MISLI SVOJOM GLAVOM

ISTINA O SOJI – PERFIDNA FORMULA ZA GLOBALNI GENOCID?

PRVI DEO

Piše: Ivona Živković

 Iako otpor korišćenju soje (posebno genetski modifikovane) traje nesmanjenom žestinom već godinama i na Zapadu i na Istoku, najtiražniji mediji u Srbiji skoro da uopšte ne posvećuju pažnju ovom problemu.

U Srbiji, na žalost, nikada nije ni vođena neka ozbiljna kampanja protiv korišćenja soje u ishrani kao ni genetski modifikovanih useva, pa je čak i dozvoljen njihov uvoz. Najviše se uvozi upravo modifikovana soja. Kod većine građana ne postoji ni dovoljno znanja o tome šta se sve u ovoj oblasti radi i kakve su posledice konzumiranja genetski modifikovane hrane. Što je još gore i sama soja, organski uzgajana, ima brojne štetne posledice ako se koristi u ljudskoj ishrani.

Ono što želim da vam predočim ovim tekstom su upravo neka saznanja o soji koja bi trebala da budu poznata svima koji je koriste ili hranu kupuju u supermarketima. Jer, verovali ili ne, soja i njeni derivati su danas praktično svuda i skoro ju je nemoguće izbeći. Nalazi se pod različitim imenima u mnogim prehrambenim proizvodima (hlebu, konzervama tunjevine, čokoladama, bombonama, viršlama i ostalim mesnim pređevinama, mnogim osvežavajućim napicima, sladoledima (kornetima) i drugim vaflima, u dečijoj hrani, u lekovima itd.

Naravno, svako ima prava da sam odluči čime će se hraniti, ali pod uslovom da može da bira.

Ko i šta stoji iza politike nametanja soje i njene GM varijante čitavom svetu?
Možda odgovor više nego zastrašujući leži u sledećem pasusu.

Neki naučnici tvrde da kontinuirana upotreba soje u pripremanju dečije hrane predstavlja oblik genocida, jer su informacije koje ćemo vam u nastavku predočiti dostupne naučnicima već decenijama. Dakle, nemoguće je da se to ne zna. Ali, soja je uporno u hrani koja se industrijski proizvodi i distribuira širom sveta.

U svojoj knjizi „Seme uništavanja: Skriveni plan genetske manipulacije“ Bil Engdal tvrdi da postoji đavolski plan kako Vašington i četiri anglo-američka poljoprivredna džina planiraju da dominiraju svetom patentirajući forme života kako bi pridobili kontrolu nad proizvodnjom hrane u čitavom svetu i to sa razlogom koji je zastrašujući – redukcija ljudske populacije. On navodi i reči Henrija Kisindžera iz 1970. : „Kontrolom nafte kontrolišeš države, kontrolom hrane kontrolišeš ljude“.

Kisindžer je danas visoki funkcioner jedne od najmoćnijih svetskih nevladinih organizacija “Saveta za međunarodne odnose”. Njihovo glavno sedište u Njujorku nalazi se u zgradi sagrađenoj na zemljištu koje im je poklonila porodica Rokfeler, inače pravi vlasnik kompanije Monsanto, glavnog proizvođača GM soje i drugih GM useva. Jevrejska porodica Monsanto iz Luizijane je u 18. veku bila poznata kao vlasnik i diler robova.

Ali, pođimo redom.

Australijanka Elejin Holingsvort nekada je bila poznata holivudska glumica sa umetničkim imenom Sara Šejn. Kada je okončala filmsku karijeru posvetila se borbi za zdravu ishranu. U svojim knjigama i na svom Internet sajtu ona godinama vodi žestoku borbu sa transnacionalnim korporacijama koje  proizvode hranu i  koje se u težnji za što većim profitom ne libe da kao “zdravu hranu” preporučuju onu koja je ne samo nezdrava već i veoma opasna. Što je još gore ovaj biznis se povezuje sa farmaceutskom industrijom pa se stvara obostrana dobit -preko hrane se ljudima zdravlja poremeti, a onda sledi skupo lečenje.

Holingsvort je posebno obradila učinak soje u ljudskoj ishrani. Ona ne samo da je našla brojne naučne radove urađene pre više decenija koji  nedvosmisleno pokazuju da je soja veoma opasna namirnica, već je žestoko optužila korporativne lovce na dobit da finansiraju naučnike, lekare, popularne magazine o zdravlju i  novinare koji soju preporučuju kao “veoma zdravu”. Najgore je što se ova “zdrava hrana “ preporučuje majkama i deci i to čine baš lekari, mada većina iz neznanja. I ne samo soja, već i nusprodukti soje, koji bi trebali da završe na otpadu kao na primer sojin lecitin, prodaju se i koriste sa etiketom “dobo za zdravlje”.

Najveći problem sa sojom je, piše Holingsvort, što  zrno soje sadrži brojne fitoestrogene. To je uopšten naziv za hemikalije koje se nalaze u biljkama, a imaju estrogensko djelovanje. Praktično deluju kao hormoni. U prirodi  se fitoestrogeni javljaju kako bi pomogli regulaciju ciklusa parenja kod životinja, a u sintetetičkom obliku se  koriste u istu svrhu u stočarstvu. Popularne kontraceptivne pilule su takođe jedna takva sintetička verzija namenjena za ljudsku upotrebu i funkcionišu kao ženski hormon estrogen.

ZAŠTO BI BEBAMA DAVALI PILULE ZA KONTRACEPCIJU?

Ali, ako se fitoestrogeni koriste u velikim dozama ili u dužem vremenskom periodu, oni imaju protivestrogenski učinak. Fitoestrogeni jednostavno remete rad hormona u organizmu. Jake doze se koriste i u hemoterapiji za ubijanje ćelija raka.

Pomenimo da sve ćelije u organizmu međusobno komuniciraju, a da se komunikacije odvija i unutar same ćelije od membrane ka jezgru.  Za to su zaduženi hormoni i oni uvek moraju biti u određenom balansu. Disbalans nosi ćeliji pogrešne informacije.
Fitoestrogeni sadrže desetine podvrsta kao što su: coumestani, izoflavoni, lignani i steroli, od kojih svaka dalje sadrži  podvrste. Soja sadrži puno izoflavona, uključujući i podvrste genistein, coumestrol i daidzein.


Naučnici već dugi niz godina znaju da izoflavoni u soji mogu poremetiti funkciju štitne žlijezde, dovodeći do autoimune bolesti, pa čak i raka štitnjače.

Još pedesetih godina dvadesetog veka fitoestrogeni su povezivani  sa povećanim brojem slučajeva raka, neplodnošću, leukemijom i poremećajima u radu endokrinog sistema.
“Charlotte Gerson sa američke Klinike za zloćudne bolesti Gerson, objavila je rezultate detaljno sprovedenog istraživanja  o raku koje dokazuje da je fitoestrogen genistein kancerogeniji od DES-a (diethylstilbestrola), sintetskog estrogenskog lijeka koji je davan milionima trudnih žena, najvećim delom u razdoblju od 1938-1971. Malo je onih koji nisu čuli za smrtne slučajeve i užasne patnje koje je ovaj lek prouzrokovao bezbrojnim ženama i njihovim kćerima,” podseća Holingsvort.

Učestale posledice hormonske neravnoteže izazvane asimilacijom velikih količina estrogena otkrivene su u velikom broju slučajeva čak i kod dece. A odakle taj estrogen? Iz hrane za male bebe i sojinih napitaka kojima svoju decu hrane njihovi brižni roditelji - često  na stručnu preporuku lekara. Holingsvort kaže da je to verovatno ista vrsta “stručnog” savetovanja koja puni popularne magazine o zdravlju i ishrani, a da su u stvari glavni finansijeri tih magazina farmaceutske kompanije ili sami proizvođači soje, kao na primer Monsanto.

Pored toga postoje “lekari” i “naučnici” koji novac vole više od svega.

Obični ljudi veruju lekarima i često ne razmišljaju svojom glavom pa ne vide očitu nelogičnost da se potpuno istim sastojkom (estrogen iz soje) koji se prepisuje ženama u menopauzi kako bi im se produžio određeni hormonski balans koji se u menopauzi menja, daje novorođenčadi kao “zdrava” hrana.
Jednostavno rečeno: hranjenje malih beba hranom na bazi soje jednako je kao da im dajete pet kontraceptivnih pilula  dnevno.

«Količina estrogena u 100g sojinih bjelančevina odgovara količini estrogena sadržanoj u jednoj kontraceptivnoj pilululi”, po merama iznetim u jednoj švajcarskoj zdravstvenoj ustanovi još šezdesetih godina prošlog veka, kada su ove pilule postale moderne.

Monosodijum glutamat (MSG) je jedna od nekoliko formi slobodnog glutamata koji se često nalazi u hrani. Jedna kanadska studija nedvosmisleno je pokazala da sastojci slobodne glutamatske kiseline (MSG) i slobodne aspartičke kiseline koje su opoznate kao neurotoksini, predstavljaju sastvni deo formule za pravljenje hrane za bebe. Prisustvo ovih neurotoksina u ishrani beba predstavlja problem jer se u njihovom mozgu još nije dovoljno razvila krvno – moždana barijera koja sprečava da toksini iz krvi uđu u mozak.

Zanimljivo je i da se u svakoj formuli za pravljenje bebi hrane, na primer, na Novom Zelandu nalazi soja, što je potvrdila i njihova vlada. Tamo su majke formirale i udruženje protiv ovakvog korišćenja GM soje, dok je Vlada smatrala da je toksikacija GM sojom bila veoma mala te da zakon koji tu koncentraciju dozvoljava nije prekršen. Na osnovu čega je procenjena koncentracija koja nije štetna, sasvim je drugo pitanje. Takođe je majke zabrinulo i otkriće da neke formule za bebe sadrže određene vrste GM soje koja nikada nije ni bila testirana na ljudima ili to nije bilo sprovedeno u skladu sa propisanom procedurom.

Svejedno, ovakvih slučajeva ima širom sveta, i svuda postoje jasni pokušaji da se i sadejstvu možnih korporacija i vlada u hrani na ovaj ili onaj način, u većoj ili manjoj količini nađe GM soja.

Pijenje sojinog “mleka” (ukoliko smatrate da se to može nazvati mlekom) za vreme trudnoće, kao i u prethodno opisanom slučaju sa enzimima, često blokira stvaranje majčinog mleka (pravog mleka) što zatim logično dovodi do “neophodnosti” da se novorođenče hrani zamenom i to baš “mlekom” od soje.

NIJE MLEKO SVE ŠTO JE BELO

Jedan od glavnih krivaca zašto je soja toksična krije se i u činjenici što njezino zrno sadrži velike količine aluminijuma koji je zrno upilo iz tla na kome raste. Tako je 1997. Odbor za prehranu Američke akademije za pedijatriju objavio  da «u majčinom mleku ima od 4 do 65 ng/ml aluminijuma dok dečija hrana napravljena od soje sadrži između 600 i 1.300 ng/ml».

Aluminijum je jedan od najraširenijih minerala u zemljištu, ali u većini useva se ne zadržava ili ga same biljke ne konzumiraju u velikim količinama. Biljka soje, međutim, taloži u svojim mahunama velike količine ovog metala.

“Sojino mleko sadrži 100 puta više aluminijuma od netretiranog kravljeg mleka. Da biste dobili ovu belu tekućinu nevinog izgleda koja se primamljivo sliva na fotografijama atraktivnih reklama potrebno je provesti celi niz postupaka. Jer sojino mleko se ne može izmusti”. Da li ste ikada videli sojinu kravu”, pita Holingsvort.
"Sojino mleko se dobija kada se grahorice (mahune) soje melju na visokoj temperaturi, a zatim se opasnim rastvaračima, od kojih neki ostaju u dobivenom sojinom brašnu, otklanjaju preostale masnoće. Potom se brašno u procesu separacije namenjenom uklanjanju fibroznih vlakana meša s lužnatim rastviorom  i šećerima. Propisi koje su donele vlasti kažu da je ta količina toliko neznatna da nije važna"

“Baveći se istraživanjima za potrebe svoje knjige naišla sam na dvanaest hemikalija koje se nakon navedenog postupka obrade dodaju soji”, otkriva Holingsvort.

Kontaminacija aluminijumom je dodatna i zbog tehnologije obrade jer se grahorice tada potapaju u aluminijumske tankove i ispiraju kiselinom. Tako se određena količina aluminijuma zadržava i u prerađenoj soji koji onda dospeva u organizam.
Pored almunijuma, otkriveno je da dečija hrana od soje sadrži visoku koncentraciju mangana. Prema nekim istraživanjima sprovedenim u Kaliforniji “proizvodi sojinog mleka sadrže oko 80 puta više mangana nego što ga ima u majčinom mleku, što novorođenčad izlaže riziku da će u prvim nedeljama života primiti previše mangana.»
Osim narušavanja njihovog osetljivog hormonalnog sistema, sad je već naširoko raširena

i pojava da male bebe koje piju sojino mleko pate od ozbiljnih gastrointestinalnih poremećaja.

“Međunarodna korporacija “Nestle”, vlasnik proizvođačke marke “Carnation”, glavni je zagovornik konzumiranja soje. Možda ih se sećate kao kompanije koja je donela dečiju hranu pripremljenu od soje u zemlje Trećeg sveta, potiskujući hranjenje majčinim mlekom i ubijajući - prema podacima Svetske zdravstvene organizacije - 1,5 miliona dece svake godine. Oni to i dalje rade, besramno forsirajući sojino mleko za novorođenčad poput “Alsoya-e” uprkos svim dokazima da je ono smrtonosno. Ali to ne treba da nas čudi ako se uzme u obzir veličina tržišta koje prekriva ovaj proizvod”, piše Holingsvort.

Magazin “Insight on the News” citirao je 2001. procenu jednog nezavisnog stručnjaka da od ukupnog godišnjeg prihoda od 3 milijarde dolara od prodaje hrane za bebe, samo na proizvode od soje zaradi se 750 miliona dolara. Danas ova brojka verovatno premašuje milijardu dolara.

Laboratorija za procenu zdravstvenih rizika američkog Ministarstva energetike objavila istraživanje koje pokazuje da izoflavoni u soji djeluju na isti način kao i zabranjeni insekticid DDT izazivajući deobu i umnožavanje ćelija raka dojke.

 Jedan naučni tim sa Tajvanskog državnog univerziteta je 1988. pod vođstvom dr. Teodora Kaja primetio da je već više od pola veka poznato da soja izaziva povećanje štitnje žljezde, posebno kod žena i dece.

I ugledni toksikolog dr Majk Ficpatrik iz Novog Zelanda, koji predvodi pravu kampanju protiv konzumiranja soje, napisao je 1998. naučni rad u kome je naveo većinu objavljenih otkrića o opasnostima od sojinih izoflavona. Rezultate istraživanja je poslo i američkoj Federalnoj Agenciji za Hranu i Lekove  (FDA). Tu se navodi i sledeće:
«Sojini izoflavoni povećavaju rizik od oboljevanja od raka dojke... Sojini izoflavoni dovode do poremećaja menstrualnog ciklusa tokom  i do tri mjeseca nakon što su uneseni u organizam... Koncentracija genisteina koji se nalazi u proizvodima od soje dovoljna je da podstakne ćelije dojke  na početak procesa ćelijske deobe... Postoji zabrinutost da žene koje jedu izolate sojinih belančevina učestalije oboljevaju od epitelijalne hiperplazije.»

KAKO JE SOJIN LECITIN POSTAO “KORISTAN ZA ZDRAVLJE

”Soja sadrži više fitične kiseline od bilo koje druge žitarice ili mahunarke (grahorice). Problem sa fitičnom kiselinom je što ona sprečava apsorpciju svih minerala, a posebno kalcijuma. Koliko je mineralni deficit uzrok mnogih bolesti, za koje se navodno još pouzdano ne zna kako nastaju, može se videti ovde.

Takođe je otkriveno da su alergijske reakcije na soju daleko češće od alergija na ostale vrste mahunarki (grahorica). Čak i Američka pedijatrijska akademija priznaje da bi rano izlaganje soji kroz industrijski proizvedenu hranu za bebe moglo predstavljati glavni uzrok kasnije  alergije na soju kod starije dece i odraslih.   

“Verujući «glasinama», jedan moj uporni kritičar rekao mi je da «zasigurno zna» da kad soja proklija iz nje izađu svi otrovi. Ne mogu ga uveriti ni znanstveni dokazi da se klijanjem soje genistein pretvara u coumestrol koji je trideset puta jači od estrogena”, zapisla je u svojoj knjizi Elejn Holingsvort.

Kao nusproizvod prilikom prerade sojine grahorice  dobija se lecitin.
To je viskozna masa, žuto braon boje, specifičnog ukusa i mirisa. Sirov sojin lecitin je smeša fosfolipida i ulja, sa aktivnim dejstvom, zahvaljujući kombinaciji lipofilnog i hidrofilnog karaktera u molekulu fosfolipida.

Za razliku od raznovrsnih masnoća koje se u velikom rasponu prirodno javljaju u jajima, oraščićima, semenkama i avokadu, ovaj nusproizvod soje je uvek užegao, a izvlači se iz taloga koji ostaje nakon što se iz grahorica soje odstrani ulje. Dakle, sojin lecitin sadrži veliku količinu rastvarača i pesticida. Ali... Umesto da ga bace na deponiju za odlaganje toksičnog otpada gde i pripada, proizvođači su za njega otvorili još jedno visoko profitabilno tržište nazivajući ga «zdravim» dodatkom hrani. Tako će vam “stručnjaci” (potplaćeni) plasirati priču o njegovoj “izuzetnoj ulozi u pravilnom metabolizmu, resorpciji masti, smanjenju holesterola, obnavljanje ćelija nervnog sistema, usporavenju stranja...” i svemu drugom što ste spremni da kupite za svoje zdravlje. Na vama je da u to poverujete, pošto se sami naučnim istraživanjem verovatno ne bavite. I da jeste naučnik iz ove oblasti - to košta.

Lecitin je  u industriji hrane prihvaćen kao emulgator, sredstvo za dispergovanje čvrstih čestica, stabilizator pene, sredstvo kvašenja i opuštanja i sredstvo za kontrolu kristalizacije. Ali, njgova osobina je i da ima sposobnost da izaziva oštre bolove u zglobovima (koji se često pogrešno dijagnostikuju kao artritis) i stvaranje teškog oblika gihta. “Dugotrajno konzumiranje soje izaziva rak i bezbrojne druge po život opasne bolesti, uništava kosti, uništava hormonski sistem, kako ljudi tako i životinja, te potiskuje seksualni nagon. Čak i da se preko noći ukloni iz naše ishrane, soja je tako duboko usađena u prehrambeni lanac i telo svakoga ko ju je ikad pojeo da će njeni negativni učinci zdravstvenim problemima mučiti i one koji još nisu ni rođeni”, naveo je dr Ficpatrik.

SOJA U ISHRANI AZIJACA    

Oni koji savetuju uzimanje soje često navode da je to glavni sastojak hrane u Aziji (a poznato je da tamo najmanji procenat ljudi oboljeva od raka ili od osteoporoze). Pored toga navodi se da je soja kao hrana počela da se koristi u Kini još hiljadu godina pre nove ere.
Tako je stvorena lažna priča da ishrana sojom sprečava razvoj osteoporoze. Ovaj pogrešan zaključak potiče od verovanja da je manji procenat obolelih od osteoporoze u Aziji jer se tamo već hiljadama godina konzumira soja pa se sa njom unosi i vitamin D. Istina je da se u Aziji soja koristi više kao začin u hrani sa morskim plodovima koji su bogati D vitaminom koji se zapravo nalazi u njihovim masnim naslagama. To nije D vitamin iz soje. Naprotiv, konzumiranje soje upravo povećava potrebu tela za vitaminom D, jer soja definitivno lišava organizam kalcijuma.

Od soje koja se koristi kao deo japanske kuhinje , veoma mali deo je uzgojen iz genetski modifikovanih kultura koje dominiraju danas zapadnim tržištem. “Osim zbog siromaštva ili za vreme gladi, Azijci konzumiraju soju u vrlo malim količinama - 7 do 8 grama dnevno - a većina te soje je fermentirala od tri do pet godina da bi se iz nje uklonili toksini.
Japanci jedu male količine tofua (proizvoda od soje) i misoa kao dio supe bogate mineralima, nakon čega sledi meso ili riba, što neutrališe jedan dio toksina. Praktično u Aziji se koristi soja uglavnom kao začin drugim tradicionalnim jelima.Takođe je stvoren mit da proizvodi od fermentirane soje poput tempeha i natoa sadrže visoke količine vitamina B12. U tim se argumentima ne spominje da se vrsta vitamina B12, koja se nalazi u soji, ubraja u neaktivne oblike B12 koje ljudsko telo nije u stanju da iskoristi. Neki su istraživači čak izneli pretpostavku da ovaj oblik vitamina B12  može sprečiti absorpciju vitamina B12 iz drugih izvora.

Sa druge strane, gorka istina koju proizvođači soje ne navode je visoka stopa kretenizma u delu Kine gde ljudi naširoko konzumiraju soju (zato što su previše siromašni da bi priuštili neke druge vrste belančevina) i povezuje se sa oštećenjem mozga, pošto goitrogen iz soje lišava štitnu žlezdu potrebne količine joda. Novozelandski toksikolog dr. Majk Ficpatrik kaže: «Epidemiološko istraživanje u Kini pokazalo je da konzumiranje velikih količina soje ne štiti od raka dojke. Još nekoliko sličnih istraživanja opovrgava teoriju da soja pomaže u prevenciji raka dojke».

“Dr. Rejmon Pet i njegovi saradnici pokazali su da je konzumiranje tofua (fermentirane soje) povezano s demencijom. U opsežnom američkom istraživanju na uzorku od osam hiljada američkih Japanaca sa Havaja sprovedena je procena konzumiranja tofua u srednjim godinama života, te njegova povezanost s funkcionisanjem   mozga i strukturalnim promenama u kasnijem životnom dobu. Naučnici su sproveli radiološko snimanje neurona u mozgu i opsežno istraživanje kognitivnih funkcija, a nakon smrti ispitanika izvršili su obdukciju. Otkriveno je da je povećano konzumiranje tofua povezano s indikacijama moždane atrofije i kognitivnih oštećenja u kasnijim godinama života. Na autopsiji je kod ispitanika, koji su obilno jeli tofu, čak otkriveno oteknuće moždane šupljine i smanjenje težine mozga. Ovo istraživanje objavljeno je u časopisu “The Journal of The American College of Nutrition, 2000., a zatim i u “William Cambell Douglassovom glasniku”.

Danas se na Zapadu soja ne fermentiše (kao u Aziji) da neutrališe toksine, već se obrađuje na način koji “denaturiše proteine i povećava nivo kancegogenosti”.
Ona i ne sadrži kompletne proteine, pa ne može ni biti korišćena kao zamena životinjskih proteina.

Dakle, zaključak da Azijatkinje od raka i osteoporoze štiti soja potpuno je netačan. Kako je prethodno rečeno, njihove navike i prehrana u potpunosti su drukčiji od zapadnjačkih i podrazumijevaju vrlo ograničene količine hrane lošeg kvaliteta, kakva se obilato koristi na Zapadu. Osim toga, one ne zamenjuju maslac koji sadrži vitamin D za margarin dobijen od sojina ulja koji je tako popularan među obmanutim Zapadnjacima.
Pored toga u soji se nalaze inhibitori nekih enzima, posebno tripsina, što može izazvati

ozbiljne probavne smetnje, odnosno bitno se može smanjiti unos belančevina te hroničan manjak esencijalnih aminokiselina.

U testiranju na životinjama otkriveno je da ona time što koči varenje proteina utiče na funkciju pankreasa. Poznato je danas da je glavni uzročnik raka poremećaj u metabolozmu zbog nepravilnog rada pankreasa. Ovo je isti slučaj i sa dijabetesom.
I ovde je još jedna zabluda u vezi korišćenja soje u Aziji i na Zapadu gde je rašireno verovanje da soja može potpuno da zameni proteine u ishrani. To nije tačno jer ona i ne sadrži kompletan životinski protein.

Ali, soja je  stavljana kao neizbežna namirnica u ishrani onih koji promovišu vegetarijanstvo. Zanimljivo je kako najuticajniji mediji daju veliki publicitet vegetarijanstvu. Da li je to slučajno ili je cilj upravo promocija soje?

Pomenimo ovde slučaj popularnog bivšeg Bitlsa, Pola Makartnija i njegove žene Linde koji su godinama bili promoteri vegetarijanske ishrane pa su imali i svoju vegetarijansku smešu nazvanu “Linda Mc Cartney”. Linda je 1998. iznanada umrla od raka dojke, a već sledeće godine BBC je objavio da je nakon testiranja njihove smeše otkriveno da sadrži GM soju. Pol Makartni je tvrdio da mu nije bilo poznato da se u smeši nalazi GM soja.

Pitanje je, međutim, zašto je ovaj već prebogati par propagirao  soju i vegetarijanstvo i morao da prodaje svoje ime uz vegetarijansku smešu? Da li su bili za to zavrbovani od neke moćne korporacije koja poizvodi GM soju? Da li su tako oni koji su sledili svoje popularne idole korišćeni kao zamorčići za testiranje GM soje?

Za ovakvu pretpostavku za sada ne postoje dokazi, ali kasnije ćemo videti na šta su sve spremne korporacije koje proizvode i distribuiraju GM hranu i ko stoji iza njih.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O SOJI – KAKO SE GENETSKI MODIFIKUJE SOJA

 

DRUGI DEO

Piše: Ivona Živković

KAKO SE GENETSKI MODIFIKUJE SOJA

Ukrštanje biljaka kako bi se dobile neke poželjne  osobine - metoda je stara vekovima. Od poželjnih osobina  se najčešće očekuju brz rast, otpornost na viruse, otpornost na herbicide, insekte štetočine itd. Vekovima su se tako ukrštali roditelji po želji, pa odabrani potomci, pa njihovi potomci... i to je podrazumevalo dug period da bi se došlo do željenog rezultata. Nije bilo mešanja gena različitih vrsta, već samo srodnih. Jer to nije ni bilo moguće po Božijim zakonima pošto vrste zato i postoje da se ne bi mešale i stvarali se Frankenštajni. Ali, satanistička filozofija ne mari za prirodne (božje) zakone pa su savremeni genetičari (čim su prodrli u tajne gena) počeli da stvaraju upravo Frankenštajne. GM hranu u Americi popularno zovu frankenfood.

Biljke u koje je ubačen gen neke druge vrste nazivamo transgenim biljkama ili genetski modifikovanim (GM). Kod njih je genetska osnova izmenjena dodavanjem jednog ili više gena poreklom od drugih organizama korišćenjem tehnike rekombinantne DNK.
Zanimljivo je da se često i ne zna čime se gen soje modifikuje. EU ima najveću bazu podataka genetske strukture svih biljaka. Ipak ostala je misterija sa kojim molekulima je kompanija “Monsanto”, najpoznatiji proizvođač GM useva rekombinovala njen DNK.

Jedan molekul je definisan kao molekul biljke maćuhica (dan i noć), drugi je od bubašvabe (!!!) a treći je ostao TAJNA.

Veruje se da je korišćen gen bubašvabe jer su to najotporniji insekti na planeti (kao pacovi i cijanobakterije) za koje se veruje da su u stanju da prežive mnoge ekološke katastrofe, te budu dalji nastavljači života pomoću svojih neuništivih proteina.
 

Ipak, neka naučna istraživanja otkrivaju da i za njih postoji granica otpornosti, ali da je ona odložena  tako što se otrovi koje oni podnose manifestuju tek kod daljih potomaka i ubijaju ih polako.

Bubašvabe se smatraju štetočinama, ali naučnici su otkrili da one mogu biti veoma korisne kao prirodni agenti za kontrolu drugih neželjenih insekata u poljoprivredi.
Ubacivanje nekog drugog gena u biljku može se obaviti preko vektora kao sto si virusi, plazmidi i transpozoni.

Što se tiče otpornosti na herbicide najviše se zahteva da budu otporne na glifosat i glufosinat-amonijum. I tu je transgena soja veoma otporna, čak i kada se psrka glifosatom trostruko jačom dozom od uobičajene. Može  se herbicidom uništiti sav okolni korov, ali ova biljka opstaje. I tako zaprašena možda “željno čeka” da se nađe u vašem hamburgeru ili hrani za bebe.

Drugi herbicid glufosinat-amonijum izaziva inhibiciju, tj. kočenje rada enzima glutamin sintetaze i na taj način biljkama uništava biosintezu proteina. Podsetimo da se inhibicija enzima događa u kod ljudi koji konzumiraju soju.

Tolerantnost biljaka prema glufosinat-amonijumu ostvaruje se korišćenjem bar gena.
Za otpornost na insekte koriste se najčešće geni bakterije Bacillus thurigiensis. Tako ugrađeni geni ove bakterije transgenoj soji omogućavaju da luči toksine otrovne za insekte i zaštiti se od štetočina.

 EKSPERIMENTI SA MIŠEVIMA

Već se zna i da su genetski poremećaji kod miševa hranjenih GM sojom drastični.
Tako je još oktobra 2005. za vreme jednog simpozijuma o genetskim modifikacijama koji je organizovala Ruska nacionalna asocijacija za genetsku bezbednost (NAGS) doktor biologije Irina Ermakova obelodanila rezultate istraživanja rađenih na njenom Institutu za više nervne aktivnosti i neurofiziologiju Ruske akademije nauka. U ovom istraživanju je analizirana defektnost potomstva miševa koji su hranjeni genetki modifikovanom hranom.

Naučnici su  dodali smeši za ishranu opitnih ženki miševa brašno iz sojinog zrna proizvedenog u kompaniji “Monsanto”, genetski modifikovanog kako bi bio otporan na njihove herbicide. Počeli su da im daju tu hranu dva nedelje pre parenja, nastavili da ih hrane za vreme trudnoće i za vreme dojenja. Drugoj grupi je data organska soja nemodifikovana) a treća grupa uopšte nije hranjena sojom.

Svi mladunci ženki hranjenih GM sojom bili su uočljivo manji (oko 20 %). I unutrašnji organi su im bili manji, uključujući i mozak. Čak 55.6 posto hranjenih GM sojom je uginulo, dok je postotak uginuća onih koji su hranjeni organskom sojom bio 9. Oni koji uopšte nisu hranjeni sojom imali su smrtnost 6,8 procenata.

BORBA NAUČNIKA SA KORPORACIJAMA

Sa navedenim rezultatima postavilo se pitanje među naučnicima kako su SAD uopšte odobrile da se GM soja nađe u ljudskoj ishrani.

Dr Ermakova je planirala i da nastavi sa svojim opitima, ali je ovaj projekat ostao iznenada bez sredstava i nisu dobili 70.000 dolara koliko im je bilo još potrebno. Tako je ovo istraživanje predstavljeno kao preliminarno.

Rezultati mnogih istraživanja, na žalost, nisu ni obelodanjeni. Da li je i to slučajno?
O tome sa kakvim se pritiscima i zastrašivanjima od strane moćnih kompanija suočavaju naučnici koji iznose podatke o štetnom delovanju GM useva zabeleženo je i u knjizi Džefrija Smita:“Seme obmane” objavljenoj 2003.

Tako je svetski vodeći predavač i ekspert za genetsko modifikovanje biljaka iz Velike Britanije, Arpad Puctaj, najpre oklevetan, a zatim otpušten sa pozicije istraživača u škotskom “Rowett Research Institute” kada je obelodanio rezultate istraživanja o bezbenosti GM hrane. Istraživanje su naručile kompanije koje proizvode GM soju, ali im se rezultat nije dopao. Iako je rad pomenutog instituta smatran nezavisnim, a naučnici uvereni da treba da budu objektivni, u šta je verovao i Puctaj, nije ispalo tako.
Rezultat ispitivanja nedvosmisleno je pokazao sve negativne implikacije jedenja genetski modifikovane hrane. Puctaj je odlučio da rezultate pusti u javnost i dobio je otkaz.

I vlade Bile Klintona i Tonija Blera u to vreme bile su na strani moćnih korporacija, pokušavajući da pomenuta istraživanja zataškaju, jer je Vašington već bio potrošio milijarde dolara promovišući GM useve i novu biotehnološku revoluciju koja će promeniti svet (!) I, naravno korporacijama doneti ogroman profit. Životi i zdravlje ljudi očito nemaju takvu vrednost.

Pominje se i slučaj Injacija Čapele, ekologa i mikrobiologa sa Univerzitata Berkli u Kaliforniji.
Naime, Čapela i njegov diplomirani student, Dejvid Kvist su otkrili 2000. veliku kontaminaciju meksičkog kukuruza sa GM varijetetom, uprkos zabrani vlade da se ovi varijeteti mogu mešati.  Kukuruz je u Meksiku svetinja i tu je postojbina nekoliko stotina prirodnih varijeteta kukuruza koji se sasvim prirodno međusobno ukrštaju.

Čapela i Kvist su testirali varijetete u više od deset mesta u Oaksaki i otkrili 6 posto biljaka kontaminiranih sa GM semenom. Oksaka je na dalekom jugu pa je Čapela znao ako se kontaminacija proširi tamo, ona će se proširiti po čitavom Meksiku, jer trgovinski sporazum NAFTA  (praktično objedinjuje SAD, Meksiko i Kanadu) dozvoljava potpuno uvoz kukuruza iz SAD koji sadrži do 30 posto GM varijeteta. Sada je sve vodilo ka tome da se taj iznos udvostruči i tamo gde GM kukuruza nije bilo uopšte, uskoro bi ga bilo svuda.

Prestižni žurnal „Nature“ složio se da objavi Čapelin nalaz, iako je jedan tada visoki funkcioner za poljoprivredu Meksika tražio od Čapele da to ne čini uz pretnju da će Čapela biti  odgovoran za svu štetu nanetu meksičkoj agrokonomiji. Protiv Čapele je pokrenuta i medijska hajka, kako bi ga kao naučnika omalovažili.

Kampanja protiv njega se nije fokusirala samo na ovo otkriće, već i na rezultate još jednog otkrića koje je bilo mnogo ozbiljnije. Čapela je otkrio da kontaminirani GM kukuruz ima oko 8 fragmenata od Ca VM promotera koji stvaraju nestabilne „vruće tačke“. One uzrokuju da se geni biljke komadaju i rasprskavaju i onda se ti delići rasejavaju kroz genom biljke gde, dokazano, uništavaju napore (navodne) da se spreči unošenje GM useva zemlju.

Čapela je ipak delimično uspeo da objavi neke od nalaza, zbog čega je "Monasnto" angažovao profesionalnu PR agenciju kako bi ga kao istraživača u medijima maksimalno klevetali i diskreditovali. Zbog toga je na loš glas došao i sam Berkli Univerzitet, koji je odlučio da mu uskrati profesorsko nameštenje.

Samo dve nedelje nakon što je magazin “Nature” pod pritiskom delimično demantovao ono što  je već objavio i izvinio se čitaocima zbog iznetih neistina i nekompetetnosti autora (Čapele) došlo je do zvanične objave meksičke vlade o masivnoj genetskoj kontaminaciji tradicionalnih meksičkih varijetata kukuruza u Oksaki i susednoj državi Pueblo.

Čak 95 posto testiranog kukuruza je bilo zagađeno i to „brzinom nikada ranije zabeleženom“. Ova je objavljeno kao udarna vest u Evropi i Meksiku, ali je ignorisano u Kanadi i SAD.

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

ISTINA O SOJI – STRATEGIJA PENTAGONA: "POPULACIONI RAST NULA"

 

TREĆI DEO

Piše: Ivona Živković

ROKFELERI SVUDA


Sila koja gura čitav ovaj projekat sa GM usevima je Rokfeler Fondacija.
Evo šta o tome kaže Bil Engdal u svojoj knjizi »Seme uništenja«: “Suština američke projekcije u postizanju svetske dominacije počiva na razvoju ključnih strateških prednosti, koje ni jedna druga nacija niti savez drugih nacija u svetu ne može zaustaviti. Za ovo planeri u Pentagonu koriste termin »dominacija punog spektra«. Ovo uključuje globalnu vojnu dominaciju, dominaciju nad svetskim zalihama nafte, koje su organičene a zalihe su pri kraju, kontrolu nad svetskom monetarnom politikom, odnosno rezervnom svetskom monetom – dolarom. I, svakako kontrolu u budućnosti svetske poljoprivrede kroz kontrolu najvažnijih GM patenata posebno GM kukuruza i soje”.

Ovde ipak treba dodati da su sve analize i priče o skorom iscrpljivanju svih vitalnih resursa na planeti, zapravo samo deo propagande koja je napravljana za zamajavanje naučnih krugova i političara. Postoje i veoma ozbiljne analize koje govore da su svi navedeni resursi zapravo neiscrpni. (O tome kako se nafta nalazi praktično svuda, samo na većoj dubini, već smo pisali). I hrane i vode ima u količinama koje su dovoljne.

Poznato je da se ogromna količina hrane uništava, da se plodna zemlja uništava, sve zarad kopanja minerala i prerade drveta jer to donosi profit određenim korporacijama.
U ovaj propagandni arsenal spada i priča o globalnom zagrevanja koje je, navodno, posledica prevelike ljudske populacije i industrijske aktivnosti. Istina je da su predstojeće klimatske promene zapravo deo prirodnog ciklusa, koje ovi vešti promoteri koriste da bi plasirali svoju startegiju porobljavanja stanovništva i njegovu redukciju, dok će se predstavljati kao "spasitelji".

Činjenica je, takođe, da je porodica Rokfeler jedan od najvećih deoničara američke centralne banke, tako da već imaju kontrolu nad današnjom svetskom rezervnom monetom.
“Proteklih osamnaest godina Fondacija Rokfeler je imala odlučujuću ulogu širom  sveta u širenju prihvatanja radikalnih metoda genetske modifikacije u zemljama i laboratorijama gde bi programi iza kojih bi stajala američka vlada bili dočekani sa najvećom sumnjom. Rokfeler Fondacija je  tako bila Trojanski konj za širenje metoda genetske modifikacije”.

Oni su pridobili naklonost mnogih zemalja predstavljanjem svojih programa za podršku i stipendiranje najeminentnijih naučnika iz mnogih zemalja. Takva “pomoć” bila je

usmerena najviše ka nerazvijenim zemljama.
Finasirali su projekte i istraživanja u oblasti GM-a koristeći uticaj na lokalne vlade i preko nevladinih organizacija.

Do danas je više od 400 vodećih naučnika i stručnjaka iz poljoprivrede od Filipina i Tajlanda do Kenije i Kine bilo obučeno od strane ove fondacije. Da pomenemo da ovde spada i Srbija. Ključnu ulogu u vladi DOS-a. 2001. da uvede GM useve u Srbiju imala je Ivana Dulić Marković, stipendista Monsanta, u tu svrhu postavljana na mesto ministra poljoprivrede. Na žalost, ona je svoj zadatak uspešno i obavila.

Engdal dalje podseća da  Rokfeler Fondacija ima prilično mračnu prošlost, od kada je osnovana 1914. od strane porodice Rokfeler, tada vlasnika kompanije Standard Oil (danas Exxon). Pre 1945. Fondacija je bila vodeći finansijer eugenetskih istraživanja (istraživanja o rasnoj higijeni) koja su u istoriji poznata kao vivo eksperimeniti koje su vršili nacisti. Podsetimo da je Hitlerov dolazak na vlast takođe finansirala porodica Rokfeler preko hemijskog koncersna  “IG Farben” (o čemu je pisao u svojim knjigama Entoni Saton), a jedan od ljudi zaduženih za raspodelu novca je bio deda današnjeg američkog predsednika, Preskot Buš.

Rokfeleri su dali finansijsku podršku Američkom Eugeničkom Društvu i Savetu za Populaciju. Politika odgajanja čiste rase u Nemačkoj za vreme Trećeg rajha, otkrivena je tek nakon rata. Ova politika, međutim nije nestala, već je samo premenila ruho i nakon Drugog svetskog rata ona je iznedrila novu strategiju. Hitler je bio samo marioneta za javnu upotrebu. "Njegovo" čuveno delo "Mein kampf" o rasama pisao je, veruje se, jezuita Otac Stempfl. Hitler ta znanja i nije mogao da ima. Današnja propaganda o ograničenosti vitalnih resursa deo je te strategije. Efekat je da se stvori spoznaja o neophodnosti redukcije ljudske populacije na Zemlji.

“Više od četvrt veka energija Rokfeler Fondacije je usmerana na promociju biotehnologije i genetskih istraživanja.  Razlog je upravo što su oni uključeni po raznim šemama u sprovođenje redukcije humane populacije”.

Tako je 1972. predsednik Ričard Nikson imenovao jednog člana Upravnog odbora Fondacije Rokfeler, Džona D. Rokfelera III  na mesto predsednika “Komisije za Populaciju i Budućnost Amerike”. Isti Rokfeler je stvorio Savet za populaciju 1952., otvoreno nazvan »populacioni rast nula«.

 SAMO GLADAN ČOVEK JE POSLUŠAN

Rokfelerova “Komisija za Populaciju i Budućnost Amerike” postavila je i osnove Memoranduma Nacionalne Bezbednosti, Henrija Kisindžera (NSSM200) iz aprila 1974. Memorandum navodi da je kontrola rasta pupulacije u svetu strateško pitanje za nacionalnu bezbednost SAD, u smislu kontrole strateških resursa koji su, navodno, nedovoljni za sve.

Kada je Kisindžer 1970. bio direktor Saveta za nacionalnu bezbednost kao i državni sekretar za inostrane poslove SAD, hrana i nafa su dobili ulogu američkih artikala od nacionalnog interesa za bezbednost. Kisindžer je započeo kontroverzni program »nafta za hranu« , političku strategiju u kojoj je Rusija kao zemlja za deficitom u proizvodnji hrane uvezla ogromne količine američkog kukuruza i platila to velikom količinom nafte, za koju je dobila petro dolare.

Američka domaća proizvodnja nafte, osim Aljaske dostigla je tada, 1970. vrhunac i od tada počela stalno da opada. SAD su sve više postajale država uvoznik nafte, kako bi se održavala vredsnost dolara koji je 1971. godne vezan za trgovinu naftom. Tako su nacionalna bezbednost (i dolar) postali čvrsto vezani za jeftino uvezenu naftu, a hrana je bila oružije koje su koristili kao sredstvo za političko ubeđivanje (ucenjivanje).
Ovu politiku je jasno obelodanio ministar za poljoprivredu u Niksonovoj vladi i Kisindžerov kolega Erl Batz izjavom: »Gladan čovek sluša samo one koji imaju parče hleba. Hrana je alatka. To je oružije u američkom arsenalu za pregovore”. Tada je Kisindžer bio glavni inostrani pregovarač.

Rokferel Fondacija zajedno sa Ford Fondacijom i Svetskom bankom, 1971. osnovala je Konsultativnu Grupu za Međunarodna Poljoprivredna istraživanja (CGIAR) koja ima 16 istraživačkih centara u svetu ( najviše u zemljama u razvoju) i troši godišnje 350 miliona dolara. Cilj CGIAR je širenje GM useva u zemljama u razvoju, gde spada i Srbija i ostale zemlje bivše Jugoslavije.

Juna 2003. američki predsednik Džordž Buš, mlađi pobedonosno je objavio ukidanje zabrane uvoza GM useva u EU, koja je bila na snazi osam godina. I to je bilo upravo u skladu sa glavnim prioritetima američke spoljnje politike. Ovo je usledilo samo dan nakon američke okupacije Bagdada i to vreme nije slučajno izabrano, jer su tada sve oči i uši bile okupirane ratom u Iraku i “strašnim” Sadamom Huseinom. Do tada je otpor u EU slomljen baš kao i u Brazilu, drugom ključnom centru za proizvodnju hrane. Samo godinu dana ranije, opstanak GM useva je već bio doveden u pitanje.

“Kada se jednom GM seme pusti u neki region – pušten je zao duh iz boce”, kaže Engdal.  Uprkos ogromnim rizicima koji su naučnicima odavno poznati, Vašington i veliki broj vlada u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi i Africi pod pritiskom sve više dozvoljava da se ovi produkti seju na njihovim terororijama i da se uvoze za prehranu ljudi. To čini i Srbija danas.

Modifikovana soja je u Srbiju stigla kada je kao ministarka poljoprivrede u DOS-ov vladi to omogućila Ivana Dulić Marković. Seme GM soje je bilo poklon donacija za srpske seljake. Iako je sejanje ove soje kasnije zakonom zabranjeno, kazne nisu bile drastične i seljacima se progledalo kroz prste pa je otkupljena i visoko kvalitetna organska soja (veoma tražena na svetskom tržištu) i GM soja. Razlika je bila u otkupnoj ceni. GM je ostala za domaću upotrebu, a visoko kvalitetna organska se danas izvozi.
Da obmana bude veća, u Srbiji uvoz GM soje nije zabranjen pa tako mi Zapadu prodajemo našu organsku veoma kvalitetnu, a oni nama prodaju Frankenštajn soju. I to se sve obavlja preko privatizovana firme “Soja Protein” iz Bečeja, koja je

formalno u vlasništvu jednog srpskog tajkuna bez lica, a suštinski je njen vlasnik porodica Rokfeler (svi tajkuni rade u mreži nekoliko najbogatijih porodica u svetu).

Tako "Soja Protein" otkupljuje prirodnu soju od seljaka jeftino, a prodaje Zapadu skupo. Vlada Srbije sve to odobrava i podstiče zakonima koje parlament nekritički izglasava.
U SAD se ova soja meša sa modifikovanom u zakonom propisanom odnosu pa se onda takav proizvod može nazvati organskom sojom. Ta soja se nalazi u uvezenim prehrambenim proizvodima.

Tako su i stanovnici Srbije postali, najblaže rečeno, zamorčići za testiranje rekombinovane soje (za koju se i ne zna koje ni čije molekule sadrži, a koji se verovatno i menjaju).

Oni koji proučavaju ciljeve i metoda ostvarivanja globalnog projekta nazvanog Novi Svetski Poredak odavno su već otkrili da se radi na in vivo kombinovanju  GM useva u ljudskom organizmu sa rekombinovanim virusom H5N1 (pričijeg gripa) tako da efekat ove kombinacije može biti epidemija ptičijeg gripa , koji će negde biti smronosan, a negde ne što zavisi od hrane koja se na određenom područiju konzumira. O ovome je pisao veoma opširno dr Leonard. G. Horovic. Soja će u ovim đavolskim planovima svakako zauzeti značajno mesto. Bolje reći, ona je već stavljana u mnoge “žive epruvete”.

GM hrana danas ispunjava našu ishranu. Preko 80 posto hrane u supermarketima EU i SAD sadrži derivate GM useva. Tu su ulja od povrća, bezalkoholna pića, dresing za salate,  mlečni proizvodi uključujući jaja, meso i razne mesne proizvode, hamburgeri, viršle, hrana za bebe i decu u kojoj je široka paleta skrivenih aditiva i sastojaka procesirane hrane kao (tomato đus, sladoled, buter od kikirikuja). Oni potrošačima često nisu otkrivani.

Prve tri stvari koje je Monsanto napravio bile su soja, šećerna repa (najeftiniji šećer koji se stavlja kao šećerni sirup u slatkiše i keks) i kukuruz.

Soja, hidroliziran soja protein,  lecitin, dekstroza , saharoza, maltodekstrin, obrano mleko (modifikovane mlečne baze što je danas u modi) dekstrin, ksantan guma, guar guma, mikrokristalna celuloza, kalijum sorbat, sodijum ertrobat i itd., samo su neki od sastojaka koji se danas redovno nalaze u hrani koju kupujemo u prodavnicama. Neka od ovih jedinjenja su derivati morskih trava i morskih algi i koriste se za zgušnjavanje mase.
Zašto su nam potrebni derivati morskih algi u mlečnim proizvodima, u čokoladama, sladoledima, instant napitcima (kapućino) supama, hlebu, konzervama tunjevine...? Oni se svi mešaju sa sojom zbog lecitina koji se koristi kao emulgator.

Vi čitate imena sastojaka (ingredients),  ali ne znate sastav satojka. Jednostavno piše – “emulgator”. A šta je u emulgatoru? Možda ne znate od čega se prave kapusle za lekove? Možete li da pogodite? Ili slatki sirupi za decu?

Jedno obrazloženje za drugim navodi nas da hteli ne hteli na kraju ipak jedemo soju koju je proizveo (modifikovao ) Monsanto. I naravno, punimo se aluminijumom i ženskim hormonima.

Samo u Americi sojom je zasađeno najmanje 100 miliona jutara zemlje, a većina nje je genetski izmenjena. Za Australiju se procenjuje da se soja uzgaja na oko 50.000 jutara obradivih površina. Samo korporacija “Monsanto” u Americi uzgaja GM soju na 45 miliona jutara zemlje.

Ako imate problema sa alergijom da li verujete u priče o alergenim biljkama koje se nalaze na travnjaku pored koga prolazite? Lekari iz popularnih magazina o zdavlju (koje finansira – pogodite ko) baš će vas na to uputiti. Nije li to proverana tehnika lopova koji vam pažnju usmerava na drugu stranu? Mediji podižu mnogo prašine o navodnoj štetnosti duvana, iako je duvan deo prirode i konzumira se hiljadama godina. A rak u epidemiološkim razmerama počinje tek nakon Drugog svetskog rata. Naravno, prevejani lopov i tihi ubica sa sto prstiju i lica, vešto će vas savetovati o vašem zdravlju dok vam ga neprimetno unisštava.

Naravno proizvođači GM useva kažu da nije na njima da se brinu o bezbednosti svojih frankenštajnskih tvorevina, već to rade merodavne državne institucije. U SAD je taj autoritet Federalna Agencija za Hranu i Lekove (FDA). Ova agencija ume i da kaže kako nema dovoljno kapaciteta da testira sve ili se oslanja na skupe naučne studije i radove koje su naručile i finansirali poljoprivredni džinovi kao Monsanto , Dipon, Dau Agri Sajens i Kargil, a ”eminentni naučnici” potpisali svojim uglednim imenom. Kada moćni korporacije takvim naučniciam izdejstvuju i Nobelovu nagradu (pri čemu većina ljudi ne zna da je predsednik Nobelovog komiteta i član Bilderberg grupe, koja predstavlja tajnu Svetsku vladu) onda je začarani krug manipulacija u potpunosti zatvoren.
Izvesno je da smo danas svi postali laboratorijski pacovi u nekontrolisanom masovnom eksperimentu čiji su rezultati za sada nepoznati, ali je iz svega iznetog izvesno da će biti katastrofalni tj. genocidni.

Rak danas hara u SAD. Van SAD mnogi naučnici su dokumentovano izložili posledice delovanja neurotoksina Zato su aprila 2003. Indija, Pakistan i nekoliko država u Africi vratili američku donaciju sa GM hranom i semenom, rešeni da radije puste narod da gladuje nego da Frankenštajn hranu  puste na svoju teritoriju. Na žalost i EU i mnoge druge zemlje su vremenom poklekle. Teroristički napadi koji pogađaju s vremana na vreme upravo Pakistan i Indiju, ali i zemlje u EU, često su samo deo prikrivenog “ubeđivanja” onih koji se opiru političkoj strategiji SAD nazvanoj “dominacija punog spektra”.

                                             TEKSTOVI                                               ARHIVA

Chemtrails

 

Severna Amerika trenutno trpi osmu godinu sumnjivih, opasnih aerosol i elektromagnetskih operacija sprovođenih od strane vlade SAD-a maskom nacionalne sigurnosti. Zabrinuti građani gledaju u strahu dok vojni tankeri izbeljuju nebo sa toksičnim hemikalijama koje se pretvaraju u veštačke oblake. Konstantno smo svedoci bizarnim meteorološkim pojavama dok moćni elektromagnetski uređaji manipulišu  kako mlazne tragove tako i pojedine olujne frontove stvarajući artificijelno vreme i klimatske uslove. Dokumentovano je da projekti tajnih operacija uokvireni unutar ovih aerosol misija uzrokuju obolevanje i dezorijentaciju pogođenog stanovništva sa testom biološkim agensima i psihotroničnim tehnologijama za kontrolu uma/emocionalnog stanja osobe. U deo onoga što se događa u atmosferi iznad nas upleten je tajni program Pentagona za svemirsko oružje, izrađeno za stratešku, primenjenu i taktičku varijantu ratovanja. NASA-ine misije će uskoro biti stavljene pod kontrolu Pentagona.
Komandant  Vazdušnih Snaga za Svemir izjavio je da, kako bi se nadzirali i oblikovali svetski događaji, mora voditi intenzivne odlučujuće ratove sa visokom preciznošću iz svemira.
Sekretar vazduhoplovstva James G. Roche izjavio je: “Sposobnost delovanja iz svemira utieče na svaku kariku u lancu ubijanja i njen je sastavni deo.’’
Jedan uvid na nove tehnologije smrti u razvoju dao je kroz zakonodavstvo kongresmen države Ohio Dennis Kucinich. Njegov neuspešni Akt za Prezervaciju Svemira (Space Preservation Act) iz 2001. imao je nameru da zabrani slanje u svemir sledećeg:

* elektroničkog, psihotroničkog i informatičkog oružja
* visokonaponsko oružje ultra niskih frekvencija
* oružja na bazi plazme, elektromagnetskog, soničnog i ultrasoničnog oružja
* laserskog oružja
* strateško-taktičkog ili vanzemaljskog oružja
* hemijsko biološka, klimatska i tektonska oružja
* chemtrails - hemijske mlazeve (ovaj predmet je izbrisan iz kasnije verzije, pod pretnjom pritvora).

U njihovom pohodu da ostanu na vrhu lanca ubijanja, huškaći trajnog rata svojevoljno su zagušili izvor života na ovoj zemlji, svetlost Sunca i smanjili atmosfersku vidljivost sa polimerima i česticama koje začepljuju pluća. Ovaj ekološki terorizam je ozbiljno kompromitovao zdravlje javnosti, kako potvrđuju na hiljade svedočanstava. Na godine masovnih apela zakonodavcima, medijima i vojnim faktorima da pruže informacije i prekinu katastrofalno degradiranje atmosfere, birokrate su se jednostavno oglušile. Znanje javnosti o tome šta nam se događa ostaje mutno poput našeg neba zbog toga što je ‘’onima koji znaju’’ stavljena brnjica zakona o nacionalnoj tajni, a Amerikanci nemaju nikakvih ovlaščenja kada se radi o pitanjima nacionalne sigurnosti.
Ostavljeni tako da sami skupljamo tragove, ovo je ono što znamo dosada:

1. Barem je jedan deo projekta aerosol mlazova nazvan Operacija Cloverleaf (petlja, ukrštanje puteva na nekoliko nivoa) verovatno zbog raznovrsnosti operacija koje uključuju: izmenu meteoroloških uslova, vojnu komunikaciju, razvijanje svemirskog naoružanja, istraživanje ozona i globalnog otopljavanja uz biološko oružje i testiranje detekcije neprijatelja.

2. Izbacivanje tona čestica materijala iz aviona pretvorilo je atmosferu naše planete u visoko nabijenu, električno-provodljivu plazmu korisnu za vojne projekte. ( Vazduh koji udišemo zasićen je sintetičkim vlaknima veličine azbesta i toksičnim materijalima, uključujući soli barijuma, aluminijuma i kako je saopšteno, radioaktivni torijum. Ovi materijali su elektroliti namenjeni poboljšanju provodljivosti talasa vojnih radara i radio-veza. Otrovan poput arsena i dokazani uništavač ljudskog imunog sistema, atmosferski barijum slabi ljudske mišiće, uključujući srce. Udahnuti aluminijum odlazi direktno u mozak i lekari specijalisti potvrđuju da prouzrokuje oksidativni stres unutar tkiva mozga, kao uvod u formiranje neurofibralne petlje kao što je slučaj kod Alzheimerove bolesti. Radioaktivni torijum je poznat kao uzročnik leukemije i drugih karcinoma.

3. Samo je mali procenat projekta vojne modifikacije atmosfere vidljiv. Ono što se ne može videti je isto tako opasno. Jonosfera, Zemlja i njeni stanovnici su konstantno bombardovani mikrotalasima visoke frekvencije korištenih za manipulisanje nabijene atmosfere u svrhu menjanja vremenskih prilika, skupljanja informacija i tektonskog oružja (pravljenja potresa). Nezavisni istraživač hemijskih mlazeva, Clifford Carnicom potvrđuje da smo takođe konstantno izloženi ekstremno niskim elektromagnetnim frekvencijama ( ELF-talasi) koji pulsiraju na 4 Hertza, frekvencijama za koje je poznato da imaju duboki uticaj na ljudsko biološko i mentalno funkcionisanje.

4. Postoji vrlo dobro dokumentovana biološka komponenta u neprekidnim proučavanjima atmosfere kroz koja su nacije i regije tajno podvrgnute, putem posebnih sistema isporuke, kombinacijama virusa, bakterija, myco-plazme, osušenih krvnih zrnaca i egzotičnih bioloških markera tako da izvodjači testova mogu proceniti reakciju ljudi, životinja i biljaka.

5. Multi-organizacioni megalit koji provodi ove bio-hemijske projekte protiv čovečanstva uključuje Ministarstvo za Odbranu SAD-a (DOD – U.S. Department of Defense) i njegov ogranak za istraživanja DARPA, uz Ministarstvo za Energiju (DOE – Department of Energy) sa svojom velikom mrežom nacionalnih laboratorija i sveučilišta. Duboko su umešani privatni partneri za Odbranu i farmaceutske kompanije. Vlade drugih nacija koje sarađuju i verovatno neke agencije Ujedinjenih Nacija su saučesnici, pošto se operacije aerosola sprovode na globalnom nivou.

Brutalno hemijsko i elektromagnetsko zagađivanje samo je deo užasavajuće stvarnosti koju podnosimo. Sociopate koje besramno unakažuju nebo, klimu i vremenske prilike da bi se dokopali moći i profita isti su oni ludaci koji su vodili četiri limitirana nuklearna rata od 1991. Radioaktivno oružje, proglašeno nezakonitim i nemoralnim od strane čitavog civilizovanog sveta, korišćeno je od strane Pentagona u Pustinjskoj oluji, Balkanskom pohodu i u trenutnim okupacionim ratovima u Avganistanu i Iraku. Malo Amerikanaca shvata obim krvoprolića napravljenog širom planete u njihovo ime. Po naučnoj definiciji rakete, probijači tenkova i bombe za uništavanje bunkera koje su koristile snage SAD-a i Velike Britanije u Iraku i Avganistanu, u tako zvanom ratu protiv terora, su nuklearna oružja.
Ostaci radioaktivnog oružja se ne rasipaju, već ostaju u atmosferi toksični za sve organske oblike, uzrokuju genetske mutacije i kancerogeni su za sve živo tokom sledećih 4.5 milijardi godina! Stanovnici novo-“oslobođenih” nacija od strane Pentagona sada sporo umiru od zračenja i trovanja teškim metalima. Žrtve oružja SAD-a korišćenog u Avganistanu imaju u svojim tijelima koncentraciju obogaćenih uraniumovih izotopa nikad ranije viđenu kod civilnog stanovništva. Tone obogaćenog i osiromašenog urana kontaminiraju njihovu zemlju, vazduh, hranu i vodu garantujući im bolnu smrt.
Koristeći podatke Autoriteta za Atomsku Energiju Ujedinjenog Kraljevstva (UKAEA), nuklearni naučnik Lauren Moret je izračunao da procenjenih 2.500+ tona osiromašenog uranijuma korišćenog protiv Iraka u 1991. i 2003. čini dovoljnu količinu da izazove 25 milijona novih rak-tumora. Je li slučajnost da je broj stanovnika Iraka, po procenama CIA-e, 25 milijona?
Četvrt milijona američkih i britanskih borbenih snaga koji su pomogli Pentagonu da izvrši ovaj holokaust takođe je suočeno sa neizbežnom radiološkom smrću sporim sagorevanjem. Smeštene u atmoske ratne zone od 2001., koalicione jedinice su udahnule i progutale milione sitnih, nevidljivih keramičkih uranijumskih čestica koje emituju alfa, beta i gama zračenja smeštene u pluća, bubrege, krv, limfu i kosti. Izloženost radijaciji samo jedne U-238 (uran) alfa čestice je 50 puta veće od dozvoljene doze za telo unutar jedne godine – po međunarodnim standardima. Kako se U-238 raspada u sestrinske izotope postaje sve radioaktivniji uzrokujući kroz vreme eskalaciju uništenja ćelija i organa.
Kontaminacija uranom dovodi do onesposobljavanja, poremećaja sistema kod više organa jednakih bolestima od kojih su patile hiljade veterana prvog Zalivskog rata. Preko telesnih tečnosti otrovanih izotopima urana oboljevaju supružnici a potomstvu preti genetski Armagedon. Ko zna kako će se odraziti na buduću stabilnost i sigurnost SAD-a hendikepirano vojno stanovništvo koje prerano umire? Pa opet senator Chuck Hagel (republikanac-Nebraska) sada zahteva da Amerika isporuči još municije za svoja atomska bojišta povratkom obaveznog vojnog roka tako da “svi naši građani… podnesu odgovornost i plate neku cenu” da bi “shvatili intenzitet izazova s kojima smo suočeni.”

Uprkos lažnim negiranjima da atomsko ratovanje nanosi biološku štetu, Pentagon je dobro upoznat sa grozomornom stvarnošću uranijumskog naoružanja kroz svoja opsežna istraživanja u rasponu od 60 godina. Dokumenti Pentagona potvrđuju da je američki ratni establišment (establishment– članovi društva koji neslužbeno, posredno utiču na razne vidove javnog života, kao npr. na politiku, kulturu itd.) svesno izlaže lične snage opasnim nivoima radijacije. Rezultirajuća bolest onih koji se vraćaju iz ratnih zona već sada je na naslovnim stranama. Zbog toga što naši vojno-industrijski gospodari nad gospodarima bezobzirno truju upravo one šljakere-vojnike pomoću kojih ostvaruju svoje ratne igre, mi dolazimo do logičnog zaključka da nema onoga što tajno i sadistički ne bi napravili nama gradjanima.
Vojni dužnosnici lažu uporno o operacijama sa hemijskim mlazevima kao što lažu o efektima naoružanja sa osiromašenim uranom. Kada bi ljudi razmotrili objavljene naučne činjenice oko hemijskih mlazeva i naoružanja na bazi osiromašenog urana, shvatili bi kako smo svi u smrtnoj opasnosti! Aerosol operacije Pentagona i ograničeni nuklearni ratovi duboko su isprepletani. Možemo ući u trag počecima Operacije Cloverleaf sve do Strangelove-mozga doktora Edwarda Tellera, oca hidrogenske bombe i predlagača da se nuklearnim oružjem izbombarduje naseljeno priobalje da bi se preuredilo za ekonomske projekte. Pre nego što je umro 2003., Teller je bio direktor Nacionalne Laboratorije Lawrence Livermore, gde se kuju planovi za nuklearna i biološka oružja, te oružja usmerene energije.
1997. Teller je javno naglasio svoj predlog da se koriste avioni kako bi se razasuli atmosferom milijoni tona električno provodljivih metalnih čestica, tobože da bi se smanjilo globalno otopljavanje. Ubrzo nakon Tellerove prezentacije, javnost je počela uočavati po nebu frenetično šaranje hemijskih mlazeva. 2000. vesti CBS-a su priznale da naučnici “traže drastična rešenja za globalno otopljenje, uključujući manipulaciju atmosfere na masovnoj skali”. CBS je potvrdio da je plan zašititi vazduh sitnim česticama koje bi “odbijale dovoljno sunčeve svetlosti da pokrenu globalno hlađenje”. Teller je procenio da bi se mogli iskoristiti komercijalni putnički avioni za širenje ovih čestica po ceni od 33 centa za 1 funtu (0.4536 kilograma). Ovo dodaje verodostojnost izveštaju jednog menadžera avio kompamije, kojeg ugovor o poslovnoj tajni prisiljava da ostane anoniman, da su putnički avioni prisvojeni/prilagođeni za pomaganje vojsci u sprovođenju Projekta Coverleaf. Jedan Hughes avio patent iz 1991. potvrđuje da čestični materijali koji odbijaju sunčevu svetlost mogu prolaziti kroz motore mlaznjaka. Naučni priručnik koji se sada koristi u nekim javnim školama govori o projektu omotača za zaštitu od sunčeve svetlosti prikazujući veliki narandžasto-crveni avion sa natpisom – “Mlazni motori koje pokreće obogaćeno gorivo dodavali bi čestice u atmosferu da stvore zaštitu od Sunca.” Logo na avionu ima natpis “Particle Air” (doslovno – Čestični Zrak).
Implikacije ove ključne informacije ne bi trebale biti podcenjene. Program da se milijoni godišnjih preleta nad Amerikom pretvore u sredstvo za čestično zagađenje vrlo je ozbiljna stvar. Coverleaf čestice i polimeri što ispunjavaju vazduh kojeg dišemo manji su od 10 mikrona i nevidljivi su ljudskom oku. Za usporedjenje, jedna dlaka ljudske kose je debela između 60 i 100 mikrona. Naučnici i Agencija za Zaštitu Okoline ( EPA-Enviromental Protection Agency) izveštavaju kako čestice veličine 10 mikorna ili sub-mikronske čestice prolaze mimo naših plućnih filtera i ulaze u krvotok pa izazivaju radikalne promene u endokrinom i nervnom sistemu. Mogu uzrokovati visoki krvni pritisak ,srčani udar oko dva sata nakon što ih osoba udahne. One čine da krv postane lepljiva, otežavajuči tako rad srca i povečavajući rizik začepljenja krvnih sudova i oštečenja krvnih sudova. Istraživači u Tajvanu beleže “značajan porast” u broju žrtava moždanih udara kada naraste nivo zagađivačkih čestica od 10 mikrona. Američko Društvo za Pluća potvrđuje da udišemo otrovnog zagađenog vazduha više nego ikada pre. Nije ni čudo da se u poslednjim godinama širom zemlje beleži rapidni rast slučajeva astme.
Sitna sintetička vlakna zvana polimeri su deo smese. 1990. jedan NATO-izvještaj detaljno je opisao kako avioni na velikim visinama mogu modifikovati atmosferu raspršujući polimere koji bi absorbovalii elektromagnetno zračenje. SAD patent broj 6315213 opisuje kako ukršteni vodenasti polimeri raspršeni u oluji mogu redukovati kišu. Polimerski hemičar dr. R. Michael Castle proučavao je atmosferske polimere godinama. Otkrio je da neki od tih polimera sadrže bioaktivne materijale koji mogu prouzrokovati “ozbiljna oštećenja kože i bolesti kada se absorbuju u kožu.” On je indentifikovao mikroskopske polimere sazdane genetskim inžinjeringom od gljivičnih oblika mutiranih pomoću virusa. Kaže da bilioni fusarima (fungus) gljivice/virus mutiranih spora, koje sadrže moćan miko-toksin, su deo vazduha koji udišemo. Alergije, dobro jutro!
Možemo sa sigurnošću pretpostaviti da u našem, česticama obogaćenom, vazduhu istraživači eksperimentišu rasprskavajući nano-čestice razvijene za široku paletu vojnih i industrijskih upotreba. Ove inžinjirane molekule ugljenika, male kao jedn hiljaditi deo veličine ljudske dlake, prikazuju bizarna hemijska svojstva i poznato je da podstiču oštećenje organa. Nedavna studija na Southern Methodist univerzitetu otkrila je da riba izložena jednoj vrsti nano-čestica doživi oštećenje mozga već nakon 48 sati.
Vojne aerosol operacije su izmenile klimu do ekstrema. Vazdušni saobraćaj je veliki podsticaj zagađenja koje jača efekt staklene baste. Eksponencijalno povećanje tog prometa da bi se raspršile tone metalnih čestica koje zarobljavaju toplotu i soli barijuma koje oslobađaju toplotu nesumnjivo vodi prema ubrzanju globalnog otopljavanja. Topli gasovi u atmosferi, uključujući ugljen dioksid, postigli su rekordne kvote ove godine. Pošto kvote ugljen-dioksida rastu, kvote kiseonika se smanjuju. 1996. naučnici za Globalnu Odgovornost su sastavili izvještaj koji tvrdi da bi opasni geo-inžinjering, kojeg je predlagao Teller i Koordinacioni Ured Istraživanja Globalnih Promena, bio apsolutno neefikasan u kroćenju globalnog otopljenja. U izveštaju se istaklo da se istraživanje klimatskog inžinjeringa finansira od strane industrije sa direktnim interesom u kontinuiranoj visokoj potrošnji fosilnih goriva. Suludi plan za inžinjering česticama je smišljen da bi se industrijskim zagađivačima osiguralo da neće nikada morati smanjiti svoje emisije toplih gasova.
Ali zato što su se zagrevanje i zagađenje drastično pogoršali otkad je aerosol projekat započeo, mi moramo posumnjati da je opravdanje programa za smanjivanje globalnog zagrevanja samo prevara te da raspršivanje hemijskih mlazeva ima za zadatak, među drugim stvarima, stvoriti seriju “strašila”.
Modus operandi establišmenta za održavanje intenzivnog i profitabilnog pritiska nad kolektivnim američkim umom je precizno definisao satirista H.L. Mencken ( 1880-1956) koji je napisao: “Sav cilj praktične politike je da drži stanovništvo u stanju straha, i zato željnog da ga povede u sigurnost, preteći sa beskonačnim nizom strašila, koja su sva izmišljena.” U Izveštaju sa Olovne Planine (The Report from Iron Mountain) izdatog 1967., baš kada je Pentagonov profitabilni Vijetnamski rat ubačen u višu brzinu, trust mozgova establišmenta je potvrdio kako je stanje konstantnog ratovanja apsolutno vitalno za kontrolisanje i manipulisanje masama. Dokument je čak predlagao određeni broj opcija za kreiranje izmišljenih neprijatelja, primećujući da perpetualni rat potiče stanovništvo da slepo podržava političke vlasti. Od 1930-ih, kada je Istočni establišment, uključujući porodicu Bush, koristio svoje banke i naftne kompanije u New Yorku kako bi tajno finansirao Hitlerovu nemačku nacističku partiju oni koji nas kontrolišu uvek bi primenili STRAH, koncept NEPRIJATELJA i RATA da nas drže u pokornosti.

Hemijski mlazevi su manifestacija Četvrtog Reicha, ere korporacijskog fašizma zaštićenog moćnim vojnim aparatusom koji proizvodi neprijatelje i stvara lažne terorističke napade da nas uplaši i utera u tihu pokornost. Saddam Husein i mreža Al Qaida bili su podavno uzgajani od strane vlade SAD-a, finansirani novcem korporacija, podučavani od vojske SAD-a i korporacijskih savetnika za korisnu ulogu “neprijatelja”. Bivši nemački ministar odbrane Andreas von Bulow nedavno je potvrdio na američkom radiju da su oteti avioni uspeli obletiti istok SAD-a 11.09. 2001., bez intervencije američke vojske, jer su ti napadi bili deo pomno orkestrirane “tajne operacije” smišljene da se Amerika gurne u beskonačan sukob sa Muslimanskim svetom. Pa je sada, vrlo prigodno, u medije procureo jedan “tajni” Pentagonov izvještaj. On tvrdi da su nagle klimatske promene najstrašnije strašilo dosad viđeno. Stvoren od strane agenata Promene povezanih sa CIA-om i sa Kraljevskom Dutch/Shell Grupom (Royal Dutch/Shell Group), dokument tvrdi da će nagle klimatske promene dovesti do globalne katastrofe monumentalnih proporcija, uključujući nuklearni rat i prirodne kataklizme dok čitave nacije nestaju ispod mora, a preživeli se bore za oskudne zalihe hrane, vode i energije. Sve to u izvještaju, a Pentagon je već decenijama upleten u drastičnu manipulaciju vremenskih prilika, klime i atmosferskih uslova. SAD su koristile hemijski agens nazvan Olive Oil (Maslinovo Ulje) tokom Operation Popeye (Operacija Popaj) kako bi se stvorile dugotrajne kiše u Vijetnamu pre 40 godina. Dokument vazduhoplovstva pod imenom: “Vreme kao Umnoživač Snage: Vlast nad Vremenskim Prilikama do 2025.”, potpisuje svoju oružanu nameru da stvori nagle klimatske promene uključujući: Stvaranje i modifijovanje oluja, stvaranje magle i oblaka, pojačavanje padavina, uskraćivanje padavina, indukovanje suše i veštačko stvaranje “svemirskog vremena”. Ovaj dokument takođe tvrdi da će vojni cilj radikalnog modifikovanja vremena “postati deo politike nacionalne bezbednosti sa primenom na domaćem tlu i u inostranstvu.” Vremenska oružja se sada rutinski koriste u ratnim zonama. Građanin koji je izveštavao iz Srbije primetio je tokom NATO operacija na Balkanu, crne oblake koji su se odjednom stvorili iz vedra neba, “grad” veličine jajeta, nerealnu grmljavinu i munje koje su prestravile ljude. Izvestio je da su naučnici utvrdili kako je elektromagnetno polje iznad Srbije probijeno uzrokujući da kišni sistemi zaobilaze regiju. Uz veštački izazvanu sušu naučnici takođe predviđaju da će Srbija imati hiljade mrtvih od raka zbog oružja sa osiromašenim uranijumom koje je tamo korišćeno..
Profesor Michael Chossudovksy sa Univerziteta Ottawa tvrdi da je vojni HAARP (High-frequency Active Auroral Research Program) Visoko-frekventnii Aktivni Auroralni Istraživački Program, koji operiše na Aljasci kao deo Strateške Odbrambene Inicijative, moćno oruđe za modifikaciju vremenskih prilika i klime. Pod zajedničkom upravom Mornarice i Vazduhoplovstva SAD-a, antene HAARP-a bombarduju i greju jonosferu uzrokujući eletromagnetne frekvencije da se odbijaju natrag na zemlju, prolazeći kroz sve živo i neživo. Izumitelj HAARPa Bernard Eastlund opisao je u svom originalnom patentu kako energija sa antena može ući u interakciju sa nagomilanim atmosferskim česticama, koristiti ih kao sočivo ili fokusirajući uređaj da bi se modifikovalo vreme. HAARP je sposoban da izazove poplave, suše i uragane, što izaziva nezadovoljstvo u Evropskom Parlamentu i ruskoj Dumi.
HAARP takođe generiše pulseve širokog radijusa kroz ULF/ELF spektar. 2000. nezavisni su istraživači pratili HAARPovo emitovanje ispod 14 Hertza. Otkrili su da kad su ovi signali bili emitovani u velikim količinama, brzine vetrova su prelazile 70 milja na sat. Gledali su kako ti isti talasi raspršuju veliki olujni front koji je prilazio zapadnoj obali od Kalifornije prema Britanskoj Kolumbiji. Iako je vremenska prognoza predvidela padavine, videli su na satelitskim snimcima front kako rasturen nestaje i ništa od kiše. Strašilo suše može biti oruđe za obogaćivanje i donošenje dodatne moći određenim korporacijama i vladajućim stranama. HAARP nije samo sposoban da destabiliše agrikulturu i ekološki sistem bilo gde na planeti. Njegov uticaj se može usmeriti u određene regije da utiču na ljudske psihičke, mentalne i emocionalne funkcije tokom ne-smrtonosnih ratnih operacija. HAARP frekvencije usmerene na određeno područje mogu generisati katastrofalne zemljotrese iste kao zemljotres koji je ubio hiljade ljudi u Iranu, neprijateljskoj naciji - kako je vidi Bushova administracija.
Pentagonovo upozorenje oko klimatskih katastrofa sigurno nije ništa više od perfidnog pokušaja da se mase pripreme za bizarne atmosferske promene koje možemo očekivati dok vojska nastavlja brutalno uništavanje naše planete sa svojim grotesknim igračkama. A ovo je tek vrh ledenog brega. Dr. Eastlund je sa svojom klikom razvio planove za satelite na sunčevu energiju stvorene da modifikuju vreme sa elektromagnetskim snopovima prema kojima će se sadašnji HAARP sistem činiti patuljast.
Kako se sve češće orkestriraju nagle klimatske promene, sigurno ćemo dobiti dodatne fašističke agencije, konstantno rastući vojni budžet i još projekata sa otrovnim česticama koji slučajno, ali prigodno, za nuspojavu imaju smanjivanje stanovništva.

Uprkos  jasnim vizuelnim dokazima da se sa svakim aspektm našeg fizičkog okruženja manipuliše i oštećuje zbog ratnih igara, mnogi Amerikanci ne mogu prihvatiti činjenicu da se sprovode opasne tajne operacije od strane vlade za koju još uvek veruju da je veliki zaštitnik slobode. Njihova glavna blokada je zatupljeno verovanje da se njihovi političari nikad ne bi upustili u opasno eksperimentiranje nad čovečanstvom jer “oni takođe imaju porodice”. Istorija i objavljivanje tajnih vladinih dokumenata pobijaju takvu naivnost. Iako su i “oni” imali porodice, vlada SAD-a i njeni privatni saradnici za Odbranu su izložili građane severozapadnog SAD-a ogromnim i ciljanim koncentracijama radioaktivnog joda 131 iz Hanford Nuklearnog Rezervata gde je biila proizvodnja plutonijuma za nuklearne bombe. Ta ispuštanja su raširila radijaciju niz vetar, a neki od ljudi su primili do 350 rada zračenja dok je maksimalna sigurnosna granica postavljena na 0.25 rada godišnje. Između 1949. i 1952. radioaktivna sačma, prašina i čestice su testirani na bespomoćnim građanima Utaha i Novog Meksika.
Do 1963, 1200 testova nuklearnog oružja sprovedenog na poligonu u Nevadi izložilo je svaku osobu u SAD-u smrtonosnoj radioaktivnoj prašini, prouzrokujući milijone smrti, spontanih pobačaja, mrtvorođene dece i dece rođene sa hendikepom. Vlada SAD-a je sprovela preko 4000 eksperimenata sa zračenjem pojedinih ljudskih gropacija a da ih nije informisala. Zakasneli efekti decenijske izloženosti radijaciji zbog testiranja nuklearnog oružja izraženi su kroz epidemije raka i srčane bolesti, neurološke poremećaje, niske plodnosti, hroniči umor, gojaznost, disfunkciju imunog sistema i poremećaje u učenju. Otprilike pola od svih trudnoća u SAD-u za ishod imaju predporođajnu ili postporođajnu smrt ili bolesno dete.
Dok vojni tankeri ispuštaju bele hemijske tragove iznad čitave Amerike po ceni od 3.448 dolara na sat po tankeru, prisećamo se svedočenja dr. Leonarda Colea iz 1994. pred Senatom gde spominje 45 godina testiranja na otvorenom tokom kojih su vojni avioni raspršili nad američkim gradovima bakterije, gljivice i kancerogene hemikalije.
Između 1962-1973, Mornarica SAD-a je sprovela stotine bio-hemijskih testova znanih kao Operacija SHAD (Shipboard Hazard and Defense – Opasnosti i obrana na brodu). SHAD projekti kao i Zlatna Jesen(Autumn Gold) i Bakrena glava (Copper Head) izložili su 10 000 pripadnika mornaričkog sastava mlazevima raspršenim iz aviona koji su sačinjavali biološke i hemijske ratne agense, uključujući nervni gas sarin. Kokteli korišćeni u tim genocidnim “testovima” sada su povezani sa rakom, srčanim i plućnim problemima od kojih pate preživeli pokusni kunići. Rečeno nam je da su službenici Odbrane počinili ova zverstva kako bi naučnici mogli naučiti kako da “zaštitite” Amerikance od napada. Zašto bi se onda, u kasnim 80-im, naši “zaštitnici” bukvalno prelomili da predaju ratnoj mašineriji Saddama Husseina 90 isporuka hemijskog i biološkog naoružanja uključujući sarin, anthrax, botulizam, brucellu i Virus Zapadnog Nila? Proći će verovatno godine pre nego li Amerikancima kažu šta se testira na njima tokom sadašnje ere hemijskih mlazeva i ratova iz svemira. Ljudi koji su živeli niz vetar od Hanford Nuklearnog Rezervata nisu saznali do 1986. šta je bilo oslobođeno nad njima nekih 30 godina ranije, a žrtve SHAD-a uložile su tužbu 2003. godine da bi doznale do koje su mere bili namerno izloženi opasnim materijama tokom 60ih.
Da bi shvatili kako je naša nacija došla do ove korupcije Sudnjeg dana, moramo se prisetiti da je odmah po završetku Drugog Svetskog Rata vlada SAD-a započela sa Operacijom Spajalica (OPERATION PAPERCLIP) pomoću koje je veliki broj nemačkih nacističkih naučnika dovedeno u SAD. Jednom kada su dobili nove identitete, ti su majstori industrije smrti zaposleni u vojnim laboratorijima SAD-a da bi razvili zadivljujuću paletu tajnih oružija. Uz finansijsku pomoć Kongresa vrhunsko dostignuće ovog spoja bilo je stvaranje novih grozomornih bioloških oružja, uključujući AIDS virus i agens koji onesposobljuje hroničnim umorom – proizveden iz myco-plazme i brucelle. Vojska je opunomoćena da nastavi  smrtonosne eksperimente zbog sumnjivo složene Sekcije 1520a Poglavlje 32 U.S. koda stava 50. Zakon govori da Ministar Odbrane NE SME sprovoditi bilo kakve hemijske i biološke testove ili eksperimente nad civilnim stanovništvom, osim ako ovi testovi nisu iz medicinskih, terapeutskih, farmaceutskih, agrikulturnih, industrijskih namena ili za istraživanje uopšteno ili za zaštitu od oružja ili u svrhu sprovođenja zakona, uključujući kontrolu nemira. Dakle znači, DOD, Ministarstvo Odbrane ne može nas koristiti kao pokusne kuniće, osim ako se ne radi o bilo kakvom “dobrom” razlogu!
Zakon kaže da ljudski subjekti moraju dati svoje ovlaštenje s tim da su pre toga propisno informisani. Ali gadna rupa u zakonu u okviru Sekcije 1515 Poglavlja 32 dozvoljava da ovakva obaveza bude suspendovana izvršnim naređenjem tokom perioda nacionalne uzbune, odnosno situacije u kojoj se ova nacija nalazi konstantno pomoću dizajniranja novih strašila. Malo američkih pokusnih pacova shvata da su Pentagonski zlikovci u Kongresu dosad:
* prisvojili milijone dolara za izradu i testiranje novih mini-nuklearnih i protiv-bunkerskih bombi
* autorizovali DOE da ponovo započne  nuklearna testiranja u Nevadi
* stvorili mogućnost da DOD i DOE postanu totalno imune na zakone o zaštiti okoline tokom razvoja  novih oružja – jer američkih 70.000 nuklearnih glava proizvedenih od 1945 nije dovoljno!
Dok se DOE priprema da razvije i testira četvrtu generaciju nuklearnih bombi, brojni izvještaji donose na svetlost dana dokaze teške korupcije i zastranjivanja u rukovodstvu ove agencije. DOE-no prikrivanje kontaminacije test-područja i njihovi devijantni pokušaji da umanje ozbiljnost bolesti nanesenih mnogim radnicima u nuklearnim pogonima samo su nedavni skandali.
Kada budu testirali u Nevadi nova nuklearna oružja “male snage” (definisana kao manja od 5 kilotona), oni koji žive niz vetar bi možda voleli znati da mini nuklearna bojeva glava od 5 kilotona mora probiti 150 stopa u zemlju da bi se eliminisala atmosferska radioaktivna prašina. Nijedno oružje dosad izrađeno ne može probiti dublje od 40 stopa u zemlju. Testirana nuklearna bojeva glava koja probije samo 40 stopa izbaciće milijon kubnih stopa radioaktivnih ostataka u atmosferu.
Pentagonova nova nuklearna era je u sposobnim rukama Ministra Odbrane Donalda Rumsfelda, koji je tako vešto predvodio u predostrožnom nuklearnom spaljivanju Muslimana Bliskog Istoka. Rumsfeld još uvijek nije objasnio zašto njegov resor nije obranio zgradu Pentagona uprkos činjenici da su bili upozoreni sat vremena pre, čim su oteti avioni. Ako Rumsfelda zamene zbog Pentagonskog skandala sa mučenjem Iračana, sigurno  da će mu Bush naći zamenika sa jednakom imam-atomsku-putovati-želim ideologijom. U uskoj saradnji sa Rumsfeldom nalazi se pacovsko leglo pro-nuklearnih zagovornika, uključujući njegovog savetnika Keitha Paynea, grlatog advokata atomskog rata iz predostrožnosti. Payne je napisao da bi “inteligentna” nuklearna ofanziva lansirana od strane SAD-a rezultirala sa 20 milijona američkih žrtava, “gubitak usklađen sa ciljem nacionalnog preživljavanja i oporavka.” Sada kada smo povezali istorijske i političke realnosti za koje bezglavo mašemo svojim zastavama, još uvijek se nadamo da će se dovoljan broj američkih laboratorijskih pacova čudesno probuditi iz kolektivne zapanjenosti i uvideti našu grozomornu situaciju. Na kraju krajeva, glodari imaju vrlo kratak životni vek i uvek su ubijeni kada više nisu korisni za nastavak istraživanja. Ironija ove horor priče je da smo mi pacovi opljačkani da bi finansirali svoje lično uništenje. Naš nacionalni dug od 7.2 bilijarde dolara raste za 1.8 milijardi svaki dan. Pentagon ne može opravdati 2.3 bilijarde dolara iz svojih sumnjivih transakcija. Radioaktivne operacije u Iraku koštaju 3.7 milijarde dolara mesečno, a one u Avganistanu 900 milijona dolara mesečno. Niko ne zna koliko je milijardi uloženo u Operaciju CLOVERLEAF i druge projekte-strašila. SAD troši 11000 dolara u sekundi na oružje, prema proračunima proslavljenog autora Williama Thomasa.
Dakle, dok mi čekamo veliko buđenje, uživajte u predivnom barijem-isušenom letu pod sintetičkom ciradom aluminijumski-belih, česticama zasićenih električnim nabojem avionskim djubretom koje se prodaje kao nebo. Izdržite što bolje možete vaše respiratorne tegobe i probleme sa očima dok gledate na goleme uljaste prstenove oko Sunca, patentni potpis hemijskog napada. Nemojte da zaboravite pozdraviti i lupiti petama kad vidite formacije letećih tankera dok patriotski zasićuju atmosferu sa tako gustom smjesom mikro-čestica da bacaju crne senke. Dok ste svedoci mučnoj drami na nebu, zapamtite, sve je to samo deo “lanca ubijanja.”

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

O svemu pomalo

Interesantno je to da kad čovek prati ovu nit koja je provučena kroz film I am Legend, pa onda poveže stvar sa onim materijalom kojeg je prezentovala austrijska novinarka Jane Burgermeister u svojoj optužnici protiv WHO, UN i drugih, a onda opet sve to poveže i sa nekim drugim događanjima, on može da dođe do nekih prilično “čudnih” nalaza. Ni u kom slučaju ne tvrdim da su ti nalazi ispravni, međutim, oni se nekako prilično dobro međusobno uklapaju.

Dakle, da krenemo ispočetka. Oni koji su gledali film I am Legend mogli su primetiti neke korelacije između onoga što je prezentovano u tom filmu i ovih planova patokratije da sprovedu masovnu vakcinaciju. U filmu je razlog za masovnu vakcinaciju bio nešto drugačiji a od vakcine koja je sadržavala u sebi određene štetne agense pomrla je većina ljudske populacije. Međutim, u filmu takođe vidimo da je jedan priličan broj ljudi bio malo žešće “zombifikovan”/mutiran i oni su verovatno uveliko doprineli likvidaciji onih koji su bili zdravi. Dakle, mi smo trenutno samo ‘blago’ zombifikovani (i bez vakcine) u poređenju s onima iz filma. Međutim, izgleda da može biti i gore?!

Naravno, film je film i on kao takav može imati manje ili više veze sa realnošću, međutim, ukoliko čovek s određenom dozom zdravog razuma prati dinamiku dešavanja u vezi sa svinjskim gripom već sada je očigledno da patokratija manipuliše narod mentalno ga kondicionira uz pomoć medija u pokušaju da sprovede jednu masovnu vakcinaciju koja će verovatno u mnogim zemljama biti obavezna. Na osnovu materijala ispod kojeg je iznela ova austrijska novinarka u svojoj tužbi protiv WHO i UN, možemo videti da postoji određena mogućnost da ove organizacije zajedno s nekim drugim društvima i individuama planiraju da izvrše depopulaciju planete (i/ili genetsku mutaciju čovječanstva?) uz pomoć određenih agenasa kojim bi kontaminirali vakcine (a možda i uz pomoć samog virusa, tj. nekog njegovog drugačijeg soja koji bi bio smrtonosniji i bolje prenošen od ovog sadašnjeg)?!

Dakle, kao prvo, - u takvom jednom slučaju kontaminacije vakcine, ti agensi bi morali biti nešto drugačiji od ‘normalnih’ sastojaka vakcina, tako da se ne bi mogli lako otkriti uz pomoć rutinskih laboratorijskih ispitivanja.

Kao drugo, oni bi morali delovati sa zadrškom. Naravno, kad bi ljudi odmah padali mrtvi nakon primljene vakcine, bilo bi prilično očigledno da tu nešto nije u redu.

Stoga, bi vjerovatno najidealniji agensi oni – nanotehnološke prirode! Ako ovome dodamo i moguću nameru da se uz sve ovo i određeni dio populacije stvarno zombifikuje u jednom “malo” većem stepenu (od ovog sadašnjeg), onda možemo pokušati potražiti i neku bolest koja bi bila glavni kandidat za to jer ispunjava ove kriterijume. Naravno, ta bolest bi trebala biti već prisutna u određenom stepenu a istovremeno biti i relativno nepoznata većini ljudi, pogotovo njena istinska priroda u smislu nastanka, načina prenošenja, simptoma koje izaziva a pogotovo načina njenog lečenja. Znači, ‘mainstream’ mediji (kontrolisani mediji) kao i medicinska zajednica, trebali bi je uveliko ignorisati kao takvu. A još kad bi ta bolest mogla i potpuno zombifikovati čoveka, možda bi tek onda imala “savršen” profil s tačke gledišta patokratije koja vlada ovom planetom?!

Hm, vidi “slučajnosti”, pretražujući internet u vezi s potragom za odgovorima na ova pitanja, naletih tako i na sledeće:

"Izgleda da Morgelonsova bolest rekonstruiše ljude u jednu potpuno drugačiju životnu formu; u nešto kao jedno cyborg-u slično stvorenje, koje je istovremeno oboje, biološko stvorenje i mašina. Isto tako, uzimajući u obzir izvještaje da su morgelons nano-mašine u stanju da primaju radio-signale, ovo bi moglo ukazivati na to da bi svaka inficirana osoba/sistem mogla biti u stanju da komunicira s drugim osobama koje su inficirane morgelonsom, stvarajući tako jedan potencijal da svaka osoba igra ulogu jedne moždane ćelije, koja pripada jednoj većoj vještačkoj inteligenciji."

IZVOR 

Naravno, ukoliko bi pitali ljude oko sebe da li su ikada čuli za ‘morgelonsovu bolest’, teško da bi našli ikoga ko jeste. Dakle, sudeći prema njenim osobinama, ova bolest kao da je izašla iz najgoreg filma strave i užasa. Međutim, kad čovek posveti malo više pažnje proučavanju same pozadine morgelonsove bolesti, primetiće da se ona pojavila pre nekih desetak godina i da od nje trenutno boluje sigurno više ljudi nego što ih boluje od svinjske gripe. Koliko je ljudi od nje umrlo, to nam nije poznato s obzirom da ona još uvek zvanično NE POSTOJI!? Dakle, ono što tu možemo sasvim jasno videti je propagiranje svinjske gripe s jedne strane i zataškavanje postojanja morgelonsove bolesti, s druge strane. Nije li to – simptomatično?!

[Doduše, ovde moram napomenuti da je američka patokratija tek nedavno pod pritiskom javnosti naredila jednom institutu (Kaiser-Permanente group iz Kalifornije) da ispita tu bolest, međutim, kako izgleda, ovde se radi o samo još jednoj farsi, odnosno, operaciji zataškavanja istinske prirode te bolesti ali “na naučni način”.]

Nije li simptomatično i to da ubrzo nakon pojave morgelonsa u Americi, svi doktori dobijaju jedno cirkularno pismo s uputstvima da ljude koji se žale na nesnosan svrab kože i pojavu  čudnih rana i vlakana na njoj, tretiraju kao - slučajeve “deluzivne parazitoze”!?

S obzirom na ove napore patokratije da se ta bolest zataška, moramo napomenuti da podaci o samoj njenoj prirodi dolaze mahom od onih koji su od nje oboljeli kao i nekolicine nezavisnih istraživača.

Nekim slučajem, ova bolest je s nekim od njenih osnovnih simptoma, pomenuta još pre par godina.

Evo još par interesantnih detalja iz istog izvora:

“Sada postoje prilično uverljivi podaci koji ukazuju na to da je ovaj poremećaj povezan sa nanotehnologijom, posebno sa nano-mašinama u obliku nano-vlakana. The National Science Foundation (NSF) definiše nanovlakna kao vlakna koja imaju najmanje jednu dimenziju koja je veličine od 100 nanometara (nm) ili manja.

Uzorci fibroznih vlakana koji su uzeti s kože obolelih od morgelonsa, kada se izlože toploti, ne gore sve dok se temperatura ne podigne na 1700 stepeni farenhajta. Takođe, kod ispitivanja pod elektronskim mikroskopom, ovi fibrozni uzorci se čine kao da su organske prirode. Oni nemaju eukarionske ćelije, ni ćelijske membrane. To znači da morgelons nije parazit, on nije neka biološka supstanca, to je jedna mašina.

U martu i aprilu 2007. godine, Jeff Rense je objavio jedan naučni rad koji je bio zasnovan na korišćenju elektronske mikroskopije i spektroskopije (energy dispersive spectroscopy, Fourier transform infrared spectroscopy and Fourier transform Raman spectroscopy, prim.prev.) Vođa tog naučnog tima bila je Dr Hildegarde Staninger sa instituta Integrative Health International iz Lakewood-a, California.

Pre-eliminarni nalazi su bili uznemiravajući. Kako izgleda, Morgellons je jedna invazija ljudskih tkiva od strane nano-tehnologije koja je sposobna za komunikaciju i koja se može sama sklapati, može se samo-replicirati u obliku nano-cevčica, nano-žica i nano-antena sa senzorima.

Druge
nanostrukture koje su vezane s morgelonsovom bolešću nose genetski-izmenjene i isprepletene DNA ili RNA (deoksiribonukleinske i ribonukleinske kiseline, prim. prev.). Ove nanomašine koje precipitiraju morgelonsovu bolest uspešno se razvijaju u alkalnoj sredini i koriste bio-električne energije tela kao i druge (neidentifikovane) elemente za svoje napajanje.”

Dakle, te nanomašine vole alkalnu sredinu!? Sada se pitam, s obzirom da duvan kod pušača stvara kiselu sredinu, da li bi oni kao takvi bili pogodni za razvoj morgelonsa, tj. da li se ovde radi samo o jednoj koincidenciji ili možda o istinskim razlozima za objavu ovog sveopšteg rata protiv pušenja koji u poslednje vreme postaje sve žešći?! (Na ovo pitanje vratićemo se malo kasnije.)

“Postoje takođe i dokazi da ove sićušne mašine takođe poseduju svoje vlastite unutrašnje baterije. Morgellonsove nanomašine su konfigurisane tako da primaju specifično podešene mikrotalasee, EMF i ELF signale i radio podatke.”

Hm, nekim slučajem postoje i tvrdnje da se uz pomoć kemtrejlsa izaziva i tzv. neutralna šupljina kroz koju se upravo ELF talasi mogu mnogo lakše propagirati?! Da ne pominjemo to što se na mahove u kemtrejlskim smesama otkrivala i vlakna koja su bila veoma slična morgelonsovim? Imamo li ovde neku vezu?

”Šta se ovde dešava, možemo samo nagađati. Ono što nam je poznato, to je da se morgelons normalno nalazi u svim telesnim tečnostima, otvorima a takođe i u dlačnim folikulima tako da se veruje da ta bolest ostvaruje totalnu penetraciju ljudskog tela.

Ukoliko su ovi nalazi ispravni, i ukoliko je morgelonsova nanotehnologija sposobna da preuzme biološke sisteme, onda se postavlja pitanje da li su ove mašine posledica nekog nesretnog slučaja, ili su namerno puštene u promet s namerom da inficiraju ljude iz nekih nepoznatih razloga.(…)

Da li smo mi ovde suočeni s jednom invazijom od strane neke mašinske inteligencije, ili se ovde radi o jednom izopačenom pokušavanju neke nepoznate grupe ili vlade da ostvari potpunu kontrolu nad čovečanstvom? Uzimajući u obzir sadašnju situaciju u svetu, da li bi bilo nerazumno zamisliti da bi neko mogao pribeći jednom takvom zlu kao što je puštanje uzročnika morgelonsove bolesti na stanovništvo jedne planete kojem tako nešto ne bi bilo ni nakraj pameti. Ponekad, najmanje stvari mogu prouzrokovati najveće probleme.(…)”

U svakom slučaju, na temu ove bolesti i njenih simptoma, danas je moguće na internetu naći dosta informacija (i dezinformacija!).

Naravno, kad se o njenom lečenju radi, s obzirom na samu njenu prirodu, tu  je stvar malo komplikovanija. Ljudi koji su oboleli od ove bolesti pokušavaju sve i svašta. Međutim, kuriozitet je i to da u poslednje vreme neki u svojoj borbi protiv ove bolesti koriste, verovali ili ne, žvakače gume s nikotinom čija je inače svrha da pomognu onima koji žele da se odviknu od pušenja?!

“Samo da vam kažem moje rezultate. Na osnovu vaše teorije da ovi paraziti ne zaražavaju pušaće, odlučio sam da probam nikotinske žvakaće gume.

Koristio sam najače, koje su sa 4mg. Mogao sam da žvačem samo jednu dnevno jer su mi izazivale mučninu. Međutim, čini mi se da su uništile odrasle ("parazite") koji grizu i buše ispod kože. (...)

IZVOR 

Ko bi rekao da i nikotin nekome može pomoći!?

"(…)Njegovo istraživanje ukazuje na jednu moguću vezu između pušača i otpornosti na te parazite. “Vjerujem da nikotin može sprečiti rast ovih podmuklih parazita. Dalja istraživanja su potrebna,” tvrdi Kuhns.

IZVOR 

Hm, interesantno!? Poslednjih godina je zajedno s pojavom i razvojem morgelonsa, paralelno išla i jedna veoma intezivna kampanja protiv pušenja!? Odakle ova velika briga patokratije za zdravlje pušača? Ovih godina je takođe paralelno išla i jedna kampanja tretiranja čovječanstva kemtrejlsima. Čini mi se da između morgelonsa i kemtrejlsa takođe postoji neka veza?!

(Možda postoji i mogućnost da bi neki elementi morgelonsa mogli biti rasipani kemtrejlsima a onda ‘aktivirani’ nekim sastojkom iz vakcine, ko zna?)

Naravno, veoma je teško znati sa sigurnošću šta nam je patokratija ovaj put pripremila, tako da možemo samo nagađati. Sasvim je moguće da imaju na raspolaganju i nešto bolje od morgelonsa što se neće manifestovati nekim otvorenim ranama, jakim svrabom i mnogim drugim očiglednim simptomima kao što je to slučaj s morgelonsom!?

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

Bioterorizam SZO i OUN - tužba

 

Podignuta optužnica protiv Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i Ujedinjenih Nacija za bioterorizam i nameru masovnog ubistva.

 

Pošto se približava očekivano puštanje u promet Baxter-ove vakcine protiv virusa A/H1N1 svinjskog gripa u julu ove godine, jedna austrijska novinarka upozorava svet da se priprema najveći kriminalni akt u istoriji čovječanstva. Jane Burgermeister je nedavno podnela tužbu kod FBI protiv Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), Ujedinjenih Nacija (UN) i nekoliko visokih zvaničnika nekih vlada i korporacija u vezi sa bioterorizmom i namerom masovnog ubistva. Ona je takođe pripemila i predlog za zabranu nasilne vakcinacije, koji je podnijela u Americi. Te aktivnosti su zasnovane na optužnici koju je ona podnela u aprilu, protiv kompanija Baxter AG i Avir Green Hills Biotechnology iz Austrije, za proizvodnju kontaminirane vakcine protiv ptičijeg gripa, navodeći kako se tu radi o jednom namernom aktu izazivanja epidemije i ostvarivanja profita na osnovu nje.

U svojoj optužnici, Burgermeister prezentuje dokaze o aktu bioterorizma koji krše zakone SAD, a koji su počinjeni od strane jedne grupe koja operiše unutar SAD i koja je pod upravom internacionalnih bankara koji kontrolišu američku Centralnu Banku, kao i WHO, UN i NATO. Cilj tog bioterorizma je sprovođenje masovnog genocida nad populacijom SAD, uz pomoć jednog pandemičnog, genetski inženjeriranog virusa gripe, koji bi trebao biti smrtonosan. Ova grupa je pripojila sebi neke od najvažnijih kancelarija u vladi SAD.

Konkretno rečeno, predstavljeni su dokazi da okrivljeni, Barack Obama, Predsjednik SAD, David Nabarro, Koordinator za gripu u UN, Margaret Chan, generalni direktor Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO), Kathleen Sibelius, sekretar Odeljenja za Zdravlje i ljudske usluge (Department of Health and Human Services), Janet Napolitano, sekretar američke organizacije Homeland Security, David de Rotschild, bankar, David Rockefeller, bankar, George Soros, bankar, Werner Faymann, austrijski kancelar, i Alois Stoger, ministar zdravlja Austrije, između ostalih, su pripadnici ovog internacionalnog, korporacijskog kriminalnog sindikata, koji je razvio, proizveo, nagomilao i upotrijebljavao biloška oružja kako bi eliminisao ljudsku populaciju SAD-a i drugih država s ciljem finansijske i političke dobiti.

U ovoj optužnici se navodi da su se okrivljeni udružili međusobno, kao i sa drugim licima, u smišljanju, finansiranju i učestvovanju u završnoj fazi sprovođenja ovog tajnog internacionalnog programa biološkog oružja u kojeg su ukljužene farmaceutske kompanije Baxter i Novartis. Oni su to činili bio-inženjeringom i puštanjem u opticaj smrtonosnih bioloških agenasa, posebno virusa “ptičjg gripa” i virusa “svinjskog gripa,” kako bi stvorili povod za sprovođenje programa nasilne masovne vakcinacije što će biti način za aplikaciju jednog biološkog agensa koji će uzrokovati smrt i druge zdravstvene poremećaje kod ljudi. Ova aktivnost direktno krši Zakonski akt o biološkom oružju i antiterorizmu.

Njena tužba uključuje i dokazni materijal da je Baxter AG, austrijska filijala kompanije Baxter International, namerno poslala 72 kg živog virusa ptičjg gripa, kojeg joj je obezbedila WHO u zimu 2009. godine, u 16 laboratorija u četiri zemlje. Ona tvrdi da taj dokazni materijal pruža jasnu potvrdu da su farmaceutske kompanije i internacionalne vladine agencije same aktivno angažovane u razvoju, proizvodnji i distribuciji biloških agenasa, koji su klasificirani kao najsmrtonosnija biološka oružija, kao bi izazvali pandemiju i prouzrokovali smrt kod ljudskih masa.

U njenoj aprilskoj tužbi, ona je naglasila da se Baxterova laboratorija u Austriji koja je navodno jedna od najsigurnijih laboratorija u svijetu, nije pridržavala najosnovnijih bezbedonosnih mera držanja 72 kg patogenog organizma koji je klasifikovan kao biološko oružije, bezbednim i odvojenim od svih drugih supstanci prema strogim zakonima o bezbednosti bioloških materija, nego je dozvolila da se on pomeša s običnim virusom ljudskog gripa i pošalje iz njihovog postrojenja u Orthu, u Donau.

U februaru, kada je jedan član osoblja laboratorije BioTest u Češkoj isprobao na lasicama taj mateterijal koji je trebao poslužiti za proizvodnju vakcina, lasice su uginule. Taj incident nije bio praćen nikakvim istragama od strane WHO, EU i austrijskih zdravstvenih zvaničnika. Nije bilo ispitivanja sadržaja tog virusnog materijala a nisu bili objavljeni ni podaci o genetskim sekvencama virusa koji je bio pušten u opticaj.

U svom odgovoru na parlamentarno pitanje, 20. maja, Alois Stoger, austrijski ministar zdravlja, naveo je da se taj incident nije smatrao kao propust u osiguravanju bioloskih materijala, nego kao prekršaj veterinarskih pravila. Tako je jedan doktor veterine bio poslat da bi sproveo jednu kratku inspekciju.

Njen dosije otkriva da je puštanje virusa u opticaj trebalo da bude jedan osnovni korak za izazivanje pandemije koja će omogućiti WHO da proglasi nivo 6 pandemije. Ona zatim navodi zakone i uredbe koje dozvoljavaju Ujedinjenim nacijama i WHO, preuzmanje uprave nad SAD u slučaju izbijanja pandemije. Dalje, zakon koji zahteva od gradjana poštovanje obavezne vakcinacije stupiće na snagu u SAD, u uslovima objave pandemije. (Na zalost, izgleda da ce i patokratije mnogih drugih drzava aktivno slediti ove mere o obaveznoj vakcinaciji gradjana!?.)

Ona tvrdi da je ceo biznis u vezi sa pandemijom “svinjskog gripa” zasnovan na jednoj ogromnoj laži da se napolju nalazi jedan prirodni virus koji predstavlja pretnju za ljudsku populaciju. Ona tu prezentuje dokaze koji navode na sumnju da su virusi svinjskog i pticjeg gripa u stvari bioinženjerirani u laboratorijama uz pomoć finansijskih sredstava koja su obezbeđena od strane WHO, i drugih vladinih agencija, između ostalih. Ova “svinjski grip” je jedan hibrid sastavljen od jednog dela svinjskog gripa, dela ljudskog gripa i dela pticjeg gripa, nešto što može da dođe samo iz laboratorije, kako to tvrde mnogi eksperti.

Tvrdnja WHO-a da se “svinjski grip” širi i da se mora proglasiti pandemija ignoriše njene fundamentalne uzroke. Virusi su pušteni u opticaj uz pomoć WHO, i WHO je na prvom mestu, najviše odgovorna za tu pandemiju. Dalje, simptomi navodnog “svinjskog gripa” se ne mogu razlikovati od onih kod običnog gripa i prehlade. “Svinjski grip” ne uzrokuje smrt kod ljudi ništa više od običnog gripa.

Burgermeister primjećuje da su brojke koje se odnose na slučajeve smrti od svinjskog gripa nekonzistentne i da nije jasno kako se broj tih “smrtnih slućajeva” dokumentuje.

Ne postoji potencijal za pandemiju osim ukoliko se ne sprovede jedna masovna vakcinacija kako bi se ovaj grip pretvorio u jedno oružije, pod maskom zaštite populacije. Postoji mnogo razloga za sumnju da će vakcine za vakcinaciju narodnih masa biti namerno kontaminirane bolestima koje su posebno stvorene da prouzrokuju smrt.

Tu je ukazano na licenciranu vakcinu protiv ptičjeg gripa kompanije Novartis koja je ubila 21 beskućnika u Poljskoj u leto 2008. godine, a imala je jednu svoju “meru izazivanja štetnih posljedica”, odakle je zadovoljavala vlastitu definiciju biološkog oružja američke vlade (biološki agens stvoren da izazove štetne posledice, kao npr. smrt ili druga oštećenja) sa sistemom za isporuku (injekcija).

Ona navodi da se isti kompleks internacionalnih farmaceutskih kompanija i internacionalnih vladinih agencija koji je razvio i pustio u promet pandemićni materijal, stavio u poziciju profitiranja na izazivanju pandemije ugovorima za isporuku vakcine. Mediji kontrolisani od strane grupe koja je proizvela “svinjski grip” (dakle, većina njih: prim. prev.) šire dezinformacije kako bi naveli ljude da prime opasnu vakcinu.

Ljudi iz SAD će pretrpeti ozbiljne žrtve i nepopravljive posledice ukoliko budu prisiljeni da prime ovu nedokazanu vakcinu protiv njihove volje, na osnovu zakona:

Burgermeister navodi da oni koji su imenovani u njenoj optužnici, od 2008. godine su u SAD uveli i/ili ubrzali uvođenje zakona i regulativa stvorenih s ciljem otimanja građanima njihovih zakonskih i ustavnih prava na odbijanje inekcija. Ti ljudi su stvorili ili dozvolili da se zadrže zakonske odredbe koje odbijanje vakcinacije protiv pandemičnih virusa definišu kao kriminalno delo. Oni su uveli i druge prekomerne i svirepe kazne kao što je zatvaranje u karantine, odnosno, u FEMA/ine koncentracione logore, dok istovremeno brane građanima SAD da traže kompenzaciju u slučaju povreda ili smrti od prisilne vakcinacije. To predstavlja kršenje zakona koji regulišu državnu korupciju i zloupotrebu službenog mesta, kao i Ustav i Povelju Prava. Ovim aktivnostima, imenovani optuženici su položili temelje za počinjavanje jednog masovnog genocida.

Koristeći “svinjski grip” kao povod, optuženi su planirali masovno ubistvo populacije SAD uz pomoć prisilne vakcinacije. Oni su instalirali jednu veoma široku mrežu FEMA koncentracionih logora i označili su mesta za masovne grobnice, a uključeni su u planiranje i sprovođenjejedne šeme za prenos uprave nad SAD u ruke njihovog internacionalnog kriminalnog sindikata koji koristi UN i WHO kao čelne organizacije za svoje ilegalne, ucenjivačke i organizovane kriminalne aktivnosti, kao i kršenje zakona koji regulišu izdaju.

Ona dalje navodi da je kompleks farmaceutskih kompanija koji se sastoji od Baxter-a, Novartis-a i Sanofi Aventis-a, deo jednog inostrano baziranog programa biološkog oružja, koji ima dve svrhe a finansiran je od strane ovoga internacionalnog kriminalnog sindikata i dizajniran tako da sprovede jedno masovno ubistvo s ciljem smanjenja svetske populacije za više od 5 milijardi ljudi, tokom idućih 10 godina. Njihov plan podrazumeva širenje terora kako bi se ljudi naveli da se odreknu svojih građanskih prava i nametanje jednog masovnog karantina u FEMA-inim koncentracionim logorima. Kuće, firme i farme onih koji budu ubijeni biće preuzimane od strane ovog sindikata.

Eliminacijom populacije Severne Amerike, internacionalna elita će dobiti pristup prirodnim resursima tog regiona kao što su voda i zemljište s nalazištima nafte. A eliminacijom SAD i njenog demokratskog ustava podvodeći ga pod Sjeverno Američku Uniju, ova internacionalna kriminalna grupa će imati totalnu kontrolu nad celom Severnom Amerikom.

Najznačajniji detalji iz kompletnog dosijea

Celi dosije ovog sudskog postupka koji je pokrenut 10. juna je jedan dokument od 69 stranica u kome je predstavljen dokazni materijal kojim se potkrepljuju svi navodi optužnice. To uključuje:

Činjeničnu pozadinu koja predstavlja vremenske tačke i podatke koji potvrđuju verovatne uzroke, definicije Ujedinjenih nacija i Svetske Zdravstvene Organizacije (WHO) i njihove uloge, kao i istoriju incidenata sve od izbijanja “svinjskog gripa” u aprilu, 2009. godine.

Dokaz da vakcina “svinjskog gripa” potpada pod definiciju biološkog oružija kako je to označeno u vladinim agencijama i propisima koji klasifikuju vakcine i regulišu njihovu upotrebu a navodi se i briga koju su izrazile vlade nekih država da bi se vakcina protiv “svinjskog gripa” mogla koristiti za biološki rat.

Naučni dokazni materijal koji potvrđuje da je virus “svinjskog gripa” jedan veštački (genetski modifikovani) virus.

Dokazi naučnog porekla da je “svinjski grip” bio-inženjerirana kako bi bio slična Španskoj groznici iz 1918. godine, uključujući i navode iz izveštaja doktora A. True Ott-a Ph.D., N.D., Svinjski grip je Španska groznica iz 1918. godine koja je pretvorena u oružje, kao i izvještaj Dr. Jeffrey Taubenberger-a  koji je bio objavljen u Science Magazine.

Sekvenca genoma “svinjskog gripa”

Dokazni materijal o namernom puštanju “svinjskog gripa” u opticaj u Meksiku.

Podaci o učešću predsednika Obame koji osvetljavaju njegovo putovanje u Meksiko koje se poklopilo sa izbijanjem “svinjske gripe” u toj zemlji i smrću nekoliko visokih službenika iz njegove delegacije. Tu je takođe naveden argument da predsednik naknadno nije bio podvrgnut lekarskom pregledu jer je prethodno bio vakcinisan protiv svinjske gripe.

Dokazni materijal o ulozi Baxter-a i WHO u proizvodnji i puštanju u opticaj pandemičnog virusnog materijala u Austriji, uključujući i izjavu službenika Baxtera u kojoj on tvrdi da je virus koji je greškom bio poslan u Češku, dobili iz referentnog centra Svetske zdravstvene organizacije (WHO). To uključuje i ukazivanje na dokazne materijale iz Burgermeister-ine optužnice koju je ona podnela u aprilu, u Austriji, čiji je istražni postupak u toku.

Dokazni materijal koji ukazuje na direktno učešće kompanije Baxter u tajnoj mreži za proizvodnju i distribuciju biološkog oružja.

Dokaze da je Baxter namerno kontaminirao materijal iz vakcina.

Dokazni materijal da Novartis koristi vakcine kao biološko oružje.

Dokazni materijal o ulozi WHO u programu proizvodnje i distribucije biloškog oružija.

Dokazni materijal o tome kako je WHO manipulisala podatke o bolesti kako bi mogla opravdati proglašavanje nivoa 6, pandemije, te tako preuzeti kontrolu nad USA.

Dokazi o ulozi FDA (Američki zavod za zaštitu zdravlja, prim. prev.) u zataškavanju ovog programa biološkog oružja.

Dokazi o učešću Kanadske nacionalne mikrobiološke laboratorije u programu biološkog oružja.

Dokazni materijal da su vakcinacije izazvale smrtonosnu Špansku groznicu iz 1918. godine, uključujući navode Dr. Jerry Tennanta da je raširena upotreba aspirina za vreme zime koja je usledila nakon Prvog svetskog rata, uveliko doprinela izbijanju pandemije, snižavanjem odbrambenog mehanizma i temperature tela, što je dozvoljavalo virusu gripa da se brže razvija. Tamiflu i Relenza takođe snižavaju temperaturu tela, pa se takođe može očekivati da će oni doprineti širenju pandemije.

Dokazi o manipulaciji zakonskog sistema kako bi se dozvolilo nekažnjeno činjenje masovnog ubistva.

Ustavna pitanja: legalnost vs. nelegalnost ugrožavanja života, zdravlja i javnih dobara masovnom vakcinacijom.

Pitanja imuniteta i kompenzacije kao dokaz za nameru činjenja kriminalnog akta.

Dokazi o postojanju jednog internacionalnog, korporativnog, kriminalnog sindikata.

Dokazi o postojanju tajnog društva “Illuminati”.

Dokazi o planovima društva Illuminati/Bilderberg za depopulaciju planete i njihovoj ulozi u inženjeringu i distribuciji virusa “svinjskog gripa”.

Dokazi da se na godišnjem sastanku grupe Bildeberg u Atini, od 14-17 maja, 2009. godine, kao deo njihove genocidne agende, diskutovalo o korićtenju virusa “svinjskog gripa” kao biološkog oružja. Tu je priložena i lista učesnika sastanka, za koje je davno bivši kanadski predsednik Pierre Trudeau, rekao da oni gledaju na sebe kao na jednu genetski superiorniju vrstu od ostatka čovečanstva.

Mediji ne informišu narod o opasnosti koja mu preti

Jane Burgermeister ima dvojno, irsko-austrijsko državljanstvo i piše za Nature, the British Medical Journal, i American Prospect. Ona je evropski korespodent za vebsajt the Renewable Energy World. Ona je takodje mnogo pisala i na teme u vezi s promenom klime, biotehnologije i ekologije.

Pored tužbe koju je podnela u aprilu ove godine protiv kompanija Baxter i Avir Green Hills Biotechnology i za koje je istražni postupak trenutno u toku, ona je takođe tužila WHO i Baxter, između ostalih, u vezi sa onim kontejnerima “svinjskog gripa” koji su eksplodirali u vozu u Švajcarskoj, prilikom njihovog transporta.

Ona smatra da je kontrola medija od strane vladajuće elite omogućila ovom internacionalnom kriminalnom sindikatu da neometano sprovodi svoju agendu dok se istovremeno većina čovečanstva drži u mraku u vezi s onim što se stvarno događa. Ova njena tužba predstavlja jedan pokušaj da se prevaziđe ova medijska kontrola i da se istina iznese na svetlost dana.

Nju najviše brine to “što bez obzira na činjenicu da je kompanija Baxter uhvaćena na delu u pokušaju izazivanja pandemije, istoj komapaniji dozvoljeno da nastavi dalje zajedno s njenim saveznicima, u pravcu proizvodnje vakcine protiv pandemije.” Baxter se trenutno žuri da pusti vakcinu u opticaj negdje u julu ove godine.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

Morgelonsova bolest

 

Ova bolest se pojavila otprilike pre desetak godina, mada je na osnovu nekih podataka bolest sa sličnim simptomima bila zabeležena još početkom 17-veka, odakle potiče i njen sadašnji naziv – ‘morgellons’.
Bez obzira na sve veću zastupljenost ove bolesti širom sveta, iz nekih čudnih razloga ona se ignoriše od strane ortodoksne medicinske zajednice. Oboleli žive u užasnim mukama a među njima su već zabeleženi i slučajevi samoubistava. Većina klinika u SAD-u je dobila cirkularna pisma s uputstvima da se svi oni koji se obrate za pomoć u vezi "fibrozne bolesti", tretiraju kao da pate od ‘deluzivne parazitoze’, odnosno, kao da su umislili da su bolesni.

 

Međutim, bez obzira na ovo ignorisanje zvaničnika i medicinske zajednice, u međuvremenu su neki doktori i naučnici počeli sa privatnim istraživanjima ove bolesti i iznošenjem njihovih rezultata preko interneta.

Simptomi karakteristični za morgelonsku bolest :

LINK


1. Oštećenja i rane na koži, - pojavljuju se spontano ili kao posledica češanja zbog jakog svraba. Te lezije se u početku pojavljuju kao ispupčene urtikarije sa belom tačkom u sredini ili bez nje. Čak ako se i ne diraju, lezije na koži se kasnije mogu pretvoriti u otvorene rane koje nepravilno i veoma teško zarastaju (na primer, zarastaju polako uz promenu boje epidermalnog tkiva ili se zatvaraju jednim debelim želatinoznim spoljnim slojem.)
2. Osjećaj gmizanja, u koži ili na koži. Pacijenti to opisuju kao da im se insekti kreću po koži, zajedno sa naizmeničnim ubodima ili ugrizima. Pored kože generalno, zahvaćene mogu biti nosne i usne šupljine, teme, kosa.
3. Opšti zamor – velika iznurenost koja smanjuje sposobnost obavljanja normalnih dnevnih poslova
4. Smetnje u kogniciji, - gubitak tzv. kratkoročnog pamćenja (stvari i događaji iz neposredne prošlosti), teškoće u razmišljanju. "Magla u glavi".
5. Promena ponašanja je uobičajena kod mnogih pacijenata. Mnogima od njih uspostavlja se dijagnoza Poremećaja nedostatka pažnje (Attention Deficit Disorder, prim. prev), Bipolarnog poremećaja i Opsesivno-kompulzivnog ponašanja. Manji deo obolelih ne pokazuju te simptome. Većina slučajeva se od strane doktora proglašava kao "deluzivna parazitoza".
6."Vlakna" - njihovo prisustvo se primjećuje u kožnim oštećenjima ili na njima. Uglavnom su opisana od starne pacijenata kao bele boje, mada su neki kliničari naveli da su primetili i vlakna plave, zelene, crvene i crne boje koja su fluorescentna kada se izlože ultra-violetnoj svetlosti. (Wood-ova lampa). Na površini rana i lezija na koži pojavljuju se "granule", po obliku i veličini slične zrnima peska. Pacijenti se često žale na pojavu crnih ‘tačkica’ ili ‘končastih grudvica’ veličine 1-3 mm, kako u predelu samih ostešenih mesta na koži, tako i na zdravim delovima kože.

 

OSTALI SIMPTOMI KARAKTERISTIČNI ZA TU BOLEST:

1. Promene u oštrini vida.
2. Raznovrsni neurološki simptomi. Kod nekih pacijenata je dijagnostikovana amilotropna lateralna skleroza, multipla skleroza kao i neki drugi poznati poremećaji, dok se kod drugih pojavljuju značajni simptomi koji se ne mogu svrstati u neku definitivnu neurološku kategoriju.
3. Gastrointestinalni simptomi, - odnose se na poremećaje u probavi, povraćanju sadržaja želuca i promene u motorici creva slične kao kod iritirajućeg sindroma creva.
4. Neuropsihijatrijski simptomi i znakovi, - kreću se od promena u raspoloženju ili ličnim karakternim crtama pa, do psihoze i već pomenutih stanja nedostatka pažnje, bipolarnog poremećaja i kumpulzivno-opsesivnog ponašanja. Veza sa tačnim vremenom nastanka lezija na koži nije još uvijek poznata.
5. Akutne promene u strukturi kože i pigmentu. Koža je mestimično zadebljana ili stanjena, sa nepravilnom konzistencijom i pojavom hiperpigmentacije. Promene na koži liče na one koje obično nastaju kod starijih ljudi koji se izlože većoj količini sunčeve svetlosti.
6. Učestala pojava krasti na koži koje nakon što se osvetle i pogledaju pod mikroskopom, pokazuju vlakna slična dlakama bele, plave, crne i crvene boje. Pregled kože često pokazuje povećanu zastupljenost dlaka na rukama i licu.
7. Artralgiaza je primjećena kod mnogih pacijenata.
8. Ostale bolesti koje često idu uz ovu su borelioza, (Lyme Disease, prim. prev.) fibromijalgija i sindrom hroničnog zamora.

***

(U nekim drugim izvorima na internetu nalazimo i mnoge druge simptome koji bi mogli biti vezani za ovu bolest.)

Ovde ćemo samo navesti da u nekim slučajevima dolazi i do degenerativne upale zglobova sa pojavom želatinozne tekućine za koju se ispostavilo da se radi o silikonu. Napominjemo da ti pacijenti nisu imali nikave silikonske implante, odakle proizilazi da je uzročnik bolesti naveo neka tkiva, odnosno, ćelije da proizvode silikon?!

Kod tipičnog kalusa koji simptomatičan za morgelonsovu bolest, na njegovom vrhu vidimo krastu dok se njegov donji deo, koji se normalno nalazi dublje u tkivu kože, sastoji od ‘gumastih vrećica’ koje u sebi sadrže jednu prozirnu želatinoznu masu (silikon?) koja nije rastvorljiva u vodi. Tu takođe vidimo i nekoliko tipičnih vlakana koja kao da su izrasla iz te mase.

 

Dakle, većina fibroznih vlakana koja se pojavljuju na koži obolelih nije vidljiva golim okom i na običnoj svetlosti, nego samo uz pomoć ulatravioletne lampe (Wood-ove lampe), koja se normalno koristi u dijagnostici nekih parazitarnih obolenja kože. Prema navodima nekih privatnih istraživaća, ova vlakna su u velikim količinama već odavno zastupljena svuda oko nas.

Na osnovu rezultata laboratorijskih istraživanja koje su nedavno sproveli Dr Staninger and Dr Harjoo, ispostavilo se da se spoljni omotač ovih vlakana sastoji od polietilena, supstance koja je normalni sastojak tzv. optičkih vlakana (fiber-optics, prim. prev.) koji se danas uveliko koriste u informatičkoj industriji. Ta vlakna su neverovatno otporna i počinju da gore tek na temperaturama većim od 920 stepeni celzijusa.

Za sada se pretpostavlja da se uzročnik širi po svetu uz pomoć tzv. kemtrejlsa (chemtrails), najviše iz razloga što su vlakna koja padaju na zemlju nakon njihovog raspršivanja veoma slična vlaknima koja rastu iz lezija na koži ljudi obolelih od morgelonsove bolesti.

 

Pretpostavlja se da je prenos kontaktom sa zaraženim osobama takođe moguć.

Američki doktori, Hildegard Staninger i Rahim Karjoo, nagađaju da bi uzročnik mogao biti i neka vrsta parazita, kao i da postoji mogućnost da je on nastao u nekoj laboratoriji koja se bavi nanotehnologijom.
Na žalost, neki efikasan način lečenja morgelonske bolesti za sada nije poznat. Neki od obolelih tvrde da su im pomogli antibiotici širokog spektra, dok drugi pominju kombinaciju vitamina i minerala. Većina pacijenata se mora oslanjati na sebe u vezi lečenja ove bolesti kao i na tzv. alternatvnu medicinu.

Na kraju, ono što je sigurno, ovde se nikako ne može da radi o nekom "‘iluzornom obolenju". Treba biti jasno to da ukoliko nekome rastu polietilenska vlakna iz kože, onda se tu ne može govoriti niokakvoj ‘iluziji’. Ta vlakna ne samo da su prilično dobro opipljiva, nego i veoma otporna.

Izgleda da nekima koji se nalaze na pozicijama vlasti i moći na ovoj planeti odgovara da činjenice o ovoj bolesti što kasnije izađu na svetlost dana. Tako se odugovlači i s proučavanjem njenih uzroka kao i mogućeg tretmana.

[Važna napomena!: s obzirom da u vezi ove bolesti još uvek postoji mnogo nepoznanica, preporučujemo čitaocima da na osnovu ovde iznesenih informacija ne prave definitivne zaključke, nego da sami skupe dovoljno dodatnih podataka koji će im omogućiti da steknu jednu kompletniju i objektivniju sliku o ovoj bolesti. ]

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

Kemtrejls (Chemtrails) – Hemijske Mlaznice

 

Već duže od nekih 8 godina, tzv. «tajna vlada» vrši intenzivno "zaprašivanje" stanovništva ove planete iz vazduha. Radi se o za te svrhe specijalno modifikovanim letelicama koje sa velikih visina izbacuju, odnosno, raspršuju određene biološke agense čiji je tačan hemijski sastav zasad nepoznat, kao i sama svrha zbog koje se ovakva jedna operacija obavlja.

 Bez obzira na mnoge žalbe građana, pogotovo u USA, postojanje ovakve jedne operacije zvanično se negira a svi oni koji o ovome javno pričaju automatski se svrstavaju u kategoriju konspirativnih teoretičara.

Normalne mlaznice nastaju od izduvnih gasova izbačenih iz turbina avionskih motora. One se na visini preko 10000 metara pretvaraju u ledene kristale i normalno se mogu održati u vazduhu najviše 20 minuta.

Za razliku od njih, hemijski mlazevi ostaju da vise u vazduhu veoma dugo i onda se polako šire i poveziju, formirajući oblak tipa cirus. Mlaznice se polažu najčešće u obliku znaka X ili mreže.

 U knjigama Death from the Skies i Healing Codes for the Biological Apocalypse, Dr Len Horowitz tvrdi kako se radi o raspršivanju priona, belančevina koje su u stanju da se pod određenim okolnostima pretvore u kristale, a onda zavisno od toga kojim se frekvencijama izlože, oni izazivaju određene bolesti kao npr. bolest ludih krava, Creutzfeld Jacobs Sindrom, i veći niz drugih zdravstvenih poremećaja kod ljudi i životinja.

Prema Horowitz-u, nakon što se sva populacija planete inficira prionima, onda je dovoljno da se određeni regioni izlože elektromagnetnim talasima specifičnih frekvenicija, uz pomoć tzv. HAARP sistema, preko tornjeva za mobilnu telefoniju, GWEN tornjeva itd. - i da ljudi u tom regionu obole od određenih bolesti ili da se njihov um uz pomoć kristala koji im se nalaze u mozgu - programira.  

Postoje i neke indikacije da bi se ovde moglo raditi i o veštačkom indukovanju genetske mutacije kod čoveka.

Prema nekim teorijama, uz pomoć kemtrejlsa se kreira i tzv. neutralna šupljina između zemlje i stratosfere kroz koju se mnogo lakše mogu emitovati tzv. ELF talasi (ekstremno niskih frekvencija) koji između ostalog utiču na rad mozga i imaju potencijal da promene stanje svesti čoveka.

Mnogi tvrde kako ne možemo ni biti više mentalno programirani nego što to u ovom momentu jesmo, te odbacuju ovaj  deo teorije u vezi mentalnog programiranja, dok se namerno izazivanje određenih bolesti uzima u obzir kao jedna od mogućih metoda kojom tzv. «tajna vlada»  planira da se reši suvišne populacije, odnosno, da kontroliše broj stanovništva naše planete, jer je to, navodno, i jedan od glavnih elemenata tzv. Novog Svetskog Poretka.

Postoji i teorija da se u ovom slučaju radi o onemogućavanju otvaranja portala (između 3D i 4D) koji bi navodno nastali delovanjem galakztičkog talasa te obezbedili većem delu populacije da zajedno sa ovom planetom pređe na jedan viši nivo postojanja (tzv. - izlaz iz "podruma"). Istovremeno bi hemijske komponente kao i bakterije, koje se nalaze u kemtrejlsima onemogućile promene na našoj DNA, koje bi prirodno nastale pod uticajem onog talasa i koje su preduslov za jedan takav «kvantni skok».  

Uticajem svih ovih hemijskih i bioloških agenasa na čovekov organizam obezbedilo bi se da on ostane i dalje da funkcioniše ispod praga svesnosti. Sa viših ravni postojanja gledajući, ono što mi podrazumevamo pod «svesnošću» - sa pravom svesnošću nema mnogo veze, tj. radi se o našoj kako kolektivnoj, tako i individualnoj – nesvesti.

(Ovo će već biti malo teže mnogima da shvate, jer su sva naša verovanja, stanje svesti, kao i tzv. «koncenzus realitet» veoma vešto indukovani od strane jednog kontrolnog sistema koji se sastoji od dve komponente, od kojih je jedna  hiperdimenzionalne prirode, dok njegova druga komponenta još uvek spada u tzv. «3D», a nekima je poznata pod imenom - iluminati. Ta naša verovanja često nemaju nikakve veze sa objektivnom realnošću.)

U svakom slučaju, kratko nakon raspršivanja ovog spreja iz vazduha mnogo ljudi u zahvaćenim područjima oboli od raznih respiratornih poremećaja kao i bolesti sličnoj gripu. Sve je to praćeno i povećanim mortalitetom kod starijih osoba i dece. Takođe se kod stanovništva javlja i jedna opšta letargija, kao i neki drugi simptomi obolenja nervnog sistema.

Takođe je primećeno da područja koja se redovno zaprašuju postaju sušna pa je to navelo mnoge da zaključe kako se ovde radi o modifikovanju klime. Ipak se čini da je izazivanje suše samo jedan od sporednih efekata hemijskih mlazeva.  

Hemijski Sastav

Već odavno jedna veća grupa ljudi prati ove nebeske aktivnosti, uzima uzorke iz tih hemo-mlaznica i prema nalazima iz nekih privatnih laboratorija, u njima se nalaze različiti biološki i patogeni agensi, od mikroorganizama pa do određenih metala kao što su npr. soli barijuma i aluminijumske čestice mikronskih dimenzija.

Do sada u ovim hemijskim mlaznicama pronađeni su sledeći agensi:

 

  1. Pseudomonas Aeruginosa – bakterija koja napada uglavnom respiratorni sistem čoveka
  2. Pseudomonas fluorescens; izaziva infekcije krvi i respiratornog sistema  
  3. Serratia marcescens - upala pluća, upala mozga, upala srčanog mišića
  4. Mycoplasma fermentes incognitus, vrsta patogenog mikroorganizma za koju se pretpostavlja da je bio-inženjerirana u američkim vojnim laboratorijama i koja je pronađena kod 45% američkih vojnika koji boluju od tzv. golfskog sindroma.
  5. Streptomyces i druge vrste gljivica
  6. Neke vrste kvasca
  7. Određene bakterije koje sadrže specifične enzime koji su u stanju da izmene genom čoveka
  8. Soli barijuma
  9. Aluminijum – čestice mikronskih dimenzija; (interesantno je da ljudi koji pate od Alchajmerove bolesti imaju veću količinu aluminijuma u mozgu)
  10. Ethylene dibromide (dibrometan) C2H4Br2– kancerogeni dodatak za gorivo i insekticid, mirisa sličnog hloroformu; izaziva depresiju CNS-a, edem pluća i nadražuje sluznicu respiratornog trakta; čini se da je on uzročnik i karakterističnog kašlja («hemtrejl kašalj») koji se javlja kod ljudi nakon zaprašivanja određenog područja
  11. Dehidrirane ljudske crvene i bele krvne ćelije (eritrociti i leukociti)
  12. Fibrozni filamenti (njihova uloga je navodno da omoguće određenim mikroorganizmima koji se nalaze u ovoj hemijskoj smjesi da živi stignu do zemlje, jer bi ih normalni atmosferski uslovi uništili. Tako se na područjima zaprašivanja mogu naći smeđe fibrizne niti slične paučini koje su veoma toksične.)
  13. Virusi i prioni nisu zvanično potvrđeni; njihovo prisustvo se samo nagađa

Izgleda da je "operacija kemtrejls" potpomognuta i od strane 4D tehnologije, odnosno, letjelica – NLO tipa:

 

O čemu se tačno radi, za sada možemo samo nagađati. S obzirom na trenutno stanje svesti većine ljudi, teško je očekivati da će se u dogledno vreme stati na put ovim manipulatorima života na našoj planeti.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

Da li cigarete zaista izazivaju rak pluca?

 

"PUŠENJE UBIJA DUVANSKI DIM ŠTETI LJUDIMA U VAŠOJ OKOLINI"

 

"PUŠENJE IZAZIVA RAK PLUĆA, RAK USNE, RAK JEZIKA, RAK GLASNIH ŽICA!"

 

Piše: Ivona Živković

Ovo zastrašujuće upozorenje mora se nalaziti na svakoj paklici cigareta koja je u prodaji. Naravno, iako ubijaju cigarete se i dalje legalno, i u ogromnim količinama, prodaju širom sveta.

Nekada je i alkohol bio "opasan". Bilo je to vreme njegove prohibicije u Americi od 1919. do 1933. Mala grupa ljudi uspevala je tada da kontroliše ogromno američko tržište zamajavajući američke policajce (na čelu sa "nesalomivim" Eliotom Nesom, medijskom zvezdom i verovatno običnom mafijaškom pudlicom), pa je tako tobožnja prohibicija zapravo kanalisala ogromnu zaradu isključivo u džepove mafijaša. Ovo me podseća na nestašicu goriva u Srbiji u vreme "nametnutih i ničim izazvanih sankcija" pod "vlašću" Slobodana Miloševića. Nije ga bilo na pumpama, ali ga je bilo na svakom ćošku na ulici. Narod plaćao tri puta skuplje benzin, a mala grupa veštih "švercera" zaradjivala ogroman novac.

Isto se dogadjalo sa "švercovanim" cigaretama.
Nakon "demokratskih " promena u Srbiji odmah je krenula žestoka borba za kontrolu duvanskog tržišta, uvodjenje akciznih markica, lov na "švercere" tj. "Slobine, Mirine i Markove mafijaše" i sl. Kada su trafike napunjene cigaretama (samo onih proizvodjača koji su dobili "licencu" za srpsko monopolisano tržište) i kada je takvo "tršište" uredjeno u skladu sa EU integracijama, krenulo se opet sa obaveznim nalepnicama. Naravno, cigaretni tranzicioni period i promena licenciranih trgovaca nije nikoga odveo u zatvor (u ovom poslu se ne ide u zatvor), ali su neki slobodniji strelci dobili putnu kartu za večna lovišta. U zemaljskom poslovnom lovištu zna se ko je gazda i kako se može ući u najunosnije biznise.

Dakle, biznis sa cigaretama je unosan i tu nema diskusije. Pa ko ga onda kvari zastrašivanjem pušača?

Od kada se ONI (naši vlastelini koji kontrolišu sve najunisnije biznise) toliko brinu za zdravlje nas robova? Zar nismo već primetili da im je do ljudskih života i zdravlja stalo kao do lanjskog snega? Zar nismo već shvatiliu da nas upravo ONIi truju hranom, lekovima, virusima, radioaktivnim otpadom i svime što im može doneti profit i moć?

Najrigorozniji u zabrani pušenja su Amerikanci. Tamo je danas skoro postalo sramota pušiti. Zdravlje, fitnes i redovne lekarske kontrole postale su sastavni deo života. Propagiraju ih upravo globalni mediji pod kontrolim globalnog korporativnog biznisa. "Duvanski dim ubija" - čuje se sa svih televizija.

Ali, obolelih od raka je sve više.

Japan i Grčka imaju najveći broj pušača na svetu, ali najmanji broj obolelih od raka pluća. Suprotno njima - Amerika, Australija, Rusija i neke južno pacifičke zemlje imaju najmanji broj pušača, a medju prvima su po broju obolelih od kancera pluća.

Nije li ovo malo čudno ako se prihvati da baš duvanski dim izaziva rak pluća, grla, jezika...? Da li je ova tvrdnja uopšte naučno dokazana? Koji je to sastojak u duvanskom dimu kancerogen? Gde su naučne reference za ovu tvrdnju? Ili su sve to izmislili mediji?

Nešto se tu zaista ne uklapa.

DUVAN JE STOTINAMA GODINA SMATRAN LEKOVITOM BILJKOM

Duvan je stotinama godina smatran lekovitom biljkom, da bi tek pre 50 godina postao težak porok koji ubija.

U Evropu je stigao još u srednjem veku. Španski moreplovci Rodrigo de Jarez i Lius de Tores su na Kubi prvi put otkrili magiju pušenja duvana. Potpuno zbunjeni gledali su kako urodjenici savijaju osušeno i iseckano lišće duvana u list palme ili kukuruza i "prave to u obliku puške od papira", zapisao je Jarez. "Nakon što bi zapalili jedan krak, oni bi počeli da ispijaju dim koji je odatle izlazio".

Eto, takav je bio prvi susret Evropljana sa pušenjem duvana. Taj štos sa "pijenjem" dima Jarez je doneo u Španiju i odlučio da na ulici to demonstrira.

Kada je iz usta i iz nosa počeo da mu izlazi dim, prolaznici su se toliko preplašili da ga je sveta papska inkvizicija osudila na sedam dana zatvora. Ali dok se obreo na slobodi ovo duvansko ludilo već je počelo da zahvata čitavu Španiju.

Za samo sto godina uživanje u pušenju je zahvatilo čitavu Evropu. Lekovito svojstvo duvana je bilo opšteprihvaćeno. Koristili su ga lekari protiv kašlja, glavobolje, a pomogao je u lečenju migrene i francuskoj kraljici Katarini Mediči, pa je duvan od 1561. nazivan i "kraljičinom travom".

Da je duvan božija biljka kaže i stara indijanska legenda: kada je jednom u drevnom vremenu zemlja bila jalova ljudi su masovno umirali od gladi. Tada je Veliki Duh poslao Ženu da spase čovečanstvo. Kako je putovala svetom, Žena bi svojom desnom rukom doticala zemlju i tu bi rastao krompir. Gde god bi zemlju dotakla levom rukom - tu bi nicao kukuruz. Kada je svet konačno postao bogat i plodan, Žena je sela da se odmori. Kada je ustala, na tom mestu je počeo da raste duvan...

Do ranog 20. veka skoro svaki drugi odrasli stanovnik Evrope je pušio. Lula je bila sastavni deo opreme engleskog džentlemna, Šerlok Holms je uz lulu rešavao misteriozne zločine, Čerčil je uz cigare vodio rat, umetnici su uz duvan stvarali svoja najveća dela, a rak pluća skoro da nije ni postojao.

Što je od Boga stvoreno ne može biti škodljivo.

ALI, KADA ČOVEK POŽELI DA BUDE BOG...

 

NUKLEARNO "SVETO TROJSTVO"

Ali, 16. jula 1945. dogodilo se ono što je čitavo čovečanstvo uvelo u katastrofu. Neodgovorne vlade najmoćnijih država sveta i danas pokušavaju da ovu katastrofu sakriju od javnosti, i to čine upravo obaveznom nalepnicom o štetnosti duvana i pomahnitalim kampanjama protiv pušenja.

Tačno u 5.30 ujutru 16.jula 1945. u američkoj vojnoj bazi u oblasti Almogordo u Novom Meksiku, uz odobrenje američke vlade izvršeno je testiranje prve nuklearne bombe punjene plutonijumom, poznato kao Trinity test. Test je bio završna faza Projekta Menhetn, koji je američke poreske obveznike tada koštao 2 milijarde dolara. NEKO u Americi želeo je da ima najmoćnije oružije na svetu.

Uranijumska bomba "Little boy" koja je radila na pricipu puške /dva uranijumska dela su aktivirana udarom eksplozivnog punjenja) i koja je 6. avgusta 1945. bačena na Hirošimu - nikada nije bila testirana. Amerikanci, navodno, nisu mogli da sakupe dovoljno uranijuma za dve bombe. Njen kreator Vilijam Dik Parsons toliko je bio siguran u svoj izum da je i sam leteo u avionu Enola Gay do Hirošime u specijalno konstruisanom odeljku kako bi sklopio svoje ubitačno čedo namenjeno japanskim civilima. Baš kao u Kubrikovom filmu "Dr. Strangelove". Odmah nakon obavljenog posla i sa osećanjem radosti (!) unapredjen je i nagradjen Srebrnom Zvezdom.

Što se tiče plutonijumske bombe, napunjeno je nekoliko komada i odlučeno je da se jedna testira. Tačno 6 kilograma plutonijuma u obliku lopte okruženo je jakim ekspozivom. Ova naprava nazvana je baš tako:"Gadget" (Naprava) . Paljenjem visokoekspolozivne mase 6 kilograma plutonijuma se toliko sažme (implodira) da eksplodira oslobadjajući ogromnu energiju.

Prva nuklearna bomba ekspoldirala je u 5 i 30, 16.jula 1945. u vazduhu iznad Novog Meksika snagom jednakom 21 000 tona TNT-a.

Jedan od učesnika testa K. Greisen je svoj prvi utisak ovako opisao:
"Čim je intenzitet svetla nestao, skinuo sam naočare i pogledao u pravcu tornja. U tom trenutku video sam plavičastu boju oko dimnog oblaka. Tada je neko povikao da treba da obratimo pažnju na udarni talas koji stiže preko zemlje".

"Postojanost dimnog oblaka me je iznenadila. Nakon prve brze eksplozije niži deo oblaka izgledao je kao da visi u vazduhu i da je tu potpuno fiksiran. Gornji deo se i dalje uzdizao, te je nakon nekoliko minuta bio najmanje 8 kilometara visok.


Niko od naučnika i "svetih" ratnika tog 16. jula 1945. nije znao tačno koliko će se energije iz ove eksplozije osloboditi. Procene su bile različite. Neki naučnici iz vojne baze Los Alamos sumnjali su da će "Naprava" uopšte i funkcionisati.

Po njihovim procenama, ukoliko sve bude u redu bomba bi oslobodila energiju oko 5.000 tona TNT. Nakon ekspolozije izračunali su da je ekspozija bila duplo jača, čak 10 000 tona TNT-a. Kasnije se pokazalo da je oslobodjena energija od čak 21 000 tona TNT-a, dakle četiri puta više nego što su neki naučnici predvidjali. Očigledno, svi ovi neodgovorni ljudi nisu imali predstavu sa čim zapravo barataju.

Da bi smo shvatili kako su ovi sumanuti ratnici tada razmišljali, pogledajmo kako je to izgledalo po sećanjima nekih od učesnika koja su danas dostupna javnosti.

Postojala su tri bunkera za posmatranje eksplozije na razdaljini oko 10 kilometara od nulte tačke. Bili su spremni da eksploziju snime iz vazduha, da izmere podrhtavanje tla od udarnog talasa, ali najveći problem im je bio kako da izmere količinu radijacije u gornjim delovima atmosfere. Niko nije imao pojma kako visoko bi radioaktivnost mogla da ide. Meteorološki izveštaj je bio takav da je obećavao vreme bez vetra (ne kaže se u kom periodu ne bi bilo vetra -da li narednih 50 000 godina), ali su "mudri" vojni planeri za svaki slučaj bili spremni da u slučaju vetra stanovništvo iz okolnih oblasti evakuišu (!)

Dok su čekali eksploziju, poveo se čak i razgovor o kladjenju. Pitanje koji je neki od "mudraca" postavio bilo je da li će "Naprava" možda spržiti čitav Novi Meksiko ili možda čitav Svet.

Robert Openhajmer kladio se u čitavih deset dolara sa Džordžom Kisijakovskim koji je uložio čitavu svoju platu, da bomba neće uopšte raditi (!)

U završnim sekundama odbrojavanja ovi "neustrašivi junaci ", od kojih su neki priznali da se ipak plaše onog što možda sledi, polegali su na zemlju u podzemnom bunkeru i to nogama okrenuti nultoj tački.

Tačno u 5.30 ujutru 16. jula 1945. imali su priliku da gledaju zastrašujuću pečurku koja će potpuno promeniti život na zemlji.


Prva reakcija ovih umobolnika je bila iznenadjene, radost i olakšanje: "Od mraka do brilijantnog sunčevog bljeska, sve se promenilo u trenutku".

Onda su momci počeli da ispijaju viski i nazdravljaju "uspehu". Pale su medjusobne čestitke i svi su osetili olakšanje. Kisijakovski, koga je ekplozija oborila na zemlju, tražio svojih deset dolara od Openhajmera.

Za sve njih je ovo moćno oružije značilo da je rat (sa Japanom) gotov. (Naravno, ovi ljudi nisu tada znali, kao što mnogi ni danas ne znaju ko je i zašto uveo Ameriku i Japan u rat, za čije interese je sve to radjeno, ko zaista kontroliše Pentagon, ko je aranžirao napad na Perl Harbur, ko je stajao iza marionete Hitlera, a ko iza marionete Staljina itd. Ali, to nije predmet ovog teksta).

Ipak, nakon prvodbitne euforije mogle su se čuti i reči direktora Trinity testa, Keneta Beinbridža: " Sada smo svi postali kurvini sinovi".

"Kurvini sinovi" koji su sproveli Trinity test: Beinbridž, general Gruvs i Openhajmer .

Uranijumska bomba nazvana "Dečko" bačena je na Hirošimu 6. avgusta 1945, a plutonijumska nazvana "Debeljko" (na slici) 9. avgusta 1945. na Nagasaki. Kakva simpatična imena su ove psihopate davale bombama!

 POSLEDICE ČOVEKOVOG "STVARANJA" SU UBITAČNE

Trinity test je bila atomska eksplozija vidljiva na prostoru od 300 kilometara unaokolo.

Zvanično je tada objavljeno da je došlo do eksplozije municije u vojnoj bazi. Komandant baze Alamogordo u Novom Meksiku je nedeljama pre testa bio instruiran kakvo saopštenje da izda povodm onoga što će se dogoditi. Saopštenje je bilo kodirano i svaka reč je imala sigurnosni broj. Ništa se iz njega nije smelo naslutiti.
Kopija saopštenja je poslata agenciji AP (koju kontroliše moćna dinastija Rotšild) . Tako je lokalni "Albuquerque Tribune" na naslovnoj strani tog popodneva objavio:
"Skladište municije gde su se nalazila visoko eksplozivna sredstva i pirotehnika, eksplodirao je rano jutros u udaljenom rejonu vazdušne baze Alamogorado, proizvodeći izuzetan bljesak svetla i vazdušni udar koji je primećen po proceni Galupa 235 milja severozapadno".

Ljudi iz Pentagona (koji kontroliše katolička crkva, a ne američka vlada) učinili su tako najveći zločin u istoriji čovečanstva. Ali, trebalo je pobiti što više te japanske jeresi, zar ne? Cilj opravdava svako sredstvo.

Ali, da vidimo posledice. One su dugoročne i znače postepeno umiranje ljudi , ne decenijama, već stotinama i hiljadama godina nakon radijacije.

Za samo nekoliko sekundi milijarde smrtonosnih radioaktivnih čestica usisano je u atmosferu do visine od 10 kilometara, gde mlaznjaci lete povezujući čitav svet.
Samo jedna udahnuta čestica razara tkivo pluća koje grozničavo počinje da se brani i ćelije se umnožavaju sve dok se(po doktoru Krebsu) potpuno ne istroše sve zalihe vitamina B17 i kada se ovaj proces umnožavanja ćelija više ne može kontrolistai. To je rak pluća.

Ukoliko jedna mikroskopska čestica padne na kožu izaziva po istom principu rak kože.

Kako znamo da radioaktivne čestice izazivaju rak kože i pluća?
Test za dokazivanje uzroka svake bolesti je rigorozan. Tako se i radioaktivna čestica, na koju se sumnja, mora izolovati, onda u adekvatnim kontrolisanim uslovima u laboratoriji naterati da izazove rak kože ili rak pluća kod sisara.
Naučnici su tako žrtvovali desetine hiljada pokusnih životinja koje su namerno izložili radioaktivnim česticama. Rezultati su bili nedvosmisleni: svaki miš ili pacov u kontaktu sa ovom česticom dobijao bi rak i umirao. Dokazi su neoborivi - radioaktivne čestice izazivaju rak.

Pitanje je sada koliko ima tih čestica u vazduhu?

Pre nego što su Rusija, SAD i Britanija 5. avgusta 1963. sporazumom obustavile nuklearne probe u atmosferi, više od 4.200 kilograma plutonijuma je u nju već izbačeno.
Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela grama) koji se udahne uzrokuje smrtonosni rak pluća, vidimo da su neodgovorni ljudi izbacili u atmosferu 4,200,000,000 (4.2 milijarde) smrtonosnih doza sa česticom koja ima period raspadanja minimum 50 000 godina.

Deluje li vam to zastrašujuće? Shvatate li koliko je bila besmislena "zabrinutost" učesnika Trinity testa da bi vetar mogao da raznese radioaktivne čestice na širem područiju Novog Meksika?

Ali, ima i goreg.

Količina plutonijuma o kome je reč nalazi se u nukleranom oružiju pre detonacije. Nakon detonacije daleko veći broj čestica postaje radioaktivan jer se mnoge ozrače prilkom podizanja prašine ili peska usisanog sa tla za vreme širenja vatrene pečurke.

Ove čestice ozračene u tranzitu formiraju do sada najveći deo dima na bilo kojoj fotografiji nuklearne detonacije. U najvećem broju slučajeva nekoliko tona materijala usisano je i permanentno ozračeno na ovaj način.

Ali, da budemo krajnje restriktivni i da kažemo da je samo 1.000 kilograma materijala sa površine usisano pri svakom nadzemnom nuklearnom testu.


Pre zabrane nadzemnog nuklearnog testiranja, Rusija, Amerika i Britanija izvele su 711 atmosferskih nuklearnih testova, tako stvarajući najmanje 711.000 kilograma smrtonosnih radioaktivnih čestica. Njima treba dodati i izvornih 4.200 kilograma iz same bombe, pa se tako može proceniti da je bruto količina 715.200 kilograma radioaktivnog matarijala. To je više od milion smrtonosnih doza po kilogramu, što znači da su neodgovorni svetski kriminalci iz državnih vrhova kontaminirali atmosferu sa više od 715,000,000,000 (715 milijardi) takvih doza.

To je dovoljno da izazove rak pluća ili rak kože 117 puta na svakom čoveku na Zemlji. Ove procene je izneo novinar i publicista (i verovatno bivši operativac Mosada) Dž. Vials.

Mlazni avioni raznose ove čestice širom sveta i one se nasumice talože, ponekad se koncentrišući čak na mestima koja su veoma daleko od mesta njihovog izbacivanja u atmosferu. Naravno, raznosi ih i vetar.

Dovoljno je ponekad samo šutirati loptu na peščanoj plaži i nehotice podići u vazduh i udahnuti radioaktivnu česticu.

 

KAKO PRIKRITI GLOBALNU KATASTROFU?

Dvanaest godina nakon Trinity testa postalo je očigledno za zapadne vlade da su ozračene čestice otišle van kontrole. Izveštaj Britanskog saveta za medicinska istraživanja iz 1957. navodi da broj umrlih od raka pluća više nego udvostručen u periodu od 1945 .do 1952. Za to nije dato nikakvo objašnjenje. Za vreme istog desetogodišnjeg perioda, broj mrtvih od raka u blizini Hirošime i Nagasakija je utrostručen . Do kraja 1963 . deo oko Pacifičkih Ostrva imao je pet puta veći broj slučajeva raka pluća.
Ovi podaci su naterali američku vladu da pokuša da se diskretno izvuče od odgovornosti zbog masovnih umiranja i da uzrok ovih bolesti nadje na drugoj strani.


Jedino što ljudi udišu osim vazduha bio je dim od cigareta. Tako je američka vlada počela da pravi kontrukciju u koju bi uvukla podobne naučnike (čitajte režimske) koji bi svojim adekvatnim (!) naučnim istraživanjima dokazali štetnost duvana odnosno njegovu povezanost sa pušenjem.

EVO KRIVCA!

Ali dokazati naučno da nešto izaziva odredjenu bolest tražilo je rigiorozna ispitivanja i čvrste dokaze.
Sumnjivi agens (dim cigarete) morao je biti izolovan i onda u adekvatno kontrolisanim laboratorijskim uslovima morao je da izazove rak pluća kod pokusnih životinja.


Da li verujete da ni po dvesta cigareta dnevno, u periodu od nekoliko desetina godina istraživanja, nije uspelo da proizvede rak pluća ni kod jedne testirane životinje? Ili možda vi lično poznajete nekoga ko u životu nije zapalio cigaretu, a oboleo je od raka pluća? Pa, dobro, bio je "pasivan pušač" u zadimljenoj okolini, reći će lekari. A to je, kažu , isto.


Čini se, medjutim, da su podobni naučnici bili prinudjeni da izmišljaju, dok su on savesniji (pravi naučnici) znali da to nije istina. I to su javno (koliko god su mogli ) iznosili. Da se stvari još više iskomplikuju u naučnim raspravama, doprinela je i tvrdnja profesora Teodora Sterlinga sa univerziteta Simon Fraser u Kanadi. On je čak izložio tezu da pušači mnogo redje obolevaju od raka pluća jer se pušenjem formira u plućima tanak sloj mukusa koji "predstavlja zaštitni pokrivač i tako sprečava radioaktivnu česticu da prodre dublje u tkivo". Tako je radioaktivna čestica ostaje zarobljena u ovom mukusu može čak kašljem biti i izbačena napolje.


Naučnog kontraargumenta ovoj tvrdnji profesora Sterlinga nije bilo. Ali napade na njega su izveli plaćeni kolumnisti i urednici globalnih medija. Njemu se ne može vberovati, tvrdili su , jer je od duvanskih kompanija primio 5 miliona dolara za ovo istraživanje.


Američka u druženja za borbu protiv pušenje (takozvani nevladin sektor) organizovali su pravu hajku na njega tražeći da mu univerzitet oduzme zvanje profesora. Glavnu reč u udruženjima su naravno vodile majke umrlih od raka pluća koje za njihovu smrt okrivljuju - naravno duvanski dim. Ko je finansirao njihova udruženja i kampanje, možemo da naslutimo.


Profesor Gerhard Šrauzer, predsednik Medjunarodne Asocijacije bio- neorganskih hemičara, svedočio je 1982. godine pred Komitetom za zdravlje američkog kongresa i tu potvrdio da odavno postoje dokazi da izvesni sastojci duvanskog dima deluju antikancerogeno kod testiranih životinja. On je izneo da izvesni sastojci u cigaretama deluju kao antikancerogeni agenti kod testiranih životinja koje su već dobile kancer.

Profesor Gerhard Šrauzer je kasnije pod zakletvom pred istim Komitetom rekao: "...ne postoji sastojak u duvanskom dimu za koji je dokazano da izaziva rak pluća kod ljudi". Dodao je i da: "... niko do sada nije u laboratorijskim uslovima bio u stanju da izazove rak pluća kod pokusnih životinja od duvanskog dima".

Ovo je za američku vladu bilo previše. Država je blokirala izdavanje beleški ovih njegovih ispitivanja. Kada jedna država blokira publikovanje nekog naučnog istraživanja, onda za to svakako ima debelih razloga. Postoji samo kongresna belešaka o ovom svedočenju.


Na drugom kraju sveta australijski lekar i lulaš dr Vilijam Vitbi 1978. sam je izdao knjigu "Pušenje vam koristi" (Dr William Whitby"Smoking is good for you") , gde je veličao pušenje kao izuzetno korisno za zdravlje.
Čak je 1979. raspisao nagradu od 10 000 australijskih dolara svakome ko iznese dokaz da duvan škodi zdravlju. Niko se ovom pozivu nije odazvao, pa je zaključio da dokaza i nema.

U svojoj sledećok knjizi pokušao je i da se obračuna sa onima koji pušenje proglašavaju opasnim i samo seju paniku. Kontrolisani australijski mediji su ga potpuno ignorisali (Australija je i dalje kolonija engleske aristokratije, baš kao i SAD). Dobio je publicitet samo onda kada je britanskoj princezi Margareti (strasnom pušaču) čestitao što ignoriše upozorenja da je duvan štetan.

ŠTO NE MOŽE DA TVRDI NAUKA MOGU MEDIJI


Ovo se režimskim naučnicima nije ni malo dopalo. Do 1982. mnogi su i sami počeli da veruju da je ova državna propaganda zaista naučno onovana.

Iako nisu izneti dokazi o štetnosti duvana, u školama je već učeno da je duvanski dim kancerogen i nove generacije lekara i danas izlaze sa tim znanjem kao sa naučno dokazanom činjenicom. Medicinari, naravno, uče ono što im škola servira i malo ko može da posumnja da uči izmišljotine. Podsetimo se falsifikata Evdvarda Dženera i kravljih boginja. O njemu studenti medicine uče kao o lekaru (!) koji je izumeo vakcinu.

Dakle, čim se toliko priča o štetnosti duvana, tu mora da ima nečega. Recimo, šta je sa tajnim sastojcima koje u cigarete zbog arome ubacuju proizvodjači. Tu! Tu su kancerogene materije.

Ali, ni druga strana se još nije predavala. Sva vršena istraživanja uljučivala su sve sastojke cigareta, pa i te tajne satojke, tvrdili su pravi naučnici. I ni jedan miš od duvanskog dima nije zaradio rak pluća.

Ova rasprava naučnika i lekara podeljena u dva tabora trajala je nekoliko decenija, iako je medijski često bila stavljana u drugi plan.

Ono što naučnici ne mogu da tvrde, jer nemaju naučne dokaze, plaćeni urednici i novinari mogu uvek. Novine uvek mogu da objave blo šta i da posle, ako je igra provaljena, to demantuju. I nikom ništa. Tako je krenula propaganda sa lažima. Gradjanima su pokazivane slike crnih pluća od pušača, kako bi se što više zastrašili. Samo forenzičari i patolozi mogli su da shvate tu laž, jer nikotin ne ostavlja u plućima nikave tragove i sva pluća su ružičasta. Forenzičari nikotin traže uglavnom na prstima. Crna pluća su kod rudara koji su godinama udisali ogromne količine ugljene prašine. Dakle, pušači cigareta nemaju crna pluća.

URANUJUM U SRBIJI - PRAVA SITNICA

Podobni političari (marionete) po izboru globalne vlastele kao servilni pioni danas funkcionišu i u vladi Srbije (kao i Makedonije, BiH, Hrvatske...). Zato se u Srbiji, zasutoj 1999.ogromnim količinama osiromašenog uranijuma, veoma retko može pročitati i ovo:

"Na sedam lokacija u okolini Vranja, prema zvaničnim podacima, izručeno je oko 15 tona osiromašenog uranijuma. Pretpostavlja se da je 107 lokacija na Kosmetu bombardovano sa čak 20 tona. Posledice su tragične."

"Epidemiolozi Onkološke klinike u Nišu godišnje registruju oko 2.100 osoba obolelih od malignih bolesti, dok je pre NATO bombardovanja bilo između 1.300 i 1.500. Prema rečima dr Stojana Radića, direktora ove klinike, još uvek nema tačnih podataka o vezi između korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom i porasta obolelih od kancera."

Ko u Srbiji treba to da poveže?

Srpski ministar zdravlja Tomica Milosavljević? Ne, on izgleda nije obavešten. Evo šta kaže ovaj Ministar povodom, tvrdnje da "broj obolelih od kancera u Srbiji svake se godine povećava za tri do pet odsto, a svaki peti smrtni ishod posledica je malignog tumora".
- Želimo da do 2015. godine broj pušaca u Srbiji bude upola manji.

Cilj njegovog ministarstva da pušenje učini društveno neprihvatljivim. (Preuzeto iz "Blica")

Dakle, gradjani Srbije, sa ovakvim ministrom za zaštitu zločinaca protiv ljudske populacije pušićete manje, a umirati više.

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

Genetski modifikovana hrana, ipak, u Srbiji?

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obavezalo se da će u najskorijem roku doneti nov Zakon o genetski modifikovanim organizmima (GMO), nakon intervencije koje su izvršili zvaničnici Sjedinjenih Američkih država, zemalja Evropske unije i još nekih članica Svetske trgovinske organizacije(STO), navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Ministarstva poljoprivrede SAD.Svetska trgovinska organizacija (STO).
Američke vlasti izrazile su nezadovoljstvo i zabrinutost novim srpskim zakonom koji je stupio na snagu u junu ove godine, a kojim se u Srbiji potpuno zabranjuje proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Prema navodima ovog dokumenta, srpski zvaničnici su sada svesni da zakon donet u junu može da bude ozbiljna prepreka za prijem naše zemlje u Svetsku trgovinsku organizaciju, i zato je iz Beograda stiglo obećanje da će tek usvojeni dokument biti promenjen, možda i tokom jesenjeg zasedanja Skupštine Srbije.

Inače, genetski modifikovana hrana u zemljama EU, prema tamošnjim propisima, mora da bude jasno obeležena, što u Americi nije slučaj, jer je u toj zemlji njen promet dozvoljen. U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koje predviđa novi zakon, mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nisu potvrdili, ali ni demantovali saznanja Danasa, uz objašnjenje da je reč o "bilateralnom odnosu dve zemlje".

- Zakon je potpuno jasan - njime se zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane u komercijalne svrhe i za sada će tako biti - izričit je pomoćnik ministra poljoprivrede za agrarnu politiku Miloš Milovanović.

On dodaje da se trenutno ne priprema nov zakon o GMO, ali napominje da je "svaki zakon živa materija, koja se neprestano menja i uređuje". Milovanović ističe da vrlo često suština zakona, posebno u vezi sa poljoprivredom, leži u podzakonskim aktima, koji u slučaju Zakona o genetski modifikovanim organizmima, tek treba da se donesu. Pod GMO podrazumevaju se oni organizmi kojima je genski sastav izmenjen na način koji se nikada ne bi desio klasičnim razmnožavanjem u prirodi.

Kao retko koja oblast u nauci, genetski inženjering izaziva brojne kontraverze. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo u medicini i da se ne može sa sigurnošću tvrditi da genetski modifikovani organizmi, koji su prošli testiranja i pokazali željene rezultate, neće u budućnosti mutirati i dovesti do nepredviđenih posledica. Već se dešavalo da da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Takođe, postoji sumnja da GM namirnice mogu za neke ljude da budu toksične ili da izazovu alergije.

Sa druge strane, zagovarači upotrebe GMO tvrde da bi se njihovom komercijalizacijom rešio problem gladi u svetu. Ukrštanjem gena dobile bi se kulture otpornije na bolesti, insekte i korove, koje bi bile tolerantnije na vremenske uslove i vrstu zemljišta a prinosi bi bili veći i kvalitetniji.

U Srbiji je zabranjena proizvodnja i promet GMO biljaka i semena u komercijalne svrhe, ali se, uz posebne dozvole, koji predviđa nov zakon mogu koristiti u eksperimentalne svrhe.

- Kod nas se u laboratorijama pored mnogih drugih biljnih vrsta najčešće radi na transgenom duvanu, koji je dobar model sistem, jer se vrlo lako regeneriše. Iz malog odsečka biljke, dela lista ili stabla, gajenjem na specifičnim podlogama koje sadrže biljne hormone, možete dobiti celu novu biljku. Taj proces se zove mikropropagacija, gde se iz malog odsečka dobije veliki broj identičnih jedinki. To je praktično kloniranje biljki, što nije ništa spektakularno u odnosu na kloniranje animalnih tkiva. U Holandiji, Italiji, na primer, postoje komercijalne laboratorije koje proizvode cveće na taj način. Taj proces je isplativiji, jer je znatno brži u odnosu na prirodno razmnožavanje, tako da je i proizvodnja veća - kaže za Danas Jovanka Miloš Đukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo koja je i članica Nacionalnog saveta za biološku sigurnost.

Ona dodaje da je kod nas bilo pokušaja da se mikropropagacija uvede na tržište, odnosno da se na taj način proizvode biljke za gradska zelenila, ali se u tome nije uspelo, jer u Srbiji još ne postoji povezanost proizvodnje, sa jedne i nauke sa druge strane.

- Privatnicima je lakše da iz Holandije uvezu ogroman broj biljaka, nego da ovde ulože sredstva kako bi razvili tehnologiju za njihovu proizvodnju - ističe Miloš Đukić. Ona dodaje da se negativne činjenice koje bi potkrepile bojazan da je korišćenje GMO opasno, do sada nisu pojavile i da svaka kompanija koja želi da izbaci novi GMO proizvod, pre toga mora da obavi opsežna istraživanja u laboratoriji i u polju.

Autor:Danas

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA