobrilo krunu. Bombardovanje Jugoslavije 1999, čime je proslavljeno 50 godina NATO saveza, savršeno je pokazalo sklad ove mašinerije. Iako je sve pokrenuto na fabrikovanim informacijama, nijedan evropski vladar niti visoki državnik u EU nije se bunio i suprotstavio. Državna suverenost je očito još tada bila samo mislena imenica, pa je ratifikacija Lisabonskog sporazuma praktično samo formalizovanje onoga što je i pre deset godina funkcionisalo. To se zove demokratski centralizam i pluralizam - svi imaju pravo da misle isto ili slično. Ali smernice za odluke stižu iz jednog mesta i moraju se sprovoditi bez obzira na sopstveno mišljenje. Da li je i Titova SFRJ bila samo mali probni sistem za EU?
 
Ali, formiranje superdržave sa demokratskim centralizmom uopšte nije bio jednostavan poduhvat i potrebni su bili vekovi da bi se podobne društvene zajednice i nacioni napravili. I to je, naravno, mogla da radi samo institucija koja je u stanju da opstane vekovima i koja funkcioniše u formi veoma učenog bratstva. Braća umiru telesno, ali Sveti duh i (Božji) zadaci se prenose na nove naraštaje.

Stvaranje EU je tako epilog hiljadu godina duge borbe za prevlast između sveštenika (odavno ustanovljene društvene elite za upravljanje ljudskim dušama) i feudalaca koji imaju posed, radnu snagu i vojsku i materijalna dobra. Duhovnjaci ta materijalna dobra moraju na neki način uzeti od njih (možete to nazvati i reketiranjem vlastele), a sa druge strane često gramziva i nesposobna vlastela može računati da će mu narod mentalno obrađen verom, biti miran i pokoran. Crkva je upravo ekspert za takve poslove. A to mora debelo da se plati i to uglavom zlatom i dijamantima. Papirni novac služi samo običnom narodu.

Ova simbioza duhovnog i materijalnog funkcioniše uspešno već hiljadama godina. Ali, krajnji cilj sveštenstva je jedno telo sa glavom. To znači da Sveti duh koji upravlja bude i vlasnik svih materijalnih dobara. Neki to nazivaju "Hristovim carstvom", a neki Novim svetskim poretkom. Učenje Isusa Hrista sa ovim "hrišćanstvom" nema nikakve veze.
Zato je odnos katoličkog sveštenstva i vladara kroz vekove bio nategnut, a sami vladari uvođeni su u teške ratove. Strategija duhovnih mudraca je bila u načelu: Divide et impera!

ZA OSVAJANJE JE NAJVAŽNIJE IMATI MOĆNU VOJSKU

Pošto sveštenstvo nema svoju vojsku, ono je razradilo veštinu ubeđivanja kako bi za svoje krstaške ratove koristilo nacionalne vojske.Tako su Španci nakon osvajanja Amerika bili puni zlata i u 16. veku su postali svetska vojna supersila.Njihova borbenost i nemilosrdnost bile su posledica 760 godina duge tiranije koju su doživeli od Mavra, a onda teške crkvene inkvizicije.
Nakon teške inkvizicije, Spanjardi su "U ime Boga" krenuli u veliku pljačku Novog Sveta. Upravo zahvaljujući ovakvim krstaškim pohodima savremeni "Zapad" je postao "razvijen", "napredan" i bogat. Kada se danas neko na zaostalom i siromašnom Balkanu otvoreno divi "svetlostima Zapada" on očito ne poznaje pravu evropsku istoriju. Ugledne vojvodske i lordovske titule često samo pokazuju stepen umeća u pljačkanju i zločinima za račun vlastelina ili sveštenika.

Za pokoravanje protestantske Engleske, Spanjardima je bilo neophodno da se njihova takozvana "nepobediva armada" iskrca na britanska ostrva, a idealna pozicija za to bila je obala tada Ujedinjenog Holandskog Kraljevstva. Ali, holandske vojvode se nisu dale pokoriti i pružen je žestok otpor ovoj moćnoj armadi u papskoj službi.

Tako je, u tada holandski Brisel (1567.), poslat Vojvoda od Alve, koji je Holanđane šest godina teško terorisao. Osnovao je i preki sud za sve koji su se bunili.
Prvog juna 1568. u Briselu je pogubljeno 12 plemića, a nedelju dana kasnije i grofovi od Egmonda i Horne. Imenovano je "Krvavo veće Albinog Tribunala, koje je i optuživalo i presuđivalo. (Današnji Haški tribunal je samo naslednik ove stare inkvizicije.)

Španski vladar Filip II, koji je Vojvodu od Alve i poslao u Holandiju, februara 1568. je čak naredio da se pobiju svi stanovnici Holandije, njih oko tri miliona. Papskoj inkviziciji su posebno smetali nepokorni, a uspešni holandski feudalci, trgovci i učeni bogati ljudi.

Tako je 1573. oko 30.000 španskih vojnika napravilo opsadu oko holandskog grada Haarlema, gde se zatvorilo isto toliko stanovnika koji su pružali otpor sedam meseci. Grad je bio opasan kanalima i bedemima, a iznutra su ga branile i žene. Ali, kada im je ponestalo hrane, morali su da se predaju. Tada je španska armada napravila pravi masakr ubijajući sve pred sobom.

Gnev Spanjarda u službi katoličke inkvizicije vukao je korene odavno.
Tako je ezuita u civilu, Baltazer Žerar, 1584. ubio holandskog princa Vilijama Oranskog, koji im se tako žestoko odupirao sa svojom vojskom da je bogata Španija zbog tog rata doživela bankrot. Istoričari kažu da je to prvi atentat na nekog monarha izvršen vatrenim oružijem.

DINASTIČKA VEZA HOLANDIJE I ENGLESKE JE BILA NAJVEĆA PREPREKA

Veliki problem "nepobedivoj armadi" je predstavljao savez Engleske i Holandije nastao zbog bliskih rodbinskih veza protestantske dinastije Stjuarta sa holandskom Oranskom dinastijom.

Ovaj moćni savez je 1639. upravo vojno porazio "nepobedivu armadu" na južnoj obali Engleske, kada su Španci planirali da svrgnu kraljicu Elizabetu I. Ideja je bila da se španska armada, koju je predvodio Medina Sidonija, na južnoj engleskoj obali sjedini sa snagama vojvode od Parme i tako zajedno uđu u Englesku. Ali, nisu uspeli.

Tada je katoličkim vojnim stratezima postalo jasno da za svoje krstaške ratove (koje će kasnije pokreniti i u pohodu na Indiju) moraju imati bolju vojsku upravo sa mornaricom kakvu je imala Engleska. Trebalo je nekako pridobiti Englesku za krstaške ratove.

Ali, engleski kralj Čarls I ne samo što je bio zagriženi protestant već nije dozvoljavao da mu razni savetnici i parlamentarci nameću političke odluke. A ti savetnici su često bili podmetnuti agenti Vatikana, koji su nastojali da iznutra oslabe njegovu vlast.
Sa druge strane kanala moćni holandski trgovci su se bogatili i sve više otiskivali preko
Atlantskog okeana u Novi svet. Tamo su gradili svoje kolonije i širili biznis. Tako su 1625. na reci Hadson osnovali i grad nazvan Novi Amsterdam (današnji Njujork).

Zato se iz Vatikana krenulo u smišljanje paklenog plana da se Engleska, kao holandski najveći saveznik, pokuša razoriti iznutra. Zadatak da detronira Čarlsa I i Englesku vrati pod patronat Rimokatoličke crkve dobio je Oliver Kromvel.

Čim se dočepao vlasti Kromvel je naredio da se Čarlsu I odrubi glava, što je učinjeno javno 1649.
Novi režim u Engleskoj je onda potpuno promenio svoju politiku prema Holandiji, nastojeći da od saveznika napravi neprijatelja. Parlament kojim je Kromvel lako manipulisao (jer demokratija zato i služi da bi se običnim ljudima perfidno manipulisalo) doneo je Navigacioni zakon, koji je nalagao da sav uvoz u Englesku mora ići engleskim brodovima ili brodovima koji su vlasništvo proizvođača robe. To je očito bilo usmereno protiv holandskih trgovaca i brodovlasnika.

Naravno Španija je prva priznala Kromvelov režim. I on je ubrzo objavio i rat Holandiji.
Tako je Vatikan konačno imao pod svojom kontrolom englesku mornaricu pa je ona vremenom postala nova evropska i svetska imperija. Englezi su počeli da ratuju na zapadu i istoku, kao i u Africi, ne znajući da zapravo vrše kolonizaciju za račun Rimokatoličke crkve, dok je narod upadao u dugove i plaćao ova ratovanja.

Za razliku od engleskog kralja Džejmsa II, koji je imao titulu vojvoda od Jorka i bio spreman da Englesku drži u službi Katoličke crkve, unuk holandskog vladara Vilijama Oranskog nije bio takvog stava. Tako je Vilijam III Oranski 1688. svrgnuo Džejmsa II sa vlasti, pa su Holanđani ovim činom Engleze zadržali u protestantskoj veri. Vojvoda od Jorka je inače poznat i po tome što je od Holanđana preoteo Novi Amsterdam i preimenovao ga u Nju Jork.
To ime najbolje pokazuje ko vlada njime i danas. Ako ovome dodate i rimski stil gradnje kojim obiluje Kapitol Hil u Vašingtonu, još vam je lakše da zaključite ko vlada čitavom federalnom upravom u USA. Zato nije ni čudno što je USA zdušno radila na stvaranju UE tj. USE.

Spajanje USA i USE je možda samo pitanje vremena.

OD HOLANDIJE DO BELGIJE

Tako su iste moćne duhovne snage koje znaju da upravljaju ljudskim uverenjima naterale 1830. Dače (Dojče) i Francuze, iz Flandrije i Valone, da postanu Belgijanci. Učinjeno je to orkestriranjem građanske revolucije u Ujedinjenom Kraljevstvu Nižih Zemalja. Odvojen je južni deo zemlje (baš kao i nedavno Kosmet od Srbije). Odvajanje je tražilo većinsko katoličko stanovništvo, koje je živelo u ovom delu Holandskog kraljevstva. Otcepljeni deo nazvan je Belgija po staroj rimskoj provinciji Gallia Belgica. Londonska konferencija na kojoj su učestvovale glavne evropske sile priznala je nezavisnost Belgije i na presto je 1831. doveden Leopold I (od Sakse Koburga), kralj svih Belgijanaca, odan katoličanstvu. Da princeza Šarlota od Velsa (jedina ćerka engleskog kralja Džordža IV) nije umrla prilikom porođaja 1817. (pošto su joj "doktori" ispuštali krv i izgladnjivali je pre porođaja i totalno je oslabili), ona i njen muž Leopold od Sakse Koburga nasledi bi britanski tron, gde se danas nalaze potomci princa Alberta iz iste germanske dinastije Sakse Koburg (a koji su promenili prezime u Vindzor). I pokojna princeza Dajana imala je istu titulu princeze od Velsa (i potiče iz dinastije Stjuarta koji su bili odani protestantizmu). Nova supruga princa Čarlsa je Kamila Parker, katolkinja po svom prvom mužu.

Belgijski kralj Leopold III je 1940. napravio dogovor sa Hitlerom (takođe katolikom) i ostao je tokom rata u Belgiji, koja je odmah i kapitulirala. Neposredno pre savezničke invazije Himler (katolik) je tajno preveo kralja Leopolda u Nemačku. Nakon rata Leopold je pokušao da se vrati u Belgiju, ali mu je pretilo suđenje zbog izdaje i on je otišao u Švajcarsku (danas finansijsku centralu EU). Ostao je u izbeglištvu sve do 1951.

BEZ PATRIOTIZMA, MORALA I DEMOKRATIJE

U svojoj knjizi "U odsustvu većine" (De Afwezige Meerderheid) pokojni flamanski filozof Lode Kles (1913-1997) upravo je napisao da bez identiteta i istinskog osećanja za pripadnost domovini ne može biti ni demokratije ni morala. Da li je baš ovo razlog što se kao prvi predsednik EU našao neupadljivi Herman van Rompuj? Koliko je on u svojoj političkoj karijeri bio fleksibilan, opisao je u više navrata belgijski politički analitičar Pol Belin, koji je i autor zanimljive knjige o EU "Tron u Briselu".

Tako Belin otkriva da je upravo Rompuj (koga je lično upoznao) kao mlad bio pod uticajem razmišljanja dr Klesa. Rompuj (1947) je konzervativni katolik i bio je politički aktivista omladinske sekcije Flamanske partije hrišćanskih demokrata. Pisao je knjige i članke o značaju tradicionalnih vrednosti u društvu. U održavanju ovih vrednosti on je video najvažniju ulogu religije. Rompuj je posebno bio pristalica ideje da se zabrani abortus, jer predstavlja ubijanje živog stvorenja.

Herman van Rompuj je u jednom trenutku čak nameravao da napusti politiku i uđe u žurnalistiku. Tada mu je, kao talentovanom piscu i vrsnom intelektualcu, upravo Kles, koji je bio pred penzijom, ponudio mesto direktora belgijskog uticajnog magazina Trends, koji se bavi finansijama i ekonomskim temama. Ali Rompuj je ipak ostao u politici. Šta je razlog da se predomislio nije poznato, pa se pominje da je možda u pitanju svota koja se ne odbija ili neka služba iz koje se nikada ne izlazi. Tako je 1988. Rompuj postao lider tada vladajuće Stranke hrišćanskih demokrata.

Kada je belgijski parlament 1990. izglasao veoma liberalan zakon o abortusu, tadašnji belgijski kraj Boduen, koji je umro tri godine kasnije i koji nije mogao da ima dece sa svojom ženom, a bio je odani katolik, navodno je izjavio da nikada neće potpisati takav zakon i "da će radije abdicirati". Ali, uticajni belgijski političari nekako su bili "ubeđeni" da kralj samo blefira, pa su primedbe kralja (koji kao da je bio samo figura neke mnogo jače sile) ostale zataškane.
Kralj Boduen je tako zaista abdicirao aprila 1990. upravo zbog ovoga. Zakon je onda potpisao kolegijum ministara u skladu sa belgijskim ustavom, koji tako predviđa ukoliko nema kralja.
Onda su ponovo izglasali da je kralj na tronu.

Kao vođa tada najjače partije u parlamentu ovaj najliberalniji zakon o abortusu je praktično omogućio Rompuj, uprkos svojim čvrstim religijskim ubeđenjima.
Belin je o ovom skandalu (zapravo sprdnji sa monarhijom i demokratijom) pisao za Wall Street Journal i bio zbog toga oštro ukoren i suspendovan. Istina tada NEKOME nije odgovarala.
Belin dalje kaže da je nakon ovoga Hermanu van Rompuju bilo veoma neprijatno i prilikom jednog susreta sa Belinom čak je izbegao i da ga pogleda u oči. Ali, njegova politička karijera je uspešno nastavljena. Postao je ministar finansija, spiker predstavničkog doma i, konačno - premijer.

Belin kaže da je Rompuj i dalje nastavio da objavljuje svoje knjige, koje su odavale intelektualnog i veoma inteligentnog autora, ali više nije branio koncept dobrog, već koncept manjeg zla. I počeo je da piše haiku.

Ali, politička nedoslednost Hermana van Rompuja je postala njegova glavna politička osobina.
"Demokratija" je u Belgiji veoma komplikovana, pa narodu ništa i ne znači. Zato su Belgijanci na "demokratiju" naterani zakonom.

PREDIZBORNO OBEĆANJE ZA LAKOVERNE
 
Belgija se tako 2007. suočila s najdubljom političkom krizom kada je Vrhovni sud doneo odluku da je postojanje jednog dvojezičnog izbornog distrikta u Briselu (Brisel- Hale-Filvord) neustavno. Molbu da se utvrdi njegova ustavnost podneo je još 2003. stanovnik flamanskog dela distrikta Herman van Rompuj.

Hrišćanskim demokratama, koji tada nisu bili u vladajućoj partiji, očito je odgovaralo da se ovaj distrikt podeli na dva dela (briselski, gde se govori francuski i gde žive Valonci, i Hale-Filvord, gde se govori holandski i gde žive tzv. Flamanci.
Uputivši žalbu sudu Rompuj je imao nameru da njome izazove političke probleme belgijskoj vladi Liberala, koji su odbijali da se ovaj distrikt podeli .

Rompujevi flamanski hrišćanski demokrati su tako 2007. izašli na izbore sa čvrstim obećanjem da će kad uđu u vladu ovaj briselski distrikt podeliti. Čitavu predizbornu kampanju Rompuj je vodio sa ovim obećanjem.

Kada je Rompujeva stranka dobila većinu na ovim izborima i postala najjača flamanska stranka, nastao je problem jer nisu mogli da sastave vladu od dovoljnog broja poslanika Flamanaca i Valonaca upravo zbog spora oko podele distrikta. Vrhovni sud je nalagao da se o tome izjasni parlament i da se glasa, a Valonci su to odbijali. Da ne bi izgubio mogućnost da kako-tako formira vladu, Rompuj je kao spiker parlamenta naprasno počeo da odugovlači sa stavljanjem ove tačke na dnevni red. Birao je razne načine da takvu skupštinu sazove, pa je pribegavao raznim trikovima, od zaključavanja vrata sale za sednice do nepojavljivanja u kancelariji čitave nedelje kako formalno ne bi primio pisani zahtev da sazove takvo glasanje. Kriza oko formiranja vlade je trajala mesecima, da bi onda Rompuj pristao da se formira vlada sa Valoncima i bez podele distrikta. Svoje glavno predizborno obećanje je jednostavno "zaboravio". Još gore, tako formirana vlada dobila je veći broj valonskih nego flamanskih ministara, iako su Flamanci većinski deo stanovništva u Belgiji i njih je oko 60 odsto. Da podsetimo - Rompuj je Flamanac.

I kada je 2008. godine, nakon jednog finansijskog skandala, premijer Verhofštat, flamanski liberal, morao da podnese ostavku i na njegovo mesto došao Van Rompuj, dobio je kabinet sa većinom ministara Valonaca. Ali njemu to nije smetalo. I dalje je nastojao da odloži glasanje o podeli briselskog distrikta, ne uvažavajući tako presudu Vrhovnog suda koju je baš on i inicirao.
Zakoni i demokratija su tako za političare EU od karijere potrebni samo onda kada se od njih može napraviti politička dobit.

Da li je ovakva politička fleksibilnost baš bila preporuka prilikom izbora prvog predsednika EU, znaju samo oni koji su Rompuja tu postavili. A to nisu građani EU.
U svakom slučaju logo EU ima i dalje samo dvanaest zvezdica kao dvanaest andjela koji okružuju logo jezuita. Šta će dalje biti u središtu ovog kruga tek treba da vidimo. Radovi su još u toku.

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

CIA operiše i na Fejsbuku

„Tabloid“

Korisnici društvene internet stranice na meti obaveštajaca

Ako želite da sarađujete sa CIA ili nekom sličnom obaveštajnom službom iz SAD, dovoljno je da otvorite profil na Fejsbuku i da im tamo ponudite sve što ih interesuje. Budite sigurni da će vaše informacije odmah da dobiju
 
Fridrih Emke
dopisnik iz Frankfurta
 
Društveni sajtovi na internetu sve su popularniji. Ovo samo dodatno raduje tajne službe, koje češljaju podatke ostavljene na takvim mestima.

Nedavno je nemački časopis Kopp objavio članak u kome otkriva preporuku nemačke obaveštajne službe svojim saradnicima da ne učestvuju u radu ovakvih sajtova, na prvom mestu popularnog Fejsbuka, koji ima oko 400 miliona članova iz celog sveta.

I do sada je bilo poznato da Fejsbuk i slični sajtovi privlače pažnju policije i tajnih službi zbog podataka koje ljudi na njima neoprezno ostavljaju. Sredinom 2009. postao je poznat slučaj kada je iranska tajna služba preko Fejsbuka otkrivala prijatelje poznatih protivnika režima. Celokupna društvena mreža, a na prvom mestu Fejsbuk, organizovana je tako da se povezuju ljudi koji dele istu ideju, ili interes. Posle masovnih antirežimskih protesta, iranske službe bezbednosti su došle na ideju da pregledaju naloge na Fejsbuku privedenih ili na drugi način kao opozicionare identifikovanih ličnosti. Pri tome su došli do dragocenih podataka o njihovim sagovornicima, odnosno ljudima koji takođe kritikuju represivnu vlast mula.

Odskora je pristup Fejsbuku iz Irana blokiran, a slično su postupile i Kina, Vijetnam i Sirija. Razlog ovakvom postupku ne leži samo u strahu od širenja antirežimskih ideja već prvenstveno u želji da se spreči infiltracija američkih obaveštajnih službi.
  
Kapital i CIA
 
Fejsbuk (Facebook) je počeo sa radom 4. februara 2004. Ova internet stranica, na koju se svako može učlaniti, nalazi se u vlasništvu istoimenog preduzeća (Facebook Inc. sa sedištem u Kaliforniji) koje i upravlja njime. Njegovi korisnici se mogu pridruživati u mreže koje su organizovane po gradovima, radnim mestima, školama i regionima, kako bi se povezali i komunicirali sa drugim ljudima. Takođe, ljudi mogu dodavati prijatelje, slati im poruke, a mogu i ubacivati nove podatke u svoje lične profile kako bi obavestili prijatelje o sebi.

Najvažniji vlasnici Facebook Inc. su Mark Zakerberg (30 odsto), Piter Til (7 odsto), Digital Sky Technologies (6,9 odsto) i Microsoft (1,6 odsto). Mrežu je stvorio Zakerberg dok je još bio student na Harvardu i prvobitno je služila da bi olakšala komunikaciju studentima tog univerziteta.
P
osle osnivanja je Fejsbuk u nekoliko navrata prikupio ukupno 740 miliona dolara kapitala. U međuvremenu projekat zarađuje, po procenama, između 150 i 300 miliona dolara godišnje (za 2009. predviđen je obrt od pola milijarde dolara), ali još nije profitabilan jer ima visoke troškove.

Prvi značajni investitor bio je Piter Til, poznat po tome što je bio suinvestitor u PayPalu. Po prodaji PayPalovih akcija Til je osnovao hedž-fond koji danas na različitim berzama upravlja kapitalom od preko dve milijarde dolara. U junu 2004. investirao je 100.000 dolara u Fejsbuk.

Sledeći investitor je daleko opasniji igrač od pomenutog Tila. Maja 2005. američka kompanija Accel Partners uložila je 12,7 miliona dolara u projekat Marka Zakerberga. Jedan od menadžera ove kompanije je i izvesni Gilman Lui koga istovremeno nalazimo i na mestu izvršnog direktora preduzeća In-Q-Tel.

In-Q-Tel je 1999. osnovala američka tajna služba CIA sa izričitim zadatkom da na internetu prikuplja podatke o ličnostima koje bi mogle da budu od interesa za američku bezbednost.
 
Bez zaštite
 
Već 2007. Fejsbuk menja pravila svog poslovanja i dozvoljava takozvano lično reklamiranje, odnosno vrstu reklame prilagođenu svakom od tadašnjih 50 miliona korisnika ponaosob. Da bi ovo moglo da se ostvari bilo je neophodno da se privatni podaci svih korisnika dostave marketinškim kompanijama.

Šta ovo konkretno znači, objašnjava nam jedan od tadašnjih korisnika Fejsbuka i stručnjak za marketing Net Vajner: "Zamislite da u prodavnici kupite knjigu naslova Sve o SIDI i kako se izlečiti i da taj podatak bude saopšten svim vašim poznanicima. Šta bi oni mogli da misle o vama?"

I pored protesta ovakav način rada je manje-više zadržan i do danas. Kompletan Fejsbuk, smatraju u nemačkom Udruženju za zaštitu potrošača, ustrojen je tako da omogućuje nesmetan rad obaveštajnih službi. Sam Faceboook Inc., zvanični vlasnik ove društvene mreže, čini sve što je u njegovoj moći da obaveštajcima olakša posao.

Da bi pokazali koliko su slabo čuvani podaci pohranjeni na Fejsbuku, grupa američkih studenata je krajem prošle godine sa profila Marka Zakerberga skinula njegove privatne fotografije i objavila ih u medijima. Posle ovoga jedina promena je bila ta što Zakerberg više nije postavljao privatne fotografije na svoj profil.

Iako i službe nekih drugih zemalja koriste podatke prikupljene na Fejsbuku, ova mreža je u potpunosti okrenuta američkim državnim i obaveštajnim potrebama. O nekoj slobodi govora ili korišćenja uopšte ne može da se razmišlja, što pokazuje i Tabloidovo iskustvo (vidi okvir). Zbog ovakvog, skoro fašističkog načina poslovanja, Fejsbuk je stalna meta hakera iz različitih zemalja. Najjači udari su bili od jedne do danas neotkrivene grupe iz Rusije, koja je krajem 2009. uspela da za trenutak prekine rad Fejsbuka.

CIA koristi Fejsbuk i da bi vrbovala nove saradnike, smatra novozelandski list Herald, koji je avgusta 2008. objavio spisak nekoliko grupa koje su u ovom cilju osnovane na Fejsbuku.
Posle objavljivanja pomenutog članka u Koppu, oglasilo se i nemačko ministarstvo zaduženo za zaštitu potrošača. Ono, istina, nije ni potvrdilo, ali ni demantovalo informaciju o navodnom upozorenju saradnicima nemačkih obaveštajnih službi, ali je na do sada najdirektniji način pozvalo građane da ne koriste Fejsbuk, jer njihovi lični podaci na ovoj mreži nisu zaštićeni. Da li je potreban još neki komentar?
 
Sloboda štampe         
 
U jesen 2009. isključen je bio nalog jednog od saradnika Tabloida. Pošto je uredništvu Fejsbuka dostavljena kopija lične karte i novinarske legitimacije pomenutog saradnika, njegov profil je ponovo aktiviran posle nekoliko nedelja.
Početkom aprila ove godine isti profil istog saradnika je ponovo isključen. Ovoga puta je, umesto tražene dokumentacije, PR službi Fejsbuka dostavljeno pitanje da li su tačni navodi iz nemačke štampe. Odgovor na ovo pitanje nikada nije stigao, ali je zato sredinom aprila isključen i profil samog časopisa Tabloid.

Toliko o slobodi štampe u novoj Americi.
 
Investitori
 
Najveći  investitori Fejsbuka do danas su Digital Sky Technologies i Microsoft. Kompanija Bila Gejtsa je oktobra 2007. platila 240 miliona dolara za 1,6 odsto vlasništva, pa je tako ukupna vrednost Fejsbuka bila procenjena na 15 milijardi dolara. Već u maju 2009. kada je Digital Sky Technologies kupio 1,96 odsto firme za 200 miliona dolara, vrednost Fejsbuka je pala na deset milijardi dolara.

Bivše kolege sa fakulteta su 2004. tužile Marka Zakerberga da im je ukrao projekat za Fejsbuk. Sudski spor je, po navodima samog Facebook. Inc., završen vansudskim poravnanjem po kome je Zakerberg platio 65 miliona dolara odštete.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O MINERALIMA I VEŠTAČKOM ĐUBRIVU

(KOLOIDNI MINERALI -TAJNA DUGOG I ZDRAVOG ŽIVOTA?)

Piše: Ivona Živković

Čime se rukovodite kada odlučujete šta ćete jesti? Da li hranu birate na osnovu ukusa, cene ili uopšte ne birate po tom pitanju?

Ili birate ono što se brže jede i ne traži mnogo vremena za pripremu i sam obrok – takozvani “fast food”. Na “razvijenom zapadu” (misli se isključivo na ekonomsku razvijenost) odavno važi pravilo da je vreme novac, a potreba čoveka za uzimanjem hrane je samo jedno malo gubljenje vremena. “Fast food” restorani su zato postali kao benzinske pumpe: do njih se dolazi kolima, hrana vam se ubacuje kroz prozor i vozite dalje jedući. Radni čovek “razvijenog zapada” je tako postao mašina u koju svakog dana treba što brže sipati “gorivo” i “ulje” kako bi radila dalje.

Za razliku od prave mašine koja se, u slučaju da ne dobija adekvatno gorivo, zaguši i odmah prestane da radi, “humana mašina” ne reaguje na isti način. Ljudski organizam, pošto nije mašina, u slučaju da ne unosi kvalitetno gorivo može još dugo da radi, jer je organizam sposoban da hranjive sastojke uzima iz sopstvene rezerve. To izgleda kao neka vrsta pozajmice i preraspodele u okviru samog organizma.
Ali, ukoliko se u dugom vremenskom periodu ova “pozajmica” ne nadoknadi, čitav organizam počinje da slabi i postepeno se raspada. Kao kuća kojoj ste podrili previše nosećih zidova.
 
DA LI JE JE HRANA SVE ŠTO SE JEDE?

Mnoge bolesti koje su se pojavile u poslednjih stotinu godina, i za koje zvanična medicina  kaže da im se ne zna uzrok, često su posledica hronične pothranjenosti i poremećenog metabolizma, a da u to niko ne sumnja jer čovek deluje sasvim uhranjeno.

Verovali ili ne ova hronična pothranjenost najrasporostranjenija je u ekonomski najrazvijenijim zemljama i manifestuje se debljinom. Njihova debljina je upravo posledica grozničavog nastojanja organizma da dođe do hranjivih sastojaka koje u njihovim ogromnim stomacima uopšte ne može da nađe. I ma koliko se oni hranili i količinski ubacivali hranu u već prošiene želudce i creva, oni su i dalje gladni. A, onda im  doktori još savetuju da moraju da oslabe…
Na žalost, mnogi ne znaju da je grupa  lekara američkom Kongresu još 1936. godine predočila da je "alarmantna činjenica” da ljudska hrana, voće, povrće i usevi koji se gaje na milionima jutara zemljišta, ne sadrže dovoljne dovoljne količine minerala, što ljude hronično čini neuhranjenim, ma koliku količinu hrane unosili u organizam.

Ovaj dokument (zaveden pod brojem 264 na 74 zasedanju Kongresa) stavljen je, međutim, u arhiv gde je, sve do nedavno, bio nedostupan javnosti.

Evo šta se tu, između ostalog, kaže:
"Laboratorijske analize raznog voća i povrće kao i jaja i mleka pokazale su da ove namirnice ne sadrže ni u približnoj meri hranjive sastojke koji su se u tim namirnicama nalazili nekoliko generacija pre. Naši preci su tako sa manjom količinom hrane unosili sve potrebne sastojke. Tako, na primer, nutricionisti kažu da je šargarepa veoma dobra za vid (sardži vitamin A), ali oni i ne sumnjaju da onog čega u šargarepi po prirodi treba da ima- zapravo nema uopšte ili ima samo u tragovima.”
 
"Ni jedan čovek danas ne može uneti u svoj organizam dovoljno hranjivih materija jer mu stomak nije tako veliki koliku bi količinu morao da pojede da bi uneo ono što mu je neophodno. Zato se mnogi i proširuju u stomaku jer im organizam uporno traži još i još hranjivih materija i oni jedu i jedu, ali se ne snabdevaju onim što im je potrebno".

"Čak i dobro balansirana i naizgled potpuno hranjiva ishrana koja sadrži dovoljno kalorija, izvesnih vitamina ili određene razmere skroba, proteina i ugljenih hidrata -nije dovoljna. Jer, mi danas znamo da ona mora da sadrži i jedan broj neophodnih minerala i mineralnih soli".
“Sa bilo kojim poremećajem ovog balansa , bilo kojim značajnim nedostatakom jednog ili više elemenata, ma koliko majušni bili, organizam postaje podložniji bolesti i kraće živi. Ovo otkriće je jedno od poslednjihi najvažnijih doprinosa nauke problemu humanog zdravlja".

“Imajte na umu”, objašnjavao je dr Northen američkim kongresmenima, “da su minerali vitalni za ljudski metabolizam i zdravlje i da ih nijedna životinja ili biljka ne može priuštiti ukoliko oni nisu prisutni u zemljištu na kome niču i sa koga se hrane.”

“Mi znamo da su vitamini kompleksi hemijskih supstanci koje su neophodne za ishranu i da je svaki od njih važan za normalno funkcionisanje specijalnih telesnih struktura te da poremećaj i bolest nastaju od bilo kog vitaminskog nedostatka. Ali, nije baš uvek shvaćeno da vitamini kontrolišu prisvajanje minerala i da u nedostatku minerala oni nisu funkcionalni. Usled nedostatka vitamina telesni sistem može koristiti neke od minerala, ali nedostatkom minerala, vitamini su beskorisni. Istina je da naša hrana veoma varira u mnogim vrednostima, a neka uopšte nije ni vredna jedenja”.
 
Doktor Norten je dalje naveo da neka zemljišta u SAD, čak i kada nisu bila obrađivana, nikada nisu ni bila balansirana u pogledu minerala, ali da o tome niko nije vodio računa, pa je vršena obrada i dobrog i lošeg zemljišta podjednako.

Siromašni evropski doseljenici koje je Katolička crkva pokrenula u 18 veku na useljavanje u Novi Svet, navodno otkriven tek sa Kolumbom, grozničavo su nastojali da ugrabe što veći komad zemlje u blizini vode. Sva zemlja je za njih bila “slobodna” (nakon genocida nad starosedeocima) i oni su krčmili šume i prerije nastojeći da što veći posed uzoru. Međutim, zbog nedostatka minerala mnogi su imali slab prinos i kržljavu i bolesnu stoku. Oni koji nisu bili u stanju da napuste zemlju ostajali bi ipak na njoj i dalje je besomučno obrađujući.
Kapitalizam i grozničavo nastojanje da se ostvari dobit učinili su da je do 1930. godine u SAD zemljište u Oklahomi, Teksasu, Nebraski, Kanzasu i Ajovi bilo potpuno erodirano.
Ali, dok se u suvim biljkama i zakržljalim životinjama iscrpljena zemlja odmah vidi, to nije bio slučaj sa ljudima.

Zemljište u okolini gradića Midvest Siti izuzetno je siromašno sa kalcijumom. Tri stotine dece u opštini je pregledano i blizu 90 % je imalo loše zube, 69 % je pokazivalo oboljenja i nosa i grla, otečene zljezde uvećane i bolesne krajnike. Više od jedne trećine je imalo oslabljen vid, zakrivljena ramena, krive noge i anemiju.
Neka zaostala deca su “glupa” samo zato jer im nedostaje magnezijum. Mnoga deca "intelektualno ometana" imaju grozničavu potrebu da piju mleko i jedu sir u ogromnim količinama.
 
KANIBALIZAM I OPŠTA NESLOGA USLED MINERALNIG DEFICITA

Mnogi poremećaji zbog nedostatka minerala, naučnicima su odavno poznati. Zna se da miševi kojima se u hrani uskraćuje kalcijum zaostaju u razvoju do jedne trećine. Nedovoljan unos minerala oštećuje im inteligenciju.
Eksperiment je pokazao da se miševi kojima je oduzet u ishrani samo jedan mineral teško snalaze u lavirintu i ne mogu da nađu izlaz. Pored toga menje im se raspoloženje i postaju veoma ratoborni, pa se pretvaraju u kanibale, napadaju druge miševe u zajednici i proždiru ih.
Ako im se u hranu ponovo vrati kalcijum, društvo postaje prijateljsko i vremenom opet svi spavaju mirno na gomili.
 
Slično se događa sa svakim mineralnim elementom koji igra definitivno ključnu ulogu u ishrani. Karakteristika početnih simptoma usled mineralnog deficita specifična je kao i kod bolesti sa deficitom vitamina.

"Izvesna naša stanja više zavise od minerala koje uzimamo nego od kalorija ili vitamina i bez obzira na precizan odnos skroba, proteina ili ugljenih hidrata koje uzimamo ", predočio je doktor Norten još 1936.

Dr Harvi V. Vajli je 1906. godine prvi imenovan na čelo američkog Biroa za hemiju. Ovaj biro je kasnije promenio ime i danas se zove Federalna agencija za hranu i lekova (FDA). Bez odobrenja ove agencije ništa se ne može staviti u promet. Vajli se još tada žestoko borio da ogranči prekoračenje rafinisane i hemijski obrađene hrane. Hemijske kompanije su grozničavo nastojale da ga odatle izbace i to im je uspelo 1912.

Vajlijeva politika je bila da se hrana uzgaja isključivo na prirodno hranjenim podlogama, kako bi sadržavala sve neophodne sastojke. Ali otpor krupnog kapitala je bio ogroman.
Njegova sećanja i dokumenti koji pokazuju njegovu borbu za zdravu ishranu objavljena su u knjizi 1930. nakon što se i tu suočio sa teškom opstrukcijom izdavača. Danas je veliki deo ovih knjiga uklonjen iz svih biblioteka u SAD ili je uništen.
 
Ali, prava “razorna bomba” za ljudsko zdravlje je zapravo “lek” protiv iscrpljivanja zemljišta. To su danas nezamenjiva veštačka đubriva.
 
IZUMITELJ SE ODREKAO VEŠTAČKOG ĐUBRIVA

Izumitelj veštačkog djubriva je proslavljeni nemački hemičar BARON JUSTUS FON LIBIG (1803-1873). On je 1831. postao prava “hemijska zvezda” otkrivši hloral i hloroform (koji lekari koriste kao narkotik). Kasnije je dobio i titulu "oca" organske hemije.

Libig se bavio istraživanjima raznih hemijskih procesa. U fiziologiji životinja počeo je da proučava hemijske i fizičke zakone u održavanju života i zdravlja. Proučavao je vitalne produkte krvi, žuči i urina. Analizirao je sokove iz mesa uspostavljajući kompoziciju kreatina i sarkozina (nitrogene supstance iz mesa i mišića) i proučavao produkte njihovog raspadanja. Klasifikovao je različite članke o hrani u skladu sa specijalnim funkcijama izvedenim u svakoj životinjskoj ekonomiji i razjašnjavao filozofiju kuvanja. I, suprotno mnogim medicinskim mišljenima toga vremena, mislio je da je toplota tela rezultat procesa sagorevanja i oksidacije koja se vrši u samom organizmu. Rezultat ovih njegovih studija je bilo pripremanje hrane za decu od ekstrakta mesa.

Kada je počeo da proučava fiziologiju biljaka, posebno se posvetio poljoprivredi za koju je smatrao da je osnova svake trgovine i industrije, ali koja ne može biti racionalno primenjiva bez shvatanja određenih hemijskih pricnipa koji bi je efikasnije vodili.
Možda ne znate, ali ovo je tipičan satanistički način poimanja sveta, što ne znači da je Libig toga bio svestan. Satanisti smatraju da priroda nije dovoljno efikasna, te da čovek može mnogo toga kreirati bolje (i profitabilnije, naravno). Jer Čovek je, po njima, isto što i Bog.
Tako je 1840. godine u svom radu "Poljoprivreda i fiziologija" Baron Libig odbacio staro shvatanje da biljke crpe svoje hranjive sastojke iz humusa, već je mislio da uzimaju ugljenik i azot iz ugljen-dioksida i amonijaka prisutnih u atmosferi, pa se onda ovi sastojci vraćaju u atmosferu procesom truljenja i vrenjem (fermentacijom), koju je smatrao esencijalnim hemijskim procesom u prirodi dok potaša (kalijum karbonat), soda (natrijum karbonat), kreč, sumpur, fosfor itd... dolaze iz zemljišta.

Ugljen-dioksid i amonijak ne prouzrokuju iscrpljivanje zemlje, ali mineralni sastojci su ograničeni jer zemljište ne može priuštiti njihove neograničene količine. Tako bi, po Libigu, glavna briga farmera bila da obnove zemljište onim mineralima za koje se zna da ih usev najviše sadrži u sebi i koje koristi u svom rastu, a to se nalazi u pepelu useva nakon njegovog spaljivanja.
Njegova teorija je tako pokazivala da postoji “zakon minimuma” za djubrenje useva i on je smatrao da azot, fosfor i kalijum mogu povećati proizvodnju useva proporcionalno. Trebalo je useve samo dohraniti sintetički ovim mineralima.

Nakon nekoliko godina promovisanje ove teorije, ona je prihvaćena i sprovedena u praksu i on je pripremio veštačka djubriva koja sadrže esencijalne minerale zajedno sa malim količinama amonijačkih soli

Prinosi sa primenom veštačkih đubriva su zaista bili ogromni i to sa samo tri minerala. Tako su natrijum, fosfor i kalijum "dokazali" da su u stanju da naprave sintetičko zemljište "dovoljno" da stimuliše rast voća i povrća.

Jedini problem je što su svi ti plodovi bili u ozbiljnom neostatku tragova minerala, dok neke minerale nisu sadržavali uopšte. A bez svih neophodnih minerala vitamini ne mogu da se “transportuju”.

Analizirajući ove nesavršene plodove Libig je sa užasom shvatio šta je napravio. Ipak, smogao je hrabrost i zvanično se odrekao svoje teorije i odbacio ideju o mogućem sintetičkom hranjenju useva:
“Zgrešio sam prema mudrosti našeg Kreatora i primio kaznu za to. Želeo sam da poboljšam Njegov rad, i u svom slepilu, verovao sam da u ovom divnom lancu prirodnih zakona koji povezuje život sa zemljom uvek je podmlađujući, možda postoji neka veza koja nedostaje i koju sam ja mogao da promenim - ja, tako mali i slabašan. Jedino što može opravdati moj pokušaj je okolnost, da je čovek samo produkt svog vremena, da je on samo u stanju da izbegne neka obično uvrežena gledišta koja ga snažno pritiskaju i teraju da prikupi svu svoju snagu i  bori se protiv lanaca mnogih takvih grešaka… Nakon što sam shvatio razlog zašto moja moja đubriva nisu adekvatna, postao sam osoba koja je dobila novi život. Svi procesi obrade zemlje, sada su objašnjeni po svojim prirodnim zakonima. Kada je taj proces sada jasan svima, jedino ostaje pitanje - zašto to nije bilo otkriveno mnogo godina ranije? Ali, ljudski duh je čudan. Šta god mu ne odgovara u njegovom obimu razmišljanja, to za njega i ne postoji”.
 
ZA SATANISTE BOG JE GREŠAN

Ljudima su zapravo odavno poznati brojni načini da se uspori proces trošenja minerala u zemlji: zelenim đubrivom (ostaci biljaka ili zemljani pokrov od useva koji štiti od erozije vetra, zadržava vlag i dodaje nitrogen u zemljište), slaganjem biljaka i životinjskih otpadaka kako bi se zemlju ubacio humus, primena guana (ptičijeg djubriva bogatog nitrogenom posebno kod ptica sa obala mora) i sl. I Biblija je zapisala da se zemlja svakih sedam godina mora ostaviti da se "odmori".

Ipak, preovladala  je satanistička filozofija.

Na žalost, većna ljudi ovaj pojam vezuje za razne verske sekte, mračne rituale na grobovima, nasilje i sadizam. Ali, sve su ovo prazne i izmišljene priče za medije koje treba da skrenu pažnju sa suštine.  A suština je u činjenici da je civilizacija kakvu poznajemo i u kojoj živimo danas nastala u potpunosti na satanističkoj filozofiji i predstavlja produkt satanizma kao vere.
Ova vera smatra da je Čovek Bog na Zemlji koji ima moć da stvara (misli se na brojna tehnička dostignuća) i da prekraja ono što je od prirode stvoreno. Posledice su sledeće: ljudsko stanište kao i moderna filozofija toliko su prekrojeni i odvojeni od prirodnih (božijih zakona) da današnji urbani ljudi teško mogu da prihvate život bez civilizacijskih tekovina; opstanak u prirodi je za urbanog čoveka danas postao veliki problem - on više i ne zna da se samostalno prehrani; ukoliko  bi nedelju dana bile zatvorene sve pekare i prodavnice hrane u gradovima širom sveta milioni ljudi bi poludeli od gladi, pa je život u gradu zapravo postao organizovan i kontrolisan kao radni logor koji čovek ne želi i nije u stanju da napusti; život bez automobila i televizora za mnoge ljude je odavno postao nezamisliv.

Dakle, izvršena je potpuna adaptacija na jedan neprirodan način života, onakav kako ga je osmislio Čovek, a ne Bog.

Kad kažem Čovek, mislim na ljude – bogove organizovane u bratstva i povezane materijalnim interesima. Oni danas čine vrh piramide globalnog korporativnog biznisa koji kontroliše skoro čitavo svetsko tržište. Formalizovanje ovog poretka se naziva Novi Svetski Poredak.
Posledice ovog suštinskog prekrajanja sveta se logično moraju negde manifestovati i to je danak koji se u ekonomski najrazvjenijim društvima već plaća: ljudi više ne mogu da žive bez lekova i lekara (što takođe nekim ljudima – bogovima donosi dobit), a živi se sve kraće i uz sve veću potrošnju hrane (što je takođe dobit za ljude – bogove tj. trgovce hranom).
 
Veštačko đubrivo je nesumnjivo donelo veće useve, veći prinos i bolju zaradu. Baron Justus fon Libig je namerno zaboravljan, (o njemu se ne uči u školama), a lažno đubrivo koga se on odrekao, stavljeno je u promet.

Tako su se mnogi poljoprivrednici vođeni propagandom i lošom podukom preorijentisali sa prirodnog na veštačka đubriva. Znanja o pravom djubrenju zemlje koja su prenošena hiljadama godina sa kolena na koleno, preko noći je promenjeno. Vrhunski proizvod nove poljoprivredne filozofije su superfosfati koje mnogi nazivaju  “majkom“ svih lažnih đubriva.
Mineralni deficit je tako postao opšta pojava u ekonomski najrazvijenijem svetu, upravo onom kome današnja proevropska vlast u Srbiji i ostalim zemljama Balkana teži.
 
I šta ćete sada uraditi kada ste ovo pročitali? Pomišljate da odete u apoteku i tražite minerale u tabletama, zer ne? Tipičan satanistički rezon, naravno. Počeli ste da verujete da čovek sve što upropasti može i  popraviti , jer čovek je isto što i bog stvoritelj. Samo treba novac i dobra apoteka, zar ne?

Ne žurite! Neće vam poći za rukom da tako lako ubacite zravlje u organizam. Jednostavno, Kreator nije izmislio  ni mineralne tablete, ni apoteke, ni lekare da vam zdravlje prodaju. Ono se ne može stvoriti ukoliko ga ne stvori ona ista sila koja je stvorila i samog čoveka. A čovek nije sam sebe stvorio.
 
KAKO PROGUTATI METALNE MINERALE?

Metalni minerali dolaze od kamenih školjki, kalcijum -karbonata, krečnjaka, gline, morskih soli. Previše ovih minerala može imati i toksično dejstvo na organizam, posebno morska so, o čemu će biti reči u posebnom tekstu. Od ovog materijala se spravljaju i mineralni dodaci za ljudsku ishranu. Ali, problem je u njihovoj absorpciji.

Neke životinje mogu ovo lako da absorbuju, ali ljudski organizam teško. Razlog je veličina minerala
u odnosu na veličinu krvne ćelije.

Dakle, da li ste u stanju da progutate celu veknu hleba? Ne, ali ga zato nožem sečete i zubima žvaćete. Krvna ćelija nema nož ni zube, a ipak mora usitniti ovaj ogroman zalogaj. I to je priličan napor za krvnu ćeliju čak i u zdravom organizmu.

Kada se uzimaju vitaminsko-mineralne tablete, metalni minerali i elementi minerala ili njihove soli, u krvi se absorbije samo 8 do 12 %, dok ostatak jednostavno prođe kroz creva.
Da bi rešili ovaj problem, koji im je očigledno bio poznat,  farmaceuti su izmislili sedamdesetih godina takozvane  “uklještene minerale”: obmotali su ih u amino kiseline i proteine kako bi pomogli krvnoj ćeliji da ih “proguta”. Kao kada stavite glistu na udicu. Ovo je doprinelo da se oni apsorbuju u organizmu i do 50 %.

Pa kako onda ljudski organizam uopšte uzima minerale, pitate se. Jednostavno - svi minerali u voću i povrću su u koloidnom stanju.
 
Koloid označava supstancu koja postoji u ekstremno sitnim česticama koje su prisutne u medijima različitih materija. Koloidno stanje je stanje rastvora  (minerala ili neke druge supstance, na primer boje pigmenta) u nekoj soluciji, gde se molekuli te supstance ne razdvajaju u atome kao kod pravog rastvora (natrijum -hlorida kada su soli razdvojene na atome natrijuma i hlorida) već ostaju grupisni i formiraju solutne čestice.

S.S. Vojutski , Rus, napisao je 1975. klasičan tekst o koloidnoj hemiji. Vojutski je o solucijama pisao kao “sistemu molekularmog rasturanja” i “heterogenim - raznorodnim visoko raspršenim koloidnim sistemima”.

Po njemu, koloidni sistemi moraju imati tri osnovne karakteristike:
1. moraju biti raznorodni (da sadrže različite sastojke koji nisu slični)
2. moraju biti multifazni (npr čvrsti – tečni, gasni –tečni, itd.)
3. čestice moraju biti nerstvorljive u soluciji.

Upravo koloidi minerala u biljkama ostaju raznorodni (heterogeni), višefazni i nerastvorljivi u različitim koncentracijama koliko god ih je velik broj pa čak i sve čestice u rasponu veličina koloida.

Biljke konvertuju metalne minerale iz zemlje u ovu formu putem fotosinteze i oni tako postaju deo biljke.  Koloidni minerali su u odnosu na one iz školjki kao kada bi ste uporedili jedenje telećeg steka sa hrskavicom. Psi mogu jesti hrskavicu i kosti, ali ljudi ne.
Svaka čestica koloidnog minerala je stotinama puta manja od neorganske mineralne čestice. Koloidi iz biljaka su najmanje čestice materije koje se mogu podeliti a da i dalje imaju sve svoje odlike. Krvna ćelija je 7 mikrona. Kolidna ćestica je 0,01 mikron ili manje i to je 7 hiljaditi deo veličine krvne ćelije. I to je prava mera za veličinu zalogaja koju krvna ćelija može da proguta.

Da su stvari prirodno doterane do savršenstva govori i podatak da su sve čestice koloidnih minerala prirodno negativno naelektrisane što ih privlači ka zidovima creva koja imaju prirodno pozitivno naelektrisanje, kao magnet gvožđe.

Zbog ovog negativnog naelektrisanja i male težine oni ostaju da lebde u rastvoru i ne prelaze u soliciju, odnosno ne rastvaraju se na atome.
Neorganski minerali imaju pozitivno naelektrisanje i očito nisu ni predviđeni da se absorbuju u ljudskom organizmu. Čak i kada bi ste jeli samu zemlju ne bi ih mogli proguati. Ljudski organizam nije predviđen da absorbije neogranske materije i to čini zato što je prinuđen i zato što mu to prinosimo.

Pored toga mnogi mogu biti i toksični ukoliko se nagomilaju u tkivu. Na primer, jod u koloidnoj formi je jedan od elemenata izuzetno važan za funkcionisanje organizma. Ali, ako bi ste progutali dva -tri zrnca slobodnog joda mogao bi vas ubiti.
Isto je i sa arsenikom, olovom, aluminujumom i drugim mineralima koji se smatraju toksičnim.
 
Doktor Keri Rims, poznati biohemičar i biofizičar, otkrio je da koloidi mogu biti tako mali da priolaze kroz staklo. Ali ni najsitnije nije dovoljno sitno da ne bi bilo složeno. Čak i ove sićušne čestice imaju oko sebe mali “sunčev sistem”, pa tako oko jedne čestice može da kruži još njih nekoliko od različitih minerala. Praktično oni povlače jedni druge.
Doktor Rims je otkrio da ljudski organizam zahteva 84 od 106 poznatih elemenata da bi bio optimalno zdrav. To je daleko više nego što se zvanično proglašava.

U Juti (SAD) u jednom napuštenom rudniku je navodno jedan lokalni rendžer 1925. otkrio velike količine nataloženih vlažnih fosila koji sadrže očuvane minerale u koloidnom stanju i koji se danas ispiraju vodom i prodaju na tržištu kao dodatak hrani. Tu se nalazi otkriveno preko 65 različitih minerala i tragova minerala.
 
ZEMLJA, BILJKE , ŽIVOTINJE , PA LJUDI... A NE OBRNUTO

Dakle, samo biljke mogu uzimati neorganske sastojke iz zemlje i praviti od njih živu organsku materiju koju mi jedemo. Životinje su tu da zemlju konstantno djubre.
Jasno je da je bog stvarao po sledećem redosledu i hijerarhiji koja počinje na zemlji: zemlja, biljke, životinje , pa ljudi. Satanizam nas uči obrnuto: ljudi, životinje, biljke.
Bolesno zemljište znači bolesne biljke, bolesne životinje, bolesni ljudi.

Jedan poznati američki autoritet za ishranu nedavno je rekao: jedini siguran način da se okonča prijemčivost infekcija je snabdevanje kroz hranu  balansa gvožđa, bakra i drugih metala. Organizam snabdeven sa adekvatnom hranom ili još bolje, ako toga ima i previše, od svih potrebnih minarala može takođe koristiti te elemente za proizvodnju imuniteta od infekcija, i to daleko više bilo čega što smo u stanju da proizvedemo veštačkim metodom imunizacije. Ne možete popraviti stanje neuhranjenosti korišćenjem patentiranih lekova.

Pretpostavimo tako da je neki organizam dugo deficitaran sa bakrom ili još mnogim drugim mineralima. U takav organizam (po slovu zakona) ubrizga se obavezno neka vakcina. Šta će raditi imuni sistem sa već izgladnelim krvnim ćelijama? Da li će grozničavo početi da jede sam sebe(kao miševi kanibali) i to tako što će napasti sopstveni centralni nervni sistem i pojesti mijelinski omotač nervnih ćelija. Za fomiranje mijelinskog omotača neophodan je najviše bakar kao dobar provodnik struje.

Ovakvo ponašanje imunog sistema karakteristično je za bolest koja je danas sve rasprostranjenija u modernom svetu, a to je multipla skleroza. Da li je uzročnik ove bolesti možda mineralni deficit?

Ostavljam ovo lekarima da razmišljaju.

                                               TEKSTOVI                                               ARHIVA