MISLI SVOJOM GLAVOM

BEDNI "RIALITI" UMESTO REALNOSTI BEDE

Branko Radun

Moderna civilizacija je odavno iz realnosti iskoračila u različite sfere virtuelne realnosti. Masovna kultura nameće i osvaja milijarde ljudi svojim (post)modernim mitovima i legendama. Moderno društvo je u širem smislu „rialiti” u kome se gotovo svi mi nalazimo, svesni toga ili ne.

Smenjivanje moda i modela virtuelne realnosti koje nam se nude i nameću kao „prava realnost”, preko primamljive formule „bekstvo od loše realnosti”, se dešava kao u nekom kaleidoskopu, jedna slika i konstrukcija zamenjuje drugu. Tako je i u popularnoj muzici, s vremena na vreme, dolazilo do smene pravaca i stilova, sve sa namerom da se stekne utisak o navodnoj velikoj i korenitoj promeni koja se dešava. Mase gladne novog i neobičnog su tražile novo i u onom što je zapravo reciklirano iz istorijskog đubrišta moderne kulture.

Kao klinci smo pratili kako je posustali rok, koji je otišao u dekadentnu rokoko fazu, bio zamenjen svedenim i svesno prostačkim pankom. Pank nije, naravno, bio samo performans prostaštva i grubijanstva, on je oslobađao i zapretenu i potisnutu socijalnu energiju, tako da se ona zarad održavanja sistema izduva u što jalovijem pravcu. No, ono što je bilo zanimljivo u panku, osim mračne i destruktivne ikonografije, je i skoro odmah proglašavanje kraja istog kroz grafite na kojima je pisalo „Punk`s not dead”. Pank je kontrolisao socijalnu frustraciju i agresiju mladih Britanaca, a zatim i drugih modernih društava, na način koji ne ugrožava sistem. Kao fenomen, pank je promovisao, ne neki konstruktivni otpor nepravednom sistemu, već besmisleno nasilje i socijalni nihilizam. U njemu je bilo mesta za različite sadržaje, pod uslovom da su u skladu sa njegovim agresivnim i nihilističkim životnim stilom.

Međutim, nije nam tema toliko pank, koliko jedno njegovo kultno medijsko čedo. Verovatno se sećate serije „Maks Hedrom”, koja se na našoj televiziji prikazivala krajem osamdesetih? Izvedena iz jednog „sajberpank” filma, ova serija je domaćoj publici, sasvim nespremnoj na sve što će uslediti na ovim prostorima, ipak prikazala, kao na dlanu, borbeno polje na kome će se odvijati teške zloupotrebe moderne tehnologije, sposobne da kreira „virtuelnu” stvarnost i „virtuelne” ličnosti.

Koliko god bili konfuzni i film i serija, ipak, najavljuju sve bitne koordinate u kojima se počela kretati kultura u praskozorje digitalne ere: sniženje kamatnih stopa (u engleskom jeziku se za ovo koristi žargon Maximal Hedroom), tehnologija uticanja na podsvest publike putem medija, korupcija, pohlepa, korporativni kapitalizam u advertajzingu, preuzimanje kompanija, kloniranje, trgovina organima, terorističke akcije, sklonost ka anarhizmu, „nju ejdž” religioznost, medijska cenzura, veštački razvoj inteligencije, neženjeni efekti informatičkog razvoja.

Glavni junak serije je „mreža”, tj. advertajzing korporacija koja je postala sajber ličnost, razvijena na osnovu nekad stvarne fizičke ličnosti. Opkoljeni „mrežom”, junaci serije bauljaju po njenom „informatičkom” ili „sajber” prostoru koji je uglavnom virtuelni. Dakle, mi imamo posla ne više sa ljudima, već sa «mrežom» ili «sistemom» koji želi sve da zna i kontroliše. Stoga taj Sistem nije personalan, već je on u suštini bez-ličan i anoniman, a ljudi su tek šrafovi u tom gigantskom mehanizmu ili «mreži».

Maks Hedrom je postmodernistički izlomio i vreme i prostor, sve je tu pomešano i često nelogično. A, ipak je ovakva, na momente apsurdna, tv serija bila globalni tv hit. Ovim je, konačno, i u pop kulturi došlo do obračuna i sa ličnošću i sa moralom i sa vremensko-prostornim kontinuom. Junak može biti izlomljene, višestruke i šizoidne ličnosti, sam protiv sebe okrenut i slično tome. U „sajberpank” ostvarenju je nihilizmom napadnut sam etos, a što dramaturški do tada nije bilo moguće u pop umetnosti. Osim toga, „Maks Hedrom” je narušio i tok vremena u umetničkom delu. Na taj način su „abgrejdovani” pankeri preokrenuli „flešbekove” na naličje. Tada je to izgledalo paradoksalno, a publici je i danas nerazumljivo. To što je nerazumljivo, ne znači samo po sebi da ima neki duboki smisao. Naprotiv. Sve ovo se desilo u doba kada je Frensis Fukujama objavio „Kraj istorije”, a Art of noise objavili nosiocima ukusa proizvedenog u „Fabrikama snova” kako virtuelni likovi stalno sanjaju, ali ne spavaju (vidi spot Art of Nosie: Paranomia). Mi smo doživeli krvavi kraj jedne države-sistema-ideologije, a ceo svet ne prestaje da doživljava «kraj istorije».

Iako je „sajberpank” serija „Maks Hedrom” bila daleko ispred svog vremena, zaboravljena je kao tehno-kič tadašnje tv produkcije, i u evroatlantskom svetu nije doživela druga izdanja osim u VHS formatu. Iako su ga tek pre nekoliko godina Japanci „ripovali” i prilagodili DVD formatu, za gledanje „Maks Hedroma” nedostaje elementarno interesovanje u «sajber zajednici» čije je proročansko ostvarenje. Kao u „Imenu ruže” Umberta Eka, „civilizacija” se zatvorila u „digitalni format”, zadržavajući u nedostupnoj kuli zastarelih formata sadržaje koji je demistifikuju. Tako je otprilke bilo i sa Maks Hedromom.

Nešto paralelno se desilo i u svetu pop-muzike. Naglašavanje ličnosti izvođača postalo je prevaziđeno. Došlo je do poplave interpretatora, «puštača» muzike (di-džejeva). „Prsonaliti” je zamena za personalno, on je samo medijska maska koju neko nosi, a može da je nosi bilo ko. Prepariran u vremenu, kult Džegera i Madone je usrdno, ali samo formalno poštovan poput (post)paganskog kulta „nepobedivog sunca” u kasnoantičkom Rimu, postao je apstraktni korporativni brend. Nešto što svi znaju i čije svetkovine okupljaju, ali bez religijskih uverenja i posvećenosti. To je kao atraktiva utakmica koju posmatraju svi, ali gotovo niko aktivno ne učestvuje. Predstava za mase, izduvni ventil za mlade i agresivne u civilizaciji spektakla.

Sada kad smo preplavljeni hiperrealističkim filmovima i serijama, poludokmentarnim i rialiti programima, i dalje se oseća glad za realnošću. Rialiti programi su zamena za realnost, a zapravo još više uvlačenje gledaoca u medijsku virtuelnu «realnost». Rialiti programi nas zavode pseudorealizmom, nastoje da „realost” učine zanimljivijom, da otkriju prljavi veš putem nadzora nad privatnim životom (Veliki Brat), pa najzad i da razotkriju intimu (Trenutak istine), bez obzira koliko je šta «usmeravano» i «nameštano». Postala je važna izluzija „realnosti”, a sasvim je postalo nebitno „gde je tu realnost”. Realnost je bedna i surova i zato nam se nude rialitiji.

Tako je i u Srbiji danas - vladajuća ekipa je došla na vlast tako što je ponudila medijsku obmanu «politički rialiti» u vidu gotovo opipljivih 1000 evra svakom, preko «performansa» ugovora o strateškoj investiciji Fijata u «srcu Šumadije» do otvaranja prostora za «200.000 novih radnih mesta». Ovde nije bila toliko reč o prostom obećanju koliko o kreiranju jedne slike virtuelne budućnosti u kojoj će Srbija biti bogatija i srećnija. Vladajući establišment je imao medijsku dominaciju, gurao je svoju «obećanu budućnost», a sa druge strane, ostali politički i medijski akteri, nisu imali adekvatan odgovor i da razobliče ovu obmanu. Potcenili su značaj medijskog kreiranja stvarnosti i moć «rialitija» u realno očajnoj, ojađenoj i siromašnoj Srbiji.

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

KOLIKO JE OPASAN ORVELOVSKI "RIJALITI SVET" ?

pripremio Vanja J. Vučenović

O tome koliko je, u stvari, poguban uticaj televizije kao i svojevrsne poplave postmodernih rijaliti programa pokazao je i dokumentarac francuskih autora, u okviru koga se prikazuje kako takmičari probnog rijalitija "La zone extreme" bez problema pristaju da muče jedni druge elektro-šokovima, pa čak i ubijaju. Manipulativne metode i tehnike kontrole uma, emocija i ponašanja koje se danas gotovo neskriveno sprovode nad "zamorčićima" savremenih rijalitija, bude opravdanu zapitanost prosečnog čoveka, kakva je to sudbina rezervisana za njega u nadolazećem kontrolisanom svetu Orvelove 1984. Sa punim pravom se pitamo da li je ljudska sloboda postala prevaziđena kategorija i da li mi svi igramo već neku svoju unapred određenu ulogu u globalnom rijalitiju koji nam se svakodnevno odvija pred očima.      

"Godinama se na televiziji prikazuju sve ekstremniji programi u kojima se takmičari ponižavaju i muče. Hoćemo li uskoro videti i ubistvo u udarnom terminu?", pitao se glas u pomenutoj dokumentarnoj emisiji "Le Jeu de la Mort" ("Igra smrti)".

Kreatori programa okupili su takmičare i ubedili ih da prisustvuju snimanju novog rijaliti programa "La zone extreme" u kojem je jedno od glavnim pravila da se pogrešni odgovori kažnjavaju mučenjem, tj. elektro-šokovima. Takmičarima je prećutano da su ustvari deo eksperimenta i da će "žrtve" biti glumci koji će se pretvarati da trpe bol usled elektro-šokova.

Iako su poverovali da stvarno muče "žrtve" i čuli ih kako zapomažu i mole za milost, takmičari su nastavljali sa zadavanjem elektrošokova. Čak i kada su mislili da će elektrošokovi bili fatalni po takmičara, većina učesnika nije otkazala poslušnost i odbila da pritisne dugme.

Lažni rijaliti imao je i hostese i publiku, koja je "navijala" za "mučitelje"Navodeći podatak da je osamdeset odsto učesnika pristalo da zada elektro-šok od 460 volti iako je znalo da će to usmrtiti "žrtvu", autori su pokušali da alarmiraju javnost i ukažu koliko može biti opasan uticaj rijaliti programa, koji učesnicima "ispiraju mozak". U takvim uslovima učesnici su spremni i da ubiju, poruka je autora.

"Dokumentarac pokazuje koliko su učesnici ovakvih programa spremni da idu protiv svojih moralnih principa kada im bude naređeno da urede nešto ovako ekstremno", kažu autori, prenosi BBC.

"Kada smo krenuli da snimamo, nismo ni sanjali da će rezultati biti ovako porazni. Jedna učesnica je pristala da muči druge iako su joj baba i deda bili žrtve holokausta. Jedan takmičar nam je rekao da je to radio jer se plašio da ne pokvari emisiju", dodao je jedan od autora, inače poznat po šokantnim dokumentarcima.

Samo 16 učesnika je odbilo da muči druge takmičare i otišlo sa snimanja, prenose francuski mediji.

Kritičari i novinari su, međutim, dočekali ovaj program na nož, i istakli da su u njemu korištene iste manipulativne tehnike kao i u rijaliti programima na čiji poguban uticaj žele da ukažu.
Kritike su došle i od strane socijalnih psihologa koji naglašavaju da televizija ne predstavlja nikakav specijalan "teren" na kojem se učesnici ne mogu odupreti autoritetu (što su autori hteli da pokažu), već da ona predstavlja samo jedan "kontekst" u kojem je takvo ponašanje vidljivo.

Ovaj dokumentarac napravljen je po ugledu na poznati eksperiment američkog socijalnog psihologa Stenlija Milgrama 1963. godine. On je, u pokušaju da shvati ponašanje nacista koji su slepo izvršavali naređenja i vršili masovna ubistva u logorima, izveo eksperiment sa volonterima. Oni su bili "izloženi" autoritetu koji im je izdavao naređenja da zadaju elektro-šokove u slučaju da "žrtve" pogrešno odgovore na neko pitanje. Dve trećine volontera nisu mogli da se suprotstave autoritetu i bili su spremni da ubiju.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

KJOTOIZAM – NOVA GLOBALNA RELIGIJA ZA PLJAČKU I PLAŠENJE NARODA?

Piše: Ivona Živković

Tehnika vladanja ljudima od pamtiveka počiva na sistemu ubeđivanja i prinude.

Za ubeđivanje masa potrebni su vladari koji znaju lepo da zbore i imaju harizmu, ali biti vladar sa ovim darom je vremenom postala i čista lutrija. Zato su pojedini vladari došli na ideju da one koji lepo zbore i imaju uticaj na ljudsku psihu angažuju da im obavljaju taj posao.  Hiljadama godina ovaj posao ubeđivanja i zastrašivanja su radili sveštenici. Dovijali su se na razne načine kako bi narod preko religije držali pod stalnim strahom i poniznoću.
Vremenom su neki sveštenici i sami počeli da kuju paklene planove u nameri da doskoče svojim vladarima i svojom veštinom baratanja ljudskim dušama preko intriga i zavera preotmu vlastelinima dobar deo bogatstva i uticaja.

Borba crkve i vlastele tako se odvijala vekovima i istorija je beleži kroz krstaške ratove , međudržavne sukobe, ali i građanske revolucije i ratove.

Kada bi narod  shvatio da  i jedni i drugi zapravo rade isključivo na punjenju sopstvenih džepova, postajao bi  nepoverljiv prema mnogim “božijim izaslanicima”, tražeći neke druge u koje bi imao više povrenja.  Tako se i crkva vremenom cepala i reformisala. Ali tvrdo jezgro je nastojalo da ima globalnu vlast i uticaj.
Trebalo je zato smisliti novu caku - dati narodu da naizgled sam vlada sobom i bira svoje vođe. Tako je nastala demokratija.  Umesto svesti da su robovi i kmetovi, uvedena je postepeno u podanike svest da su sami krojači svoje, uglavnom, zlehude sudbine. Jer i dva svetska rata u dvadestom veku vođena su pod rukovodstvom “demokratski izabranih vođa”. Epilog – milioni mrtvih i osakaćenih , te ekonomsko razaranje ogromnog broja država.  Zlato je otišlo, zna se,  u pravcu Vatikana. I sve to je, naizgled, bila “narodna volja”.

Ono što većina ljudi i danas slabo primećuje je da su “narodne vođe” zapravo perfektno instruirane i odnegovane da narodu plasiraju ono što je formalno u njegovom interesu, a suštinski u interesu crkve i podobne vlastele. Na primer, malo je poznato da je Adolf Hitler, pre nego što je ubačen na političku scenu Nemačke, bio na “maloj obuci” u Londonu gde je, verovatno, podučen kako nemačkom narodu lepo da zbori, a tajnu rasnu teoriju spakovanu u knjigu “Majn Kamf” mu  je najverovatnije napisao  jezuitski sveštenik Otac Stemfl koji je, zvanično, “samo” složio tekstove u knjizi.

Ti moderni, obučeni, “lideri”  od kojih neki  i sami postanu ubeđeni u svoju mesijansku ulogu i danas se zovu “demokratski izabrani političari”, državni lideri i društveni aktivisti.

Dakle, treba im samo dati zadatak u vidu smernica, naučiti ih otmenom liderskom ponašanju, i pustiti ih kao glumce u reality shaw... Efekat njihovog delovanja je katastrofalno "potapanje" država i naroda.

Moderna komunikacija i nametanje stavova narodnim masama danas najviše ide preko medija, pa su vrata preko 95 posto najuticajnijih globalnih medija, kojima upravlja isti vladarski klan, njima uvek otvorena za unapred režirane nastupe.

Tako se ovi profesionalni ubeđivači masa uz potporu ogromne finansijske sile,   žestoko angažuju za “opštu stvar” predstavljajući sebe kao političke mudrace ili vrhunske humaniste i dušebrižnike, dok se iza čitave igre zapravo nalazi interes veoma male grupe kapitalista u službi vrhovnih vladara.

Jedan takav od malih nogu odnegovani i školovani aktivista je bivši potpredsednik SAD Al Gor i neuspeli kandidat za predsednika. Danas voli da kaže da je jednom bio "budući predsednik SAD". On je bio i stipendista Rokfeler fondacije i potpredsednik Rokfelerovog predsednika SAD, Bila Klintona (takođe pripremljenog odavno za tu funkciju). Postoje i tvrdnje da je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelera, koji je u vreme Bilovog rođenja bio guverner zabite države Arkanzas. Kako bi se jedan provincijski advokat uspeo do samog vrha Bele kuće,  može biti  zasluga samo postojanja tajnog “mehanizma” koji je na isti način danas tu postavio jednog potomka kenijskih robova (koji lepo zbori, kao pravi sveštenik, i otmeno se drži).

Ali, ko veruje u narodnu volju, neka mu bude po volji.

Al Gor je poslednjih 10 godina vodeći aktivista za “zaštitu čovečanstva” od predstojećih, navodno,  katastrofalnih klimatskih promena koje će obuhvatiti čitavu planetu Zemlju.
On je ovih dana u Kopenhagenu ponovo bio u centru medijske pažnje  nastojeći da čelnike država potpisnica Kjoto sporazuma ponovo ubedi u opasnosti koje čovečanstvu i planeti Zemlji prete od  globalnog zagrevanja, koje je već u toku, i posledica je upravo ljudskih aktivnosti zbog emitovanja štetnih gasova u atmosferu.

Koliko pažnje  najuticajniji globalni mediji poklanjaju ovom problemu , već i vrapci znaju, pa se sve više pojavljuju i sumnje u dobre namere ovog iskusnog političara i klimatskog lobiste koji zapravo nastoji da izdejstvuje gvozdene međudržavne sporazume koji će tačno definistai globalni industrijski razvoj na svim kontinentima, ali i punjenje posebne globalne kase nazvane "klimatski fond" kojim će se , navodno,  omogućiti  smanjenje emitovanja štetnih gasova. Količina novca koja bi se iz državnih budžeta ubacila u ovaj fond i onda kanalisala po volji njegovih kontrolora , proteže se samo za početak na oko 100 milijardi dolara. Ukupno je predviđeno da se sakupi nekoliko triliona dolara.

Šta je veća laž: "globalno zagrevanje" ili "oružje za masovno uništavanje" Sadama Huseina?

Ali,  meta njegovog ubeđivanja su uglavnom političari i laici za klimu. Mnogi stručnjaci, koji o ovoj oblasti ipak nešto znaju, Al Gora jednostavno nazivaju - lažovom.  Naučne podatke sa kojima on barata nazivaju običnim mitovima tj. izmišljotinama zasnovanim na nepouzdanim procenama koje se vešto plasiraju preko medija i podobnih korumpiranih naučnika. Svi oni  su deo logističke mreže napravljene da zastrašuje narode širom sveta ne birajući sredstva da ostvare svoj cilj.

Al Gor je snimio i dokumentarni film “Neugodna istina” koji ima isključivo za cilj da slikovito zastrašuje gledaoce širom sveta.

Zanimljivo je da se zaštitom životne sredine, kao aktivista, bavi i mladi Dejvid de Rotšild,  jedan od članova najbogatije dinastije sveta koji je čak izdao i knjigu o predstojećem globalnom otopljavanju, ali otkrivajući i da će za to biti zaslužna i Majka Priroda, odnosno konstelacija planeta u Sunčevom sistemu.

POLITIČKO TELO PREDVIĐA KLIMATSKE PROMENE

Glavno telo za  zastrašivanje je ipak Međudržavna komisija za klimatslke promene pri UN (Intergovernmental Panel on Climate Change -IPCC), koja kordinira sa 187 država potpisnica Kjoto sporazuma, saglasnih da se smanji emitovanje štetnih gasova u atmosferu.
Nakon Kjota održana je i konferencija o klimatskim promenama na Baliju (decembra 2007)  gde je doneto više ključnih odluka u skladu sa “Kjoto protokolom” i utvrđen  je detaljan plan o transferu tehnologija u budućnosti i formiranju pomenutog  “klimatskog fonda”.

Ono što mnogi previđaju da je  IPCC samo političko, a ne naučno telo.

Ruska Akademija nauka tvrdi da za iniciranje Kjoto sporazuma ne postoji naučna osnova.
Andre Ilarionov savetnik predsednika Putina nazvao je čitavu ovu igru “kjotoizam” i definisao je kao “jednu od najagresivnijih, i najdestruktivnijih ideologija koja je nametnuta nakon kolapsa komunizma i fašizma”.

Dr Hendrik Tenekes, penzionisani direktor  istraživanja pri holandskom Kraljevskom meteorološkom institutu  kaže da  je “proces razmatranja IPCC prepun velikih pukotina i da ovo političko telo UN namerno ignoriše model promena klime koji je stvorio najistaknutiji meteorolog 20 veka, Edvard Lorenc.

PREDVIĐANJE KLIME JE NEMOGUĆE!
Lorenc je još 1963. objavio svoj rad o tome da je tačno predviđanje klimatskih promena - nemoguće.   Kasnije je ovo dopunio  tvrdnjom da neki tako sitni parametri u pravljenju kompjuterskog vremenskog modela mogu izazvatiu potpuno drugačije ponašenje, pa  čak dovesti do stvaranja haosa u takvom modelu. Lorens se često naziva i autorom  “teorije haosa”.

Tako je 1972. Lorens  izašao sa svojom teorijom “leptirov efekt” koja tvrdi  da mali poremećaj sa energijom koju oslobađa lepršanje leptirovih krila u određenim okolnostima može podstaći  ogromne posledice. On je svoju teoriju formirao postavljajući neobično pitanje:   “Da li u predviđanju tačne vremenske prognoze mahanje krila leptira u Brazilu može prizvesti tornado u Teksasu?”. Radi se  o tome da postoje mnogbrojni parametri koji bi u takav model predviđanja morali svi da budu uključeni, pod uslovom da su precizno izmereni, a ako bi se samo u jednom potkrala greška, čak manja od 0,1 procenat merne jedinice, efekat bi mogao biti i potpuno haotičan.
Tako je on i zaključio da su klimatske promene zapravo uvek jedan haotičan proces , a neki delovi tog procesa su i danas teško ili uopšte nisu shvatljivi. Da podsetimo da su po teoriji o električnom svemiru sve klimatske promene na Zemlji uslovljene kretanjem naelektrisanja u kosmičkoj plazmi, te da oluje i munje zapravo dolaze iz svemira.

Dakle, po Lorensu, niti jedan kompjuterski model klimatskih promena nikada neće moći da predoči precizno šta će biti u narednih 100 godina.

Zato nije iznenađenje  što se gotovo svi eksperti za kompjutersko modeliranje klime  slažu da ne postoji za sada mogućnost da se napravi model sa tačnim klimatskim predviđanjima ni kada je u  pitanju regionalna klima.

MITOVI I ČINJENICE O KLIMI

Profesor Robert E. Karter je pomoćni istraživač u  Pomorskoj geofizičkoj Laboratoriji univerziteta “Džejms Kuk” u Kvinslendu i “Univerziteta Adelaida”. On je geolog specijalizovan za paleoklimatologju, podmorsku geologiju i nauku o prirodnoj sredini.
Karter je jedan od žestokih kritičara onoga što poslednjih godina po ovom pitanju radi Al Gor.
Karter tako primećuje da zagovornici ove teze o globalnom otopljavanju  uopšte i ne barataju naučno dokazanim činjenicama već frazama i izmišljotinama koje su u oblikovane kao nekakve naučne činjenice, ali one to nisu.  On je zato čitavu aktivnost Al Gora vidi kao jedno spercifično uobličavanje nove globalne religije.

Pored ovoga Karter je napravio i svoju analizu o metodologiji vođenja čitave kampanje Al Gora iz čega se vidi da je ona veoma studiozno osmišljena kako bi se izvrtanjem pojedinih naučnih činjenica preko medija izveli upravo oni zaključci koji potvrđuju ispravnost čitave teorije o nastupajućim klimatskim promenama koje su navodno posledica ljudskih aktivnosti.

Profesor Karter ove mitove Al Gora zato pobija u svom tekstu “Deset mitova i deset činjenica o klimatskim promenama”.

Tako, po profesoru Karteru,  podatak da je prosečna globalna temperatura (PGT) porasla u proteklih nekoliko godina, kao i da je krajem 20 veka dostigla magnitudu porasta bez presedana – predstavlja običan mit. Istina je da PGT nije porasla od 1995. i čak je opala 2002 .godine, uprkos povećanju količine CO2 u atmosferi od oko 8 posto na osnovu merenja koja su počela od 1995. Krajem 20 veka PGT je rastao po stopi od 1 do 2 stepena Celzijusova po veku, što je potpuno u okviru brzine klimatskih promena u poslednjih 10 000 godina. “PGT je je mnogo puta u geološkoj prošlosti Zemlje bio viši nego danas”, tvrdi Karter.

Takođe je potpuno nepouzdana tvrdnja da je PGT bio reletivno nepromenjiv u dugom periodu postojanja ljudske civilizacije, a da je onda  1900 godine, sa početkom industrijalizacije, naglo došlo do njegovog porasta. Nepouzdano je i da će, po grafičkom prikazu Mann, Bradley & Hughes tokom sledećih 100 godina kriva koja predstavlja PGT stalno biti u usponu, što znači da će temperatura u tom periodu stalno rasti.

Karter tvrdi da je ovaj grafički prikaz sa krivom u obliku hokejskog štapa izveden na osnovu statističke veštine i doterivnja. On zapravo tvrdi da nema ni jednog ubedljivog dokaza da je klima na Zemlji u prošlosti bila nepromenjiva, niti dokaza da su klimatske promene u 20. veku neuobičajene.
Klima se oduvek menjala i menjaće se i to nema nikakve veze sa aktivnostima ljudi na planeti,  tvrdi profesor Karter. Prema tome, nikakva reorganizacija rada globalne ljudske društvene zajednice to ne može sprečiti.
Nije adekvatno ni povezivanje porasta PGT krajem 20. veka sa pojavom brojnih jakih orkanskih oluja i tormada, s obzirom da se  mnogi naučnici i meteorološki eksperti  slažu da ne postoji porast intenziteta oluja koji prevazilazi okvire onog što je odavno udruženo sa  prirodnim varijacijama klimatskog sistema.

AKTIVNOSTI LJUDSKE ZAJEDNICE NE MOGU ZAGREJATI PLANETU

Tačna temperaturna merenje načinjena pomoću meteoroloških balona i satelita krajem 1950. pokazuju da od 1958. nema atmosferskog zagrevanja. Naprotiv, prosečna merenja temperature na površini zemlje beleže otopljavanje za oko 0, 40 stepeni preko proseka za isti period od 1958. Mnogi naučnici čak misle da je i ova termometarska beleška samo posledica efekta nazvanog “ostrovo urbane vreline”, ali i drugih veštačkih činilaca.

Naime, “ostrvo urbane vreline” obuhvata samo velegradski prostor koji je značajno topliji nego okolni ruralni delovi. Fenomen je prvi put uočen još 1810. Otkriveno je i da je u pojedinim urbanim regionima razlika u temperaturi obično veća noću i najočiglednija je kada je slab vetar. Sezonski gledano, “ostrvo urbane vreline” se uočava i leti i zimi. Glavni uzrok ovoga  efekta je modifikacija temperature na površini tla gde se u gradovima koriste materijali koji zadražavaju toplotu (asfalt, beton, mermer).
Ispuštena energija od zagrevanja stanova je tek na drugom mestu kao uzročnik zagrevanja na ovom “urbanom ostrvu”.
Što su veći ovakvi populacioni centri  veći je i prostor na kome se ovakav efekat javlja.

Karter dalje tvrdi da bi bilo kakvo dodatno zagrevanje Zemlje koje bi moglo eventualno biti posledica ljudskih aktivnosti iznosilo manje od 1 stepena C.
“Uprkos utrošku više od 50 milijardi dolara  na traženje uzročnika  veštačkog zagrevanja od 1990. godine , do danas niti jedan nedvosmislen antropogenični signal nije identifikovan u formiranju globalnog temperaturnog obrasca”, tvrdi profesor Karter.
 
BEZ GLOBALNOG EFEKTA STAKLENE BAŠTE  NEMA NI ŽIVOTA KAKVOG DANAS POZNAJEMO

Stalno pominjanje “efekta staklene bašte” je takođe neutemeljeno kada su u pitanju strahovanja od globalnog zagrevanja. Naime, bez ovog efekta kao prirodnog fenomena, prosečna temperatura na površini Zemlje bi verovatnije bila -18 stepeni C umesto ujednačenih  +15, a što je zapravo idalan preduslov za opstanak formi života kakve danas poznajemo.

Što se tiče “povećanja koncetracije CO2 u atmosferi” i njegove “pogubne uloge” treba imati u vidu i to da je ugljen-dioksid sporedan gas u “globalnoj staklenoj bašti” (približno 26 posto), odgovoran za zagrevanje  samo 8 stepeni C u stvaranju efekta staklene bašte od ukupno 33 stepena C. Inače, od ovih 33 stepena samo 25 posto se može pripisati ljudskim aktivnostima (i to je zagrevanje od oko 2 stepena C). Najviše ovom efektu doprinose isparavanja vode i do 70 posto, pa je tako vodena para najvažnoji gas koji utiče na stvaranje efekta staklne bašte, a ne ugljen dioksid.
Atmosferski ugljen-dioksid je zapravo korisno veštačko đubrivo za biljke,  posebno žitarice i pomaže im u efikasnoj evapotranspiraciji.

    Profesor Karter dalje navodi i da  na obe vremenske geološke skale, od jedne godine i do 100.000 godina, atmosferske promene zapravo prethode promenama koncentracije CO2. Ugljen dioksid zato ne može biti primarni agent koji će podstaći rast temperature  (mada porast CO2 prouzrokuje  jednu blago opadajuću pozitivnu temperaturnu povratnu spregu)

Tvrdnja Al Gora da će dalje dodavanje  CO2 u atmosferu od industrijskog zagađenja prouzrokovati opasno zagrevanje planete i otopljavanje  leda je čista izmišljotina.

Takođe je netačna tvrdnja  da se samo promenama u aktivnosti Sunca ne mogu objasniti nedavne promene u prosečnoj globalnoj temperaturi (PGT) . Naprotiv,  emitovanje energije sa Sunca menja se na nekoliko načina na više vremenskih skala (uključujući cikluse od 11, 22 i 80 godina) i ima odlučujuće efekte na Zemljinu klimu.

Dok su promene u vidljivoj radijaciji male, promene u fluksu čestica i magnetnog polja, poznato je, imaju jak klimatski efekat.

Više od 50 posto u porastu  PGT-a  koji iznosi 0,8 stepeni C tokom 20.veka može biti posledica promena na Suncu.

I za tvrdnju takozvanih kjotoista da će zagrevanje od 2 stepena C imati katastrofalne posledice na ekosisteme pa samim tim ugroziti opstanak ljudske vrste, profesor Karter navodi kao čistu laž.

Po njemu, jedna promena od oko 2 stepena C bi bila sasvim u okviru prethodnih prirodnih temeperaturnih skokova. Ekosistemi su se već mnogo puta adaprirali na takve promene od kada je sveta i života. Rezultat toga je proces nazvan evolucija. Ljudi su se vremenom adaptirali na sve klimatske ekstreme – pa žive od Afrike do Grenlanda.

Ne treba verovati ne raznim kompjuterskim modelima koje kjotoisti pokazuju demonstrirajući da će prosečna globalna temperatura u predviđanjima u narednih 100 godina porasti čak za 6 stepeni. Karter tvrdi da su tu radi o determinističkim kompjuterskim modelima (programiranim da pokažu baš to ) pošto drugi, isto validni (empirijski) komjuterski modeli predviđaju, verovali ili ne -  zahlađenje.
Što se tiče tvrdnje kjotoista da je  današanje topljenje leda na severnom i južnom polu događaj bez presedana, Karter predočava  činjenice da su zapravo oba ledena pokrivača, i grenlandski i antarktički, danas debljini i koncentraciji na svom vrhuncu.

Led na moru oko Antarktika dostigao je rekord u prostoru 2007. godine, a temperature u arktičkom regionu upravo sada dostižu nivoe prirodnog zagrevanja koje se dogodilo i početkom 1940 i region je tada bio topliji nego u  prethodnom periodu.

Karter pobija i tvrdnju kjotoista da se zbog topljenja leda na polovima podiže nivo mora, i otkriva da se nivoi mora menjaju s vremena na vreme i od mesta do mesta.  Između  1955 i 1996 nivo mora, na primer, oko ostrva  Tuvalu u Polineziji pao do 105 mm ( 2.5 mm godišnje je opadao). U globalu prosečni nivo mora je statistička mera koja nema vrednost za bilo kakva dugoročna planiranja u vezi životne sredine. Prosečan globalni rast nivoa mora od 1 do 2 mm godišnje događa se prirodno preko 150 godina i ne pokazuje znake da na njegov porast utiče ljudska aktivnost i industrijalizacija.

IPAK JE NAJVAŽNIJI -NOVAC

Kjoto protokol , koji će koštati nekoliko triliona dolara i biti ogroman  namet zemljama potpisnicima, zapravo neće doprineti nikakvom značajnom hlađenju  planete. Globalna temperatura će po ovoj ceni i na način kako je Protokolom predviđeno do 2050 biti smanjena jedva 0,2 stepena C, pod uslovom da svi budu prvrženi njegovom sprovođenju.

I to je očito i suština čitave igre. Formiranje velikog klimatskog fonda kojim će raspolagati i kojim će upravljati  globalna finansijska oligarhija, uz potpunu kontrolu industrijskog razvoja većine zemalja. Za ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu svi će morati da plate taksu. Ne zaboravite da ko god diše na Zemlji ispušta ugljen-dioskid.

Glavni administrator "klimatskog fonda" bi bio lično Džordž Soros, nadaleko poznati berzanski špekulant i stručnjak za kanalisnje novca raznih fondova. Rasturanje SFRJ i finansiranje balkanskih "nacionalističkih lidera", "paravojski" i lokalnih agenata uticaja ("političke opozicije" i "civilnog sektora") i ratnih zločinaca obavljeno je preko mreže računa koje je nadgledao i Soroš. Tako je građanski rat u SFRJ verovatno finansiran zahvaljujući "filantropima" i njihovim raznim "humanitarnim fondacijama".

Ovi međunarodni fondovi su jako važni jer se papirnim novcem praktično može kupiti svaki politički liderčić, poslanik, novinar, obaveštajac, general u bilo kojoj državi sveta koja ima "demokratiju". Kada u jednoj takvoj državi imate vladu koja je sačinjena od koalicije dve politički i programski potpuno različite stranke (npr. u Srbiji danas su to kolalicija DS-a i koalicija SPS-a) onda možete logično zaključiti šta je njihov politički sukob preko noći prekinulo. Takvih koalicija ima u čitavom svetu.

Tako, srpski parlament februara 2010. treba da donese nekakvu "Rezoluciju o Srebrenici" kojom će država Srbija zvanično sama sebe osuditi zbog državnog zločina u (koji još nije ni dokazan) i koji je "počinila politika Slobodana Miloševića". Sa funkcije predsednika parlamenta sa time će se prva saglasiti izvesna Slavica Djukić Dejanović, provincijski psihijatar po struci iz Rače kod Kragujevca, koja je bila upravo vatreni pristalica takve Miloševićeve nacionalističke politike i visoki funkcioner SPS-a.

Kako je moguće od čoveka sa političkim satvom napraviti majmuna bez ikakvog stava (samo sa željom da ima što više banana)? Šta mislite?

"Ne mislim, dakle, ne postojim kao čovek", zaključio bi filozofski Dekart.

KLIMATOLOŠKA CRKVA ZA PRIKUPLJANJE TRILIONA DOLARA

Psihološki,  svi ljudi na planeti će ovakvom “brigom” kjotoista praktično biti ujedinjeni u velikom strahu i nadi da im je neophodna pomoć i NEKO ko će ih spasiti odvelike klimatske pošasti.
A globalna vera u moć SPASITELJA  zapravo je koren nove religije  kojom će Novi Svetski Poredak sa Svetskom vladom pokušati da objedini čitavo čovečanstvo.  Jedna vlada, jedna banka, jedna religija.

Ipak, ova klimatološka crkva čini se da je samo za ad hoc upotrebu. Za skupljanje para.

GRAĐANI AMERIKE, MORATE PLATITI TAKSU ZA KLIMATOLOŠKU CRKVU AKO VAM JE ŽIVOT MIO! POTREBNO NAM JE 1,2 TRILIONA DOLARA U KEŠU! ODMAH!

JEDAN TRILION DOLARA U KEŠU? DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE KOLIKO JE TO NOVCA ?

POGLEDAJTE !!!

                                      TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O POLIOMIJELITISU I DEČJOJ PARALIZI

KAKO SU TROVANJA SINTETIČKIM PESTICIDIMA POSTALA VIRALNE INFEKTIVNE BOLESTI?

Mnogi lekari se nakon Drugog svetskog rata uče medicini sa apsolutnim poverenjem u istinitost onoga što je u medicinskim knjigama zapisano. Neke naučne tvrdnje za koje postoje naučne reference koje su odavno usvojene u takozvanim zvaničnim i priznatim naučnim krugovima, naučni radovi objavljeni u uglednim medicinskim žurnalima, kao i najveća od svih potvrda - Nobelova nagrada za medicinu, jednostavno ne ostavljaju mnogo mesta za sumnju. Proveriti istinitost ovakvih priznatih naučnih otkrića, jedno običnom studentu ili lekaru gotovo je nemoguće.

Piše: Ivona Živković

Poliomijelitis se i danas opisuje kao teška zarazna bolest, čiji je uzročnik poliovirus koji se nalazi u crevima. On može napasti nervni sistem i izazvati tešku upalu sive moždine. Za samo nekoliko sati tako može doći do blokade rada mišića, a najčešće nastaje oduzetost nogu koja može biti privremena ili trajna, u zavisnosti od oštećenja ćelija u nervnom sistemu. Ukoliko dođe do oštećenja nervnih vlakana koja pokreću mišiće u plućima (bulburni polio), organizam ne može da uzima kiseonik niti bolesnik da guta, pa se oboleli tada moraju hitno staviti na veštačka pluća (respiratore). Nekad su se koristila čelična pluća, koja su funkcionisala kao grudni koš i koja su mehanički ubacivala vazduh paralizovanima. Bolest je često smrtonosna, a mnogi koji je prežive mogu ostati doživotno vezani za invalidska kolica.

Tvrdi se da je poliomijelitis veoma zarazna bolest, koja se prenosi oralno-fekalnim putem. Dečja paraliza je simptom ove bolesti, a ime je dobila po tome što ovaj poliovirus uglavnom napada decu mlađu od tri godine (oko 50 odsto obolelih su deca). Za ovu strašnu bolest konvencionalna medicina tvrdi da joj leka još nema i najbolji način da se spreči jeste imunizacija koja se postiže vakcinacijom. Nažalost, neki obole i pored toga što dobiju vakcinu. Zato je u svim razvijenim i civilizovanim zemljama (znači zemljama gde se autoritet Svetske zdravstvene organizacije apsolutno uvažava) uvedena obavezna vakcinacija dece sa OPV (oralnom polio vakcinom).

Polio vakcinu je na svu sreću neko već izumeo (kad već nije izmislio lek), i to je uradio Džonas Salk 1955. godine. I postao svetski poznato ime u savremenoj medicini. Njegova vakcina je kasnije usavršena (jer se i nije baš pokazala) i napravljena je oralna varijanta dr Alberta Sejbina. O tome kako ova vakcina danas više širi poliovirus nego što ga suzbija, objavila je više radova dr Vjera Šajbner, nezavisni istraživač.
Polio vakcina se daje prvi put svakoj bebi OBAVEZNO kada ona navrši dva meseca, a onda još tri puta na svaka dva meseca. Ukupno se detetu "umrtvljeni" polio virusi ubace četiri puta. Šta su zaista „umrtvljeni“ virusi videćemo kasnije. U SFRJ je obavezna polio vakcina uvedena 1961.

U svetu je zabeleženo nekoliko velikih epidemija poliomijelitisa. Prva velika epidemija je zabeležena 1894, a zatim 1916. Najveća je bila u SAD  u periodu od 1945 do 1949. U epidemiji poliomijelitisa u SFRJ, 1956. godine, registrivano je 854 obolelih. Epidemije se i dalje povremeno pojavljuju.

Poliovirusi (kojih ima bar tri vrste) izazivaju groznicu, povraćanje, konvulcije, oduzetost... Čudno. Pomenuti simptomi su baš karakteristični za razna trovanja.

DA LI JE UZROČNIK OVE BOLESTI ZAISTA VIRUS?

Već smo ranije pisali o tvrdnji poznatog nemačkog virusologa dr Stefana Lanke da nikada do sada niti jedan patogeni virus nije izolovan i da takve proteinske forme koje izazivaju do sada registrovane "zarazne" bolesti, jednostavno -ne postoje. Sa ovom tvrdnjom slažu se za sada samo nezavisni naučnici istraživači, dakle oni čija istraživanja ne finansiraju države niti moćne farmaceutske korporacije koje se bave i proizvodnjom vakcina. Jer, ako nema patogenih virusa, vakcine su besmislene.

Kada je u pitanju poliomijelitis takođe postoje nezavisna istraživanja koja danas većini lekara nisu poznata, pošto su iz medicinskih knjiga jednostavno - izbačena. To su istraživanja koja je vršio dr Morton. S. Biskind nakon izbijanja velike epidemije poliomijelitisa u SAD 1945. I sam predsednik SAD Franklin D. Ruzvelt postao je žrtva ove bolesti.

Velika epidemija poliomijelitisa izbila je u SAD 1945. Veliki broj dece je tada stavljen na "čelična pluća".

Svoja višegodišnja istraživanja u kojima je povezao masovno trovanje pesticidima, posebno DDT-ijem sa epidemijom poliomijelitisa Biskind je objavio 1953. u "Američkom žurnalu za digestivne bolesti". Biskind je tako uočio da je najznačajnija karakteristika sve većeg broja slučajeva poliomijelitisa to što se on identično povećavao kod ljudi i kod domaćih životinja. I epidemija 1945. je nastala istovremeno.

AMERIČKA VLADA PRIKRIVALA MASOVNO TROVANJE?

Dr Biskind je, takođe, primetio da su nikada do tada zabeleženi sindromi u razvoju neke bolesti, počeli da se pojavljuju odmah nakon Drugog svetskog rata i to istovremeno kod ljudi i domaćih životinja.

Kao glavni izvor trovanja video je mleko u kome se našao pesticid.
U ispitivanjima koja je vršio upoređujući simptome trovanja DDT-jem sa simptomima polimijelitisa, nedvosmisleno je uočio da su oni identični. I to se ponavljalo u svim ispitivanjima.

Ali, stav većine naučnika tada je bio da se ne radi o trovanju već o novoj bolesti "X" čiji je uzročnik, do tada nepoznat, virus "X".

Biskind je tada dao i detaljne opise simptoma trovanja DDT-jem kod dece i svi su se poklapali sa simptomima bolesti "X" od virusa "X" . Tako Biskind nalazi da se od blažeg trovanja DDT-jem javljaju i grčevite konvulzije, prvenstveno u nogama. Nekoliko ispitivane dece je zbog toga hramalo dva do tri dana ili nedelju i više. Isti simptomi su se javljali kod pasa i mačaka.
Ali, mogući uzročni odnos bolesti "X" koja je izazvala tešku epidemiju sa 200.000 obolele dece u SAD sa DDT-ijem, američka vlada jednostavno nije želela dalje da ispituje. Biskindove sumnje da je bolest X zapravo trovanje pesticidima, odmah su opovrgnute i odbačene bez ikakvih dokaza da su netačne i neutemeljene.

Na osnovu studije koju je vršio 1948. i 1949, Biskind je zapisao:
"Istovremeno sa nastupanjem ovog poremećaja NAZVANOG bolest "X", jedan broj promena se kod "X" bolesti javlja u slučaju već poznatih bolesti. Najupadljivija je poliomijelitis. U SAD su slučajevi polija bili u porastu pre 1945. na prilično konstantnom nivou, ali epidemiološke karakteristike su ostale nepromenjene. Sa početkom 1946. učestalost porasta se udvostručila. Od tada su zabeležene znatne promene u karakteru bolesti. Nasuprot svim ranijim iskustvima, ova bolest je postajala epidemija godinama zaredom."

Ovakva reakcija ne iznenađuje kada se zna da je upravo vlada SAD bila i te kako dobro upoznata sa mogućim opasnim posledicama koje su mogle da nastanu u kontaktu ljudi i životinja sa farmakološkim jedinjenjima od kojih je formulisan DDT. I to su znali još 1940. godine, dakle pet godina pre nego što je DDT odobren za masovnu upotrebu. I to je takođe zapisao u svom radu dr Biskind. Dakle, poznato im je bilo da se se DDT skladišti u masnim delovima tela životinja (salu) i da se kasnije pojavljuje u kravljem mleku. Isto je i kod ljudi. "DDT poseduje veliku bioakumulativnu sposobnost i taloži se u mišićima i kostima", danas ovo zna svako. Ali, upravo DDT-jem su tokom Drugog svetskog rata masovno zaprašivani i vojnici i civili, kao i žene, kako bi se sprečilo širenje vašiju. Zaprašivani su zatvorenici u konc-logorima u Nemačkoj.

Mlečni proizvodi DDT-jem tretiranih krava su tako postali idealni prenosioci ovog pesticida, jer su se zadržavali kao rastvor u mastima i vodi. "DDT je voskast organohlorin sa afinitetom ka mastima i efikasno se prenosi mlečnim produktima kroz digestivni sistem i razne organe", objavio je 1953. Biskind. Zato je sredinom 1940. FDA (Američka agencija za hranu i lekove) bila protiv upotrebe DDT-ja na farmama za uzgoj krava za mužu. Ipak, pod pritiskom industrijalaca zataškala je podatke i odlučila da ga ipak pusti na tržište kao neškodljiv preparat.

DDT (dihlor-difenil-trihloretan) je kao prvi sintetički pesticid, pušten u slobodnu prodaju 1945. Reklamiran je kao veoma bezbedan i odličan zaštitnik od raznih vrsta štetočina. Pod trgovačkim imenom Knoxout, DDT je prodavan kao sprej protiv insekata pogodan za domaćinstva. Reklamiran je kao odlično sredstvo prskanja domaćih životinja, goveda, pasa, mačaka, kao i životinjskih ležišta. Barn sprej za štale je korišćen za prskanje krava muzara, i drugih životinja, pa je reklama naglašavala da se time dobija krava (koza, ovca)koja daje do 20 posto više mleka, a to znači više butera i više sira...
I kada je velika epidemija poliomijelitisa već izbila 1946, farmerima je iz vlade savetovano da 5-procentnim rastvorom DDT-ja prskaju krave muzare i čitave štale. Prskala se i stočna hrana, voda, ali i usevi za ljudsku upotrebu.

Milioni ljudi u svetu su preko dvadeset godina koristili DDT. Koristili su ga i vojnici u Drugom svetskom ratu kako bi se oslobodili vašiju. DDT je bio veoma popularan nakon rata i u Jugoslaviji.
DDT je tek početkom sedamdesetih godina počeo da se povlači iz upotrebe u mnogim zemljama sveta.

"Ne samo što se su ljudi iz američke vlade oglušili o rezultate ispitivanja koji su pokazali njegovu toksičnost već je čitav državni aparat počeo da radi na zataškavanju ovakvih  podataka", pisao je Biskind. Pri tome su angažovali veliki broj podobnih naučnika, kao i medija, koji su naučno i stručno obezvređivali sva istraživanja koja su mogla da ugroze opstanak DDT-ja na tržištu.
Istovremeno, oni su (kao agenti uticaja) radili na uveravanju naučnih krugova i javnosti da je DDT bezopasan za ljude i životinje. A mediji su ga žestoko reklamirali.

Očiglednu vezu masovne upotrebe DDT-ja sa pojavom epidemije bolesti "X" koja je imala sve simptome masovnog trovanja niti jedan relevantni naučni autoritet nije hteo da vidi.
Zato je, po mišljenju dr Biskinda, "došlo do niza katastrofičnih propusta koji su doveli do teškog masovnog trovanja skoro milion ljudi u SAD.
Pol Herman Miler je za otkriće DDT-ja čak dobio Nobelovu nagradu 1948. Možete li zamisliti da se ustanovi da je Nobelova nagrada data čoveku koji je prouzrokovao tešku epidemuju poliomijelitisa?

LOVCI NA VIRUSE DOBIJAJU ZADATAK -PRONAĆI POLIO VIRUS!

Zato je primenjena i posebno razrađena strategija smišljenog skretanja pažnje na jedan drugi uzročnik bolesti - a to su virusi. Formirana je podobna ekipa naučnika koja je imala zadatak da "nađe" virus koji je uzročnik poliomijelitis, a i da definiše prihvatljivu teoriju. I za to su iz državnog budžeta izdvojena velika sredstva.

Dr Biskind je o opasnostima korišćenja pesticida svedočio i pred jednom kongresnom komisijom, ali bezuspešno. Karijera mu je bila zapečaćena i morao je sam da publikuje svoje naučne nalaze. Umro je početkom sedamdesetih. Njegov rad je veoma brzo zaboravljen. Pregazili su ga naučni radovi novoustanovljene specijalističke službe za lov na viruse i dobro plaćenih "virusologa".

"Lovci na viruse" su tako dobili u medijima i u naučnim krugovima izuzetno veliki prostor, kao eksperti koji čovečanstvu treba da donesu spas od zastrašujuće zarazne bolesti - "dečje paralize". Ali, njihov zadatak zapravo je bio da maksimalno preko medija i medicinskih žurnala seju strah od ove bolesti. Što su i uspeli. Lek protiv poliomijelitisa zato nikada nije pronađen , ali je pronađena vakcina koja će strah od bolesti i dalje održavati, a u džepove proizvođača, zahvaljujući masovnom strahu i neznanju lekara, ubacivati svake godine ogroman novac koji državni budžeti odvajaju za - imunizaciju. Da, imunizaciju kao "jedini spas" od očitog sindroma trovanja.

Šta sve mogu mediji: vakcina je pravi "spas" za "nepoznatu" bolest kojoj nema leka!

Tako je i u slučaju poliomijelitisa krenula razrada naučne teorije zasnovane na pogrešnom učenju o Pastera i Koha. Cilj je bio ne samo zataškavanje štetnosti pesticida i drugih hemikalija koje su se sve više nalazile u hrani, vodi za piće, u vazduhu, već i zataškavanje činjenice da bolest prouzrokuju i glad i siromaštvo, ali i prekomeran unos toksičnih lekova. Strah od virusnih bolesti (kao i drugih bolesti koje izazivaju mikrorganizmi) postao je masovan, o tome je učeno u osnovnoj školi svako dete. Na ovom falš učenju i danas počiva konvencionalna medicina.

Dr Salk je postao "Čovek godina" magazina "Time" i "srećna" deca su masovno pozivana na vakcinaciju (čitaj trovanje krvi).

"Varvarizam ovakvog naučnog pristupa najbolje se video u masovnom ubijanju životinja na farmama, usled navodne inficiranosti (bolešću ludih krava, tuberkulozom ili ptičjim gripom), pri čemu se nijednog trenutka nije postavilo pitanje eventualnog adekvatnijeg pristupa u veštačkom uzgajanju domaćih životinja koje se drže u neprirodnim uslovima, često bez sunca i uz stalno zaprašivanje hemikalijama i vakcinaciju", napisao je Džim Vest.

A virus kod obolelih od poliomijelitisa nije bilo teško pronaći. Naime, teorija Luja Pastera o postojanju mikroorganizama koji prenose bolest bila je idealna da se na njoj izgradi čitav sistem naučnih radova koji će "dokazivati" da uzročnik bolesti leži u nekom mikrobu. Već smo ranije pisali kako je za te potrebe preformulisan termin virus, koji je nekada značio toksin (otrov). Ali, vremenom su simptomi trovanja počeli da se pripisuju delovanju virusa, ali ne virusa - toksina , već virusa kao specifičnog mikroorganizma. Kasnije je preformulisano da virus i nije mikrorganizam, već veoma specifična životna forma, koja nije samostalna nego traži ćeliju u kojoj bi se razmnožavala.

Danas, ipak i zvanična nauka polako usvaja da je virus (kako se vidi pod mikroskopom) samo deo ćelijskog genetskog materijala (koji se kreće između ćelija) i koji je zapravo - informacija u jednoj energetskoj čestici.

Ali, teorija o patološkim virusima i pored ovoga opstaje kao uzročnik infektivnih bolesti. Koliko lekara uopšte razmišlja o onome što pročita u medicinskoj literaturi koju im preporučuje farmakoindustrija?

ROKFELEROV ČOVEK NA ČELU NACIONALNE FONDACIJE ZA  DEČJU PARALIZU

A “lovci na viruse” su radili svoj posao. Tako je otkriveno postojanje jednog enterovirusa (u digestivnom traktu) koji je postao sumnjiv. Danas se zna da postoje bar 72 poznata enterovirusa. A jedan od njih je dobio naziv poliovirus. Da se on "pronađe" kod obolelih uticao je i ekonomski faktor, što je danas malo poznato. Naime, za vreme velike epidemije u SAD, 1942-1962, sve žrtve poliomijelitisa su bile dijagnostikovane sa poliovirusom, bez obzira na to da li je on izolovan kod obolelih ili ne. Razlog tome je što je novac iz "Nacionalne fondacije za paralizu", koja je posebno osnovana za ovu priliku, isplaćivan samo za ovu namenu. Zbog toga, ukoliko bi pacijenti bili u bolnici, prikopčani  na gvozdena pluća, da bi bolnica dobila sredstva iz Fondacije, bolnici je bilo isplativije da pacijente tako i dijagnostikuje - poliovirusom.

 "Nacionalna fondacija za dečju paralizu" (NFIP) tako je  iskoristila novac sakupljen u državnoj dobrotvornoj organizaciji "The March Of Dimes" ( koja se bavila prikupljanjem dobrovoljnih priloga za pomoć bolesnoj deci) i preusmerila ga za finansiranje istraživanja koje je kasnije vodilo otkriću Salkove vakcine, kao i masovnih proba sa vakcinacijom koje su vršene 1954. u SAD.

Osnivanje raznih fondova i prelivanje sredstava iz jednog u drugi prava je specijalnost bankara koji su stajali iza čitavog poduhvata.

Direktor ovih polio istraživanja bio je dr Henri Kum (Henry W. Kumm). Ko je taj čovek i da li možda ima veze sa nekim velikim bankarom?
Kum je rođen u Visbadenu, u Nemačkoj. U SAD je došao preko Britanije i postao američki državljanin 1945. Proveo je 23 godine u "Rokfeler fondaciji za medicinska istraživanja", pre nego što se priključio radu "Nacionalne fondacije za dečju paralizu" jula 1951. Nakon dve  godine postao je njen direktor. Kum je za vreme Drugog svetskog rata radio kao civilni konsultant "Glavnom lekaru" američke vojske u Italiji (da li kao nemački državljanin?), gde je rukovodio proučavanjem upotrebe DDT-ja protiv malaričnih komaraca u močvarama blizu Rima i Napulja. Ova istraživanja vršena su preko Rokfeler fondacije i na Sardiniji. Da li su američki vojnici tada bili upotrebljeni kao zamorčići za ispitivanje DDT-ja?

Da je postavljanjem Kuma na mesto direktora "Nacionalne fondacije za dečju paralizu" nastao sukob interesa privatnog korporativnog biznisa sa nacionalnim, nije teško uočiti. Pobedio je privatni. Dakle, igra je jednostavna: osnivaju se razne "dobrotvorne" organizacije, razne NVO, fondovi, fondovi i kreće medijska kampanja -priložite za bolesnu decu. Dobro plaćeni "lovci na viruse" su tako usavršili naučnu teoriju koja kaže da poliomijelitis izazivaju tri vrste virusa, pa su definisane tri vrste polija. Teorija kaže da postoje i mnogi drugi virusi, na primer oni koju su uzročnici bolesti centralnog nervnog sistema "nalik poliomijelitisu" i koja se "klinički ne razlikuje" od polija.

Ali, u nekim studijama laboratorijski testovi za više patogena otkrili su da postoji i mešavina patogena, višestruki virusi, glivice i bakterije, takođe mogu biti udruženi sa jednom dijagnozom polija.
Koksaki virus i echo virusi mogu takođe uzrokovati paralitičke sindrome koji se klinički ne mogu razlučiti od paralitičkog poliomijelitisa. Ti polio slučajevi su obično svrstani kao encefalitis ili meningitis za vreme proglašene polio epidemije. Laik u svakom slučaju može lako videti simptome trovanja. Ali lekari moraju da vide virus. Za vreme velike epidemije 1949, njujorški državni sekretarijat za zdravstvo pokušao je da postavi teoriju o poliomijelitisu koji se prenosi sa čoveka na čoveka, ali u tome nisu uspeli. I njihovim radovima nedostajali su  dokazi. Sa tim ciljem rađeni su mnogi testovi sa životinjama i ljudima (siročićima iz domova, kao i zatvorenicima).

Ali, "poliomijelitis nije zarazna bolest", tvrdio je 1953. dr Biskind.

IZMIŠLJAJU SE NOVA OTKRIĆA O VIRUSIMA

Ipak, objavljene su i mnoge knjige sa ciljem da se javnost upozna sa istorijatom podmuklog delovanja virusa.
Za polio virus je tako napisno da je endemski i da je postojao širom sveta još od drevnih vremena. Arno Karlenu autor knjige: “Čovek i mikrobi” napiso je da polio virus živi samo u ljudima. Po njemu, virus se verovatno adaptirao na ljudsko tanko crevo pre mnogo hiljada godina. “Neki istoričari su tvrdli da polio koji izaziva paralizu potiče još iz drevnog Egipta. Može biti, ali dokazi su slabi.”, zapiso je Karlen.

Popularišući viruse kao mikrobe koji izazivaju bolesti Karlen je naveo da se prvi nesumnjiv slučaj poliomijelitisa nalazi u kasnom 18 veku. Na to ga je navelo otkrivanje paralitičkih simptoma.  Ali, da li je to baš bila posledica delovanja virusa (kao mikroba)  ili nekog trovanja? Biskind podseća da su upravo trovanja jedinjenjima olova ili sa arsenikom bila dosta česta u to vreme. Trovanje je često korišćeno i kao metod uklanjanja političkih protivnika. Neuspelo trovanje je mnoge žrtve ostavljalo dožovotno paralizovanim. Dakle, to ne može biti dokaz o postojanju virusa koji izaziva paralizu.

Prva epidemija poliomijelitisa je tako, po kreatorima istorije virusa,  zabeležena u Švedskoj 1887.,  a to se dogodilo punih 13 godina nakon spravljanja DDT-ija, tvrdio je Biskind. U Nemačkoj je zabeležena 1874, četrnaest godina nakon što je uvedeno mehaničko prskanje useva sa preparatima na bazi vode, parafina, sapuna i arsenika. Dakle, ove epidemije su se dogodile nakon izuma nazvanog pesticidi. Odsustvo pominjanja DDT- ija iz rane literature ne znači da on nije i korišćen, s obzirom da su korišćeni organohlorini.
Priča o poliovirusima koji su stari vekovima je, ipak,  ostala  nedokazana.

Ali, posejan je strah od virusa i to je sada najsmrtonosnija bolest. “Virus-manija je društvena bolest visoko razvijene ljudske zajednice. Izlečiti je potrebno je obuzdavanje straha, s obzirom da je strah najsmrtnonosniji virus i najefektnije se prenosi putem medija”,  tvrdi danas penzionisani belgijski profesor i doktor Etijen de Harven, koji je jedno vreme radio i u poznatoj bolnici  Sloan -Ketering.

NOBELOVA NAGRADA NAUČNIM OTKRIĆIMA KORISNIM ZA KORPORATIVNI BIZNIS

Tako su 1954. Tomas Veler, Džon Enders i Frederik Robins dobili Nobelovu nagradu jer su uspeli da uzgoje virus poliomijelitisa u epruveti. A kad ga dobijete u epruveti, onda ga lako stavite u vakcinu i bolest širite dalje. I to je način na koji se ova bolest i danas održava.

O tome je  pisala i dr Vjera Šajbner sada penzionisani nezavisni istraživač iz Bratislave, koja u svojim radovima došla do otkrića da  polio vakcina ne samo da nije iskorenila poliomijelitis , već je prouzrokovala izbijanje raznih paraliza direktno vezanih za zakonom propisanu vakcinaciju. Ali, to su sada “nove bolesti”  pa se simptomi poliomijelitisa sada nalaze kod Gilen- Bereovog sindroma  ili viralnog ili aseptičnog meningitisa, cerebralne paralize (preko 75 posto slučajeva nije dijagnostikovano na rođenju, već nakon 6 meseci starosti tj. bar tri tretmana vakcinom). Svake godine samo u SAD se registruje 30 000 do 50 000 slučajeva obolelih od  aseptičnog meningitisa. “Pre vakcinacije tako veliki broj obolelih bio je zabeležen samo u vreme epidemije, da sada s e javlja svake godine”, tvrdi dr Šajbner.
Očito ova bolest nije iskorenjena.

Širenju bolesti preko vakcine pogoduje i to što su ljudi iz medicinske struke nekada bili učeni  da koriste pojmove “mrtve” i “žive” viralne vakcine, pa se verovalo  da se u vakcine mogu stavljati žive ili mrtve proteinske forme. Ali, već početkom šezdesetih godina 20. veka virusolozi su počeli da prepoznaju varijetete  kod “mrtvih” (ili ubijenih) virusa koji su pod određenim uslovima bili u stanju da “ožive” i da nastave da se u ćeliji umnožavaju. Zato je umesto “mrtav” uveden pojam “umrtvljen” virus. Takav virus u stanju “umrtvljenosti” ne može da bude infektivan odnosno ne može da se razmnožava u ćeliji. Zove se još i neaktivan. Ali, to istovremeno znači da se takav virus može i  aktivirati, odnosno, “oživeti” u određenim uslovima. A ovo oživljavanje se može izvršiti upravo ubacivanjem virusa (dela proteinske informacije ) u živu ćeliju. I to može dogoditi nakon vakcinacije.

Dakle trajno mrtav virus, tj. mrtva informacija ne postoji.  Još je dr Antoan Bešam u 19 veku tvrdio da osnovne čestice života koje je on nazvao mikrozome nikada ne mogu biti uništene. A one predstavljaju agens života i iz njih na određenoj hranjivoj podlozi nastuju virusi (nosioci informacije o formiranju proteina) zatim bakterije, a u kasnijem evolutovnom staijumu i gljivice. Vilhem Rajh je ove čestice života nazvao orgonskom energijom i takođe zaključio da je neuništiva.

Tako se iz  naučnog istraživanja dr Vjere Šajbner vidi da se nakon Drugog svetskog rata epidemije poliomijelitisa javljaju upravo u područijima gde je vršena masovna polio vakcinacija . Na primer 1993. izbila je u jednoj maloj religioznoj zajednici u Holandiji, a isti je uzrok epidemija na Tajvanu 1982., zatim 1988 u Omanu, kao i u  Rumuniji, Gambiji, Namibiji…

Ali, poliovakcine nisu širile samo poliomijelitis već su počele da šire i kancer kada je došlo do teške kontaminacije polio vakcina sa veštački održavanim virusom kancera.

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISPOVEST PRVOG SRPSKOG ANTIGLOBALISTE

LJUBODRAG SIMONOVIĆ DUCI

Politika 28/02/2010

Nekad jedan od najboljih košarkaša sveta priča o odlasku sa Olimpijskih igara, jezivom Šumaherovom iskustvu, misteriji oko Trajka Rajkovića, svađi sa Zoranom Đinđićem, istini o Sonji Heni...

Neprijatelji Ljubodraga Simonovića Ducija kažu za njega da je lud, a on je moguće je , po svemu što piše i govori, ispred vremena u kome živimo. Pre četrdesetak godina bio je jedan od najboljih košarkaša sveta. Ali, kad je suočen sa stavom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) da ekipa drogiranih sportista ostaje u takmičenju, napustio je Igre u Minhenu (1972) i promenio mišljenje o vođama sportskih događaja. Za njega je, od tada, vrhunski sport samo „reklamni pano velikih kompanija i gladijatorska borba „robova”, a ne nadmetanje i oslobađanje čoveka kroz igru”.

Rođen je prvog dana januara 1949. godine u Vrnjačkoj Banji u braku Jelene i Jevrema, frizera iz Kraljeva. Školovanje je završio u Beogradu. Diplomirao je i magistrirao na Pravnom, a doktorirao na Filozofskom fakultetu. Napisao je šet knjiga: „Pobuna robota”, „Profesionalizam ili socijalizam”, „Olimpijska podvala”, „Sport Kapitalizam Destrukcija”, „Filozofski aspekt modernog olimpizma” i „Novi svet je moguć”.

Imao je dva braka. Prvi sa Svetlanom, a drugi sa Milicom. Sa Svetlanom ima Igora (38), sa Milicom Ivana (30) i Dunju (29), a od Igora unuku Taru. Uz njega je sad, na mansardi koju je, uglavnom, sam sagradio, Galina, beli retriver.

Kad ste ušli u svet sporta?
- Imao sam deset godina kad sam na terenu Sloge u Kraljevu ubacio prvu loptu u koš. Potom sam iz Sloge prešao u Crvenu zvezdu sa kojom sam osvojio Kup Evrope. A već u sedamnaestoj godini sam odigrao prvu od sto devet utakmica za državni tim Jugoslavije. Sa selekcijom sam osvojio četiri titule. Bili smo tri puta prvaci Evrope i jedanput najbolji na svetu. U međuvremenu sam sedam puta bio član najboljeg sastava kontinenta. I sve to do moje dvadeset treće godine, do Olimpijade u Minhenu (1972).

Šta se dogodilo u Minhenu?
- Izgubili smo od Portorika (74:79), ali dvojica njihovih igrača imala su, na testu, pozitivan nalaz. Posle našeg protesta odluka MOK-a je bila da se rezultat prizna! I jednoglasno smo odlučili da odemo sa Igara. Međutim, svi igrači , sem mene, su pod pritiscima iz Beograda promenili odluku.

I šta ste im kazali?
- Samo jedno: „To, što će Jugoslavija ostati na Igrama, niko, nikad neće da nam oprosti”. Ipak, nisu prihvatili moj stav. A kad sam pošao iz olimpijskog sela niko nije došao da me isprati. E, to mi posebno zabolelo. Bio sam, posle događaja u Minhenu, privremeno isključen iz državnog tima. Ova kazna trebalo je da traje šest meseci. A to je, ustvari, bilo zauvek.

Gde je sve bilo dopinga?
- Na osnovu dokumenata koje posedujem doping je masovno bio prisutan u svim sportovima. Košarkaši u NBA ligi su, još osamdesetih, uzimali kokain. A u fudbalu je sve o dopingu napisao Harald Šumaher, nemački golman, u knjizi „Početni udarac” u kojoj je opisao i kako su Nemci osvojili titulu prvaka sveta 1986. godine u Meksiku. Doktor im je, ukupno, ubrizgao sedam hiljada injekcija. Šumaher posle toga dugo nije mogao da kontroliše mokrenje, patio je od nesanice, nije mogao da ima seksualne odnose...

Da li je toga bilo kod nas?
- Ne znam. Ali, sigurno ne tako javno kako je to doživeo Šumaher i njegovi saigrači. Ali, naš Trajko Rajković, centar državnog tima, je umro 1970. godine iz još neobjašnjenih razloga. Dogodilo se to kad smo osvojili titulu prvaka sveta u Ljubljani. To pamtim kao veliku misteriju.

A kako ste vi prošli?
- Postao sam otac u vreme Igara u Minhenu. Rodio mi se Igor. Završio sam fakultet i upisao magistarske studije. Hteo sam odem i iz klupske košarke. Bio sam srećan, ali i zabrinut. Zvezda me ucenjivala. Pretili su mi oduzimanjem stana, ako se ne vratim. Moja supruga Svetlana je dobila mastitis, izgubila je mleko. Nije mogla da doji Igora... Odlučio sam tada, uz određene uslove, da se sledeće sezone vratim u klub, a u toku leta sam otišao u Englesku zbog jezika.

Šta vam je dala Engleska?
- Sem jezika stekao sam i jedno lepo iskustvo. Taj koledž je imao žensku i mušku košarkašku ekipu, pa su predložili da u utakmici ova dva sastava igram za ženski tim. Pristao sam. Pet minuta pre kraja vodili smo sa desetak razlike. Postigao sam sve koševe, jer devojke su bili nežne, a mladići snažni. Ali, moj „trener” je bila militantna feministkinja koja me izvela iz igre i muškarci su pobedili.

Koji još poraz pamtite?
- To je onaj kad je politika nove Srbije, ove posle Oktobarskih promena, bila jača od mene. Pre polaganja doktorske disertacije kod profesora Mihaila Markovića, na Filozofskom, želeo sam to da učinim na Fakultetu za fizičku kulturu sa tezom „Sport u svetu filozofije igre”. Ali, odbili su me samo zato što sam javno kritikovao Đinđića i vrhunski sport.

Da li ste poznavali Đinđića?
- Bili smo 1987. godine zajedno u Frankfurtu. Nisam mogao da dobijem posao u Jugoslaviji, pa sam prihvatio poziv Bamberga da budem trener. Nemci su mi nudili državljanstvo, jer moja baba je Nemica, ali to sam odbio. Zoran mi je rekao da sam budala što ne prihvatam ovu ponudu jer bih zaradio milione maraka. A iz mog rada „Olimpizam i fašizam” Zoran je tražio da izbacim sve teze o vezi Pjera de Kubertena, osnivača modernih Igara, sa fašizmom, pa smo se posvađali. Zoran je, uz to, tvrdio da je demokratija sloboda kapitala, a ja da je demokratija sloboda čoveka...

Sloboda je lepa, ali kako ste živeli?
- Jako teško. Posle razvoda sa Svetlanom, bio sam u braku sa Milicom. koja je, kao tehnološki višak, ostala bez posla, a imao sam dvoje dece... Da bi mogao da zaradim neki novac bio sam spreman na sve, pa i da u Norveškoj radim na naftnoj platformi, da budem konobar, stolar...

A zašto ne i trener?
- Trenirao sam i dve košarkaške ekipe u Trondhajmu, mušku i žensku. A bio sam i predavač na fakultetu, ali su me izbacili posle mesec dana. Nisu mogli da mi oproste moju priču studentima da je njihova sportska legenda, klizačica Sonja Heni, 1936. godine, u Garmiš-Partenkihenu, u Nemačkoj, igrala tango sa Hitlerom, što je istorijska činjenica, a ne bajka.

Da li su i bajke, po nekad, opasne?
- Kako da ne. U pričama za decu vrlo lako može da se shvati priroda kapitalističkog društva. Uglavnom su to rasističke priče kojima se vaspitavaju deca. Na primer ona o Tarzanu po kome belac u džungli gospodari crncima... A „Crvenkapa” je najgroznija priča ikad ispričana: „Bolesna baka leži sama u sred šume, a dobra mama šalje crvenkapicu da baki nosi kolače, a tu je i vuk”..! Pa svaki normalan čovek bi tu baku doveo kod sebe da je leči...

A da li je bajka i vaša priča?
- Gledam na sport kao na simboličnu pojavu. U sportu sad vladaju principi na kojima je zasnovan kapitalizam: „Čovek je čoveku vuk”, To je logika profita. Time se uništava humanost. A ja tvrdim da bi trebalo ulagati u telesnu kulturu i u pokret povratka prirodi koji se zasniva na principu „Čovek je čoveku čovek”. I duhovno, a ne materijalno, mora da postane mera ljudskog bogatstva. To je pravi sportski put.

Gde je žena u sportu?
- Muškarac je u vrhunskom sportu degradiran jedanput, a žena dvaput. Muškarac je u sportu robot, a žene se prvo rešavaju svog ženskog bića, da bi postale „muškarci”, a potom postaju roboti. A to je monstruozno.

Šta je za vas ljubav?
- Postoje dve vrste ljubavi: lažna i istinska. Lažna ljubav je vezana za simbole kakav je novac, a istinska ljubav je zajednička borba njih dvoje za svoj slobodan svet.

Čime vas privlače žene?
- Imam potrebu za ženama kao erotsko biće. Ženu doživljavam emotivno, duhovno, intelektualno...

Da li ste vernik?
- Verujem u čoveka, ali ne u Boga. Za mene Bog ne postoji. Ali, postoji Bog kao estetska ideja. Istinska religioznost je vezana za humanističke simbole. To su: ljubav, međuljudski odnosi, stav prema kosmosu...

Koju muziku volite?
- Mi smo imali kućni orkestar. Ja sam svirao prvu, a brat Vladimir drugu violinu, otac havajsku gitaru, majka je pevala, a čika Brkić, naš učitelj, flautu. Svirali smo Dvoržakovu „humoresku”, pa Bramsovu „Mađarsku igru broj pet”, Štrausove valcere, narodne, starogradske pesme...

Kako sad živite?
- Dobio sam pre dve i po godine nacionalnu sportsku penziju i to me spaslo. Nisu mi dali da radim. Nisu me primili ni u društvo književnika, a napisao sam šest knjiga. Švercovao sam se u gradskom saobraćaju. Jeo sam, uglavnom, samo krompir i luk. I moj pas je živeo bolje. Komšije su mu donosili koske...

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

DEKODIRANJE “MEKE” TIRANIJE NOVOG SVETSKOG PORETKA

Vanja J. Vučenović

"Danas bi Amerikanci pobesneli kada bi trupe UN ušle u Los Anđeles da održavaju red; već sutra bi bili zahvalni. To je posebno tačno ako bismo ih ubedili da postoji spoljašnja pretnja, stvarna ili izmišljena, koja ugrožava njihovu egzistenciju. Tada bi svi narodi sveta molili svetske vođe da ih izbave od tog zla. Jedna stvar koje se svaki čovek plaši je ono što je nepoznato. Kada bi bili suočeni sa ovim scenarijom, ljudi bi se dobrovoljno odrekli svojih prava u zamenu za garancije koje bi im pružila Svetska vlada

(Henri Kisindžer,konferencija kluba Bilderberg, Evijan,1992.)

Negde po završetku Zalivskog rata, gotovo svi mediji, u Rusiji, podjednako kao i oni na Zapadu su u svoju terminologiju uključili  dobro poznatu kovanicu „Novi svetski poredak“. Reč je o terminu koji je, podsećanja radi, obznanio nekadašnji američki predsednik Džordž Buš (stariji) sada već davnog, ali u mnogo čemu simboličnog, 11. septembra 1991. godine, a kojim su nedugo zatim počeli da se „služe“ državnici i političari svih ostalih zemalja sveta, stidljivo najavljujući na taj način nadolazeće Novo doba na globalnoj političko-ekonomskoj  „pozornici“. Novi svetski poredak, kao  svojevrsni sinkretički koncept  (pokret) bez presedana u ljudskoj istoriji,  po priznanju ideologa okupljenih u Bilderberg grupi i Trilateralnoj komisiji, za svoj prevashodni cilj ima uspostavljanje jedne svetske vlade, jednog centra, iz kog bi se upravljalo celokupnim životom na planeti, a  ne bi bilo pretereno da se konstatuje i sledeće - i odlučivalo o životu i smrti svih nas običnih „građana sveta“, a neki kažu - „beskorisnih izjelica“. Ipak da ne bi bilo zabune, kada govorimo o fenomenu Novog svetskog poretka, onda ne govorimo isključivo o političko-ekonomskoj dominaciji vladajućih klika globalnog, nevidljivog i u mnogim njegovim aspektima - okultnog menadžmenta.

Ovaj „poredak“ sazdan je, pre svega, na pobedi i dominaciji jednog posebnog globalističkog „viđenja“ sveta, pa, s tim u vezi, on se u svom ostvarivanju ne koristi isključivo tvrdim instrumentima moći, već isto tako i ideološkom revolucijom koja se zasniva na shvatanju o prestanku potrebe države shvaćene u starim „prevaziđenim“ nacionalnim okvirima. Dakle, Novi poredak uvodi jedno novo, revolucionarno shvatanje sveta u kome živimo, shvatanje koje potire i urušava sve stare političke, ekonomske, religijske, kulturološke i šire društvene koncepte i obrasce, a na kojima se ljudska civilizacija izgrađivala gotovo punih dvadeset vekova.

Novi poredak sveta predstavlja i svojevrsni eshatološki, uslovno rečeno, „mesijanski“ projekat ili pokret koji je po svom obimu mnogo značajniji, kompleksniji ali istovremeno po ljudski rod opasniji od svih ranijih znanih planetarnih utopija, kao što su na primer rani protestantski pokreti u Evropi, Arapski kalifat, ili pak nekadašnji „pakleni“ komunistički planovi za svetsku revoluciju. Posmatrajući svet iz današnje perspektive, može se izvesti nedvosmislen zaključak da su sve te ranije utopije poslužile samo kao preludijum ili „predigra“ koja je trebala da dovede do forme mondijalizma (globalne diktature) koji danas poznajemo. Trebalo je kroz sve ranije društveno-političke sisteme i totalitarne režime (komunizam, boljševizam, fašizam) testirati mehanizme kontrole života pojedinaca, građana ili različitih društvenih grupa, i sve to in vivo. „ Moralo je da se vidi do koje granice država, koja inače ima sve poluge vlasti, može da teroriše stanovništvo. Dakle, koliko mehanizmi iz teorije mogu da se primene u praksi i da se vidi da li ta praksa može da opstane; da se ljudi pretvore u robove - to je suština oblika vladavine koji bi iluminati (globalna elita) voleli jednog dana da vlada u celom svetu. Dakle, da čovečanstvo bude porobljeno, ali ne u metaforičkom smislu, nego u bukvalnom: da se otmu svi svetski resursi i da se distribucija svetskog bogatstva napravi tako da je  takozvana „zlatna milijarda“ stanovništva dovoljna na zemlji...U toj hijerarhiji iluminatske vlasti, vrh vlasti je taj “ luciferijanski kult“  koji želi da vlada svetom, ispod njega je nešto što se zove „Rotšild tribunal“ i  naravno zašto  se ovaj Haški tribunal naziva tribunal...dakle, zašto se zove tribunal a ne sud? On jeste sud, ali i još nešto više od toga. Ekperiment stvaranja birokratske države je započet u Rusiji, a onda je varijetet – vojna diktatura, kao oblik totalitarne vlasti napravljen u (nacističkoj) Nemačkoj. Pratili su se paralelno tokovi da se vidi šta će dati jedan sistem, a šta će dati drugi sistem...U jednom trenutku su (globalna iluminatska elita) želeli da okončaju eksperiment, i stvorili su, odnosno izmislili Drugi svetski rat...“ (Milan Vidojević).

Teorijski posmatrano, ideologija Novog svetskog poretka može se posmatrati i tumačiti na četiri osnovna i polazna nivoa:

Ekonomski – ideologija Novog svetskog poretka podrazumeva obavezno i potpuno uspostavljanje liberalnog kapitalističkog tržišnog sistema širom planete, bez obzira na teritorijalne, istorijske, etničke ili kulturne razlike. Svi socio-ekonomski sistemi tj. države, koji se javljaju kao noseći stubovi „socijalizma“, „socijalne i nacionalne pravde“ i „socijalne zaštite“ moraju biti prvo degradirani i obesmišljeni, a potom najgrublje urušeni kao relikti prošlosti, da bi na kraju bili pretvoreni u društva apsolutno „slobodnog tržišta“, pod čvrstom kontrolom globalne „nevidljive ruke“ koja upravlja svetkom vladom.

Geopolitički – Ideologija Novog svetskog poretka daje bezuslovnu i apsolutnu prednost zemljama koje u geografskom, ekonomskom, duhovnom ali i političkom smislu čine „Zapad“,  u odnosu na zemlje „Istoka“. Neke istorijske površne i eksperimentalne „alijanse“ Zapada sa Istokom tokom Drugog sv. rata ( kapitalistički Zapad i komunistička Rusija protiv nacional-socijalističke Nemačke) nisu odavno u “opticaju“ u ideološkim kuhinjama „globalnog zakulisnog menadžmenta. Pitamo se zašto? Odgovor je jednostavan ukoliko na objektivan način posmatramo geopolitičke igranke koje SAD preko NATO-a, danas sprovode na planetarnoj „šahovskoj tabli“. Nacistička Nemačka Drugog sv. rata je bila, danas je to potpuno jasno za sve one koji imaju oči da bi videli,  čedo i projekat elite o kojoj sve ovo vreme govorimo, dakle, upravo tog globalnog menadžmenta koji danas, na svim poljima, radi na formiranju jedne svetske vlade,  tako da se na taj način može pre govoriti o svojevrsnoj zakulisnoj i plišanoj kolaboraciji SAD i Vel. Britanije sa Nemačkom, posmatrano u ključu zajedničkog „zapadnog pogleda na svet“, negoli nekom udruživanju „slobodoljubivog i pravdoljubivog“ Zapada sa Rusijom, a protiv navodno „sumanutog“ Adolfa i njegove nacističke vojne mašinerije. Tačnije, Drugi sv. rat nije bio rat protiv „ludog Hitlera“ kako nam je „ubrizgavano u mozgove“ kroz naše u mnogo čemu namerno i planski „redigovane“ školske programe (kontrole uma), već zapravo planski rat protiv Istoka, odnosno pravoslavnog ruskog naroda i etničke Rusije koja je tada pretrpela i podnela najveće, pokazaće se nenadoknadive ljudske i materijalne gubitke, i koja se danas, u Putinovoj eri, javlja, voleli je ili ne, kao poslednja brana od totalitarnog koncepta zasnovanog na uspostavljanju i dominaciji jedne zakulisne svetske vlade zapadnističkog tipa. 

Etnički – Novi svetski poredak insistira na maksimalnom rasnom, nacionalnom, etničkom i kulturnom mešanju i preplitanju ljudi, stavljajući akcenat na kosmopolitizam velikih gradova. Svet je globalno selo, a svi smo mi građani sveta bez razlike - glavna je deviza ideologa „vrlog novog sveta“. Nacionalni „oslobodilački“ pokreti unutar raznih država kojima je “nevidljiva iluminatska ruka“ kroz istoriju manipulisala u njenoj bespoštednoj borbi protiv monarhija, nacionalizama imperijalnog tipa, biće odlučno potisnuti ili uništeni, i kao takvi bačeni na smetlište istorije pošto su odigrali ulogu (korisnog idiota) koju im je dodelio globalni menadžment iz senke. Istovremeno, nacionalne države bi ubrzo, prema zamislima ideologa Novog svetskog poretka, trebalo da postanu prevaziđen i suvišan okvir povezivanja ljudi, te da otvoreno ustupi mesto nadnacionalnim integracionim telima, kao organima jedne i jedino dozvoljene i legitimne buduće (svetske) vlade.

Verski - Ideologija Novog svetskog poretka priprema dolazak u svet jedne posebne mistične figure, pojedinca, „mesije“, čija pojava treba da uzdrma, naglo promeni ili pak sruši sve postojeće zvanične religijsko-verske koncepte koji, prema „globalnim menadžerima“, predstavljaju smetnju uspostavljanju jednog novog globalnog religijskog, pre svega, „nu ejdž“ pogleda na svet, kao svojevrsnog sinkretizma duhovnog lutanja, ništavila i praznine. Ideolozi mondijalizma su ubedili sebe a sve više rade na tome da putem medija ili muzičke i filmske industrije ubede vaskoliko, već u velikoj meri, zavedeno i obezduhovljeno čovečanstvo kako će se, tobože, u svet „spustiti“ novi (po iluminatskom ukusu) Mesija koji treba da otkrije zakone jedne nove -  a tada će biti obznanjeno - jedine ispravne i istinite religije. Dolazak novog „Hrista“ pratiće naravno i raznorazna spektakularna  čudesa koja će se tih dana odigravati na nebu i na zemlji, a za šta će već postarati ,u domenu stvaranja privida i hologramskih projekcija, više nego dobro istrenirana holivudska A filmska produkcija. Naravno da će se zadojenici i zavisnici od „Farme“, „Velikog brata“ i ostalih postmodernih rijalitija ove „apokaliptične“ predstave dočekati na kolenima sa jezikom do poda, vapijući i zapomažući  za tim toliko „očekivanim“ mesijom, koji treba da ih konačno izbavi iz ovog njihovog , već sada, učmalog moralnog i duhovnog stanja. Jer, poznato je „nevidljivoj ruci“ Novog svetskog poretka sa kakvim to „oblicima života“ (da ne kažem ljudima , jer je pojam „čovek“ mnogo kompleksnija i sadržajnija kategorija) ima posla, te će kako scenario tako i čitava scenografija silaska „spasitelja sveta“ biti prilagođena opskurnim duhovnim percepcijama „farmoida“ i big brother robotoida. Već su mnogi naseli na priču o smaku sveta 2012. godine, zar ne? Holivud je čudo. Novi ateizam, otvoreno bogoborstvo, luciferijanstvo i veštičarenje ili pak spiritualizam, prema kreatorima Novog svetskog poretka, treba da budu zamaskirani učenjem o novoj „naprednoj religiji“ na koju će „nasesti“ svi oni kojima nije dato da „vide“. Ali, neko je rođen samo da postane plen, i u tome nema ništa spornog, naravno. 

Izvesno je da je sve ovo prethodno izneto slika budućeg  „vrlog“ sveta koju su skrojili magovi i tehnokrate Novog svetskog poretka grupisani u Trilateralnoj komisiji, Bilderberg grupi, američkom Savetu za spoljne odnose i drugim tajnim ili polutajnim grupama koje bi mogle vrlo uskoro, mnogo otvorenije i sadržajnije odlučivati o životu svih nas postmodernih hiberniranih „rijaliti robova“. Iz tog razloga, potrebno je da se svi vi "bezbrižno uljuljkani" probudite što pre, iako čak nisam ni posve siguran da bi buđenje i u ovom trenutku bilo pravovremeno kako biste „stigli na voz“ koji vozi u kakvu-takvu slobodu.

A možda ste, ipak, samo rođeni da budete plen?
Da budete Jozef K.?

                                                TEKSTOVI                                               ARHIVA

NA ČEMU SU MEDIJI?

Milan Vidojević

Ovo hipotetično pitanje proističe iz višemesečnog praćenja pisanja dnevne štampe o "aferi Šarić", i očiglednoj pomućenosti čula istih. Nemoguće je ustanoviti da li su naše dnevne novine pristrasne ili nesvrstane, obaveštene ili neobaveštene, profesionalne ili diletantske. Biće od svega pomalo, a diletantizma i odsustva zdrave logike ima u preobilju.
        
Rezimiraću vam ukratko zašto tako mislim. Još od novembra meseca prošle godine, kad je u Južnoj Americi otkriveno par tona kokaina, počela je masovna autohipnoza naših štampanih medija. Iskompleksiranost naše nacije dostigla je toliki nivo da je i spominjanje nekih naših kriminalaca, lokalnih "bosova" i očiglednih autsajdera na  globalnom nivou trgovine drogom, izazvalo talas budalastog ponosa, do novinske euforije kako "srpski mafijaši preuzimaju primat trgovine kokainom od sicilijanske mafije." Čega se pametan stidi time se budala ponosi.
 
Naša policija nije mogla da se ne pohvali da je njenom zaslugom provaljen južnoamerički kartel, da je operacija "Balkanski ratnik" u Urugvaju i Argentini rezultirala zaplenom dve tone kokaina. Čak se i svemoćna DEA zahvalila srpskoj policiji na važnim informacijama. Ne znam zašto se uvek zapitam kad će urugvajska policija da javi našoj, da je selo Veliki Trnovac najveći narko centar Evrope, preko kog ide najveći deo heroina iz Turske i Kosova za Evropu i Ameriku. Čim nam to jave, neće proći ni nekoliko godina, naša policija će ući u ovo šiptarsko selo, izvršiti pretres kuća i neće pronaći ništa, kao što je to u proteklih dvadeset godina bio slučaj.

Pritom, turska policija je prošle godine na svojoj teritoriji zaplenila 100 tona (!) heroina koji stiže iz Irana (Avganistana) i Iraka. Kad zaplene dve tone droge šefovi turske policije crvene, a policajci operativci danima ne izlaze na ulicu. Sramota ih što su bili tako neuspešni.

Svima je poznato, sem srpskoj štampi, da ne postoje samostalne "mafije" koje slobodno trguju drogom. Sve mafijaške organizacije i "narko karteli" su pod kontrolom obaveštajnih službi zemalja u kojima postoje, a na čelu svetske trgovine drogom je CIA i njene pomoćne službe, gde spada i zahvalna DEA. Ovo nije moja luda teza, ovo je činjenica o kojoj je, još pre dvadeset godina, govorio Ted Ganderson, nekadašnji šef FBI u Nebraski, a o čemu sam pisao u knjizi "Dosije Omega." Iz jednog intervjua izdvajam deo koji se odnosi na drogu:

- Da li mislite da je zaista moguće da neki Kolumbijac izađe svakog jutra na ulicu, stane na isto mesto i prodaje drogu, a da ga policija ne primeti?
- Čiju drogu prodaje ako ga niko ne ometa?
- Naravno, vlasnik droge je CIA. Zato može da je nesmetano prodaje.
- Koga onda hapsi policija?
- Hapsi konkurenciju, hapsi ludake i slobodne strelce koji bi da se ubace u posao, hapsi sitne autsajdere.

Posle ovakvih informacija, starih dvadeset godina, srpske novine otkrivaju velike istine o mafiji. Postavilo se i "teško" pitanje, da nije Šarić možda član "ruske mafije" pa je zato neuhvatljiv, da ne kažem nedodirljiv? Zašto "ruske mafije", zašto nije član "američke mafije", što bi bilo logičnije jer cela južnoamerička proizvodnja droge, koja dostiže hiljade tona godišnje, okrenuta je Severnoj Americi kao primarnom tržištu, pa samim tim i "američkoj mafiji." Neko očigledno, čak i kroz temu o kriminalu, bi da provuče ideološko-politikantske animozitete, ali je jasno da, to znaju oni koji se bave ovim temama, ruska mafija ima druge kriminalne aktivnosti u kojima drži primat u svetu, a da trgovina kokainom nije njihova specijalnost.

Još jedna euforična tema je bila koliko je novca prošlo kroz Šarićeve ruke, do suludog podatka da je "investirana milijarda dolara" u Srbiju, uglavnom Vojvodinu. Pritom je do sada otkriveno i (privremeno) zaplenjeno nekoliko bednih stanova i dve kuće, ukupno vredne maksimum 5 miliona evra. Gde je, bre, ostatak od 995 miliona?
        
Ne može lokalni šefić, mala karika u lancu trgovine, da zaradi više nego što otprilike i ima! Nije droga njegova, pa ni pare nisu njegove. kakve milijarde evra, to uzima "tata," to je CIA ili neko iznad nje. Ovo je rat dva ili tri narkokartela za prevlast nad tržištem koje se klima u Americi, kao što im se klima cela privreda i bankarstvo. Nema više mesta za tri kartela, jedan treba da ispadne iz igre. Tako kreću denunciranja konkurencije preko DEA do srpske BIA, hvataju se šrafčići kao kolateralna šteta, neki lokalni šefčići će u zatvor, neki lokalni političari koji učestvuju u političkoj zaštiti će doživeti kratkotrajno "zamrzavanje govanceta" od straha, spomenuće se neke "suverene državice Evrope," koje sunce pređe od 8 - 10 časove pre podne, kao mesta gde se "pere novac," mediji će to da talambasaju dok god dobijaju naloge "s vrha" da to rade, i posle velikog brbljanja ostaće samo otvorena usta lokalnih budala, gde svrstavam i sebe, do sledeće prilike.
       
Koliko je ova globalna farsa jadna videlo se pre neki dan u srpskoj skupštini gde su se svi srpski poslanici "s puterom na glavi" glasno zalagali za obračun sa kriminalom i kritikovali predsednika vlade što to neće da uradi, a "sve se zna." Najsmešniji u ovoj predstavi (političkih) klovnova bio je izvesni poslanik Šormaz, sav napuhan od sopstvene važnosti (jer ga mama gleda na tv kako je pametan), koji je sa nekih papirića (koje mu je doturio neki provokator iz BIA), i postavio teška pitanja premijeru o "Metals banci", Aci Đukanoviću, i ostalim "dežurnim budalama" - peračima sitne mafijaške love, otpadu sa ove Trimalhionove globalne trpeze gde se milijardama dolara spašavaju propali budžeti, ne pitajući se za poreklo novca. To nikad nije bilo važno.

Nije važno ni koliko klovnova treba uključiti u sveopšto lupetanje, nije važno ni koliko će to da košta, važno je klovnove rastegnuti što je moguće šire. Neki su stvarno umetnici u cirkusu, njih treba pustiti da zasmejavaju decu. Ovi drugi treba da se beče u parlamentu na premijera, do zadnjeg atoma snage, kao oni klovnovi koji na američkom rodeu pokušavaju da zamajavaju bika, da ne pregazi palog jahača.

Sad pokušajte da pogodite na koga se odnose ove parabole? Na srpske medije, čuvenu srpsku angažovanu štampu i glavne urednike mudrace? To ste vi pomislili, a ja nisam rekao. Nisu pale ni dve prolećne kiše a naši umni, demokratski i zabrinuti mediji su već zaboravili zemljotres na Haitiju. Šta bi s tom nesrećom? Nije vam interesantna priča o 300.000 mrtvih, o ruševinama koje neće moći da se raščiste nekoliko godina? A 20.000 američkih marinaca, šta rade na Haitiju? Koliko su tačne priče da Haiti poseduje ogromne rezerve nafte konzervirane pre trideset godina? Da li je došlo vreme da se odmrznu? Ili ste dobili globalnu direktivu da o tome ništa ne pišete? Šta ćemo sa vakcinom i prevarantima koji su pokušali da truju decu i trudnice i naprave posao sa farmaceutskim gigantima po cenu ugrožavanja zdravlja cele zemlje? Ima li luđe teme za novine od informacije da je Rumunija poslala pomoć na Tahiti umesto na Haiti !!!!!
         
Ne, nije to za vaše novine. Vi morate da se bavite temama naših sveopštih uspeha koji su ogromni, i svakog dana su sve veći i morate ubediti glupi srpski narod da živi u blagostanju, sa svetlom budućnošću pred sobom, jer samo potpuno pošandrcani klovn će dobiti aplauz za svoj trud. Ali pošto će potreba za aplauzima biti sve veća, na svim nivoima, morate da znate da je vrhunska tačka svakog klovna kad izvrši samoubistvo na sceni, jer dalje ne zna šta bi odigrao, a oni koji ga gledaju se upišaju od smeha jer je toliko upečatljiv i dobar da misle da je to vrhunska gluma a ne stvarnost. Samo, taj najglasniji aplauz klovn neće čuti.

                                             TEKSTOVI                                               ARHIVA

KO STVARNO VLADA PLANETOM ZEMLJOM

"Znanje je moć samo ako je sakriveno. Obznanjeno znanje je gubitak moći."
Dejan Lučić

Jeste se ikada zapitali ko u stvari vlada planetom i kako.Koje su to snage tako moćne, iza kulisa, iz podzemlja, koje preko zvaničnih svetskih vladara, političara pa i crkvenih poglavara, već dugo, dugo vremena vuku konce na svetskoj ljudskoj sceni.Drže u rukama predsednike, medije, sitne bankare,  koji su u toj hijerarhiji obične  sluge svetske vlade, sluge novog svetskog poretka.

Te sluge nalaze se u svim  nivoima vlasti. Po njihovom izgledu i držanju nikada ne biste rekli da su pokorne sluge uske grupe  svetskih moćnika, ali ne dajte da se zavarate, oni to i hoće.U obaveštajnim krugovima se uči da se nešto može najbolje sakriti tako što ono što želiš da sakriješ staviš svima pred oči, da svi vide.  Na primer 1938. godine Nemačka je već bila napravila tada super borbeni avion "Meseršmit", koji je predstavljao vrhunsku tajnu. A šta su uradili ?! Izložili su ga na tadašnjoj Pariskoj izložbi aviona. Sve obaveštajne službe i tajni agenti tražili su ga na svim mogućim mestima, a on je stajao isprad njih i smejao im se u lice.
    Tajna vlada svetskih moćnika ne deluje iz vlažnih podruma i tajnih podzemnih prostorija. Ona sebe stavlja u prvi plan, ona je u Beloj  Kući, u Kongrese, u Dauning stritu broj 10. i u Britanskom parlamentu. Oni su prave "nemani", ali ne izobličene, kakve ste navikli da gledate u horor filmovima. Oni nose skupa poslovna odela i u svojim limuzinama odlaze na Kapitol hil.

TABELA MOĆI

Krenućemo postepeno, od najnižeg sloja, pa sve do nedodirljivih.Nezavisni istraživač političkih manipulacija koje se sprovode nad čovečanstvom, Britanac David Ajke u svojoj knjizi "I istina će nas osloboditi" prikazuje tabelu moći na zemlji.Na samom dnu je
ČOVEČANSTVO

Kada pročitate ostatak, shvatićete da su obični smrtnici tu da bi radili i slušali one gore, da bi se povinovali njihovim ciljevima. Onome ko ne sluša slede ratovi, bolesti, siromaštvo. Jednom rečju pijuni u njihovoj partiji šaha, pijuni koji se žrtvuju bez ikakvog obzira.

Posle Čovečanstva slede,

MEDIJI

Onaj ko vlada medijima, taj vlada i javnim mnenjem.To je svima jasno. Vladari se služe medijima kao jednom od najmočnijih oružja. Male medijske kuće se oslanjaju i slušaju one velike; velikim su na čelu grupe koje dominiraju čitavom industrijom; i što više idemo ka vrhu piramide shvaćamo da samo nekolicina drži u svojim rukama medijska i privredna carstva. Treba da znate jedno, nijedna udarna vest nije slučajna. Ona nije plod nekakvog 'istraživačkog i nezavisnog novinarstva'.Ona je uvek u funkciji nove manipulacije, smišljena mnogo pre.Ako mislite da ste upućeni u politiku ako gledate vesti i čitate novine, grdno se varate. To se zove saopštenje za javnost, služi da bi se skrenuo pogled naroda sa pravog stanja stvari.Prava istina je mnogo daleko od očiju javnosti i dobro je skrivena.U njene tajne upućen je mali broj ljudi. Pri osnivanju masonske Truilateralne komisije u istu su naprimer primljeni glavni urednik lista 'Chikago Sun Times', glavni izdavač lista 'Times' i direktori agencija 'Los Angeles Times', 'New York Times', i 'Wall Street Journails'.I vladari iz senke su shvatili da jedan deo novina jesu važni toliko da se njihovi izdavači ili neki urednici mogu primiti u tajnu svetsku vladu u senci.Ali sam vrh pripada drugima.

Slede

UJEDINJENI NARODI

Koliko li je dobronamernih doktora, pod okriljem OUN, volontiralo u afričkim misijama misleći da vakcinama pomažu stanovnike ovog siromašnog kontinenta? Nisu ni slutili šta se skriva u tim vakcinama. Danas je Afrika najveća eksperimentalna laboratorija kreatora Novog svetskog poretka i mesto gde se populacija kontrolira na najužasniji način. Jedan od četiri odrasla Afrikanca ima AIDS. Da li ste znali da je posle skoro svake medicinske misije u Africi vrlo brzo na tom mestu izbijala neka epidemija?! Slučajno...

EVROPSKA UNIJA I TRGOVAČKI BLOKOVI

Stvaranje jedinstvenog tržišta, jedinstvene monete, jedinstvenog ustava, dovodi do čvrstog držanja poluga vlasti u rukama nekolicine.Priče o slobodama, naprednoj ekonomiji, nepostojanju granica se serviraju građanstvu i lepo im se mažu oči. Molimo dragog Boga da neuđemo u Evropsku Uniju.

Bližimo se opasnim igračima

BILDERBERG  GRUPA

Bilderberg grupa bila je donedavno dobro čuvana tajna.Sve vesti o njoj svodile su se na neproverene glasine i njeno postojanje bilo je demantovano sa vrha.Međutim 1998. godine prvi put je fotografisan ulazak učesnika skupa u jedan luksuzan hotel u Evropi i tada je Bilderberg priznao da postoji, ali ostala je tajna o čemu debatuje.Grupa Bilderberg osnovana je 1954.godine u istoimenom hotelu u gradu Osterbeku u Holandiji po kom je i dobila ime. Njeno sedište je i danas u toj zemlji, u gradu Lajdenu.Čovek koji se smatra pokretačem Bilderberg grupe bio je Džozef Retindžer.Bio je čovek koji je jednim telefonskim pozivom zakazivao sastanak sa predsednikom SAD i za koga se smatralo da je agent Vatikana.Ova grupa nema internet prezentaciju, a ako okrenete telefonski broj njenog sedišta, automatska sekretarica će vam, u bilo koje doba dana ili noći, uvek reći isto - da ostavite poruku.

O korenima Bilderberg Grupe govorio je američki senator Jacob Javits 1964. godine. Njegov izvještaj se može naći u Kongresnoj biblioteci. U njemu, ovaj povremeni član Bilderberga kaže: "Zemlje Zapadnog Sveta su, tokom perioda hladnog rata, osjećale potrebu za usku suradnju da bi se zaštitili od komunističke opasnosti." Ova saradnja se fokusirala na ključni cilj: osigurati da SAD, Kanada i Zapadna Evropa zadrže globalnu kontrolu nad preostalim delom sveta.U maju 1954. održan je prvi zvanični sastanak Bilderberg Grupe.Prvim sastankom je rukovodio holandski princ Bernhardt, bivši nacistički SS oficir, koji se udomio u holandskoj kraljevskoj familiji. Princ je postao i prvi predsednik Bilderber Grupe i na tom mestu ostao 22 godine, sve do 1976. godine.Za tu ulogu ga je pripremio kolosalni evropski manipulator, financijski magnat, lord Viktor Rotšild. I kao što je David Rokfeler vukao poteze iz senke u Americi, tako je i Rotšild rukovodio evropskim poslovima.

Minimum podataka koji je dostupan tiče se formalne organizacije, znaju se imena 115 članova vrha grupe, ali vrlo malo o eventualnoj mreži pristalica i saradnika. Jedna trećina tih ljudi potiče iz krugova političara, ostali pokrivaju oblasti industrije, finansija, obrazovanja i komunikacija. Izabrani su na osnovu svog znanja, položaja i iskustva i sastaju se u tajnosti svake godine, na četiri dana.Smatra se da su njeni članovi najmoćniji muškarci i žene na planeti, koji svetsku privredu kontrolišu indirektnim političkim sredstvima.Članove grupe na sastanak poziva predsedavajući posle konsultacija i preporuka sa Upravnim odborom, Savetom i počasnim Generalnim sekretarom.S obzirom na to da listu učesnika krase mnogi šefovi evropskih i američkih korporacija, politički lideri i nekoliko intelektualaca, ovo je verovatno najuticajnija organizacija na planeti.

Bilderberg Grupa ima Stalni Komitet od 39 osoba koje se ne biraju već postavljaju. To je uže jezgro, donosioci odluka. Njihova uloga je da prenose ideje osobama koje pozivaju na godišnjoj bazi. Pozvanih osamdesetak osoba se menjaju svake godine, kao i lokacija sastanaka.Među 39-oricom su i lord Carrington, Giovanni Agnelli (FIAT), Rokefeler (Chase Manhattan Bank), Peter Jankovič (bivski austrijski ministar), Vernon Jordan (Klintonov pajdaš), Henri Kisindžer i drugi moćnici. Uz njih su i vodeći ljudi korporacija kao ABB, United Steel (SAD), Deutsche Bank, World Bank, ministri, ambasadori, profesori.Ova Grupa se često naziva i "Nevidljiva svjetska Vlada".
KRALJEVSKI INSTITUT ZA VANJSKE POSLOVE I AMERIČKI SAVET ZA VANJSKE POSLOVE

Savet za vanjske veze (Council on Foreign Relations; CFR) je osnovan oko 1921. kao neprofitna i nestranačka civilna organizacija kako bi privatne osobe mogle sudelovati u američkoj politici. Njihova službeni cilj je poboljšavanje američkog razumevanja sveta i predlozi za vanjsku politiku SAD-a. To postiže konstruktivnim debatama o svetskim problemima i izdavanjem službenog časopisa. CFR trenutačno ima oko 4000 članova, mahom bivših predsednika, ambasadora, burzovnih brokera, bogatih poduzetnika, vlasnika medija, probranih senatora, direktora i profesora. Zbog svoje istorije, veza i uticaja CFR je popularno poznat kao jedan od trijumvirata elitnih organizacija (druga dvojica su Bilderberg grupa i Trilateralna komisija). Na CFR se gleda kao na zatvorenu grupu za diskusiju u kojoj se donose odluke koje utiču na svetsku politiku. Zbog toga su na meti mnogih teoretičara zavjere koji tvrde da ta organizacija radi na uspostavljanju novog svjetskog poretka. Autor Pat Robertson u svojoj knjizi New World Order, (Robertson, 1991.) povlači vezu između CFR-a i iluminata. Pozivajući se na iskaze podadmirala Chestera Warda, nekadašnjeg člana CFR-a, tvrdi se da je cilj te organizacije, objavljen vrlo uskom krugu svojih članova, razoružanje, marginalizacija suvereniteta SAD-a i stvaranje svemoćne svetske vlade. U centru njihove politike je ideja da prosvetljeni monopolistički kapitalizam može omogućiti spajanje svih različitih valuta, sistema bankarstva i proizvodnje i upravljanje prirodnih resursa u jednu cjelinu koju kontrolira svjetska vlada, a kojoj je na raspolaganju svetska policija (pretpostavlja se da je to vojska Ujedinjenih naroda).         Na sastancima Saveta članovi se potiču da slobodno i otvoreno predstave svoje ideje i razmišljanja, jer je ostalim članovima zabranjeno njegove reči prenositi medijima, osim ako ne dobiju posebnu dozvolu za to. Njihove ideje i ciljeve je teško provoditi bez masovnih medija, koje drže u šaci. Vjeruje se da je CFR samo ogranak velike svetske grupe urotnika koja se naziva Okrugli sto, (prema mnogima, sinonim za iluminate) čiji je cilj kontrola javnog mijenja kroz razne psihološke operacije.

Harold Pratt House je dve godine nakon izgradnje postala sedištem CFR-a. Familija Pratt je u velikom prijateljstvu sa Rokefelerima. Treba li reči da su Rokfeleri ( zajedno sa J. P. Morganom i pukovnikom Mandel Houseom) i osnivali CFR? CFR je uskoro postao vladarem SAD i to je, nakon osamdeset godina,  još uvek i danas.Preko tri hiljade vodećih američkih imena: sadašnji, prošli i budući američki predsednici, ambasadori, svi ministri vanjskih poslova, investitori sa Wall Streeta, vojni lideri Pentagona i NATO-a, bogati industrijalci i korporacijski lideri, vlasnici medija i glavni urednici, bankari, predsednici univerziteta i vodeći profesori, izabrani senatori i kongresmeni, sudije vrhovnog i ustavnog suda...Svi, bez razlike, svi  su bili članovi CFR-a.

TRILATERALNAKOMISIJA

U njihovom osnivanju veliku ulogu je odigrao Poljak Zbignjev Brzezinski koji je bio najuticajniji čovek u vladi američkog predsjednika Džimija Kartera (1977-1981). Marksista po uvjerenju, postaće profesorom na Harvardu i univerzitetu da bi ubrzo stekao reputaciju "anti-komuniste". David Rokefeler ga je zapazio 1970. kada je objavio knjigu "Između dva vremena". U njoj Brzezinski zastupa tezu o globalizaciji u svetskoj politici i ekonomiji.Tri godine kasnije Zbignjev Brzezinski postaje desnom rukom Davidu Rokfeleru i pomaže mu u osnivanju organizacije koja će okupljati vrhunske političke i biznis lidere Amerike, Zapadne Evrope i Japana (Trilaterala).

Prvobitni plan je bio da svaki od tri regiona daje po 100 članova. Danas je to nešto izmenjeno.Severnoamerička grupa se sastoji od 107 članova: 85 Amerikanaca, 15 Kanađana i 7 Meksikanaca. Japanska se proširila i uz 75 Japanaca tu je 11 Južnokorejanaca, 7 iz Australije i 15 iz zemalja ASEAN-a, Kine i Hong Konga. Evropljana je najviše: 150.Severnoamerički predsednik je Paul Volker, bivši šef Američkog Sistema Federalnih Rezervi (najmočnije financijske institucije u svijetu). Evropljane predvodi Peter Saterland šef naftnog carstva BP Amoco. Pacifik zastupa čelnik konglomerata Fuji Xeroc, Yotaro Kobayashi.U užem krugu ("Izvršni Komitet") su i: Umberto Agnjeli, Zbignjew Brzezinski, Robert Haas (Levi Strauss), Lee Honk-Koo (bivši korejanski premijer), Minoru Makihara (šef Mitsubishija), Thorvald Stoltenberg (naš znanac kao predstavnik UN za bivšu Jugoslaviju), Bjorn Svedberg (Ericsson) i drugi.

Trilateralna Komisija odlučuje slično kao i Bilderberg grupa.Održavaju se redovni godišnji susreti, svaki puta na drugom mestu. Lokacija održavanja susreta je tajna, prisutni su samo članovi i posebno izabrani gosti. Kod Bilderberg Grupe se, uz uži krug, većina članova rotira. U Trilaterali mandat članovima je od tri godine naviše i svakog od njih bira Rokfeler lično.Izvršni komiteti se sastaju nekoliko puta godišnje i oni razrađuju zadatke koje im formulira uži krug.Uži prsten se sastoji od regionalnih direktora i posebno proverenih članova svetskih elitnih organizacija.I, na vrhu, je centar, koji se sastoji od cara i najuže grupe močnika.Procentualno, to bi izgledalo ovako: Centar je 100% informiran o svemu. Oni donose odluke. David Rokefeler je na vrhu ove piramide. Brzezinski je uz njega. O nekolicini ostalih možemo špekulirati: Henri Kisindžer, Robert McNamara, Edmund de Rotšild, Džordž Buš, Džordž Šulc...Ispod njih je "uži krug" koji  je 90% obavešten. Oni odluke primaju direktno od cara. U ovom krugu se nalaze trostruki članovi (sve tri elitističke organizacije: Bilderberg, Trilaterala, CFR).Sliedi "centralni prsten" u kome su dvostruki članovi elitnih organizacija. Do njih dolazi 80% svih odluka.U "vanjskom prstenu" su članovi koji su tu uglavnom za potrebe kamuflaže. Pola stvari znaju, o drugoj polovini ne znaju. Ali, sprovode zaključke vrha.Ovo je najbolja ilustracija kako funkcionira vlast Elite. Izabiru svoje kandidate, a ruše "neposlušne".Da li je slučajno i “rušenje” američkog kongresmena Larry McDonalda koji je 1980. tražio od Kongresa da se sprovede zvanična istraga o utecajima elitnih i tajnih organizacija na američku politiku? Njegova energična kritika je tragično zaustavljena prvog septembra 1983. kada je stradao kao putnik u korejanskom avionu koji je "slučajno skrenuo s kursa" pa ga je srušila sovjetska raketa iznad Pacifika.

OKRUGLISTO

Okrugli sto, društvo koje postaje srce elitističkih organizacija koje će se javljati tokom XX veka.Prvi lider postaje super bogati Cecil Rhodes.Iza scene nalaze se još dve moće familije: Rotšild i Astor. Ovi financijski magnati su omogućili upumpavanje dovoljnih količina novca da se razvije mreža elitistićkih organizacija koje će zagospodariti svetom.Prva je pala Afrika.Rhodes je bio na čelu South Africa Company, a zatim je  osnovao i De Beers Consolidated Mines i Consolidated Gold Fields. Bezobzirno pljačkanje juga Afrike bilo je na delu. Da bi se osigurao, Rhodes je bio i premijerom Cape Colony. Cecil Rhodes je imao cilj, da stvori svjetsku vladu sa centrom u Britaniji.Kada je Cecil Rhodes umro, Okrugli Sto je 1902. dobio naslednika.Bio je to Alfred Milnera. On je zaslužan da se ostvari jedan od ciljeva Okruglog stola: stvaranje Južnoafričke Unije. Pljačka i genocid se nastavljaju sve do današnjih dana sa familijom Oppenheimer. Zlato, dijamanti, minerali sa juga Afrike išli su u ruke šačice.Rhodes je ostavio značajnu količinu novca kojom je osnovana fondacija za stipendiranje: Rhodes Scholarship. Riječ je o selektiranim studentima iz prekomorskih zemalja na univerzitetu Oxford. Najpoznatiji njihov stipendist bio je Bill Clinton. U njegovoj pratnji je i George Stephanopoulos, koji je bio Clintonov savjetnik u obe izborne kampanje.

Do 1915. godine Okrugli Sto ima svoje ogranke u Južnoj Africi, Kanadi, Americi, Australiji, Novom Zelandu i Indiji. U Americi su njihovi predstavnici finansijeri koji su došli iz Evrope: Rockefeller, J.P. Morgan i Edward Harriman. Oni su koristili kapital familija Rotšild i Pajseur da bi izgradili vlastite korporacijske i bankarske imperije a i da bi upravljali američkom ekonomijom. Slično kao i Oppenheimer u Južnoafričkoj Uniji.

Homogenizaciji doprinose postojeće organizacije kao Skull & Bones Society (na Yale univerzitetu) koje vrše selekciju "novih" članova i treniraju nove generacije starim pravilima.Poseban zamajac Okruglom stolu dalo je osnivanje "Instituta za međunarodne odnose". U Britaniji je to bilo 1920., a samo šest godina posle kraljevska kuća institutu daje atribut "kraljevski". Otada je britanski suveren formalno na čelu Kraljevskog instituta za međunarodne odnose. Godinu dana nakon britanskog, 1921., osnovan je američki  pandan - CFR.

Uloga Okruglog stola je da koordinira rad mreže elitističkih organizacija. Mrežu sačinjavaju: Bilderberg Grupa, Trilateralna Komisija, Savet za međunarodne odnose, Kraljevski institut za međunarodne odnose, Skull & Bones Society.

Tu je i niz drugih:

•Rimski Klub, za koji se naivno misli da je kreirao ekološki pokret. Aurelio Peccei, broj dva u FIAT-u, odmah do  Agnellija inače člana Bilderberg Grupe, je startao ovu organizaciju po uputama Rokfelera, prilikom njihovog susreta 1968. na Rokefelerovom imanju u Belađiu, u Italiji. Vodeći industrijalci kreću u kampanju da "spase planetu"?!. Nešto tu ne štima.

•Budimpeštanski Klub (na čelu sa Ervin Laszioom, kompanjonom Pecceia. Što je Rimski Klub za ekologiju, to je Budimpeštanski Klub za spiritualizam. Ovo već postaje interesantno. Bogati formiraju organizacije koje bi vjerovatno, vremenom,  iz potrebe, formirali obični građani. Ovako, bogati manipuliraju: navodno daju malo oduška energiji stanovništva, a u stvari, situaciju vode u smeru koji njima odgovara.

•Bohemian Klub (selektirana grupa američkih bogataša koja se godišnje sastaje u Bohemian Grove u severnoj Kaliforniji i u tajnosti donose odluke koje kasnije glatko prolaze u Kongresu; na primer, Nikson i Regan su se tu 1967. dogovorili da Regan odustane od kandidature za predsednika u korist Niksona).

Pored ovih, tu su i ostale polutajne i tajne organizacije i one za koje ne znamo da postoje. Mreža. Postoje indicije da je Okrugli stol u njihovom centru.Neki čak znaju da "okrugli sto", preko britanskog ambasadora u Vašingtonu, ima veliki uticaj na politiku SAD.

PROSVETLJENI MASONI

Slobodno zidarstvo, masonstvo, je manje  više tajni internacionalni religiozno-mistički, hijerarhijsko organizovani pokret, nastao u XVIII  veku u Engleskoj, mada izgleda vuče korene još od antičkog sveta a koreni "slobodnog zidarstva" nalaze se i u drevnom Babilonu i Egipatskim školama misterija. Pet hiljada godina kasnije jedan od najviše rangiranih masona (33+stepen) , George Bush Stariji, se može sresti na njihovim sastancima u Houstonu. Navodni cilj masona bio je moralno usavršavanje ljudi na osnovu bratske ljubavi, a stvarni je potpomaganje raznih vidova društveno-političkih pokreta,Svoje članove nalazi u redovima aristokratije, krupne buržoazije, političara i javnih radnika. Organizacije na koje je masonstvo podeljeno nazivaju se lože i hijerarhijski su uređene. Primanje novih članova u lože vrši se po određenom ritualu koji treba da ostavi upečatljiv utisak na novog člana i uveri ga u veliki značaj masonstva.

Slobodni zidar može postati svaki muškarac koji naravno ispunjava određene uslove. Prvi i osnovni uslov je vera u "Vrhovno Biće", koje Slobodni Zidari nazivaju Vrhovni Neimar Svemira. Oni koji su ateisti ne mogu postati masoni. Takođe kandidat ne sme da ima krivični dosije. Ako su ispunjeni ti uslovi, kanditat treba da uputi molbu nekom masonu za prijem. Onda, Majstor sa Savetom poseti mogućeg člana i njegovu porodicu da bi ih upoznao, saznao zbog čega osoba želi da postane mason i slično. Na osnovu dobijenog izveštaja masoni odlučuju da li će primiti novog brata ili ne, mada je obično odgovor pozitivan. Može se takođe desiti da sam mason izabere neku osobu istaknutu u društvu za budućeg brata. Osoba može postati mason i ako joj je otac bio mason. Takve osobe se nazivaju lufoni.    Većina informacija o masonima potiče od samih masona ili pristalica antimasonskih pokreta. Sociolozi koje zanima ovo društvo ne mogu ga istraživati zbog njegove tajnovitosti. Ako odluče da uđu u bratstvo, onda se moraju povinovati kodeksima koji u njemu vladaju.

Američki Kongres nepodeljeno podržava sintagmu o "Novom svjetskom poretku" i sa Republikanskog (pretežno uticaj francuskih masona) i sa Demokratskog (britanski masoni) kraja.Nižerangirani članovi nikada ne dokuće suštinu delovanja organizacije. Stoga se s ove strane paravana masoni predstavljaju humanitarnim.

Tri su osnovna nivoa masonskih loža: Plava loža za inicirane sa tri početna stepena; sledi York Rite sa deset stepeni. Iznad njih je Škotska loža sa ukupno 32 stepena inicijacije. Nakon toga sledi 33-i stepen i hijerarhija sa, javnosti nepoznatim, brojem tajnih nivoa.

U svetskoj vlasti svi bitni ljudi su masoni ili članovi nekih viteških redova. Ako izuzmemo podelu po ložama i hijerarhiji i među masonima postoji podela na borce za slobodu svoga naroda, u okviru hijerarhije moći, i na one koji su slepi poslušnici centara moći iz inostranstva. Rat se vodi unutar tajnih loža, bitka za slobodu je unutar-masonska borba. To je isto kao što se u jednopartijskom sistemu sve završava pre Kongresa. Tako je i u okviru masonerije. Masonerija je svetska partija u kojoj postoje frakcije.

VITEZOVI MALTE

Vitezovi Malte osnovani su u XI veku i iza sebe imaju hiljadugodišnju tradiciju vojnog i političkog uticaja širom sveta. Podružnice raširene preko celog sveta učestvuju u akcijama humanitarnog karaktera, dok njihovi lideri pripadaju vodećim elitama koje vladaju svetom.Ova organizacija ima veliki značaj za Rimokatoličku crkvu a najbolji pokazatelj tome je taj što Velikog Majstora koji stoji na čelu Vitezova Malte bira isto telo kardinala koje bira i samog papu.Članovi reda u pogledu ranga, privilegija i protokola imaju isti status kao i kardinali.   

Zvanična titula Velikog Majstora glasi: "Dei gratia Sacrae Domus Hospitalis Saneti Johannis Hierosolumitani et Militaris Ordinis Saneti Sepulchre Dominici Magister hummilis pauperumljue Jesu Christi Gusos".

Veliki majstor upravlja redom uz pomoć suverenog saveta viteškog reda Malte. Broj članova danas je dostigao 8.000 članova koji su razvrstani u tri klase. Prijem novih članova u članstvo vrši se uz specijalni ritual koji je star hiljadu godina i liturgijsku tradiciju u svečanim odeždama, koje su stilska mešavina crkvenih i viteških odeždi. Vitezovi nose insignije, zavisno od ranga kojem pripadaju. Vitezove od Malte kao suvereno međunarodno telo priznaje danas 38 država, sa kojima ova organizacija ima uspostavljene stalne diplomatske odnose. Mnoge značajne ličnosti iz svetskog političkog života bili su članovi ovog reda, između ostalih i predsednik SAD Kenedi, nemački kanselar Adenauer, bivši direktor CIA-e Kejsi, Aldo Moro i drugi. Danas su članovi ovog reda vodeće ličnosti NATO i Evropske unije. Vitezovi od Malte svake godine izdaju svoj Godišnjak i prema njemu oni imaju svoje nacionalne grupe i angažovani su na humanitarnom planu, o čemu postoje brojne studije. Na primer, jedna takva grupa, nemački ogranak Maltezer Hilfsdienst imao je svoj tim od 45 medicinskih radnika koji su bili u Vijetnamu za vreme rata, od septembra 1966. do marta 1970. Vrlo snažne i uticajne svoje ogranke Vitezovi Malte imaju danas u Irskoj, SAD i Holandiji.     U Velikoj Britaniji ovaj red formiran je tek 1960. Humanitarna delatnost Vitezova od Malte je samo vidljivi deo njihove delatnosti dok ipak samu suštinu čine političke akcije koje se izvode prikriveno. Na terenu nekadašnje Jugoslavije postoji nekoliko individualnih članova.Tri simbola elite su plamena baklja, crvena ruža i golubica (simbol Semiramide).  Simboli tri glavne političke partije u Velikoj Britaniji su: plamena baklja (Konzervativna partija), crvena ruža (Laburistička partija) i golubica (Liberalni demokrati). Njihova tri lidera početkom XXI stoljeća su: Tony Blair (Bilderberg Grupa), William Haig (Bilderberg Grupa) i Pedi Ašdaun (Bilderberg Grupa). Da li je ovo puka koincidencija!? Naravno ...

LOBANJE I KOSTI, SKULL & BONES

Tajna društva su uvek postojala na elitnim američkim univerzitetima i predstavljaju neku vrstu tradicije. Ova udruženja postoje već skoro 200 godina i predstavljala su mesto odakle su se regrutovali  budući predsjednici, senatori i vlasnici korporacija. Svake godine, manje od 1% najbogatijih i najuspješnijih studenata postaje članovima ovih ekskluzivnih društava.Time su dobili veliki preduslov i garanciju da će uspeti u budućnosti.

'The Skull and Bones Society' nalazi se na Yale Univerzitetu. Slične grupe postoje i na: Princeton, Cornell, Penn, Brown, Harvardu itd. Iz 'Lobanja i Kosti' se regrutuju kadrovi za tri daljnja elitistička udruženja: Bilderberg, CFR (Council on Foreign Relations) i Trilateralnu komisiju. Inače kadrovi sa Yalea, su između ostalog bili i: Bush Senior i Rokefeler. Svi su se oni zavetovali na ćutanje. Prema tradiciji, poslednju godinu na Yaleu, svake godine selektira se isključivo petnaest  novih članova. To daje broj od 2.500 članova u zadnjih 150 godina. Danas ih je oko 500 živih. Godišnji sastanci su u njihovom  zamku na Deer Islandu na rijeci St. Lawrence River.

Ovo udruženje je osnovao general Wilijam Huntington 1833. sa Alfonsom Taftom koji je 1876. postao ministar rata. Taftov sin Wilijam Hauard Taft je bio jedini američki predsednik koji je imao i funkciju vrhovnog suca. Američki red 'Lobanja i Kosti' je proizašao iz nemačkog tajnog društva kao Chapter 322.

Kip Natana Hejla diplomca Yalea i člana 'Lobanja i Kosti' nalazi se u okviru kampusa Yalea. Kopija kipa se nalazi i ispred sedišta CIA-e u Lengliju. Još jedna kopija nalazi se nalazi ispred Philips Academy Andoveru Massachusetts. U tu je školu,  išao Džordže Buš Senior. Današnji američki predsednik, Džordž W. Buš, koji je bio jedvaprolazni student, je takođe pohađao Yale. Tamo je studirao i njegov protukandidat na izborima 2004. demokratski senator Džon Keri koji je takođe kojeg čuda bio član'Lobanja i Kosti'.

Na slici se vidi Džordž H. Buš, levo od sata.

CRNO PLEMSTVO, ILUMINATI
 
Red Iluminata osnovao je Adam Weishaupt, rođen 6. februara 1748. u Ingolštatu u tada nezavisnoj državi Bavarskoj. Vodi poreklo iz jevrejske familije koja je prihvatila hrišćanstvo. Bio je profesor na Katedri za prirodni i kanonski zakon univerziteta u Ingolštatu. Oko 1768. godine, Adam Weishaupt je počeo sakupljati velike količine spisa pomoću kojih je nameravao osnovati vlastitu akademiju za učene ljude. Posebno se zanimao za okultizam i bio je fasciniran piramidom u Gizi, koja će postati kasnije osnova poznate piramide moći, simbolom njegovog Reda. Veruje se da ga je već tada vrlo uticajna familija Rotšild privolila da joj pomogne u planovima vladanja svijetom.
   
Weishaupt je od tog trenutka počeo sa planovima 'transformacije' ljudske rase i kreiranju novog svetskog poretka.Tako je 1.aprila 1776. osnovao red Iluminata. Ime Iluminati je preuzeo od prevedenog naziva starog španskog kulta ' alumbrados'.Članovi ovog kulta verovali su da primaju znanje sa onog sveta.Iluminatus znači 'prosvetljeni', onaj koji vlada pomoću razuma, oslobođen od mraka u kojem ljude drži organizirana religija. Wieshaupt je u početku oko sebe okupio oko dve hiljade plaćenih sledbenika kojima je obećao svjetsku moć. To su bili pripadnici tadašnje intelektualne elite, iz sveta književnosti, nauke, ekonomije. Weishaupt je uložio mnogo truda kako bi se na fakultetima odgajali budući članovi Iluminata, koji su bili pogodni za njegove ciljeve. Stoga bi odabrani i talentirani učenici dobili stipendije za takvu obuku.         Glavni cilj Iluminata je bio ukidanje monarhije, privatnog vlasništva, patriotizma, institucije braka i svih religija. Svima koji rade ka tom cilju bila su dozvoljena sva sredstva na korišćenje, a regrutovanje novih članova bio je lak posao. Ubrzo nakon osnivanja, Weishaupt je shvatio kako je najbolji put za sprovođenje svojih planova infiltracija članova Iluminata u masonske lože. Masoni su u to vreme bili polutajno društvo sa dosta uticaja na tadašnja dešavanja i u svoje redove je takođe okupljalo elitno društvo.Infiltracija u masonske lože imala je za iluminate dve prednosti: pošto su tada za društvo masona svi znali a njihovi obredi su bili tajni, Weishaupt je računao na to da će njegovi planovi biti obavijeni velom tajnosti, ali javnost na njih neće obraćati pažnju jer je znala i navikla na masone. Drugo, pošto su mnogi masoni bili vrlo uticajni ljudi, oni bi se lako mogli iskoristiti za iluminatske ciljeve. Tako je Adam Weishaupt zajedno sa svojim drugom masonom Knigeom, regrutovao brojne iluminate iz najviših redova masona.

I društvo Iluminata Weishaupt je organizovao hijerarhijski po klasama. Postojale su tri klase Iluminata: Nursery, koja se sastojala od Pripravnika, Početnika, Minervala i Iluminatusa minora. Druga, Masonska klasa, je sadržavala stepene Iluminatus major i Iluminatus dirigens. Treća klasa zvana Misteriji je bila podeljena u Niže (Prezbiter i Regent) i više misterije (Magus i Rex). U najnižoj klasi napredovanje se postizalo pisanjem naučne disertacije, napredovanje u srednjoj klasi je bilo slično kao i kod masona i obavljalo se određenim ritualima inicijacije, dok je za najviše klase obavijeno velom tajnosti.

Iluminati svom cilju planetarne vlasti pristupaju tajno. Njihova metoda dolaska na svetsku vlast nije vojnim putem ni javnom pobunom, već delovanjem  iza kulisa. Iluminati nikada ne istupaju javno, oni rade tajno,  infiltriraju svoje članove u visoke položaje vlada moćnih država, koriste se podmićivanjem i ucenama visokih dužnosnika kako bi oni provodili njihovu volju. To je vladavina nevidljive ruke. Članovima iluminata nije cilj ostvariti svjetsku vladu za vreme njihovog života, već postupno obavljati pripreme i voditi svetsku politiku ka centralizaciji, sa Ujedinjenim narodima kao centrom svih operacija.

Manipulacija medijima ovdje ima glavnu ulogu, kao i postavljanje ključnih ljudi na čelo važnih organizacija. Jedna metoda postizanja njihovih ciljeva je u teoriji zavjere poznata kao Problem-Reakcija-Rešenje.To na primeru Ujedinjenih Naroda znači sledeće, nakon 2.svetskog rata osnovan je UN kao organizacija koja će osigurati mir u svetu kroz internacionalnu politiku i "svetsku policiju". Veruje se da su iluminati bili ti koji su potaknuli svetske ratove (Problem). Svetska populacija je reagirala na te ratove (Reakcija) težnjom da se osnuje institucija koja će regulirati ratove. Stoga su iluminati kreirali Rešenje, to jest UN. Teoretičari zavera smatraju Ujedinjene narode institucijom koja će ostvariti novi svetski poredak. Već poznata činjenica da je David Rokefeler  donirao zemljište za Zgradu UN-a daje povoda raznim nagađanjima. Ujedinjeni narodi su organizacija sa svetskim uticajem. Europska unija ima istu svrhu kao i UN: ujediniti evropske države pod zajednički Ustav i valutu. Time svaka država ima manje moći koja se tako sve više sakuplja u rukama elite.    Kao prvi veliki uspeh iluminata u stvaranju novog svetskog poretka smatra se Francuska Revolucija. Tada su agenti iluminata navodno naveli ljude na pobunu i inspirisali jakobince i prosvetitelje svojim idejama.Skoro nakon Napoleonovih ratova, iluminati su uvideli da je Evropa toliko pogođena ratnim stradanjima da će prihvatiti svaku političku soluciju koja će je izvući iz krize. Veruje se da je obitelj Rotšild ta koja je organizovala Bečki kongres 1814. godine kako bi pokušala skrojiti političku kartu Evrope po svojoj viziji Novog svetskog poretka. Nakon prvog svetskog rata, osnovana je Liga naroda kao prvi pokušaj političkog ujedinjenja sveta. Tada je navodno  ruski car prozreo njihove planove i bojkotirao Ligu. Međutim Liga naroda je propala a jedan od razloga za to smatra se što nije imala stvoren način kojim bi se kažnjavale države koje su prekršile međunarodne zakone. Danas je to malo drugačije.Sud u Hagu je danas njihovo sredstvo kažnjavanja neposlušnih naroda i pojedinaca.Ujedinjeni narodi se smatraju nastavkom Lige naroda i njenih planova.

Kao jedan od velikih svetskih vođa, ni Hitler nije pošteđen toga da se oko njegove ličnosti ispletu teorije zavere koje su povezane sa iluminatima. Smatra se da su već u vreme njegove mladosti, Rotšildovi uočili njegovu karizmu i talent. Kad je završio u zatvoru, napisana je knjiga "Mein Kampf" u njegovo ime i dana mu je puna financijska i politička podrška kako bi došao na mesto nemačkog kancelara. Neki čak i tvrde da je Hitler bio izdanak obitelji Rotšild, a progon jevreja imao je svrhu da se skrene pažnja sa ljudi koji zapravo stoje iza svega.

Takođe smatra se da postoji veza između iluminata i  Karla Marksa.Po toj teoriji Karlu Marksu je pristupila grupa koja se nazivala "Društvom pravednih ljudi" i ona ga je navodno nagovorila da napiše "Komunistički manifest".Ta knjiga je trebala u stvari da posluži kao mamac koji će siromašno stanovništvo lako progutati.

Prema knjizi 'Verske sekte' Zorana Lukovića ciljevi iluminata su  sledeći:

•Rimokatolicizam jezuitskog tipa jete predhodio redu, ali više nije neophodna veroispovest iluminata.

•Unapređenje odnosa poverenja, te tolerancija između pripadnika različitih kofesija i na taj način se obezbeđuje preduslov  za nastanak jedne svetske religije.

•Građanska i socijalna jednakost.

•Pravilna raspodela materijalnih dobara.

•Ravnomernije vrednovanje ljudskog rada.Racionalnije korišćenje prirodnih resusra.

•Očuvanje životne sredine.

•Oslobađanje ljudskih intelektualnih moći radi opšte dobrobiti.
Prema delu 'Novi svetski poredak' Per Robertsona, ciljevi iluminata učlanjenih u razne javne i tajne organizacije bili su:

•Ukidanje privatne svojine.

•Ukidanje nacionalnih vlada i nacionalne suverenosti.

•Stvaranje svetske vladajuće elite.

•Borba protiv judeo-hrišćanskog teizma.

Običan svet verujući da se iluminati bore za socijalne reforme i građansku jednakost, masovno pristupa redu, kako duhovno, tako i materijalno. Samo su oni u najvišim redovima znali kolika se bogastva zgrću i koliko brzo se osvaja politička moć. Oni tako postaju među prvim komercijalno verskim grupama - sektama (kako ih danas zovemo).

Njima su pripadali  komunistički šefovi – Lenjin, Trocki, Zinovjev a i Tito...

Službeni simbol iluminata je piramida moći, koja je inače preuzeta od masona. Taj simbol predstavlja piramidu na čijem vrhu se nalazi oko okruženo svetlosnim zracima.Piramida je staroegipatski okultni simbol koji predstavlja konvergenciju prema vrhuncu prosvetljenja. U ovom slučaju taj vrhunac je "oko koje sve vidi", a zovu ga još i "trinacria". Iluminati su verovali da če najinteligentniji čovek zauzeti mesto oka i vladati pomoću apsolutne moći i razuma. Može se zaključiti kako je celokupni simbol prosvetljenja odabran zbog illuminatskih ciljeva da rasprše mit religije i dovedu svetlo uma i znanosti. Iako je prvi i najvažniji cilj iluminata bio svetska dominacija, oni su imali i druge aspiracije. To su bile transcendentalna iluminacija (oslobađanje uma od svih ovozemaljskih okova), besmrtnost, te apsolutno znanje i moć.  Da bi to postigli, intenzivno su proučavali stare magijske spise i bavili se metodama astralne projekcije. Američki dolar je čisti primer kako se iluminati služe simbolima i magijom u svojim namerama ka uspostavljanja apsolutne planetarne moći. 

Američki dolar je simbol farisejsko-lihvarske internacionale i praktično sredstvo kojim planeri Novog svtskog poretka uspostavljaju planetarnu vlast.Novčanica od jednog dolara je ugaoni kamen u piramidi svetske monetarne vlasti.Stvorena je po zamisli teozofa Sergeja Makronovskog, a naručena od potpredsednika SAD, masona Henrija Valasa.Simbolička osnova zelene novčanice preuzeta je od Iluminata koje je osnovao Adam Vajshaupt.njegove ideje rado su prihvatili i širom sveta  razvili farisejski bankari i masoni.Centralni simbol na desnoj polovini novčanice je 'američki' orao (velika slika dole) koji nosi štit sa trinaest pruga.U desnoj kandži orao drži maslinovu ili po nekima bagramovu  grančicu sa trinaest listova i trinaest pupoljaka.Bagrem je sveto drvo na grobu Hirama, graditelja Solomonovog hrama i navodnog osnivača masonerije.Simboliše trajnost masonske tradicije i posedovanje moćnih tajnih znanja.U levoj kandži orao nosi trinaest strela.One simbolišu snagu kroćenja, porobljavanja ili uništavanja nepokornih naroda ili pobunjenih podanika.Svaka od trinaest strela preti jednom od trinaest nizova cigala u piramidi pokorenog čovečanstva.Piramida je predstavljena na levoj polovini novčanice.Orao u kljunu drži traku sa latinskim izrazom od trinaest slova, E Pluribus Unum - Iz Mnoštva Jedno.Ovo predstavlja osnovno masonsko geslo.Naime, da bi se vlast lakše ostvarila neophodno je jednoobrazno suziti raznoliko bogatstvo mnogih naroda.Na svim tačkama sveta pije se koka kola i jede fast food, reklamama nametnuto običnom svetu.Svuda haraju američki filmovi i njihove fabrikovane vesti.Smućeni ljudi batrgaju se uhvaćeni u farisejsku mrežu.Lihvarski bankari ih zadužuju zelenim novčanicama bez pokrića, a nadnacionalne kompanije pljačkaju.Zatupljivanjem svetskih razmera (KONTROLA UMA I Ljudi, je sledeća tema) proizvodi se bezoblična masa poslušnika u kojima se brišu bogolika svojstva čoveka.    Iznad glave orla lebdi kruna - Davidova zvezda sastavljena od trinaest masonskih petokraka,One simbolišu magijsko pomirenje suprotnosti, Kako je gore, tako je i dole.Pitate se zbog čega se simbolika na dolarskoj novčanici oslanja na Judin i farisejski broj trinaest? U širem smislu on označava nesklad i nepotpunost ovoga sveta i naroda koji ga nastanjuju.I tu se sada farisejski masoni javljaju kao 'spasioci'.Oni proturaju ideju da se jedino pod njihovom svetskom nadvladom mogu izbeći opasnosti na koje ukazuje Judin broj.

Na levoj polovini novčanice simbolički je prikaz  'novog svetskog poretka'. Dat je u obliku zaravljene piramide nad kojom, u bleštavoj svetlosti, vlada izdvojeni trouglasti vrh sa svevidećim okom masonskog božanstva - Velikog Arhitekte Univerzuma.Time je jasno naglašeno na kog boga se odnosi geslo sa središta zelene novčanice, In God We Trust (Mi verujemo u Boga). To nije vera u živoga Boga, nego u mrtvi kosmički princip.

Zaravljena masonska piramida sastavljena je od trinaest nizova cigala.Svaka cigla označava pojedini narod ili državu sa njenom monetom.Iznad piramide je trouglasto oko, a nad njim stoji latinski natpis od trinaest slova, Annuit coeptis - koji ističe da je 'izabrana klasa' predodređena da vlada svetom.Era farisejske vlasti data je još jednim izrazom koji je upisan ispod piramide, 'Novus ordo seclorum' - Novi svetski poredak.Težnju za svevlašćem potvrđuje i engleski natpis pri dnu novčanice, The Great Seal - Veliki Pečat.On simboliše gospodarstvo koje imaju posednici pečata nad bogatstvima, uslugama i radnom snagom celog sveta.

KOMITET  300

Zvanično članovi Komiteta 300  su potomci britanskih i holandskih plemića koji su se obogatili trgovinom opijumom sa Kinom i prodajom robova iz Afrike. Danas oni, drže unosne poslove sa naftom, bankama, osiguravajućim kompanijama, proizvodnju i prodaju oružja i drugo. Proizvođači oružja čak imaju i jednu svoju masonsku ložu gde se okupljaju.Naziva se Xaspers! Komitet 300 znači čine neki od najuticajnijih ljudi na Planeti. Komitet 300 je u podeli vlasti neka vrsta Parlamenta, a Bilderberg grupa je ministarstvo za Evropu i Ameriku dok je Trilateralna komisija zadužena za Evropu, Ameriku i Aziju. Cilj je obezbeđivanje dominacije skrivenih upravljača sa vrha piramide. Metod je upravljanje poslom sa novcem.Krediti, otvorenost i zatvorenost tržišta su oružje tih centara moći. Tamo gde se pojavi neposlušnost lansiraju se ratovi, terorizam, bolesti, zemljotresi...

ROJAL TRIBUNAL

Na vrhu piramide planetarne vlasti je “Rojal tribunal”, koji čini britanska kruna, Rotšild i Rokfeler, bez obzira ko je kada aktuelan. Sada je to kraljica Elizabeta, Jakob Rotšild i Dejvid Rokfeler.

MEĐUSOBNA BORBA

Ako im je u zajedničkom interesu onda sarađuju, inače se bore jedni protiv drugih.Na primer, Međunarodni monetarni sporazum iz 1944.godine izvršio je poravnanje između interesnih grupa ZLATO (Rotšild, Francuska) i DOLAR (Rokfeler, Amerika).Pošto su Rokfelerovi još ranije malo pomalo zaobilazili sporazum sa Rotšildovima oko cene nafte obračunatim na dolarskoj osnovi, došlo je do otvorenog sukoba između ove dve strane.Američka tajna sluđba CIA, kojom inače vlada Rokfeler, je 1968. započela Majske Nemire u Francuskoj, koji su toliko snažno uzdrmali vrednost francuskog franka, da je ovaj mogao biti sačuvan od pogubnog sunovrata samo velikom prodajom zlata iz zaliha Rotšildovih.Navodno je tada jedna trećina zaliha zlata morala biti prodata na licitaciji.Kao protivudar, mediji koji su bili bliski Rotšildovima su otkrili aferu Votergejt.Usledili su skandali CIA-e, Lokida i bilansni problemi velikih Rokfelerovih banaka.Naravno, ovde dve vladajuće dinastije su se posle svega pomirile, jer oni ipak sede u istom čamcu.

Mnogima će sve ovo biti neprihvatljivo.To je naravno i razumljivo jer se ne uklapa u formiranu sliku sveta. A tu sliku su nam i formirali oni koji haraju planetom. Istina je tu pred očima ali izgleda neverovatno pa je svi olako odbacuju. Kao i onaj nemački Meseršmit sa početka priče.

Literatura

Spasoje Vlaić, Prvi svetski parapsihološki rat
Internet članci Dejana Lučića
Semir M.Osmanagić, Alternativna Istorija

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

DEMONI U BELIM MANTILIMA

AKO JE OVO HUMANOST ...

Gde je god Svetska zdravstvena organizacija sprovela program vakcinacije protiv malih boginja - pojavila se SIDA. Ko, kako i zašto je stvorio ovaj smrtonosni virus i koja čuvena imena politike i nauke imaju svoje prste u ovom zločinu ?

Smrtonosne zarazne bolesti haraju danas kao nikad do sad. Još se nismo ni smirili od svinjskog gripa, a već se najavljuje kozji grip i ko zna šta nas još sve čeka. Kad se tome dodaju od ranije - kravlje ludilo, ptičiji grip i sida, onda mnoga pitanja naviru na površinu. Gde su bili ovi virusi pre sto godina, kako baš sada da nastaju 'prirodno' svi odjedared? Jedino što je sigurno, to je da određene farmaceutske industrije cvetaju...

Izazivač side je virus humane imunodeficijencije - HIV, koji pripada porodici retrovirusa. Ovo praktično znači da virus postaje deo čovekovog genetskog materijala, zauvek ugrađen u hromozome. Bolest je smrtonosna jer direktno napada imunološki sistem, a leka još nema. Barem ne za običan narod!

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, više od 25 miliona ljudi u svetu inficirano je opakim virusom, preko osam miliona je obolelo, a gotovo šest miliona je umrlo! Više od tri petine inficiranih registrovano je u Africi (najveći eksperimentalni poligon na svetu), a jedna petina u Aziji. Ostatak otpada na Evropu i Ameriku.

Tokom jednog dana, oko 8.000 ljudi širom sveta inficira se HIV virusom. Od toga 1.000 dece mlađe od 15 godina. Ovde treba dodati i procenu Svetske zdravstvene organizacije da će vrlo brzo biti 40 miliona inficiranih ljudi u svetu!

NEĆE DA PRIZNAJU

Uprkos neprestanom poricanju zvaničnika američkog Ministarstva odbrane, svet uzbuđuju tvrdnje pojedinih naučnika da sidu izaziva virus stvoren genetskim inženjeringom, namerno pušten iz laboratorije da zbriše homoseksualce i sve druge rase osim belaca u SAD i smanji gladnu populaciju u zemljama Trećeg sveta.

Posredni dokazi nagoveštavaju da je epidemija započela otpreilike u isto vreme kada i zvanični programi vakcinacija SAD i Svetske zdravstvene organizacije i verovatnom kontaminacijom banaka krvi.

Dr. D.M.Mekartur, tada zamenik direktora za istraživanje i tehnologiju pri Ministarstvu odbrane SAD, pojavio se 6. juna 1969. na saslušanju pred kongresnim podkomitetom, zahtevajući od Kongresa da finansira projekat stvaranja sintetičkog biološkog agensa protiv kojeg ljudi još nisu razvili prirodni imunitet. U Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu javnosti je dostupan kompletan tekst zahteva ovog 'doktora dobročinitelja'. U obrazloženju svog zahteva, Makartur kaže: 'Molekularna biologija je oblast koja se razvija izuzetno brzo i eminentni biolozi veruju da će za pet do deset godina biti moguće da se stvori sintetički biološki agens, agens koji ne postoji prirodno i protiv kojeg čovek nije razvio prirodni imunitet - novi infektivni mikroorganizam koji se može u određenim važnim aspektima razlikovati od bilo kog drugog poznatog organizma - izazivača bolesti. Najvažnije je da će takav virus biti otporan na imunološke i terapijske procese od kojih zavisimo i na kojima zasnivamo svoju relativnu slobodu od infektivnih bolesti. Istraživački program koji će se pozabaviti mogućnošću kreiranja takvog mikroorganizma može biti završen za približno pet do deset godina. Za kompletno istraživanje potrebno je 10 miliona dolara'.

Novčana sredstva su odobrena, a AIDS se prvi put pojavio deset godina kasnije, sa baš onakvim karakteristikama kakve su spomenute u zahtevu.

Svetska zdravstvena organizacija je 1972. godine u svom Biltenu pod brojem 47. iznela sličan predlog, gde se kaže: 'Treba pokušati da se utvrdi mogu li virusi zapravo da selektivnim efektima deluju na imunološke funkcije organizma uticajem na funkcije T ćelija kao suprotnost funkcijama B ćelija. Treba tragati i za mogućnošću da imunološki odgovor na virus po sebi može biti oslabljen ukoliko infektivni virus napadne, manje ili više selektivno, ćelije koje reaguju na viralne antigene'. Ovo je klinički opis funkcije virusa AIDS.

Opseg AIDs infekcije u Africi poklapa se u potpunosti sa lokacijama na kojima je Svetska zdravstvena organizacija sprovela program vakcinacije protiv malih boginja sredinom 70-tih godina. Oko 14.000 Haićana takođe je vakcinisano tokom te kampanje - obzirom i na skori katastrofalni zemljotres na Haitiju, izgleda da su i oni, pored Afrike, omiljeni eksperimentalni poligon svetskih zlotvora.

AIDS se pre svega razlikuje po svom etno-selektivnom virusu. Procenat infekcije je dva puta veći među crncima, latinoamerikancima i američkim domorocima, nego među belcima, sa smrtnošću koja dolazi dva-tri puta brže. Preko 80 odsto dece sa AIDS-om i 90 odsto novorođenčadi pripada toj manjini.

'Etničko oružje' koje će direktno pogađati određene rasne grupacije bilo je dugoročni cilj programa biološkog oružja armije SAD - tvrdili su još 1982. godine Robert Haris i Džeremi Paksmen, autori knjige 'Viša forma ubistva: tajna priča o hemijskom i biološkom oružju'. Prema nekim izvorima, troškovi današnje američke administracije za istraživanje biološkog oružja, uvećani su za nenormalnih 500 odsto, prvenstveno u oblasti genetskog inženjeringa mikroorganizama - izazivača novih bolesti.

PO SVAKU CENU DO APSOLUTNO ČISTE RASE
   
'Otkriće' visrusa AIDS-a najavio je 1984. godine dr Robert Galo sa Nacionalnog instituta za rak u Fort Detriku, u Merilendu, centru vojnih istraživanja i proizvodnje biološkog oružja. Dr Robert Galo je pokupio sva priznanja za otkriće virusa AIDS, tvrdeći da on najverovatnije potiče od sličnog virusa otkrivenog kod afričkih majmuna koji je spontano mutirao i prirodno preskočio vrste !!!??

Prema jednoj treoriji, virus AIDS izgleda da i deluje kao hibrid virusa goveđe leukemije i virusa koji kod ovaca izaziva truljenje mozga, razmoženih u kulturi ljudskih ćelija. Da je bilo moguće da se takav monstruozni virus pojavi prirodno, to bi se dogodilo vekovima ranije i desetkovalo bi čovečanstvo još u dalekoj prošlosti.

Studija o vakcini protiv hepatitisa B iz 1978. izgleda da je bila inicijalno sredstvo za ubacivanje infekcije u Njujork. Test protokol je zahtevao samo vakcinaciju samo poligamnih muškaraca. Homoseksualci su dobili jednu vrstu vakcina, a heteroseksualci drugu. Najmanje 25-50 odsto prvih prijavljenih slučajeva AIDS-a u Njujorku 1981. godine primilo je test vakcinu protiv hepatitisa B 1978. Do 1984. godine, kod 64 odsto muškaraca koji su primili ovu vakcinu pojavili su se semptomi side.

Prema zvaničnim podacima, epidemiološki 'dokazi' ukazuju da se HTLV-3 virus (slika desno), lokalizovan u centralnoj Africi, proširio na Haitiju krajem 70-tih. Početkom 80-tih godina virus je stigao u SAD i Evropu. Zvanično, Centar za kontrolu bolesti u Atalanti identifikovao je prvi slučaj side 1981. godine.

Međutim, epidemija je bukvalno eksplodirala u tri američka grada poznata po 'organizovanim homoseksualnim komunama', pre nego što je bolest prijavljena bilo gde drugde, uključujući Haiti i Afriku, tako da je epidemiološki nemoguće za bilo koju od ovih zemalja da bude mesto postanka i polazna tačka širenja infekcija u Americi.

Pre nego što se u potpunosti odbaci mogućnost da bi proizvodni pogoni američke armije bili uključeni u genocid, treba imati na umu da je stotine nacističkih naučnika prebačeno u SAD i dobilo ključne pozicije u vojnoj istraživačkoj službi i etablišmentu posle Drugog svetskog rata (operacija 'PAPERCLIP' - SPAJALICA), kada su SAD odlučile da komunizam bace na kolena po bilo koju cenu i ojačale vojnu kontrolu nad ekonomskom i spoljnom politikom. Nema dokaza da su se nacisti odrekli svojih genocidnim ciljeva o čistoj rasi samo zato što su promenili domovinu. S obzirom na njihov 'mentalni sklop', svoje genocidne ciljeve nikada nisu napuštali.

STROGO ZABRANJENA ISTINA
   
Prva javna optužba da je sida biološko oružje objavljena je u indijskom časopisu 'Patriot', 4. jula 1984. Pitanje je kada bi se završila istraga ovog lista i kojim pravcem bi krenula, da se nisu dogodile dve velike katastrofe koje su pažnju javnosti usmerile na sasvim drugu stranu: ubistvo Indire Gandi 31. oktobra i eksplozija u Bopalu, 'slučajni' incident u kojem je 3.decembra poginulo nekoliko hiljada i ranjeno preko 200.000 ljudi.

Ovo je inače jedna od omiljenih 'operacija' svih vrsta vlasti bilo gde u svetu - kada neko počne da vas pritiska za po vas neugodne stvari i cela javnost gleda u vas, jednostavno 'slučajno' dođe do nekog događaja koji će potpuno okrenuti pogled javnosti na tu drugu stranu !

Sovjetska štampa prenela je priču iz 'Patriota' u oktobru 1985, olakšavajući autoritetima Ministarstva odbrane SAD da odbace optužbe kao 'sovjetsku propagandu'. Varijacija na teoriju o AIDS-u kao biološkom oružju popularna je i u krajnje desničarskim publikacijama, ali oni tvrde da su AIDS razvili sovjetski naučnici kao sredstvo borbe protiv Amerikanaca. Očigledan problem ove teorije je činjenica da bi žrtve sovjetskog biološkog napada bili antikomunisti, a ne manjine i homoseksualci koji su obično, levičarski orijentisani.

Očigledno, homoseksualci su bili inicijalna meta u SAD, ne samo zato što su njihove seksualne navike pomogle brzom širenju bolesti, već i zbog toga što se pravilno pretpostavljalo da će mali broj heteroseksualaca posvetiti pažnju tom problemu. Takođe, žig i ljaga o 'bolesti homoseksualaca' sukobiće se i umešati u racionalne diskusije o poreklu AIDS-a.

Intrigantan je i način sintetizovanja virusa AIDS-a, masovne proizvodnje, širenja i ubacivanja u program vakcinacije. Međutim, poznata je činjenica da su još početkom 60-tih godina američki naučnici započeli obiman projekat u Indiji, čiji je krajnji cilj bio stvaranje genetske mape naroda. Mape, po kojoj bi veoma lako bilo ustanoviti genetske sličnosti i razlike etničkih grupa.

Zanimljiva je činjenica da je knjigu 'Zbog čega nikada nećemo dobiti rat protiv AIDS-a' od autora Brajana Elisona i Pitera Dusberga - zabranio Federalni sud. Zašto bi to uradio? Jednostavno zato, što ova knjiga otkriva istinu koja se krije iza čitavog niza prevara vezanih za HIV virus i epidemiju AIDS-a i ogromne industrije koja je izrasla oko toga. (Pogledajte temu: SVINJSKA GRIPA I NJENA STRAVIČNA VAKCINA).

Krajem 1986. godine, Evropom, a naročito Nemačkom, kružile su uznemiravajuće priče da je AIDS virus rezultat kombinacije višna virusa (slika levo) koji izaziva fatalnu bolest ovaca ali ne utiče na ljude, i HTVL-1 virusa, virusa ljudske leukemije koja inficira ljudske ćelije ali retko sa fatalnim ishodom. Profesor Jakob Segal (slika dole desno), autor ove teorije koja je objavljena 1987. godine u knjizi 'AIDS, virus iz genetske laboratorije', strukturalnom analizom, uz korišćenje genetskih mapa, dokazuje da je HIV sličniji višna virusu nego ostalim retrovirusima.

Po njemu: 'Ova sličnost ne može se objasniti prirodnim procesom mutacije i evolucije. To jedino može biti rezultat kombinacije dva virusa'. On i napominje da su sumptomi AIDS-a konzistentni komplementarnih efektima druga dva virusa. Kod pacijenata sa AIDS-om koji ne umru od posledica imunodificijencije, javljaju se istovetna oštećenja mozga, pluća, creva i bubrega kao i kod ovce zaražene višna virusom. Kombinovanje višna virusa i HTLV-1 dozvolilo bi novom virusu da uđe ne samo u makrofage (krupne ćelije koje mogu da gutaju čestice) unutrašnjih organa čoveka, već i u T4 limfocite i tako izazove slabljenje imuniteta - što se tačno manifestuje prilikom AIDS infekcije.  

Teoriju o poreklu virusa iz Afrike odbacio je veći deo istraživača. Čak i da je takav razvoj prirodne mutacije bio moguć, to ne objašnjava iznenadnu epidemiju početkom 80-tih, s obzirom na činjenicu da majmuni i ljudi žive zajedno u Africi, takoreći od početka civilizacije.Kako kaže profesor Jakob Segal: 'Ne postoje čvrsti dokazi o postojanju AIDS-a u Africi pre 1983. godine, a najraniji slučaj bolesti zabeležen je u Njujorku 1979. godine'. Naravno, njegovu teoriju naučni časopisi odbili su da objave.

Profesor Segal, takođe, tvrdi da je virus bilo moguće stvoriti još 1977. zahvaljujući tadašnjoj tehnologiji genetske manipulacije, iako je to bio dugotrajan proces koji je trajao šest meseci. Kako je višna virus bio već poznat, problem se sastojao u pronalaženju ljudskog retrovirusa koji će biti osposobljen da inficira ljude. Dr Robert Galo je, po Segalu, uspeo da izoluje takav virus (HTLV-1) do 1975. godine.

Te iste godine, odeljenje za viruse u Fort Detriku u Merilendu preimenovano je u Istraživački centar za rak Frederik i stavljeno pod superviziju Nacionalnog instituta za rak - poslodavca dr Roberta Gala. U laboratoriji P4 Fort Detrika, stvoren je virus AIDS-a između jeseni 1977. i proleća 1978. godine. Šest meseci je upravo period neophodan da se od višna virusa i HTLV-1, sa tadašnjom tehnikom i tehnologijom, stvori novi virus.

Novi virus je zatim testiran na osuđenicima-dobrovoljcima, kojima je posle eksperimenta obećano ikidanje zatvorske kazne. Kako se posle šest meseci nisu ispoljili simptomi, zatvorenici su pušteni na slobodu. Neki od njih bili su homoseksualni, koji su otišli u Njujork, gde je bolest prvi put otkrivena 1979. godine.

Međutim, istraživači nisu računali da će stvoriti bolest sa tako dugim periodom inkubacije. Da su svoje zamorce zadržali na posmatranju malo duže, otkrili bi bolest i bili u stanju da je drže pod kontrolom. Drugim rečima, profesor Segal tvrdi da je do epidemije u Njujorku došlo slučajno i da je AIDS rezultat istraživanja biološkog programa koji je izmakao kontroli.

U intervjuu nemačkim novinama, 18. aprila 1987. dr Galo opisuje Segalovu teoriju kao propagandu KGB-a. Segal, koji je inače ruskog porekla - litvanski Jevrejin, tada je bio penzionisani profesor biologije na Hambolt univerzitetu u Istočnom Berlinu, gde je predavao od 1953. godine. Imao je 78 godina i sasvim izvesno bio suviše star da bi se bavio propagandom.

Dr Jakov Segal je 190. godine napisao novu knjigu, u kojoj mnogo detaljnije razvija svoju teoriju, a naslo knjig sve govori - 'Trag vodi u Pentagon'.

Dr Leonard Horovic (slika desno) sa univerziteta Harvard tvrdi da je HIV virus 'rezultat biološkog ratnog programa koji su stvorili naučnici Nacionalnog centra za istraživanje raka pod maskom specijalnog kancer virus programa - SCVP, koji finansira federalna vlada. Dr Horovic, međunarodno poznati stručnjak za biheviorističku nauku i predsednik neprofitabilne obrazovne korporacije, autor deset knjiga i više od 80 naučnih radova, iznosi provokativne dokaze da je širenje side rezultat upravo ovog programa. Knjiga koju je napisao predstavlja prvo dublje istraživanje porekla HIV virusa i ebole. Tvrdnje da su ovi virusi 'koji su se tek pojavili' prirodno evoluirali i tada napali vrste od majmuna do čoveka, zvuče uglavnom neosnovano u svetlu dokaza prikupljenih u ovom izuzetnom tekstu. Pritom se veoma ubedljivo razmatra mogućnost da je reč o laboratorijskim kreacijama, slučajno ili namerno proširenim putem zaraznog hepatitisa i vakcine protiv malih boginja u SAD i Africi - kako su brojni autoriteti i ranije tvrdili.

Horovic je pronašao dokaze o postojanju brojnih istraživačkih studija koje su se bavile proučavanjem viralne vakcinacije, sprovođene istovremeno u Njujorku i centralnoj Africi od strane uskog kruga virusologa koji su radili za velikog vojno-medicinskog kontraktora pod pokroviteljstvom Nacionalnog instituta za rak i Svetske zdravstvene organizacije. U čitav projekat direktno je bio uključen i dr Robert Galo, koji je 1987. 'otkrio' virus AIDS-a.

Zastrašujući podaci dokazuju da su tokom 60-tih i 70-tih godina američki naučnici sa Nacionalnog instituta za istraživanje raka, u okviru programa 'biološkog rasnog oružja' razvili brojne viruse za pustošenje ljudskog imunološkog sistema i eksperimentisali da asortimanom antidot vakcina tobože za 'odbranu' od raka i njegovu prevenciju.

Horovic tvrdi da je CIA aktivirala, a američka spoljna politika inicirala i sprovela inicijativu širenja AIDS virusa stvorenog genetskim inženjeringom u centralnoj Africi, kao odgovor na navodne pretnje od komunizma, crnog nacionalizma i brzo rastuće populacije Trećeg sveta.

Značajne uloge u ovoj horor priči pripale su savetniku za nacionalnu bezbednost Henriju Kisindžeru, sekretarima Ministarstva zdravlja i obrazovanja Frenku Karlučiju Junioru o Džozefu Kalifanu, predsednicima Ričardu Niksonu i Džeraldu Fordu i ekonomskim uglednicima Nelsonu i Lorensu Rokfeleru.

Potraga za poreklom side otkriva šokantne činjenice o vojnoindustrijskom genocidnom biološkom ratnom programu CIA i američke vlade. Henri Kisindžer (slika desno), tada 23-godišnji oficir američke obaveštajne službe, 1948. godine regrutovao je nacističke prebege, koji su zatim dobili vrhunske pozicije u američkoj vojci, vazduhoplovnoj industriji, biološkoj nauci i medicini. Trebali su samo da nastave svoja istraživanja i projekte koje su započeli u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata.

Dvadeset godina kasnije, Kisindžer napušta mesto na prestižnom Harvard univerzitetu i daje ostavku na unosnu poziciju atašea za spoljnu politiku Nelsona Rokfelera, da bi postao najbliži savetnik predsednika Niksona i deirektor Odbora za nacionalnu sigurnost. Tragajući za alternativama taktičkom nuklearnom oružju, paranoidni i egomanijakalni Kisindžer naredio je vojnom rukovodstvu da traži od Kongresa 10 miliona dolara za razvoj i testiranje virusa sličnih AIDS-u. Za tačno deset godina, epidemije AIDS-a i EBOLE (slika levo - virus ebole)  su eksplodirale, i to 'sasvim slučajno' u regionu centralne Afrike, koja je bila opustošena i rastrgana tajnim operacijama CIA-e koje je takođe naredio Kisindžer.

Šokantni dokazi svedoče da je lično dr Robert Galo rukovodio tajnim projektom 'MKNAOMI' za potrebe CIA i bio debelo plaćen da stvori i testira viruse slične AIDS-u još 1970. godine. Dr Leonard Horovic prati inkriminišuću liniju koja povezuje Kisindžera, dr Gala, čitavu mrežu naučnika i najveće farmaceutske kompanije sa rukovodstvima CIA, NATO i OTRAG - zapadnonemačke kompanije iz Zaira koja tesno sarađuje sa preživelim nacistima. Ta linija ide sve do Liton industrije - vodećeg vojnog kontraktora u SAD, a razultira pravim genocidom nad ljudima širom sveta, a posebno prema cenim Afrikancima, američkim homoseksualcima i latinoamerikancima.

Epidemiju svinjskog gripa smo preživeli, ili bolje reći, preživeli smo pokušaj vakcinacije koji su nam pokušali nametnuti njihovim lažima. Šta se sprema u budućnosti, preostaje nam da čekamo, ali i da budemo totalno obazrivi kada su u pitanju humanitarne akcije Svetske zdravstvene organizacije.

                                    TEKSTOVI                                               ARHIVA

TAJNI PROJEKAT EŠALON

Da li ste ikada imali osećaj da Vas neko prisluškuje ili prati? Da Vas odnekud tajno gledaju. Niste umišljali i nije Vas osećaj varao. Veliki Brat Džorža Orvela već je odavno stvarnost i ubrzano se ispunjava njegova vizija sveta po kojoj će sve biti stavljeno pod kontrolu jednog moćnog centra koji već sada špijunira skoro sve i skoro svakoga na zemlji, prisluškujući i snimajući sve danas poznate vrste komunikacija kojima se ljudi služe, telefoni, obični i mobilni, internet, faksovi, elektronske pošte (čak i šifrovane), teleks veze. Dobrodošli u tajnu zvanu EŠALON.

Ešalon je automatski globalni sistem za presretanje i prosleđivanje, kojim rukovode obaveštajne agencije pet zemalja: Amerike, Velike Britanije, Kanade, Australije i Novog Zelanda.Američka bezbednosna agencija NSA vodi glavnu reč, a službe ostalih zemalja je verono prate.Početak rada na Ešalonu datira još iz 1947.godine  kada su se za globalno špijuniranje zainteresovale neke američke i britanske tajne službe.Tada je u Londonu nastao sporazum koje istraživači nazivaju Prokleti Pakt. Takav naziv nije ni malo slučajan, jer nema sumlje da je Ešalon samo jedan i to manji deo njihovog monstruoznog projekta, a on je u odnosu na druge projekte pod okriljem Prokletog Pakta i najbezopasniji.

Amerika i Britanija kojima su se priključile Kanada, Australija i Novi Zeland su tako 1947.godine uskladile svoje obaveštajne aktivnosti, takozvanim UKUSA ugovorom a sam Ešalon je nastao 1971.godine.Pretpostavlja se da je danas u stanju da snimi preko pet milijardi razgovora svaki dan i da ih zatim obradi.Predmet interesovanja Ešalona je bukvalno svaki vid komunikacije: razgovori običnim, mobilnim i satelitskim telefonima, internet, E-mail, faksovi.Preko 90% saobraćaja koji se odvija preko globalne kompjuterske mreže je pod budnim okom Ešalona i NSA.

Kao i mnogi drugi špijunski sistemi, Ešalon je razvijen u doba hladnog rata.Njegove primarne mete su vlade, organizacije i industrija, a sekundarne sve ostalo što može da se špijunira.Cilj im je da im ništa ne promakne.Pet država pod komandom USA deli skupljene informacije i svaka članica snabdeva ostale četiri podacima o sopstvenim ključnim rečima, frazama, ljudima i lokacijama.Veoma važno pitanje je ko određuje predmet prisluškivanja i ko ima pristup tim informacijama.Izveštaj pod nazivom Mogućnosti presretanja 2000 tvrdi da Amerikanci koriste ovaj sistem prema svom nahođenju i da nikome ne polažu račune.Francuska vlada je optužila američku da zloupotrebljava Ešalon da bi obezbedila prednost svojim kompanijama nad konkurencijom.Džejms Vulsi, bivši šef CIA, na to je samo odgovorio da su oni samo neutralisali efekte francuskog podmićivanja širom sveta.Pritom je zaboravio da je industrijska špijunaša koju im Ešalon sa lakoćom omogućava, kažnjiva svuda u svetu.Saveznici se osećaju ugroženima i dižu svoj glas, ali to uopšte ne uzbuđuje NSA. Zbog ovog francuskog "bezobrazluka" prema Americi uslediće im stravična kazna i packa od strane Amerike, ali o tom pročitajte  tekst PROJEKAT HAARP.

Sistem  Ešalon prikuplaj podatke na više načina.Za presretanje satelitske komunikacije, na Zemlji je izgrađena čitava mreža masivnih radio-antenskih stanica koje su locirane u SAD, Italiji, Engleskoj, Turskoj, Novom Zelandu, Kanadi i Australiji.Za praćenje komunikacija između gradova koristi se veliki broj satelita koji prosleđuju podatke centrima za obradu na Zemlji.Najvažniji su blizu Denvera (SAD), u Velikoj Britaniji, Australiji i Nemačkoj.Što se Interneta tiče, Ešalon rutinski presreće svaku informaciju.Čak ni podvodni kablovi nisu ostali van domašaja Ešalona.Još 1982. godine pronađen je na dnu okeana uređaj za prisluškivanje, koji je bio vezan za magistralni vod.Veruje se da ga je postavila američka mornarica i pitanje je koliko je još njih ostalo neotkriveno.Kada nijedan od metoda ne daje tražene rezultate, organizacija pristupa klasičnim sistemima špijunaže.Njihovi obučeni agenti ručno postavljaju sofisticiranu prislušnu opremu u blizini izabrane mete.Posle prikupljanja sirovih informacija, sistem vrši selekciju pomoću rečnika tako što pomoću kompjutera traži neke ključne reći ili adrese.Na taj način se u velikoj meri smanjuje broj informacija koje se kasnije obrađuju i istovremeno onemogućava neovlašćenim korisnicima da se koncentrišu na bilo koji pojedinačni slučaj u toj fazi.
   
Sve ono što biva "uhvaćeno" Ešalonom proseđuje se odmah u centralu Menvit Hil u Engleskoj.Tu se obavlja čitanje i klasifikovanje pristpelog materijala, a ono što je najinteresantnije odmah se šalje u Fort Mid, u Merilendu (SAD), u sedište NSA.Ono što nije prosleđeno, to se snima i stvara se monstruozna baza podataka koja će biti upotrebljena kad se ukaže potreba za tim.Sastavni delovi Ešalona su osim satelita i "zemaljske stanice" koje se nalaze u Šugar Grou i Jakimi (SAD), Vaihopai (Novi Zeland, slika gore desno), Džeraldtonu (Australija) u Hongkongu, Kanadi, JApanu, Južnoj Koreji i u skoro svim zemljama članicama NATO-a.Pod nadzorom ovih stanica kojih u Ešalonu ima oko 2500 nalazi se sve što postoji.Pod specijalnim režimom Ešalona su i svi sateliti Intersat, kao i svi ostali koji služe prenosu informaciju.Ešalonu intenzivno pomažu i špijunski avioni tipa Avaks.

Najstrože čuvana tajna je kako Ešalon špijunira građane, ali zna se da su pod njegovom kontrolom.Naprimer, Ešalon nadgleda i čoveka koji karticom podiže novac iz automata (današnje kartice sa RFID čipom uveliko mu to omogućavaju, a šta tek mu omogućavaju nove čipovane lične karte koje se spremaju za Srbiju, pročitajte tekst KONTROLA LJUDI I LJUDSKOG UMA ).

Po Amerikancima i NSA osnovna uloga Ešalona jeste zaštita nacionalne bezbednosti, ali to sigurno nije sve. Industrijska špijunaža zauzima veoma značajno mesto u aktivnostima Ešalona. Po nekim saznanjima, pristup informacijama imaju samo visoki zvaničnici Bele Kuće, ali oni mogu da ih prosleđuju dalje po njihovom sopstvenom nahođenju. Najvažniji kupci skupljenih informacija su velike korporacije, naravno prvo američke, a pomenuti zvaničnici teško mogu da odole tolikoj moći, a da je i ne zloupotrebe u borbi protiv političkih protivnika u sopstvenoj kući. U svakom slučaju Ešalon je najmoćnija organizacija za prikupljanje podataka na svetu. Pouzdani izveštaji daju do znanja da on predstavlja veliku pretnju privatnosti ljudi širom sveta, i strah od njegovih mogućnosti je sasvim realan.    Rečeno je da je Ešalon "bezopasan" projekat iz okrilja Prokletog Pakta.Međutim osnovano se sumnja da se u okviru Prokletog Pakta radi i na mnogo užasnijim projektima.Zajednički naziv im je "nove ideje za vođenje rata".Danas se zna i detaljnija i dublja struktura Prokletog Pakta, a to je da ga čine dva paralelna sistema.
  
Jedan se naziva UK/USA, a drugi je EU/FBI.U sistemu UK/USA (UK je Ujedinjeno Kraljevstvo, tj. Velika Britanija) uključene su britanske i američke tajne službe. Sa američke strane to su CIA i NSA, a sa britanske MI6, M16 (o kojoj se malo zna) i GCHO koja je još tajanstvenija. Glavni deo sistema UK/USA je monstruozna NSA (Američka nacionalna agencija za bezbednost). Pod njenim patronatom izvode se brojne tajne operacije bez ičijeg znanja, zakonskog i zvaničnog odobrenja.Tajno ju je osnovala administracija američkog predsednika Harija Trumana 4.novembra 1954.godine.Danas kontroliše više od 2000 baza za prisluškivanje i nadzor elektronskih poruka, zvanični budžet joj je veći od 10 milijardi dolara godišnje i zapošljava preko 130.000 hiljada ljudi.Danas je NSA najveća organizacija elektronske špijunaže i tajne kontrole na svetu, i danas je čak veća i od CIA.Šta se stvarno dešava u njenim tajnim bazama Nurungar, Pine Gap i drugim za koje se i ne zna gde su, to niko tačno ne zna.
   
Drugi sistem EU/FBI povezuje delovanje nacionalnih policija niza evropskih policija, američkog Federalnog istražnog biroa FBI, carinske i imigracione službe i službe takozvane državne bezbednosti. O delokrugu rada sistema EU/FBI vrlo se malo zna.

Pakt Velika Britanija - SAD krije i druge neverovatne i vrlo ružne tajne.Projekat Ešalon samo je jedna od posledica toga pakta.I super tajni projekat "Zvezdani Ratovi" je pod jurisdikcijom pakta Velika Britanija - SAD.Na projektu Zvezdani Ratovi koji je poznat i kao SDI (Strategic Defense Initiative), zabeležena je bukvalno prava epidemija smrti naučnika koji su radili na projektu.Ova tema je u posebnom trkstu KO UBIJA NAUČNIKE .
   
Deo košmara ovog pakta Srbija je osetila 1999. godine, a kakve još košmare ovaj pakt sprema celom svetu.Da li će svet otvoriti oči na vreme i spasiti planetu?

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA