MISLI SVOJOM GLAVOM

Velika promena svemira – Dolazak galaktičkog talasa

09.10.2012
Ratko Martinović

 

 NASA u potpunoj tajnosti već duže vreme posmatra jednu veoma zanimljivu, neverovatnu pojavu, pojavu za koju mi obični smrtnici ne smemo, i ne treba ništa da znamo. Pojava se zove “galaktički talas”. Običan čovek malo zna o ovoj pojavi, iako će uveliko ona uticati baš na svako živo biće koje se nalazi na ovoj planeti. NASA smatra da nije pametno govoriti o ovoj pojavi, da se ne bi širila panika, jer običan čovek nikako ne može zaustaviti ovaj “galaktički talas”, pa zato bolje da i ne zna za njega.

Takođe da obični ljudi znaju za ovu pojavu, ne bi više mogli biti marionete na kojima pojedinci izgrađuju svoja poslovna carstva. Ne bi više običan narod toliko gledao na svoje međusobne razlike, već bi se okrenuo u nekom drugom smeru. Zato je galaktički talas najbolje ne spominjati jer bi već danas mogao uništiti mnoge svetske moćnike, takođe bi se kao kule od karata urušili mnogi ljudski običaji, tradicije, koji bi postali besmisleni. Ako poštovani čitaoče smatraš da su ovo samo gomile besmislica, pročitaj tekst do kraja, mislim da će vas zanimati. Zato je ovo dovoljno za uvod, od sada pa do kraja ovoga teksta iznosim dokaze, koji će obelodaniti pojam “galaktičkog talasa”.

Galaktički talas putuje iz središta naše galaksije i polako se širi kao kad u vodu ubacimo kamen, iz središnjeg mesta ubacivanja, vodeni talasi se šire naokolo. Po nekom sličnom principu rade i galaktički talasi. Talas kreće iz centra galaksije, prema nekim proračunima taj mega talas do Sunčevog sistema dolazi svakih 62 000 000 godina. Dokaz da nešto neprekidno dolazi iz centra galaksije dala nam je dr. Rosine Lallement. Njena studija govori o takozvanim “svemirskim oblacima” koji putuju kroz međuzvezdani prostor, takođe ti isti “svemirski oblaci” prolaze kroz naš Sunčev sistem. Najme dr. Lallement je otkrila da baš ti “oblaci” dolaze tačno iz centra naše galaksije. To je nepobitan dokaz da ogromna energija dolazi upravo iz centra naše galaksije. Talasi energije putuju iz centra naše galaksije i polako prema rubnim delovima. Šta to znači za nas ljude? Teško je reći, mogli bi nagađati ali okrenimo se nečem mnogo važnijem. Pogledajmo činjenice koje dokazuju da se nešto veliko sprema s našim Sunčevim sistemom.

Krenimo na putovanje našim Sunčevim sistemom i pogledajmo šta se dešava na planetima:

Počinjemo na Merkuru, NASA-ina sonda Messenger snimila je zapanjujuće fotografije koje otkrivaju da Merkurom besne strašne magnetne oluje, veliki broj magnetskih tornada neverovatne snage. Najzanimljivije od svega, je saopštenje koje kaže da su se te oluje ekstremno pojačale u zadnje dve godine. James Slavin iz NASA-inog Goddard Space Flight Centera, kaže: “Nismo očekivali tako snažne oluje”. S ogromnom sigurnošću možemo reći da je na Merkuru globalno zagrevanje uzelo maha. Ovo dokazuje da se nešto događa na Merkuru, planeta se počela menjati i to dramatično.

Druga planea Sunčevog sistema Venera: u zadnjih tridesetak godina Venerin sjaj se povećao za neverovatnih 2500%. Znači Venera je 2500% sjajnija, menja se Venerina atmosfera, planeta proizvodi mnogo više energije, toplije je nego što je to bilo pre tridesetak godina. Pošto je toplije znači da doživljava globalno zagrevanje. Neverovatno!

Četvrta planea SS-a je Mars: U zadnjih tridesetak godina pojavili su se oblaci na Marsu, ne veliki, ali ipak pre ih nikada nije bilo. Raste temperatura na Marsu, počeo se topiti led na polovima planete, to nije ništa drugo nego globalno zagrevanje Marsa.

Na Jupiteru nestaju njegove karakteristične bele jajolike pege. Veliki stručnjak na ovom polju dr. Phillip Marcus kaže: to se događa zbog 18 stepeni globalnog zagrevanja Jupitera. Takođe se pojavljuju ogromne oluje na Jupiteru, mnogo jače nego što su to bile ranije. Jupiterov mesec IO u zadnjih tridesetak godina za 1000% više sjaji. Mesec Evropa također beleži veliki porast svog sjaja. NASA je poprilično iznenađena promenam na mesecu Evropi.

Sturnov prsten postaje sve gušći. Na Saturnovim polovima pojavljuju se čudne aurore, kojih nikad nije bilo na polovima. Izjavio je dr. J. T. Trauger jedan od vrhunskih stručnjaka iz NASA-e. Takođe je zabeleženo globalno zagrevanje planete, odnosno povećanje toplote, pogotovo oko Saturnovog ekvatora.

Uran je 1986. god. bio jednolik, bezizražajna planeta. Danas su na planeti mega-velike oluje koje su jasno vidljive Hubblovim teleskopom, i to kao narandžaste pege. Ali to nije sve, na planeti oko južnog pola se pojavljuje nešto nalik beličastom prstenu.

Neptun, gotovo ista priča kao i na Uranu. Planeta je mnogo blještavija, neki čudni beli prsteni se pojavljuju na polovima, kojih nikada ranije nije bilo na Uranu i Neptunu. Sve to jasno ukazuje na velike promene ove dve planete.

Isto i Pluton, iako je degradiran na stepen patuljaste planete doživljava ogromne promene i menja boju. Fotografije, koje je objavila NASA, pokazuju da je Pluton puno crveniji nego što je bio zadnjih nekoliko decenija. Laiku Pluton izgleda žuto-narandžast ali astronomi tvrde da je 20% više crvene boje u odnosu na pre.

Završimo ovo putovanje na našoj Zemlji. Na planeti se događaju velike promene koje su jasno vidljive. Globalno zagrevanje je takođe prisutno kao i na svim planetama Sunčevog sistema. Topi se led na polovima, nivo mora je u dramatičnom porastu. Jako se povećala seizmička aktivnost na planeti, vulkanska aktivnost se povećava, temperatura se podiže. Mega oluje, uragani, tajfuni, tornada sve je to u dramatičnom porastu. Zagreva se dno Tihog okeana. To jasno ukazuje na zagrevanje jezgra planeta Zemlje.

Dakle ovo su dokazi da se u sunčevom sistemu dešavaju dramatične promene. Razmislimo šta bi to moglo da značiti za ljude na ovoj planeti. Jer je teško poverovati da će te interplanetarne promene imati uticaj samo na povećanje sjaja planete, povećanje temperature na planetima ili promene magnetskih polova planeta. Mislim da će te promene imati velikog uticaja na sva živa bića na ovoj planeti, evo i prvog dokaza ove moje teorije. Porast temperature planete definitivno će ubrzati vibracije molekula (svi molekuli vibriraju, zagrevanje ubrzava proces). Kako da dokažemo da se to već događa, odnosno da povećanje temperature ima uticaj na ljude. U zadnjih 100 godina, nepobitno je dokazano da temperatura planete raste. Uporedno s tom činjenicom, u poslednjih 100 godina ljudski razvoj je u ogromnom zamahu. Ljudi su u poslednjih stotinak godina više napredovali nego ikada ranije. Slučajnost ili nepobitna činjenica? Razmislimo malo o odgovoru na ovo pitanje…

Dakle imamo dokaze da ceo sunčev sistem prolazi kroz dramatične promene, po mom mišljenju imamo i dokaz da već sada te promene uveliko utieču na našu ljudsku populaciju, ali vratimo se onome o čemu smo govorili na početku. Galaktički talas više ne izgleda kao neka imaginarna pojava, naprotiv dobija izgled veoma realistične pojave, pojave o kojoj jako malo znamo.


Climate Change Is Interplanetary
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

KAKO DRUŠTVENA MREŽA PRODAJE NAŠ ŽIVOT

10.10.2012
Saša Adamek

 

 Mislim da je previsoka cena ovog globalnog pronalaska. Ovaj koncern nas crpi, i ako ne budemo oprezni, ubrzo nećemo znati šta je u Fejsbuk skladištima o nama sačuvano, ističe Saša Adamek, nemački novinar, filmski producent i autor knjige „Fejsbuk klopka“ u ekskluzivnom intervjuu za Geopolitiku.

Društvena mreža Fejsbuk postala je predmet bez koga mnogi stanovnici planete ne mogu zamisliti dan. Zamisao projektanata da Fejsbuk bude mesto za upoznavanje i druženje davno je prevaziđena, a sam Fejsbuk je prerastao u najmoćniji svetski medij. Ukoliko je sve u početku delovalo idilično i senzacionalno, u međuvremenu su pojedini stručnjaci, a i sami korisnici ove mreže, shvatili da Fejsbuk ima mnogo loših strana: lažno predstavljanje profila, delovanje na otuđenje ljudi, sve više asocijalnih slučajeva, širenje kleveta i uvreda, a što je najvažnije, podaci koji se ostavljaju mogu biti zloupotrebljeni. Koliko je dostupnost podataka uzela maha, najbolje pokazuje slučaj masovnih ubica, kao u slučaju Andreasa Brejvika. Neretko se svi mi pitamo šta se krije iza ideje Fejsbuka. Gde odlaze podaci korisnika? Ko i u čije ime zarađuje toliki novac? Tim povodom se Geopolitika obratila Saši Adameku, nemačkom novinaru, filmskom producentu više dokumentarnih filmova, između ostalih i „NATO rat protiv Srbije“, autoru nekoliko knjiga, od kojih je posebno jedna zaintrigirala Nemačku i širu Evropu: „Fejsbuk klopka – kako društvena mreža prodaje naš život“.

Fejsbuk je najpoznatija društvena mreža koja posluje od 2004, a trenutno ima skoro milijardu aktivnih korisnika. Vaša knjiga o ovom medijskom gigantu je kritički nastrojena i donosi niz iznenađujućih činjenica. Zar ne smatrate da je dobro da se pronađu zaboravljeni članovi porodice i prijatelji po čitavom svetu, da se steknu nova prijateljstva, razmene mišljenja? Kako Fejsbuk prodaje naš život?

Najatraktivnija strana Fejsbuka jeste da možemo širom sveta da pronađemo svoje prijatelje i porodicu, pod pretpostavkom da su i oni registrovani u mreži. Mislim da je previsoka cena ovog globalnog pronalaska. Ovaj koncern nas crpi, i ako ne budemo oprezni, ubzo nećemo znati šta je u sve u Fejsbuk skladištim o nama sačuvano. Srećom, još uvek se možemo dohvatiti telefona i tako nazvati prijatelje, a postoji internet pretraživač i elektronska pošta. Prodaja života zvuči možda negativno, ali je to tako. Fejsbuk nas animira u mrežu, pa čak vodi do analognog života, da naše navike digitalno dokumentujemo. Naravno da se radujem kada me prijatelji pozovu u pozorište; međutim, pritisnem li dugme „prihvatiti“, moja interesna zona je već sačuvana, isto kao i kod Like – Button. Sve što u mrežu unesemo, to Fejsbuk koristi za skeniranje naše ličnosti. Sve što više boravim na mreži, toliko duže može Fejsbuk da proda oglase za reklamu. Korisnici svakog meseca otpremaju oko 3 milijarde slika i 10 miliona video zapisa. Svaki korisnik donosi preduzeću procenjenu vrednost na oko četrnaest dolara, dok je godišnja zarada na reklame za 2011. bila 4 milijarde, a za tekuću godinu predviđa se 5,7 milijardi dolara. Smatram da zabava prestaje u potpunosti kada lično u svom okruženju postanem reklamna ikona, i to svakim pokretom.

Osnivač mreže je mladi preduzetnik i milijarder Mark Cukerberg. Šta se istraživali o njemu? Jel on zaista sam u ovom velikom poslu?

Veliki nastup uglavnom ima Marku Cukerberg. Izgleda da on sem entuzijazma za tehnologiju ne poseduje društvene vizije. Za to je zadužen Peter Tiel, menadžer hedž fondova i prvi Fejsbuk investitor, koji ima jasnu političku ideologiju. On sebe označava kao liberala, želi da ograniči ulogu države i protivi se plaćanju poreza. On je takođe fututrolog: donirao je novac za Institut za proučavanje veštačke inteligencije i takođe jedan za prevazilaženje starenja. On je negirao probleme kao što su socijalne nepravde ili globalno zagrevanje, i čuvar je jedinstvene ideje o stvaranju nadljudske tehničke inteligencijе na transnacionalnoj skali, kao jedini odgovor na naše probleme. Takođe prezire multikulturalizam i sarađuje sa američkim arhi-konzervativnim mrziteljima Baraka Obame. Njegovo prisustvo u petočlanom odboru Fejsbuka ne uklapa se baš u liberalno-demokratski imidž ovog koncerna. Ne deluje sasvim uverljivo priča da je neki student idejni tvorac ovakvog jednog medijskog buma.

Koje su uticajne grupe srećne zbog postojanja Fejsbuka?

CIA je osnovala sopstvenu kapitalističku preduzetničku firmu pod nazivom In-Q-Tel da vrši uticaj na tehnološki razvoj interneta. In-Q-Tel je zauzvrat podržao kompaniju Visible Technologies, koja aktivno sluša stotine sadržaja veb sajtova u ime robe široke potrošnje, ali i u ime CIA. Tajna služba želi da zna kakve poruke širom sveta stotine miliona ljudi ostavljaju na Fejsbuku ili Tviteru. Ovako nešto se ranije radilo samo u diktaturama. Još 1998. godine se pojavila vest da se planira osnivanje centra za prikupljanje informacija o građanima u Americi, ali je sve to ubrzo demantovano. Zatim se na američkim univerzitetima formiralo nekoliko internih društvenih mreža, kao neka vrsta probnog balona, da bi, uskoro, pojekat Fejsbuk preuzele vodeće tajne službe sa timom od dvesta vrhunskih IT stručnjaka. Postoji zanimljiva izjava Majkla Hajdena, bivšeg direktora CIA i NSA (Državne bezbednosne agencije) o društvenim mrežama: „Tajne informacije nisu sve u našoj profesiji, i utoliko je zabavnije da rešavamo probleme uz pomoć informacija koje su ljudi bili toliko glupi da postave na mreži“.

Udruženja za zaštitu podataka su nekoliko puta do sada podigla svoj glas protiv Fejsbuka, optužujući da se postavljene informacije zloupotrebljavaju i pažljivo sortitaju; zatim, tu su i povreda privatnosti, krađa podataka i špijunaža. Ima li osnova za sumnju?

Nažalost, da. Student iz Austrije jednom prilikom iskoristio svoje zakonsko pravo da potraži od Fejsbuka sve podatke koji su sačuvani kod njih. On je dobio disk sa 1200 stranica odštampanog papira. Našao je čak i već duže izbrisane osobe, kao i intimne sadržaje od Fejsbuk komunikacionih informacija, godinama stare, tako da ništa nije bilo izbrisano. Fejsbuk je poodavno dozvolio tehničke propuste, pa su korisnici svoju i-mejl lozinku prenosili na Fejsbuk, a potom je Fejsbuk mogao tražiti svoje adresare za eventualne Fejsbuk kontakte. Taj prenos se dogodio – drugačije nego što je Fejsbuk obećao – ne u potpunosti zaštićen. Najgore je što Fejsbuk ni ne pokušava da se suprotstavi pohlepi tajnih službi da ne zloupotrebljavaju mrežu, nego sa njima aktivno sarađuje.

Da li su ljudi u današnje vreme postali moderni idioti i robovi kada svoj privatni život iznose svima na uvid? Ne znam skoro nikoga da ima internet a da nije korisnik Fejsbuka. Zašto je toliko fascinantno biti prisutan na Fejsbuku?

Znam vrlo dobro ljude kojima je zbog stalne prinude da stalno budu prisutni na Fejsbuku dosadno, ili su preopterećeni – kao što je slučaj sa mnom. Mi smo skloni da se na Fejsbuku osećamo kao umetnici i pisci, mi smo zajednički zabavljači. Pitanje je samo ko ima volje i vremena da čita sve što se postavlja na mreži. Bilo je pokušaja u Švajcarskoj da se trideset dana izdrži bez Fejsbuka. Učesnici su saopštili da je izgledalo kao da im je neko oteo slobodu. Došlo se do zaključka da uglavnom radoznalost i želja ljude uvuku u mrežu.

Da li bi u isti koš trebalo trpati internet i Fejsbuk?

Ova dva pojma bi trebalo razdvojiti. Internet je velik i raznovrstan, demokratski i šaren, a pretnja mu stiže od jedne mreže koja želi da našu komunikaciju, interese i potrebe privuče na svoju stranu.

Ima li Fejsbuk uopšte svojih pozitivnih strana? Šta je sa pozivima preko ove mreže za proteste protiv nasilnih režima, raznim društvenim akcijama, pronalaženjima kriminalaca, apelima koji mogu biti od velikog značaja za čitavo stanovništvo jedne zemlje? Živi se brzo, nema se napretek vremena za organizaciju. Zašto ljudi onda ne bi koristili kraći put za dobijanje informacija?

Bilo bi pogubno ako bi Fejsbuk uspeo da bude prozor u internet. Naravno da se ljudi preko interneta mogu mobilisati za društvene pokrete. Šta znači da se stavi sve na jednu kartu, svi su blogeri u arapskom svetu osetili. Uzmimo primer Tunisa, gde je stari režim mesecima crpio podatke sa svojih korisničkih računa. Tek nekoliko meseci kasnije, nakon što su se predstavnici opozicije pobunili, reagovao je Fejsbuk i priznao je bezbednosne propuste.

U 2006. godini pojavljuje se nova društvena mreža, Tviter, na kome, pre svega, poznate ličnosti ostavljaju svoje komentare. Gde je razlika u ovim mrežama? Da li je Tviter nezavisan?

Tviter je kompanija koja je slična Fejsbuku u pogledu sprovođenja ideja raznih investitora. Međutim, Tviter u finansijskom aspektu ne stoji tako dobro kao Fejsbuk, zato što ne može direktno sa Like-Button podacima da ispita naše potošačke interese, a i reklame se ne uključuju. Trebalo bi se ponadati da će Tviter odustati od velike prodaje podataka svojih članova i umesto toga uspostaviti sistem finansiranja u kome bi se investitori uključili, kao mnoge globalne medijske kompanije koje koriste Tviter kao kanal.

Kakva će biti budućnost interneta i Fejsbuka?

Novinar sam a ne prorok, ali se nadam da će se Fejsbuk jednog dana pridržavati zakona o privatnosti konzumenata, a da će ljudi naučiti da pluralistički internet ima prednosti. Internet ne bi trebalo da bude vlasništvo nekoliko transnacionalnih koncerna, koji onda određuju pravila.

Neko ko bude pročitao ovaj intervju poželeće, možda, da ne bude više korisnik Fejsbuka. Ipak, na taj korak se ljudi ne odluče olako, naročito posle dugo godina provedenih na ovoj društvenoj mreži… Možete li tim osobama dati koji  savet?

To ne ide tako brzo. Ako neko traži alternativu, neka prvo napravi i sredi svoju internet stranicu. Pristupačnost za kritiku i njen brz odgovor su jedno od ponuđenih rešenja. Tada će kupcima biti svejedno da li će firmu posetiti preko Fejsbuka ili preko sopstvene internet stranice. Konačno, ova dilema najbolje opisuje kakav monopol može nastati kada ceo svet polaže nadu na jedan informacioni kanal.

 


TEKSTOVI                                               ARHIVA

 

Voda - živa voda

11.10.2012
Blog Vesne Mihajlović

Da li ste ikada razmišljali da su najbolja rešenja uvek najjednostavnija, najdostupnija, najjeftinija ..
Da je sve savršeno .. Čovek je izgubio moć razdvajanja informacija živeći u eri visokih tehnologija. Znanje je površno, informacije vladaju. Svi znamo sve o njoj – vodi..Od samog početka je tu, a čovek je svesno ignoriše. Voda je dah života, lek, eliksir mladosti i lepote, svežina, hrana, duhovna i psihička. Voda je enegija. Voda je živa. Ona pamti..Voda je deo savršenog sveta..Voda je na vrhu, uvek je tu bila. Dajte joj mesto u svom životu i neka to bude ono koje zaslužuje. “Vodu je potrebno piti malim gutljajima, tokom celog dana. Posebno je bitno popiti čašu čiste vode ujutro, odmah nakon ustajanja. Smatra se da je minimalna dnevna potreba vode odraslog čoveka sa slabom fizičkom aktivnošću oko 20-25 g po kg telesne težine, što znači da čovek od 75 kg treba minimalno dnevno popiti 1500-1875 g (1,5 – 1,9 l) vode.
Kod veće fizičke aktivnosti i kod većih temperatura vazduha potrebna za vodom je znatno veća.”

Živa voda – Vadim Zeland

Voda je temelj života. Ona je zaključak svakog razmišljanja o energiji, zdravlju i dugovečnosti. Međutim ta činjenica je tako snažno urezana u svest ljudi da je spremno prihvataju i istog trenutka zaboravljaju. Zato razmišljanje o vodi završava i pre nego što započne, a mi prelazimo na naizgled konkretnija pitanja: jačanje energije uz pomoć svemoćnih ezoterijskih praksi, potragu za čudotvornim lekovima i “tabletama besmrtnosti”.

Paradoks je u tome da su ljudi navikli da ništa ne znaju o vodi – toj jednostavnoj i sveprisutnoj stvari. Zaista neobično! Govoriću o svojstvima vode, tako jednostavnim i očiglednim i tako šokantnim svima onima koji za njih nisu nikada čuli, a ne bi hteli naglo ostariti i umreti. Želim stvari nazvati pravim imenom jer najsramotnija je i najgluplja smrt zbog neznanja. Počnimo od činjenice da vodu treba piti. Ili drugim rečima: treba piti vodu. Govorim li gluposti? Ili je to nešto samo po sebi razumljivo? Ne, zapravo to i nije samo po sebi razumljivo. Naravno, svakome je poznato da čovek bez vode ne može živeti. Pa ipak mnogi uopšte ne piju vodu, to jest ne piju čistu vodu. Svaki napitak je hrana, i to ne zato što je jednom neki poremećeni naturopat uveo takvu klasifikaciju. Jednostavno organizam prihvata napitke kao nešto što treba na neki način probaviti, asimilirali ili izbaciti. Čista voda organizmu služi kao sredstvo za čišćenje i održavanje ravnoteže tečnosti.

Naš organizam se privikao izvlačiti vodu iz hrane, uključujući i napitke. Ali kako se organizam čisti? Vodom peremo posuđe, odeću i telo, a šta preostaje našem organizmu? Ako mu ne dajemo čistu vodu za čišćenje, mora se nekako snaći i izvući vodu iz vlastitih resursa. Zamislite da nemate pristup vodovodu i da do vode ne možete doći jednostavnim otvaranjem slavine, nego se morate služiti kojekakvim smicalicama. Tako se i naš siroti organizam mora pomučiti. Dakle, vodu je neophodno piti da bi se naš organizam čistio jer svaka ga hrana zagađuje pa čak i ona najprirodnija – o sintetičkoj hrani da i ne govorimo. Ni suđe nećete prati limunadom ili čajem. Neki naivni sirovojelci gotovo s ponosom izjavljuju da piju vrlo malo ili nimalo vode (i oni, ali iz drugih razloga!), zato što ne osećaju potrebu za vodom jer svu vodu koja im treba dobivaju iz svežeg voća i povrća. No to nije tačno. Naš je organizam vrlo skroman i nezahtevan, navikao je zadovoljiti se i malim, ali to ne znači da mu ne treba pružiti više. Vodu trebamo piti svesno čak i kad nismo žedni, barem 1,5 do 2 litre dnevno, i to jednako savesno kao što se brinemo o higijeni.
Ti isti sirovojelci takođe ponosno ističu da ne koriste sapun i šampon zato što su im tela toliko čista da im je pranje suvišno. Naravno, ona jesu čista, ali ne i sterilna. Kroz kožu se svejedno izlučuje sve moguće industrijsko zagađenje kojim je zasićena naša okolina i biljke koje u njemu rastu. Osim toga, ne bi li trebalo povremeno sastrugati i sprati odumrle stanice koje se svaki dan stvaraju na koži( Piling:)). Od velike je važnosti pitanje kakvu vodu treba piti. Obična voda iz vodovoda nije prikladna. To je čista tehnička voda kojom može prati pod, automobil ili wc, ali ona nije za piće. Čovek je na Zemlji razvio vrlo aktivnu i prljavu delatnost: sve vreme nešto proizvodi, spaljuje, eksperimentiše s radijacijom i hemijom, stvara smeće, izliva otpad, truje oranice… Gde god pogledamo, okolina se zagađuje. A budući da i u tako zagađenoj prirodi postoji kružni tok vode, ta voda nikako ne može biti čista, osim ako je nismo dobili iz praistorijskog leda. Ne možemo verovati ni tzv. “čistoj izvorskoj vodi” iz flaše. Nemojte biti naivni. Niko vam ne garantuje i da ta voda nije punjena iz običnog vodovoda, kao što se često i čini. Ne možemo se pouzdati ni u filtere koji se danas nude u velikom broju. Filteri su za neobaveštene koje je lako zavarati “uverljivom” reklamom.

Tobože, očistili ste vodu “našim superfilterom” i možete mirno spavati. Uzdravlje! (Primetite kako se i gde pritom usmerava vaša paznja.)

Zapravo voda sadrži primese koje nije moguće izdvojiti običnom filtracijom. Radi se o solima teških metala, radionukleidima, raznovrsnim hemijskim jedinjenjima i tako dalje, čak i o biogenim aminima nastalim raspadanjem leševa na gradskim grobljima.

Probudite se konačno i nemojte dopustiti da vas uvuku u komercijalne projekte na kojima bolje obavešteni zarađuju novac. Vaš novac. Šema tog posla vrlo je jednostavna: smisli dobru reklamu, uveri kupca i uberi zaradu. Uskoro bi neko mogao početi prodavati i vazduh koji je, navodno, “zdraviji za disanje”. Naravno, primarna filtracija je neophodna za kupanje i tuširanje, ali takva voda svejedno nije prikladna za piće, pogotovo ako je hlorisana. Nikako nemojte kuvati vodu pravo iz slavine. Hlor vrenjem prelazi u još toksičnije netopiva jedinjenja, a nitrati (i njih ima u vodi!) prelaze u otrovnije nitrite. Vodu treba ostaviti da odstoji u otvorenoj posudi najmanje 24 sata.

Međutim, hemijsko zagađenje nije i najveći problem. Jednaku štetu nanosiinformacijsko zagađenje. Voda iz planinskog potoka nosi informaciju netaknute žive prirode. A čime je zasićena vodovodna voda? Zamislite koliko informacijskog zagađenja nakuplja voda dok prolazi sistem industrijskog čišćenja, mrežu cevi u podzemlju, podrumima i stanovima višespratnica! Sve negativnosti velikog grada beleže se u naizgled bezazlenoj i čistoj vodi kao na magnetnoj vrpci. A vi ste spremni sve to uliti u sebe? Protiv toga ne pomažu nikakvi filteri. Isto se odnosi i na sve flaširane tecnosti.

Ako nam filteri ne mogu pomoći, šta možemo učiniti? Jedini način čišćenja vode od štetnih primesa je destilacija. Drugi je način - topljenje leda.

Prilikom smrzavanja sve se primese izdvajaju – istiskuje ih led. U središtu leda formira se “rasol” koji treba odliti. Tehnologija pripreme otopljene vode već je opisana u knjizi Transurfing 6. Oba načina čišćenja odstranjuju i hemijsko i informacijsko zagađenje.

To vas verovatno čudi: odmrzavanje leda još je i razumljivo, ali zašto destilirati vodu? Pa soli sadržane u vodi neophodne su organizmu, pogotovo zubima. To je blago rečeno zabluda, ili bolje rečeno – glup stereotip, jedan od mnogih na području nutricionizma. Organizam ne može usvojiti anorganske soli otopljene u vodi. Usvaja samo organske mikroelemente i makroelemente koji se nalaze u živim (nekuvanim!) biljkama.
Koja je voda idealna za organizam? To je očito sveža kišnica – tako je odredila priroda. (Naravno, kad atmosfera ne bi bila zagađena). Ta je činjenica iz nekog razloga davno zaboravljena. Destilirana Voda u našu je svest čvrsto usađena kao tehnička voda. Ali i kišnica je sama po sebi destilirana voda. Vodu nastalu odmrzavanjem ledenjaka piju gorštaci koji su dugovečni zato što ta voda ne sadrži soli i druge primese.

Razmislite zašto je starim ljudima uvek hladno i toplije se odevaju, dok se mladi ljudi odevaju lagano i nije im hladno. Ovi drugi imaju “vrelu krv”. Ali zašto? Razlog je jednostavan: mlade krvne žile još su čiste pa njima krv protiče slobodno i raznosi više energije. U srednjim godinama kod prosečnog je čoveka protok kroz žile smanjen gotovo napola zbog naslaga na ćelijama od upravo tih “korisnih” soli koje sadrži voda. Onde gde ljudi piju tvrdu vodu, češće su srčane bolesti, moždani udari, artritis, ateroskleroza i druge bolesti koje uzrokuje nakupljanje naslaga soli.

Prokuvavanje vode ne pomaže. Problem ćete lako rešiti tako da nabavite destilator za kućnu upotrebu. Možete ga kupiti ili naručiti u specijaliziranim apotekama. Neka uređaj bude većeg kapaciteta kako se voda ne bi proizvodila kap po kap. Ako još uvek niste sigurni vredi li uložiti sav taj trud zbog obične vode, pogledajte koliko se u destilatom stvara kamenca. To je  impresivno. Kamenac treba neprestano čistiti! Kad shvatite da sličan posao više ne mora obavljati vaš organizam, više nećete sumnjati. Kamenac u čajniku sitnica je u odnosu na ono što možete videti u destilatoru.

Čovek tokom života u proseku popije oko 75 tona vode. Pretpostavimo li da litra vode sadrži jedan gram kalcijumovih soli, ispada da organizam treba izlučiti 75 kilograma kamenca. (Zamislile 75 paketića soli!) No ne izlučuje se sav kamenac! Koliko kilograma ostaje u telu? Uz to, treba uzeti u obzir da od tih 75 tona vode na čistu vodu otpada tek sasvim mali deo dok su ostalo napici od kojih mnogi sadrže šećer. Prebrojimo li još i svakodnevnu konzumaciju kuhinjske soli, postaje jasno kakav golem posao mora obavljati naš organizam. Nije stoga čudno da se jadnik tako brzo iscrpljuje.

Mineralnu ili izvorsku vodu nikako ne bi trebalo piti redovno, i to zbog navedenih razloga. Ona ima samo privremen pozitivnu efekat, i to samo kad se pije pravo sa izvora gde još nije izgubila energiju zemlje.
“Lečenje” mineralnom vodom iz flaše će ih možda na neko vreme “podstaknuti”, no ne čini li vam se da je takav podsticaj poprilično diskutabilan? So kao hemijsko jedinjenje ionako nije potrebno dodavati hrani. Naravno, pod uslovom da se hranite pretežno prirodnim proizvodima.
Prema mojim opažanjima potrebu za soljenjem osećamo samo kod mrtve hrane, a ne kod žive. Soljenje je jednostavno štetna navika koje se vrlo lako osloboditi: dovoljno je tri do četiri dana “stisnuti zube” i izdržati bez soli i želja za slanim u potpunosti će nestati. Sve priče kojima vas plaše – krv je slana; organizmu treba so; životinje vole lizati so; so se gubi znojenjem; destilirana voda ispira minerale iz organizma itd. – čista su budalaština. Više o ovoj temi možete pročitati u knjizi Paula Bragga Voda i so: šokantna istina.

Da, krv jeste slana, ali samo kod onih koji prekomerno konzumiraju so. Krv je njom toliko prezasićena da se so ne stigne “isprati”. So se izlučuje iz organizma putem mokraće i znoja. Primetićete, so se ne gubi, već se izlučuje. Postavlja se pitanje: ako je so organizmu tako potrebna, zašto je se jadnik toliko želi rešiti?

Redox potencijal vode ORP/EH

Posle čišćenja vodu treba oživeti zato što je još mrtva. Štao znači pojam “živa voda”? Voda ima jedno svojstvo, tzv. redoks-potencijal (oksidokoredukcioni potencijal, ORP ili Eh) koji se meri u milivoltima. Živa voda ima negativni redoks-potencijal što svedoči o prisustvu slobodnih elektrona. Za razliku od žive vode, u mrtvoj vodi vlada nedostatak elektrona i zato ona ima pozitivni redoks-potencijal. Šta to konkretno znači za nas?

Vi i ja nismo samo bića svetlosti koja zrače energijom. U svojoj materijalnoj osnovi mi smo poput kapi žive vode. Starac je isušena kap, naravno, osim ako se nije ugojio. Organizam stari kad voda napušta ćelije. No zašto se to događa? Jedan od uzroka su i slobodni radikali koji osim energije iz ćelija kao sisaljkom isisavaju i vodu. Verovatno su mnogi od vas čuli za slobodne radikale i anti-oksidanse, ali se nejasno sećaju o čemu se radi.


Slobodni radikali su molekuli-vampiri: pozitivno nabijeni, manje vredni, zverski gladni molekuli kojima nedostaje slobodni elektron. Neprestano su u potrazi za slobodnim elektronima koje otimaju nezaštićenim ćelijamaa. Ćelija pritom gubi energiju – svoju životnu snagu – sa svim posledicama koje iz tog proizlaze. Slobodni radikali su među glavnim uzrocima starenja organizma. S druge strane, antioksidansi su negativno nabijeni molekuli koje imaju slobodni elektron. Takve molekule su donori koji neutralizuju slobodne radikale. Živa, negativno nabijena voda bogata je slobodnim elektronima i zato je vrlo jak antioksidans; ona daje energiju i – oživljava. Mrtva voda koja teče iz slavine obiluje slobodnim radikalima i zato ubija.

Živa voda s negativnim ORP-om ne postoji u prirodi, koliko mi je poznato, zato što je takvo stanje vode nestabilno – elektroni se za nekoliko sati gube i ona se pretvara u neutralnu, a zatim u mrtvu vodu. Postoje izvori s pozitivnim, ali niskim ORP-om. I ta je voda, naravno, dobra. No živu vodu lako možete pripremiti kod kuće uz pomoć elektroaktivatora. Ja koristim uređaj marke “AP-1″ koji mi u potpunosti odgovara. (Moguće ga je naručiti preko interneta.) Za samo 30-40 minuta dobivate litru živih antioksidansa. Lekovitost traje najviše pet do sedam sati. S druge strane, električni čajnik prikladan je za one koji više vole slobodne radikale. Uopšteno, s te tačke gledišta, čajnik je za sadomazohiste. Čaj ne pripremam s ključalom vodom jer to nema smisla. Uzimam sušene bobice gloga, borovice i oskoruše, nekoliko latica hibiskusa, mlincem za kafu usitnjavam sušeni šipak, brusnicu i mahovnicu pa sve zalijevam hladnom živom vodom. Može se dodali i petoprst, metvica, vrbovica ili drugo lekovito bilje. Što je više sastojaka, to je bogatija i aroma. (Kafu ne pijem, ali neprincipijelno i besramno u svoje svrhe koristim staklenu džezvu s klipom u kojoj je lakše odvojiti talog od vode.) Za deset do dvanaest sati dodajem med i dobivam božanstven napitak kakav u životu niste probali, elitne, skupe marke zelenog čaja nisu mu ni do kolena.
Ph vrednost vode

Još jedna bitna karakteristika vode je njena pH-vrednost. Živa voda ima pH viši od 7. Mrtva voda ima kiselu reakciju (pH niži od 7). Mrtva voda zakiseljuje organizam. Zašto jealkalnost tako bitna za organizam?

Stvar je u tome da organizam iznutra treba biti alkalan, inače ispada iz sistema i zaustavlja se poput motora koji koristi prljavo gorivo. Kod zdravog čoveka pH-vrednost krvi iznosi tačno 7,43. Ako se pH spusti na 7,1 – čovek umire. Dakle, nekoliko desetina deli nas od smrti. Ljudi se najedaju i napijaju mrtve sintetike, a nisu ni svesni da se dovode do ivice. Njihov organizam u jednom trenu više ne može izdržati pritisak, potroši sve zalihe i preda se. Lekari hitne pomoći takvim pacijentima, da ne bi preminuli na putu do bolnice, daju inekcije čiste sode bikarbone kako bi njihova kisela i viskozna krv koja jedva teče žilama ponovno postala alkalna. Kad se osećate loše, ne pije vam se ni čaj ni kakao, nego nešto osvežavajuće, na primer mineralna voda. Organizam vas, znači, moli: daj mi konačno nešto što je barem donekle živo! Međutim, ni mineralna voda nije živa, nego je mrtva i kisela.

Evo malo fizičke hemije. Sledi popis napitaka s opadajućom korisnosti koja prelazi u konkretnu štetnost:

Živa voda: ORP = -350/-700 (zavisno o vremenu aktivacije), pH = 9,0/12,0 L
Sveža odmrznuta voda: ORP = +95, pH = 8,3
Prokuvana, brzo ohlađena voda: ORP = +218, pH = 8,2
Vodovodna voda: ORP = +160 (čak do +600), pH = 7,2
Zeleni čaj: ORP = +55, pH = 7,0
Crni čaj: ORP = +83, pH = 6,7
Kafa: ORP = +70, pH = 6,3
Destilirana voda, odstajala na šungitu4: ORP – +250, pH = 6,0
Mineralna voda: ORP = +250, pH = 4,6
Prokuvana voda, nakon tri sata: ORP = +465, pH = 3,7
Gazirani sok: ORP = +320, pH = 2,7

Merenja su obavljena ORP-om i pH-metrima kompanije “Hanna”, pri sobnoj temperaturi. Za pripremu aktivirane vode korišćena je destilirana voda odstajala na šungitu. Aktivator neće raditi s čistom vodom jer mu treba barem minimalna elektroprovodljivost i zato vodu treba malo mineralizirati šungitom i/ili silicijem što će joj dati i lekovitost.

Kao što vidite, ORP vode dobijene taljenjem leda je u plusu, tj. i to je mrtva voda. No njena je prednost u tome što ima visoki pH i očišćena je od primesa i štetnih informacija. Zadivljuje i činjenica da su prokuvana i obična vodovodna voda korisnija od čaja. Čaj malo podiže ORP, ali zato znatno snižava pH, što poništava svaku njegovu “korisnost”.

Zaključimo: želite li piti zaista zdravu tečnost, oživljavajte destiliranu vodu odstajalu na šungitu i siliciju uz pomoć elektroaktivatora – to je najbolja metoda. Ako nemate destilator, možete piti i vodu dobivenu odmrzavanjem leda ili se poslužiti novom tehnologijom – membranskim filtrima. Ako ne želite ili niste u mogućnosti pripremati otopljenu vodu, ostavite vodovodnu vodu da odstoji barem dvadeset i četiri sata, najbolje na šungitu i siliciju. Što god činili, vodu u svakom slučaju trebate aktivirati. Verovatno se koristite čajnikom? Zašto ga ne biste zamenili elektroaktivatorom? Prašak korala sango znatno poboljšava svojstva vode. Taj proizvod distribuira svetski poznat Koralski klub. Ne tako davno otkriveno je da stanovnici japanskog ostrva Okinawa žive znatno duže od ostalih svojih sunarodnika. Pokazalo se da na tom ostrvu vlada izobilje jedne vrste korala koja vodu čini lekovitom: pH vode se povišava, ORP postaje negativan, poboljšava se struktura vode. Kod kuće se, naravno, možemo snaći i bez korala, ali na putovanju ili na poslu, gde pri ruci nemamo aktivator, ovaj čudesni prašak je koristan.

374950_2451400758366_1429861686_n

Dakle, u čemu je snaga žive vode? Živa voda daje energiju, neutralizuje slobodne radikale, čisti organizam, usporava starenje. Osim toga rastvara masne naslage. Čime perete masno posuđe? Alkalnim sredstvima. Živa voda upravo i jest sredstvo za pranje organizma zato što je alkalna. Ako imate teškoća sa suvišnom težinom, imat ćete ih i dalje sve dok vam pažnju odvlače dijete i druge mudrolije.

Umesto napitaka koje inače pijete, češće pijte čistu živu vodu, ne mešajte nespojive namirnice i suvišni kilogrami nestat će sami od sebe. Međutim, najvažnija je vrlina žive vode ipak ta da čini organizam alkalnijim. Kao što sam već rekao, da biste se oslobodili “gostiju” neće vam biti dovoljno jedno protivparazitno čišćenje. Stare će zameniti novi paraziti. Nego pokazalo se da se neće pojaviti ako se u organizmu održava visoka pH vrednost. Paraziti ne mogu živeti u alkalnom okruženju, njima odgovara samo truležno ili kiselo okruženje. Pouzdano je poznato da stopostotni sirovojelci nemaju parazita zato što živa hrana ujedno i alkališe organizam. Mrtva voda ga, pak, zakiseljuje. Ne pozivam vas da odmah pređete na sirovu hranu, ali živu vodu biste svakako trebali piti. (Daleko od toga da svi sirovojelci piju živu vodu. Mnogi i ne znaju da postoji.). S velikom verovatnošću možemo reći da redovna konzumacija žive vode u dovoljnoj meri čini organizam alkalnim tako da za oslobađanje od parazita možda i nije potrebno postati stopostotan sirovojelac.

Istraživanja na tu temu još niko nije radio pa vam niko i ne može dati konkretan odgovor. Možete proveriti sami ako imate mogućnost obaviti dijagnostiku u specijaliziranom centru (malo ih je, ali postoje) posle protivparazitnog čišćenja i razdoblja konzumacije žive vode. Sistemu ne odgovaraju takva istraživanja. Jednom prilikom želeo sam nabaviti indikatore pH-vrednosti, obične trakice lakmus-papira. Nisam uspio. Na policama trgovina među brojnim čajnicima nećete naći elektroaktivator. Ništa neobično. Zašto ljudima otvoriti oči da vide pravi uzrok bolesti? Tada bi sve shvatili i prestali bolovati! A to se nikako ne sme dopustiti. Njihovu pažnju treba skrenuli i usmeriti na bolesti i lečenje.

Lečenje do groba. Bilo kako bilo, ako u vašoj ishrani još ima mrtve hrane, pijte više čiste žive vode i paraziti neće preživeti. I ne samo oni. Danas nas mediji često izveštavaju kako je napokon pronađen lek protiv raka ili otkriven pravi uzrok njegovog nastanka. Smešno i tužno u isti mah: koliko “čudnovatih otkrića”, a ljudi i dalje umiru. Osnovni uzrok raka otkrio je još 1931. godine dr. Otto Warburg koji je za to primio Nobelovu nagradu. Uzrok raka je oslabljeno ćelijsko disanje, tj. nedostatak kiseonika u ćelijama. Međutim, iz nekog razloga niko se toga ne seća. Možete punim plućima udisati sveži kiseonik koliko god želite, no vaše ćelije svejedno će i dalje vapiti za kiseonikom dok je god okruženje u organizmu kiselo. Nedostatak kiseonika dodatno zakiseljuje organizam pa nastaje začaran krug koji neizbežno vodi k razvoju bolesti. Povisi li se pH-vrednost našeg organizma za samo 0,15, sposobnost ćelija da usvajaju kiseonik povećava se za 60 posto.

Ćelije raka ne mogu se razvijati u okruženju koje je alkalno, tj. bogato kiseonikom. Isto vredi i za parazite. Ne otkrivam ništa novo jer sve je to već odavno poznato. Transurfing takođe nije neko novo otkriće, nego opis drevnog znanju koje nije tajno, nije skriveno, već leži na površini. No to je znanje istovremeno i ezoterijsko, nedostupno široj javnosti. Uzrok tog, paradoksa je u tome što se ljudi nalaze u stanju budnog sna i nisu sposobni osvestiti jednostavnu informaciju.

 

309691_2451402158401_1085655546_n

Struktura vode

Struktura je još jedno bitno svojstvo vode. Suština je u tome da živu strukturu vode narušava delovanje agresivnih spoljašnjih uticaja, među ostalim i informacijskih. Isto se događa i s unutarćelijskom tečnošću našeg organizma. Pod mikroskopom voda u ćelijama novorođenčeta izgleda kao pahuljica snega zadivljujuće lepote. S godinama ta pahulja gubi oblik i pretvara se u ružan komad leda. Očigledno je da izvorni oblik uništava niz negativnih uticaja kao što su hemijski i informacijski sastav vode i hrane, odnosno spolašnjee i unutrašnje informacije. Ovo poslednje čine ljudske misli i ono što u njima prevladava – negativnost ili pozitivnost.

Ne možemo uvek birati spoljnu informaciju koja ulazi u nas, niti smo u stanju razumno upravljati svojim mislima i emocijama, ali vodu koju pijemo moramo i trebamo birati. Organizam nije sposoban usvojiti vodu narušene strukture – mora je sam strukturirati i tek nakon toga ona može napojiti i osvežiti njegove ćelije. Na to se troši puno energije i resursa. Organizam se ne bi trebao time baviti kad bismo mogli piti strukturiranu vodu. No gde je naći?

Vodu pravilne strukture stvara energetsko-informacijsko polje Zemlje i moguće ju je naći samo na prirodnim vrelima. Međutim, lekovitost takve vode traje kratko, po svoj prilici najviše do dvadeset i četiri sata. Osim toga, izvorska voda ima i jedan nedostatak – sadrži soli koje je čine tvrdom.

Struktura odmrznute vode pokazala »nesavršenom tako da je ona, nažalost, i mrtva i “narušena”. Vodu možete strukturirati sami tako da je držite u polju svojih dlanova. Međutim morat ćete poprilično dugo sedeti. Informacija se beleži brzo, ali za stvaranje strukture u vodi potrebno je dvadesetak do tridesetak minuta. Ima i dobrih vesti: moskovski naučnici Leonid i Jelena Izvekov konstruisali su uređaj po imenu AquaDisk koji rješava problem strukturizacije vode. Sudeći po snimkama klastera, struktura vode obrađene AquaDiskom identična je vodi iz lekovitog vrela Sergeja Radonežskog. AquaDisk možete pronaći i naručiti preko interneta. Spomenuo sam celi niz uređaja i pomagala koje treba platiti. No oni će vam dugo služiti, a na zdravlju ne treba štedeti. Nemojte misliti da se bavim marketingom – za to ne dobijam novac. Nemam nikakav drugi interes osim što želim podeliti korisnu informaciju koja doista pomaže.

Destilator, elektroaktivator, AquaDisk, čak li koral sango nećete videti u reklamama. Takvim stvarima reklama nije potrebna. Glas o njima širi se na drugi način: usmenom predajom ljudi koji su ih sami isprobali u praksi. Tako i ja s vama delim svoje iskustvo. Živa voda s AquaDiskom stiče dodatna lekovita svojstva. Takva voda na svakog čoveka deluje drugačije kao da zna što mu je potrebno. Komentare je moguće naći i na Internetu pa neću naširoko nabrajati sve vrline tog čudesnog uređaja. Zanimljivo je da uređaj ne stvara zvuk i ne troši električnu energiju, a ima zadivljujući učinak: voda postaje iznimno ukusna, a u kadi poprima smaragdni bljesak. Proverite sami. Zatvarajući ovu temu, želeo bih još reći da nisam ni izdaleka nabrojao sva svojstva vode, ali mislim da je i ovo dovoljno. Koliko je još svojstava neistraženo! Naučnici sve više priznaju da je voda najčudesnija tvar u prirodi i da je tek počinju otkrivati. Eto kakva je ta naša živa voda!

Prema njoj se i treba odnositi kao prema nečemu živom. Pijte je s ljubavlju i zahvalnošću zato što je tako lekovita i čista, a voda će vam se na isti način odužiti.

 Velika tajna vode
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

 

Nezdrava i biološki bezvredna hrana...

...koja nije za decu: margarin, paštete, parizer, topljeni sir i viršle

12.10.2012
Zlatko Šćepanović

 

 Hranu koju ne treba davati svojoj deci jer nije zdrava niti biološki vredna

Podsticaj da napišem ovaj tekst je reklama na televiziji u kojoj se pojavljuje popularni pevač Željko Joksimović i preporučuje margarin deci za jelo, pod sloganom zdrave hrane. Margarin nije nikako zdrava hrana, to je potpuno veštačka i biološki bezvredna hrana, jer se sastoji od vode, lošeg ulja i gomile umetnutih i veštačkih konzervansa i stabilizatora, veštačkih boja, veštačkih vitamina i veštačkih aroma.

Reklamirati margarin kao zdravu hranu je potpuno licemerje, zavodjenje i manipulacija potrošačima, kao i zdravljem nacije. Margarin je veštačka i loša kopija maslaca, butera, i nikako se ne može izjednačavati sa prirodnim proizvodom. Naravno, ne radi to Željko Joksimović namerno i svesno, on to radi za pare proizvodjača margarina koji to proizvodi i nama prodaje upakovano u lažnu priču i tvrdnju.

Ista moja zemrka se odnosi i na prevarantsko i manipulativno reklamiranje viršli, parizera i pašteta kao zdravog doručka i zdrave hrane za decu.

Svestan sam da nikakvo regulatorno telo a ni Asocijacija za zaštitu potrošača neće moći da se izbori sa medijskim lažima i da ovakve spotove kao obmanjujuće skine sa tv ekrana, pa sam rešio da napišem ovaj tekst. Svestan sam i da će mnoga deca i mnogi roditelji ili staraoci dece biti žrtve ovakvih reklama i propagandnih poruka i svojoj će deci mirne savesti davati lošu i nezdravu hranu, verujući da je sve istina što se tvrdi u medijima. Zato i pišem ovaj tekst, makar za malobrojne koji će ga pročitati i razmisliti o njemu i hrani koju daju svojoj deci.

Kako se pravi topljeni sir, pašteta, viršla i industrijska hrana

Pre 10-ak godina sam se zaposlio kao direktor marketinga u Imleku. Prvih dana sam obilazio fabriku. Kolege su me odvele do Topione sira. Ušao sam u zgradu i u veliku sobu, svu u keramičkim pločicama. Na sred velike sobe, na podu, naspram uredjaja za topljenje, stajala je velika gomila nabacanih pokvarenih sireva. Sirevi su svi bili iz asortimana Imlek-a, bili su raznih dimenzija i vrsta, deformisani, sasušeni, zeleni i beli od budji i plesni koja se uhvatila na njima, neki su bili naduti od procesa vrenja koji je počeo da se odvija u njima na sobnoj temperaturi i pored izvora toplote. Gomila užegle hrane za bacanje. Smeće.

Upitao sam kolegu: „Da li su ovi sirevi za bacanje?“

Kolega mi je odgovorio: „Ne, ne nikako. Ništa se kod nas ne baca. Ovo su sirevi iz povraćaja iz prodavnica, koji su se pokvarili, oštetili ili im je istekao rok trajanja, i koji se ovakvi kakve vidite stavljaju u topionik, istope se, i onda se mlečna mast i protein iz njih procedi, dodaju se začini i sve to ide u kalupe za topljeni sir. Od te mase dobijamo topljeni sir, one male trougliće sira za dečiji doručak, ono što se popularno zove Zdenka sir“.

Od tog dana, mi nikada nismo više kupili topljeni „zdenka“ sir niti moja deca znaju šta je topljeni sir. Istovetan proizvod topljenom siru je i sir za sendviče u listićima, koji se pravi na isti način i koje takodje ne kupujemo deci za ishranu.

Isto mišljenje i naš stav prema nezdravoj hrani se odnosi i na paštetu, parizer  i na viršle, proizvode koji se na sličan način dobijaju od otpadaka životinja u industriji prerade mesa. Mesna industrija sve iznutrice, kožu, nokte, papke, creva, žile, salo, masnoće, kosti, ligamente, i svo ono manje kvalitetno meso životinja, fino samelje do neprepoznavanja, doda povrće, soju i začine, plus konzervanse i stabilizatore, i upakuje to kao ukusnu namirnicu zvanu pašteta, parizer i viršla. Osim veštačkih aditiva problem takve hrane je i gomila soli koja se stavlja u preradjevine da bi se iste održale od brzog kvarenja.

Priznajem da je ta hrana ukusna, i sam sam voleo da je jedam. Ali sada znam da je nezdrava i loša, i pokušavam da makar svoju decu odaljim što dalje od nje. Svestan sam da mnogi od roditelja neće poslušati ovaj i slične savete, zbog toga što nemaju dovoljno novca i vremena da sami spremaju hranu, a hoće pak da deci učine obroke ukusnijim i da deci izadju u susret željama za reklamiranom i ukusnom hranom. Ali bolje da decu hranite palentom i pavlakom, nego viršlom i paštetom, razlika u kvalitetu i supstancama koje se ugradjuju u telo i tkiva vaše dece je ogromna.

Roditelji i deca, zdravlje i zdravi način ishrane

Znajući kako se pravi industrijska mesna hrana i šta sve u njoj ne vredi,  deci kupujemo samo suvi vrat, pečenice, domaću slaninu i dimljeno meso. Ponekad i domaće kobasice kada znam ko ih i kako pravi. Industrijske mesne preradjivene ne kupujemo i ne unosimo u kuću. Posebno, što su puni natrijum nitrita (natrijumova so), konzervansa koji je inače svuda proteran u Evropi zbog kancerogenih svojstava, ali se još uvek nemilice troši u Srbiji zbog jeftine nabavke i svojstva da mesu daje crvenu boju – meso inače u preradi bledi i posivi.

Neko će mi reći da takav životni stil mogu da priušte sebi samo bogati ali to jednostavno nije istina. Suština je u stilu života i u stilu ishrane. Priznajem, mi za prosečnu srpsku porodicu jedemo neuobičajeno malo mesa. Možda jednom do dva puta nedeljno imamo nešto malo mesa kao prilog za sosove, ali retko kada jedemo čiste šnicle, stekove, krmenadle. Možda jednom u dve nedelje spremimo pile ili ribu i ne držimo se besmislenih preporuka nutricionista da svakog dana moramo pojesti po 200 grama mesa. Uvek favorizujemo pečurke, povrće, testeninu, variva i sosove pre mesnih obroka. Jela začinjujemo domaćom slaninom ako želimo miris i šmek mesa, i često pravimo kineska jela koja su poznata po maloj količini mesa, pa nam je u tom smislu izdatak za kuhinju daleko manji od srpskog proseka. Mi ne punimo zamrzivač teletom ili tranžiranom svinjom, jednostavno ne favorizujemo meso u ishrani, mada nismo vegetarijanci. Hranimo se zdravije i razmišljamo drugačije.

Ipak, meni nije cilj da propagiram naš stil ishrane ili vegetarijanstvo, jer svako robuje svojim navikama i ne želim da menjam tudje navike, ako sami ljudi ne dodju do njih. Želim samo da skrenem pažnju na lošu hranu koja naša deca jedu i koja se ugradjuje u njihova tela i ćelije, a sve zbog zabluda koja su im servirane. Takodje, želim da ljudi shvate šta oni jedu. Na primer, jedna od sličnih namirnica nalik paštetama i topljenom siru je instant kafa, kod nas popularna kao Neskafa. Sprema se na skoro isti način kao i topljeni sir, od užegle i propale kafe niskog kvaliteta, koja se tako obradi i preradi da dobijemo instant granule kafe. Od trenutka kada sam to saznao, a evo prošlo je jedna decenija i od tog saznanja, mislim da nisam u 10 godina popio više od 2 neskafe u kafiću. Nema potrebe da se hranim visokopreradjenom industrijskom hranom koja nema vredna biološka svojstva koja trebaju mom telu.

Mi vodimo računa da koristimo biološki vrednu hranu, živu hranu. Posledica toga je dobro zdravlje koje imamo. Na primer, moja ćerka je doživela da joj nastavnica u školi kaže: „Dete, ti si čudo prirode. Godinama te gledam a nikada te nisam videla bolesnom. Ni nazeb“.

To je istina, godinama naša deca nisu imala ni nazeb ni grip, hvala Bogu. Verujemo da uz dobru porodičnu genetiku koju svi imamo, tome doprinose i naše prehrambene navike i sam stil života. Kao i prosvećen dečiji doktor, Dr Pejović, pedijatar iz Doma zdravlja Zvezdara koji je našu decu od malih nogu vodio i savetovao nas da decu ne lečimo antibioticima, da im ne dajemo vakcine koje im ne trebaju i da posmatramo dete u celini, kako ono izgleda i deluje u bolesti, a ne da paničimo jer ima temperaturu. Hvala doktoru Pejoviću na glasu razuma i realnom pristupu dečijim bolestima, mnoge porodice je zadužio.

Vratimo se zdravoj i nezdravoj hrani. Na listi te hrane koja je mahom „zabranjena“ našoj deci i koja se ne kupuje u našoj kući su: gazirana pića kao što su Koka Kola, Pepsi, Fanta, Jupi, jer su sva ta pića gomila šećera u obojenoj gaziranoj vodi. Srećom, moja supruga voli Ruski kvas, pa je uspela i da deci usadi ljubav ka tom, ipak zdravijem i prirodnijem napitku, koji liči na obojena gazirana pića ali to nije. Ne kupuju im se ni industrijski ledeni čaj tipa Bravo, Nestea, takodje piće koje ćemo radije sami napraviti od pravog čaja sa limunom, a ne deci davati obojenu i aromatiziranu vodicu punu aditiva.

Na listi zabranjenin namirnica za našu decu su i bombone, čajna kobasica i slične preradjene kobasice, gotova jela, industrijski sosovi, zasladjivači, lisnata testa, razne grickalice, štapići, smoki, bejk rols, sladoledi. Sladoledu se teško odupiremo, kupujemo ga ali ne unosimo u kuću, samo na moru.

Ne bih želeo da me čitaoci pogrešno shvate, da mi fanatično branimo deci da tu hranu konzumiraju. Nismo eko fanatici niti porodica bistrih potoka koja živi u šumi i daleko od civilizacije. Mi tu hranu jednostavno ne kupujemo deci, ne donosimo je kući i ne dajemo im svesno da je jedu. Kada se desi da ona tu hranu konzumiraju van kuće ili u gostima, mi im to ne branimo, ali govorimo sa njima i objašnjavamo im vrednost svake pojedinačne hrane. Čak i mi sami nekada kupimo hranu koju ne podržavamo, ali je to više izuzetak. Ne plašimo decu pričama o štetnosti hrane da ne bi kod njih stvarali fanatizam i stres, ali ih podučavamo šta je zdrava hrana i zbog čega je treba jesti takvu. Svesni smo da je znanje a ne fanatičan stav najbolja odbrana za pravilne prehrambene navike.

Uz to, pošto naša deca žive u gradu, gde su htela ona to ili ne, naviknuta na industrijsku i sterilisanu hranu, koristimo svaku priliku da ih susretnemo sa seoskom i domaćom hranom. To najčešće ima za posledicu proliv kod dece, posebno kada jedu domaće kiselo mleko. Moja supruga i ja smo svako leto provodila na planinama i u seoskim sredinama i naši stomaci su adaptirani na bakterije u domaćim proizvodima i taj stepen „higijene“, dok naša deca nisu prošla tu vrstu obuke. Zato kada god imamo priliku da smo u nekoj seoskoj sredini insistiramo da deca jedu domaće kiselo mleko i proju umesto kupovnog jogurta i kifle. Rezultat adaptacije njihovog stomaka na domaće je postignut nakon nekoliko godina i nekoliko proliva. Sada su adaptirani i mogu da vare domaću hranu, što smatramo za uspeh i još jedan element za popravljanje imuniteta. Posebno se raduju supi od domaće kokoške, koja je toliko drugačija od supe iz kesice, da je to neverovatno.

Sve u svemu, trudimo se sa svojom decom i to nam se vraća njihovim dobrim zdravljem. Govorimo im o vrednosti jednostavne hrane, o vrednosti voća i povrća, variva i vode, o suncu, prirodi. I za sada nam svima dobro ide. A u reklame na televiziji odavno ne verujemo.


Šta, u stvari, jedemo?
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

LONDONSKA STUDIJA ŠOKIRALA I MONSANTO

...NAUCNICI DOKAZALI DA JE GMO IZUZETNO KANCEROGEN

14.10.2012
Eugenika

 

 Konačno je stigla dugo očekivana prva studija o Monsantovom GMO semenu i sredstvima za tretiranje korova. Studiju je objavio Kraljevski univerzitet u Londonu, a rezultati su šokantni.

Razna istraživanja su već dokazala da GMO seme i hrana prouzrokuju tzv. transgenetski defekt, ali mnogi poznati pobornicii GMO-a su burno reagovali tvrdeći da 'Rusku akademiju nauka ne treba uzimati u obzir pre zapadnih istraživanja i rezultata'. Pariški univerzitet su već ranije ocrnili sa etiketama 'šarlatanstva' i 'gubitka ugleda'. Primer takvog istupanja vidjen je u Hrvatskoj gdje je molekularni genetičar Miroslav Radman prozivao protivnike GMO-a da 'žive od straha ljudi', a da na Hrvatsku ne želi da gleda kao na jedino 'ostrvo bez GMO-a', jer naravno 'Hrvatska može profitirati od GMO'.

Isto tako je i u Srbiji! Svojevremeno (davne 2001. godine) u dve radio emisije na radio INDEX-u, autora
Novice Babovića, gostovali su:
-prof. Milutin Penčić (predsednik udruženja za očuvanje biodiverziteta i osnivač banke gena biljnih vrsta u Srbiji),
-prim.dr Todor Jovanović
-dr.Aleksandar Petrović
Govorilo se o zakonu koji dozvoljava uvoz genetski modifikovane hrane, o 50 000 tona genetski modifikovane soje koja je u vidu donatorskog uvoza iz SAD-a stigla u Srbiju, kao i o posledicama njenog korišćenja na ovim prostorima. Hemijske kompanije (BASF, Monsanto...) kao najveći finansijeri i proizvođači transgenih biljaka, o značaju očuvanja biodiverziteta i banke gena biljnih vrsta u Srbiji govore ove dve emisije !

Emisije su bile zabranjene...pazite, u pitanju je 2001. godina!

Ovde možete poslušati i preuzeti te emisije...

Genetski inžinjering pohodi zemlju Srbiju

 Ali da nastavimo o studiji, ćijim će rezultatima mnogi biti demantovani. Studija koja je imala za zadatak da prouči dugotrajne efekte Monsantovog NK 603, semenu koje istovremeno tretira i korov, otkrila je da se pacovima, koji su izloženi minimalnim količinama sredstva, razvijaju tumori i teška oštećenja jetri i bubrega. Mužjaci ih dobijaju već nakon četiri meseca dok se ženkama simptomi pojavljuju nakon sedam meseci.

- Ovo istraživanje dokazuje izuzetan broj tumora koji se razvijaju ranije i agresivnije, naročito kod ženki. Šokiran sam negativnim i ekstremnim zdravstvenim problemima - izjavio je dr. Michael Antoniou, molekularni biolog Kraljevskog univerziteta u Londonu i član CRIIGEN-a, nezavisnog naučnog veća koje je podržalo istraživanje, prenosi The Grocer.

GMO kulture su ranije dobile dozvolu za ljudsku upotrebu posle istraživanja koja su proučavale prehrambeni ciklus kod životinja u tromesečnom periodu. Ova studija taj ciklus je smatrala 'nepovoljnim' jer je to period adolescencije kod pacova, pa su smatrali da će reprezentativniji zaključci doći posle opsežnijih promatranja.

'Teško se može osporiti kredibilitet ovih opsežnih istraživanja'

Univerzitet u Caenu je obavio preliminarna istraživanja nakon kojih se utvrdilo da su pacovi, koji su hranjeni NK603 proizvodima ili vodom koja sadrži njegove elemente u periodu od dve godine umirali znatno ranije od onih na uobičajenoj hrani. 50% mužjaka i 70% ženki pacova umrlo je ranije, s tim da su se tumori brže razvili kod mužjaka koji su uprkos tome živeli duže. 30% pacova u drugoj grupi je takođe dobilo tumore.

- Pacov je uvek služio kao surogat subjekt za ispitivanje toksičnosti prema ljudima. Sve nove farmaceutske, agrikulturne i prehrambene proizvode su, pre odobrenja, testirali na pacovima. Ovo je najbolji indikator da su GMO seme i herbicidi ozbiljan problem za ljudsko zdravlje - dodaje Antoniou.

Ova izjava je direktna implikacija na kritički pogled studije od strane GMO pobornika koji već duže vreme smatraju da je ovo 'možda istinita, no nebitna nuspojava koja je nedokazana kod ljudi' i sve više sumnji pada na testiranje pacova. Ali isto tako je bitno naglasiti licemjerje jer pacovi nisu problem kada je u pitanju istraživanje nekog novog i izuzetno profitabilnog leka ili hrane.

- Ovo je najiscrpnije istraživanje ikada objavljeno o delovanju na zdravlje vezanim za GMO useve, seme i herbicide sprovedeno na pacovima i teško je osporiti kredibilitet - zaključio je dr. Antoniou.

Profesor Gillers-Eric Seralini je bio šef studije izvedene u deset grupa sa mužjacima i ženkama pacova tokom jednog životnog ciklusa. Tri grupe su dobile Monsantove proizvode u vodi i žitarice iz useva tretiranih herbicidom. Svaka grupa je izložena različitom nivou GMO-a od 11 do 33 %, a rezultati će nesumnjivo izazvati haos u naučnoj zajednici.

Monsanto je nemušto odgovorio službenim dopisom da će 'studija biti temeljito naučno preispitana, kao i bilo koja druga studija koja uključuje Monsantove proizvode i tehnologije'. Sudeći po politički nedefinisanoj izjavi, sasvim je jasno da je ovaj multinacionalni div (trovač) ostao 'bez teksta'.


Michael Antoniou
 
 
 Ali, evo i pobornika GMO-a (dvorskih luda NWO-a), na visokim funkcijama!!!

Prva dama nauke EU kaže:

Ne postoji ni jedan dokaz da je GMO hrana opasna!
 
 

 U PRVOM intervjuu od kada je preuzela ulogu "prve naučnice EU" molekularni biolog Anne Glover stala je u obranu genetski modifikovanih organizama, rekavši da se rasprava o toj temi u Europi vodi emocijama, a ne naučnim dokazima.

Bivša glavna naučna savetnica u Škotskoj tvrdi da su genetski modifikovani organizmi bili ključni u njenim istraživanjima u kojima je pokušala da shvati "kako funkcionišu biološki sistemi i okolina". "Vidim da se desila revolucija u našem poimanju zdravlja i bolesti. Do toga znanja smo došli kroz upotrebu genetskih modifikacija, a to je sjajna stvar", rekla je Glover i dodala da se Evropljani uznemire kada se pomene korišćenje genetski modifikovanih useva ili životinja, piše Public Service Europe.

"Ni jedan dokaz ne potvrđuje rizike vezane uz GMO"

"Zabrinuta sam zbog toga zato što ne vidim ni jedan dokaz koji potvrđuje rizike vezane uz GMO", rekla je Glover. Čak naprotiv, ona ističe kako u Severnoj Americi već 15 godina uzgajaju i jedu genetski modifikovanu hranu. "Ne vidim kakav je negativan bilans u tom periodu to imalo", kaže prva naučna savetnica u EU i dodaje da nikada ne bi rekla ljudima da nema rizika u hranjenju genetski modifikovanom hranom.

"Postoji rizik bilo šta da jedete. Postoje rizici povezani sa konvencionalnom prehranom, organskom hranom i bilo kojim drugim oblikom poljoprivrede", tvrdi Glover i dodaje da će se kao naučna savetnica za politiku Evropske komisije zalagati za ukidanje pojedinih zabrana vezanih za GMO.

"Radimo u kapitalističkom sistemu"

"Pogledajmo dokaze vezane za GMO. Kako vidimo, oni ne podržavaju zabrane na ovom polju. Ljudi mogu da kažu da samo velike kompanije zarađuju na tome, no ja sebi ne mogu da pomognem, a da ne mislim da je to njihov posao. Radimo u kapitalističkom sistemu tako da energetske kompanije zarađuju novac i transportne kompanije zarađuju novac. Eto tako i poljoprivredne kompanije", objasnila je svoj stav Glover i dodala da želi bolju raspravu o GMO utemeljenu na dokazima, umesto na emocijama.

Ona smatra da bi Evropa zbog zabrane GM-a mogla da postane nekonkurentna. "Moramo ozbiljno razmišljati o genetski modifikovanom semenu kao delu borbe protiv klimatskih promena i potrebe da se nahrane svi ljudi u svetu", rekla je "prva naučnica EU". "Vrlo malo hrane koju jedemo danas je prirodno", zaključila je Glover.

Ali ima i ovakvih vesti!

BIOTEHNOLOŠKI LIDER Syngenta PROGLAŠEN KRIVIM ZA PRIKRIVANJE SMRTI ŽIVOTINJA UZROKOVANIH GMO KUKURUZOM!

Svi ljudi na svetu mogu odabrati da budu manipulisani raznim informacijama, da ih prime (čuju – reaguju ili ne), a mi smo se opredelili da govorimo o svemu, i to SAMO ISTINU, proverimo pa vam to i napišemo… Ovo je naš način borbe protiv GMO TERORIZMA u svetu a vaša je volja da li ćete i kako reagovati na informaciju...

 

 Konačno je izvojevana pobeda u parnici protiv GMO monstruoznih kompanija, bolesnih mozgova koji ovim putem vrše prikriveni terorizam u celom svetu, atak na život ljudi na planeti.

Naime, dobijena je sudska parnica protiv biotehnološke kompanije Syngenta, koja je svojim GM Bt kukuruzom ubijala stoku. Kompanija je odbijala da prizna krivicu na građanskom sudu, u parnici koja je održana još 2007. godine. Ovo je pobeda posle duge borbe na sudu, koju je pokrenuo Nemac Gottfried Gloeckner čija su goveda umirala od hrane ove kompanije, koja je – dokazano – imala kao sastojak Bt toksin, od koga su goveda ishranom dobijala “misterioznu” bolest i uginula.

Naime, Gloeckner je uzgajao Bt kukuruz na svojoj farmi od 1997. do 2002., sve krave su hranjene isključivo tom namirnicom od 2000. godine. Tada je počela da se pojavljuje “misteriozna bolest” u populaciji goveda. Gloeckner je pokrenuo građansku tužbu na sudu protiv kompanije Syngenta, a ona mu je platila 40.000 evra da ga ućutka. Dve krave, koje su jele GM kukuruz (sada zabranjen u Poljskoj) umrle su, za vreme trajanja procesa protiv kompanije i Syngenta je odbila optužbu da je odgovorna za ove smrti.

Slučaj je tada zatvoren i Gloeckner, farmer koji je pokrenuo parnicu, ostao je u dugu od nekoliko hiljada evra. I to nije sve, nastavilo se i uginuće stoke koja je hranjena genetski modifikovanim kukuruzom. Tada, 2002. godine sa Robert Koch institutom Gloeckner pokreće punu istragu u koju se uključila i Syngenta, ali rezultati istrage nisu bili poznati javnosti nakon samo jedne pregledane krave. Tako se Gloeckner 2009. godine udružuje sa nemačkom grupom aktivista Gen-Klage i uspeva da dovede Syngentu na Kriminalni sud.

Koristeći svedočenje još jednog farmera, čija je stoka umrla posle ishrane Syngenta hranom, Gloeckner i tim su optužili biotehnološku kompaniju Syngenta za smrt preko 65 krava – optužba je da imaju saznanje da je proizvod smrtan i da su skrivali istinu tako što nisu imali zvanične zapisnike o smrti stoke. Ovaj tim je čak optužio  Hans-Theo-a Jahmann-a, nemačkog direktora Syngente da je skrivao istinu.

Optužbe su doprinele saznanju koliko daleko velike biotehnološke kompanije mogu ići skrivajući dokaze o štetnosti genetski modifikovane hrane. Monsantno kompanija je išla toliko daleko da je pretila sudom čitavoj državi Vermont, u slučaju da pokušaju etiketirati genetski modifikovane sastojke.

PITANJE, KOJE NA KRAJU MOŽEMO POSTAVITI JE: ZAŠTO SE KOMPANIJE KOJE SE BAVE PROIZVODNJOM I DISTRIBUCIJOM GENETSKI MODIFIKOVANE HRANE TOLIKO BOJE DA ĆE POTROŠAČI SAZNATI ŠTA STAVLJAJU U SVOJA USTA, ČIME SE NEPOSREDNO ILI POSREDNO TRUJU?!

A SADA O Bt TOKSINU 

 

Bt otrov je pronađen u krvi trudnica i fetusa 

 

 GM Watch (Ukratko: CryAb1 toksin (otrov) je pronađen kod trudnica, njihovih fetusa i kod žena koje nisu trudne. Ovo je prva studija koja otkriva prisutnost cirkulirajućih pesticida povezanih sa genetski modifikovanom hranom, kod trudnica i žena koje nisu trudne, a to je utrlo put za novo polje reproduktivne toksikologije, koji uključuje ishranu i materičnu toksikologiju.

Napomena MATRIX WORLD-a: Bt kukuruz je razvijen uz pomoć transformacije cryAB forme Bacillus thuringiensisa(Bt) u žitaricama. Uobičajen je u većini GM (genetski modifikovanih) žitarica – Monsantov Bt MON810 (na tržištu poznat kao YieldGard) – je žitarica dobijena genetskim inženjeringom da bi bila otporna na bolesti ( (kao što je kukuruzni plamenac Ostrinia nubilalis), tako što će proizvoditi sopstveni insekticid, to jest Cry1Ab toksin (otrov).)

Inače, svetska prozvodnja Bt žitarica obavlja se na milionima hektara širom sveta,  kao i prehrambenih raznovrsnih namirnica za ishranu ljudi (!!!)  koji sadrže Bt žitarice. U Evropskoj Uniji sedam zemalja je zabranilo Mon810: Austrija, Mađarska, Francuska, Luksemburg, Nemačka i Bugarska.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA: Izlaganje majki i fetusa pesticidima povezanim sa genetski modifikovanom hranom u Istočnom Kvebeku u Kanadi (Maternal and fetal exposure to pesticides associated to genetically modified foods in Eastern Townships of Quebec, Canada.link)

Aziz Aris (a,b,c) i Samuel Leblanc (c)
(a) Department of Obstetrics and Gynecology, University of Sherbrooke Hospital Centre, Sherbrooke, Quebec, Canada
(b) Clinical Research Centre of Sherbrooke University Hospital Centre, Sherbrooke, Quebec, Canada
(c) Faculty of Medicine and Health Sciences, University of Sherbrooke, Sherbrooke, Quebec, Canada

Primljeno 29. juna 2010; revizija: 26 januara 2011; prihvaćeno 13 februara 2011. Dostupno online 18 februara 2011.

Sažetak:

Pesticidi povezani sa genetski modifikovanom granom (PAGMF), su projektovani da bi bili tolerantni na herbicide kao što su glifosati  (GLYP) i glufosinati (GLUF) ili insekticide kao što je bakterijski toksin (otrov) bacillus thuringiensis (Bt).

Ova studija je napravljena da bi se evaluirala korelacija između izlaganja majki i fetusa ovim supstancama i da se odredi nivo GLYP i njegovog metabolita aminofetilne fosforne kiseline (AMA), te GULF-a i njegovih metabolita 3-metil fosfinikopropionične kiseline (3-MPPA) i Cry1Ab proteina (Bt toksin) u istočnim oblastima Quebeca Kanada.
Istraživanje je obuhvatilo krv 30 trudnih žena (PW-pregnant women)i 39 žena koje nisu trudne (NPW-nonpregnant women).

Potvrđeno je prisustvo seruma: GLYP i GLUF kod grupe NWP, ali nije pronađen u PW. Serum 3-MPP i CryAb1 toksin pronađen je u grupi PW (trudnica), njihovih fetusa i NPW (žena koje nisu trudne).

*******************************

Dodatak, pojašnjenje:

Kukuruzni plamenac (Ostrinia nubilalis) se ubraja se u ekonomski značajnije štetočine kukuruza u Vojvodini, Slavoniji, Republici Srpskoj i u dolinama reka. Usled napada ove štetočine, prinos kukuruza može biti smanjen i do 25% pa i više. Ima dve do tri generacije godišnje.

Prezimi lutka u kukuruzovini. Leptiri su prisutni gotovo bez pauze od početka maja do sredine oktobra. Najviše leptira prve generacije se ulovi u periodu krajem maja i početkom juna, ali taj period varira i po dve nedelje pre i posle ovog perioda. Leptiri polažu jaja u jajna legla na lišće kukuruza. Jajna legla imaju 15 do 20 jaja. Ispiljene gusenice se ubušuju u kukuruz oštećujući metlicu, stablo, svilu i klip kukuruza. Najviše leptira druge generacije leti krajem jula i početkom avgusta. Ispiljene gusenice se hrane prvenstveno na kukuruzu ali i plodom paprike, paradajza suncokretom, prosom i pasuljem. Pošto se gusenice ubušuju u biljku, veoma je važan momenat suzbijanja. Kukuruzni plamenac spada u grupu polifagnih štetočina, što znači da pravi štete na većem broju gajenih biljaka.

Osnovna biljke hraniteljke su kukuruz i paprika. Postoji afinitet kukuruznog plamenca prema određenim hibridima i sortama pa time i napad nije jednakog intenziteta na svim hibridima.  Štete čini gusenica koja se ubušuje u stabljike kukuruza, klipove ili plodove paprike. Indirektne štete su naseljavanje raznih gljiva na mestu ubušenja čime se smanjuje tržišna vrednost proizvoda.

Kukuruzni plamenac se prati uz pomoć svetlosne lampe. Početak leta je  u Vojvodini registrovan 26.04. Prva položena jaja su konstatovana 04.06. u usevu semenskog kukuruza u indeksu napada od 0,8%.
Mere zaštite: hemijsko suzbijanje se izvodi prije ubušivanja gusenice u stabljike, odnosno kada se pregledima polja pod kukuruzom utvrdi, u proseku, 30% ili više biljaka koje su napadnute ovom štetočinom.

TO KOD NAS, A U SVETU:

Diabrotica virgifera virgifera
, ili kukuruzna zlatica, buba koja uništava polja zasađena žitaricama u SAD-u, uključujući i ona sa biljkama koje u sebi imaju GMO insekticid (Bt žitarice), a koje je napravio Monsanto. Inače, sada je oko 94% soje i 70% zasada kukuruza u Americi zasejano genetski modifikovanim semenom, tokom poslednjih nekoliko godina pojavili su se ozbiljni problemi, čuveni “superkorov“  je postao otporan na čuveni herbicid RoundUp, propratni proizvod koji je napravio Monsantove herbicidno tolerantne kukuruz, soju i lucerku tako popularnim… Superkorov je postao toliko veliki problem da su poljoprivrednici u nekim delovima zemlje napustili hiljade hektara zasada jer su KOROVI VAN KONTROLE, dok su drugi počeli da prskaju useve sa kombinacijom više (sve više otrovnih i skupih) herbicida…
I sada su Monsantove druge vodeće “linije proizvoda” – biljke koje proizvode pesticide tzv “Bt usevi” (dokazano otrovni – Bt toksin) nazvane po pesticidima za koji su genetski modifikovane da “pomognu u nevolji”… Naučnici su upozorili da će preterano korišćenje Bt žitarica na zemljištu doneti ovakve rezultate, ali je Monsantno upozorenje IGNORISAO…

OPASNO JE SLEDEĆE:

GM ORGANIZMI ustvari postaju deo bakterija u našem sistemu za varenje i kontinurarno se reprodukuju unutar našeg tela. Sada USDA (Američka agencija za hranu) želi, i radi na tome da ukloni svaki oblik nadzora nad proizvodnjom GM kukuruza i pamuka. Da znamo:

•Ukoliko se prenese antibiotski gen ubačen u većinu GM semena, on bi mogao stvoriti bolesti otporne na antibiotike
•Bt otrovi (bacillus thuringiensis) ubačeni u GM poljoprivredne kulture kako bi ubile bolesti dolaze u krvotok 93% žena i 80% novorođenčadi prilikom korišćenja mesa, mleka i jaja dobijenih od stoke hranjene GM kukuruzom. To bi moglo bakterije u našim crevima pretvoriti u fabrike pesticida.
•Istraživanja sprovedena na životinjama pokazuju da DNA iz hrane putuje kroz telo u organe, pa čak i u fetus.

 

 

Food Crisis 2012 - Monsanto Evil - Alex Jones 

 

 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

10 razloga protiv GMO (Frankenštajnske) hrane

16.10.2012
Jelena Vranić

 

 Postoji najmanje 10 razloga zašto ne treba dozvoliti legalizaciju GMO hrane u Srbiji!

O genetskom inženjeringu od samog početka postoje suprotna mišljenja. Na jednoj strani su zagovornici i promoteri genetskog inženjeringa, iz krugova naučnika, zdravstvenih radnika, predstavnika vlasti (tzv. autoriteti) koji navodno samo u eksperimentalne svrhe mutiraju hranu i javno negiraju svaku kritiku ili činjenice koje svedoče o štetnosti novih mutanata.
Na drugoj stani su građani koji brinu o svom zdravlju i zdravlju svojih potomaka, ekološki pokreti, pristalice zdravog načina života, verujući ljudi i svi oni koji razmišljaju kritički i žele da budu sigurni u zdravstvenu bezbednost hrane koju će jesti.

Povodom novonajavljenih izmena zakona o GMO odlučila sam da potražim sve dostupne informacije o ovoj temi, i pridružim se ozbiljnoj javnoj raspravi o ovom gorućem problemu. U daljem tekstu iznosim 10 razloga protiv genetski modifikovanih organizama (GMO):

1. GMO su okruženi samo lažima

- Genetski inženjering hrane zasnovan je na sledećim tvrdnjama:
da je GM hrana bezbedna za ljudsku ili životinjsku upotrebu,
da su GM usevi otporni na sušu i druge vremenske nepogode,
da je GM usevima potrebno mnogo manje vode nego prirodnim i nema potrebe za korišćenjem štetnih hemikalija u poljoprivredi, što doprinosi očuvanju okoline,
da gajenje GM useva dovodi do povećanja prinosa i da se na taj način može povećati količina hrane te smanjiti glad u svetu.

U praksi, svaka od ovih tvrdnji pokazala se kao lažna. Problem je samo što se sve ove „eksperimentalne laži“ najviše obijaju o glavu potrošača.

2. GM hrana nije prava hrana

Biljke na našoj planeti stvorene su tako da budu savršena hrana čoveku. Kao i čovekov organizam, i svaka biljka u sebi sadrži mnoštvo mikroelemenata. Mi ne znamo na koji način su baš ti elementi i u baš toj količini utkani u svaku biljku. Još manje znamo i razumemo na koji su način te informacije zapisane u genetskom materijalu živih bića.

Veštačko modifikovanje živih bića u laboratorijama funkcioniše na principu ruskog ruleta. Često promašiš, a ponekad i pogodiš! U većini slučajeva modifikovanje organizama ne uspeva, ali ponekad se i desi da ti mutanti koje naučnici stvaraju, čoveku liče na hranu. Na primer, paradajz sa genima ribe je okrugao, crven, kiselkast i na oko izgleda baš kao paradajz, ali...

Zašto bismo uopšte želeli da jedemo nešto što samo liči na hranu? Ponavljam, samo liči, a ne može se prihvatiti kao hrana. Taj mutant-paradajz možda izgleda kao pravi ali je zapravo mutiran i nema više onu prvobitnu informaciju, nema onaj sastav kakav imaju obični paradajzi tako da mi u svoj organizam više ne unosimo onaj sastav mikroelemenata neophodnih za život. Ne treba posle da se čudimo zbog zdravstvenih problema uzrokovanih manjkom ili disbalansom tih mikroelemenata. Nama treba prava, prirodno balansirana hrana.

3. Ne postoji realna potreba za „GM hranom“

Jedna od mantri promotera bioinženjeringa je da samo sa „GM hranom“ mogu da nahrane planetu. Da malo razmislimo o tome. Zar je uzrok gladi u svetu to što je prirodno seme loše? Zar nije uzrok siromaštva u neravnomernoj raspodeli bogatstava? Nije valjda Bogom dano seme uzrok gladi širom planete?

Različiti eksperimenti pokazuju da su upravo GM biljke nesposobne za reprodukciju i još se nije desilo da one donesu veći rod od prirodnog semena. Sve više postajemo svesni da su priče o čudesnom semenu koje donosi bolji rod zaista samo bajke za decu. I da mutant-seme donosi bolji rod, da li bi to bio dovoljan razlog da se uništi sve što je prirodno? A GM iznvazivno seme upravo tako deluje na okolinu.

4. Ne postoje ozbiljne studije koje dokazuju da je „GM hrana“ bezbedna za upotrebu

Kada jedna nacija ili čitavo čovečanstvo uopšte pomisli o prelasku na gajenje i korišćenje potpuno nove, suštinski različite, genetski mutirane hrane bilo bi krajnje poželjno da se najpre uveri u njenu zdravstvenu bezbednost.

To bi trebalo da obave ozbiljni, nezavisni naučnici koji bi tokom dužeg niza godina, tj. tokom životnog ciklusa, pratili zdravlje ljudi koji takvu hranu konzumiraju. Za tako nešto bilo bi potrebno mnogo vremena, novca i odricanja, za šta izgleda nema političke volje pa se čini kao da smo svi odjednom postali pokusni kunići i beli miševi. Potrebno da najviši intelektualni krugovi, lekari, naučnici, biolozi, ozbiljno analiziraju rezultate ovih istraživanja i o njima objave naučne radove koji bi, konačno, morali da budu dostupni javnosti.

Ako pokušamo da pronađemo takve naučne studije doći ćemo do saznanja da nijedno takvo istraživanje nikada nije zvanično sprovedeno na ljudima. Eksperimenti su rađeni samo na životinjama koje se posmatraju do 90 dana, kao recimo u slučaju pacova, i rezultati ne samo da nisu pokazali da je „GM hrana“ zdravstveno bezbedna, već su imali katastrofalne zaključke.

Nekoliko nedavnih istraživanja pokazala su da je genetski modifikovana „hrana“ ustvari pravi otrov. Pacovi koji su hranjeni GM kukuruzom dobili su jezive tumore, 70% ženki prevremeno je uginulo, a skoro sve su imale ozbiljna oštećenja organa. Zapažene su i nuspojave vezane za oboljenja jetre i bubrega, kao i srca, nadbubrežne žlezde, slezine, krvnih ćelija...
Zajednički eksperiment u sklopu nekoliko instituta i naučnika otkrili su da hrčci hranjeni genetski modifikovanom „hranom“ već u četvrtoj generaciji nisu u stanju da donose potomstvo!

Naučnik Aleksej Surov je opisao eksperiment gde su posmatrali ponašanje hrčaka, njihovo dobijanje na težini i natalitet u nekoliko generacija. Posle rođenja druge generacije hrčaka, primetili su sporije stope rasta i seksualne zrelosti. Već sledeća generacija je bila sterilna.

Treba poslušati intervju sa jednim američkim farmerom koji je hranio svoje svinje GM kukuruzom (Roundup Ready i Bt kukuruz) i koji svedoči da su one dobile razna oboljenja, reproduktivne probleme, pseudo-trudnoću pa je na kraju izgubio čitavu farmu i prestao da se bavi tim poslom. (Sada ima malu organsku farmu i bavi se promovisanjem organske poljoprivrede.)

Dr Arpad Pustai sa Istraživačkog instituta Rauet u Aberdinu javno je govorio o posledicama hranjenja pacova GM krompirom. Eksperiment koji je sproveo pokazao je simptome kao što su: usporen rast, oštećenje imunog sistema, krvarenje želuca, abnormalni i potencijalni kancerogeni rast ćelija u crevima, oštećenje krvnih zrnaca, izobličene ćelijske strukture u jetri, pankreasu i testisima, promene na genima i u metabolizmu ćelija jetre i bubrega, delimično atrofirana džigerica, manje razvijeni organi, smanjeni digestivni enzimi, visok šećer u krvi, upala pluća, povećana stopa smrtnosti i veća smrtnost potomstva.

Kada prenesemo ovu sliku na ljude, možemo zaključiti da genetski modifikovana hrana stvara čitave generacije žrtava raka. Možda ćemo biti svedoci najgoreg horor filma u stvarnosti – masovnog trovanja milijardi ljudi toksičnom hranom koju moćnici nisu želeli da testiraju.

5. „GM hrana“ je rizična po zdravlje

Uprkos tvrdnjama visokih vladinih funkcionera i predstavnika prehrambene industrije da je “GM hrana” potpuno bezbedna za upotrebu, naučne studije dokazuju suprotno; GM hrana se povezuje sa alergijama, reproduktivnim problemima, neplodnošću i sterilnošću, defektima kod novorođenčadi, bizarnim mutacijama, kancerom i „sindromom iznenadne smrti“ (“SIDS”).
“GM hrana” izaziva imunološke napade jer je organizam ne prepoznaje kao hranu već kao strano telo tj. napadača, protiv kojeg treba da se brani. Ovaj imuni odgovor može dovesti do hroničnog zapaljenja, što povećava rizik od višestrukih dodatnih zdravstvenih problema.

U Americi se od 1996. jede hrana koja sadrži GMO. Tamo je zapaženo neprirodno i neobično povećanje bolesti koje su se nekada smatrale retkima, recimo:

Autizam – pogađa 1 od 88 dece u poređenju sa 1 od 25 000 sredinom 1970-tih,

Dijabetes tipa 2 – povećan nivo obolelih za 136 % od 1980. do 2010. godine,

Celijačna bolest – netolerancija na gluten, 4 puta učestalija nego pre 60 godina,

Alchajmerova bolest – alarmantni rast – 5,4 miliona Amerikanaca (1 od 8 starijih osoba) što je dvaput više nego 80-tih,

Alergije na hranu – u drastičnom porastu, naročito kod dece,

Astma, gojaznost, probavni problemi, tumori i drugo.

Na sajtu www.responsibletechnology.org možete pročitati 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika koji nastaju upotrebom “GM hrane”. Ovo su neki od njih koje navodi ovaj izvor: karcinom, sterilnost, impotencija, smanjenje mozga, bolesti unutrašnjih organa, alergološke i toksikološke reakcije, krvarenje u želucu, promene na crevima, problemi s jetrom, problemi s pankreasom...

6. Usevi sa GM biljkama imaju smanjen prinos

Suprotno tvrdnji da može nahraniti svet, genetski inženjering nije doveo do povećanja prinosa niti jedne biljne sorte. U stvarnosti ova euforična mantra nikada nije potvrđena.

Posle 30 godina eksperimentisanja, imamo podatke koji ne govore o povećanju prinosa. Naprotiv, kod GM soje je zabeležen smanjen prinos za 20 % u poređenju sa prirodnom sojom.

Stopostotni neuspeh zabeležen je sa Bt pamukom u Indiji, što je opet jedna duga i žalosna priča o državi koja je brigu o ishrani svog naroda poverila „dobronamernim“ kompanijama Monsanto, “Cargyll” i “Syngenta”. Ove semenske kuće praktično su zaplenile sve domaće vrste semena i poljoprivrednicima prodavale samo GM seme. Pošto je ovim biljkama bilo potrebno mnogo vode, napadali su ih insekti, a prinosi su bili drastično mali, tako da poljoprivrednici više nisu imali novca da ponovo kupuju seme. Usled sve većeg prezaduživanja sela priča okončala se krvavo – masom samoubistava pomenutih poljoprivrednika. Ipak, povratak organskom pamuku uticao je na spasavanje života i povratku iz očajanja u novu nadu.

Nedavno sam naišla na zbornik naučnih istraživanja Evropske komisije u kome piše da se u severoistočnoj Kini gaji samo GM “Bt-pamuk”. U sledećem friziranom izveštaju se možete sopstvenim očima uveriti da pomenuti naučnici iz Evropske unije ozbiljno rade na menjanju svesti ljudi, ubeđuju javnost u bezbednost i čak korisnost GMO po zdravlje ljudi i planiraju da po celom svetu rašire GMO i druge vrste organizama nastalih biotehnologijom.

7. GM usevi su štetni za prirodno okruženje

Po Zakonu o genetski modifikovanim organizmima, u Srbiji nije dozvoljen uvoz, uzgoj i promet GMO. Takvi organizmi po zakonu mogu da se gaje samo u zatvorenim eksperimentalnim sistemima koji služe u naučne svrhe.

Međutim, niko ne govori javno o tome da ti poljoprivredni sistemi nikada ne mogu biti potpuno i savršeno izolovani od okolnih njiva, polja i šuma. Osim toga, polen lebdi u vazduhu i lako se prenosi do okolnih njiva. Invazivno GM seme može da se otrgne kontroli, pogotovo u našim uslovima.

Na velikim njivama na kojima dominira samo jedna biljna kultura (monokulture) veliki problem predstavljaju korovi i štetočine protiv kojih se poljoprivrednici bore pomoću zaprašivanja hemikalijama. Zato su GM biljke dizajnirane da budu otporne na herbicide i pesticide. To znači da možete da ih prskate hemikalijama koliko god hoćete a one će nastaviti nesmetano da rastu i napreduju. Međutim, utvrđeno je da Raudnap pamuk može preneti tu svoju otpornost i na korov koji tako postaje – superkorov! I to je onda odličan novi posao za industriju otrova koja će proizvoditi sve jača i agresivnija sredstva zaprašivanja.

Pada u vodu pretpostavka da korišćenjem GM semena nećete morati da koristite mnogo hemijskih sredstava. Naprotiv, zagađivanje životne sredine će se nastaviti i uvećati. A polen GM biljaka nijedan zakon ne može da spreči da leti unaokolo i oprašuje biljke. Priroda je jedan veliki ekosistem i menjanjem ili narušavanjem jednog elementa ceo sistem se u određenoj meri menja ili ruši. To nije potrebno crtati istinoljubivom čoveku.

8. GM sorte uzrokuju gubljenje autohtonih sorti

Kada im se daju odrešene ruke, kao što je bio slučaj u Indiji, velike korporacije povlače iz prodaje sve autohtono seme, umesto kojeg neinformisanim ili nesavesnim seljacima prodaju novo “moderno” GM seme. Šta bi se desilo ako bi i naše tržište bilo preplavljeno GM semenom? Semena domaćih semenarskih kuća bila bi sigurno potisnuta u stranu? Bolje da na vreme razmislimo o tome.

Da bismo izbegli najgori scenario moramo se pre svega informisati, preuzeti odgovornost na sebe i sačuvati domaće sorte, jer sa ovakvom pretnjom se priroda do sada nikada nije suočavala. Reakcija će u svakom slučaju biti burna i nepredvidiva.

9. Od uzgoja i prometa GM biljaka i sastojaka profitiraju samo velike korporacije

Postoji mnogo dokaza i puteva novca koje ako počnete da pratite i analizirate videćete da svi vode u istom pravcu. Isti oni koji nas prskaju iz aviona kao da smo komarci, danas žele da kupuju našu zemlju i na njoj sade GM seme. Videti da isti ti prodaju i herbicide za prskanje useva, ali i da su u saradnji sa farmaceutskim kompanijama koje posle svima nama prodaju lekove. Očigledno je da sve ovo ima samo jedan jasan cilj

10. Smanjenje ili potpuni nestanak ljudskog roda, biljnih i životinjskih vrsta

Čovečanstvo je već izvesno vreme nesvestan učesnik u masovnom naučnom eksperimentu. Ko i zašto nad nama izvodi eksperiment uživo? U toku je rat između genetski modifikovane i prirodne, organske hrane. Koja će pobediti? O našoj sudbini stalno odlučuju mimo nas u velikim evropskim i američkim centrima moći. Stavljaju nas pred svršen čin, skrivaju istinu i zamazuju nam oči medijskim “friziranjem stvarnosti”. Dokle? Pred nama je period otrežnjenja i čini mi se revolucionarna borba za zdravstveno bezbednu hranu. Da ne bismo bili kao oni što su sve ideale strpali u tanjir, razmislite šta ste vi lično spremni da uradite povodom takve pretnje?

 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Šta jedemo u Srbiji

21.10.2012
FBR Biljana Diković

U prethodnih pet godina uvezli 40.013.073 kg mesa u Srbiju, a provera na GMO hranu vrši se u zemlji porekla!?  

 

 Cilj GMO proizvodnje je uvećanje zarade i tu nema ništa sporno, kao i svako drugo preduzeće. To što se tako truje i priroda, biljne i životinjske vrste, i na prvom mestu čovek – takve ne interesuje, ali nas, kao i generacije koje će doći posle nas MORA, jer TO JE – ZLO u svim oblicima, monstruozni projekat u svrhu uvećanja bogatstva već bogatih.

Prema važećim propisima u Srbiji ne postoji obaveza obeležavanja GMO, jer je po zakonu zabranjeno korišćenje GMO semena i hrane koja sadrži GMO ili je proizvedena od GMO. U našem zakonu (a to je u skladu sa evropskim zakonima) prisustvo GMO urazličitim proizvodima do 0,9odsto smatra se kao nenamerna kontaminacija, pa se i takvi proizvodi smatraju nemodifikovanim ukoliko se radi omodifikacijama koje su u Evropi dozvoljene.

Šta je genetski modifikovan proizvod

Genetski modifikovani organizmi se najjednostavnije mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštački način, odnosno intervencijom čoveka. U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi sa ekološkim, zdravstvenim i društveno-ekonomskim posledicama upotrebe genetski modifikovane hrane.


*************
EU: dozvoljeni izmenjeni krompir i kukuruz

Gajenje GMO u Evropskoj uniju reguliše se na nivou komisije. Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede, dozvoljeno je gajenje GMO kukuruza sa određenim svojstvom (otpornost prema kukuruznom plamencu) i krompira sa povećanim sadržajem skroba koji se koristi u industrijskoj preradi. Međutim, pre godinu dana, našoj redakciji je potvrđeno da je u Evropskoj uniji odobreno 35 genetičkih modifikacija pojedinih biljnih vrsta. One se u EU mogu puštati u promet kao genetički modifikovana hrana za ljude, genetički modifikovana hrana za životinje, kao i sirovine za dalju preradu. A reč je o šećernoj repi, argentinskoj kanoli, cikoriji, karanfilu, soji, pamuku, duvanu i kukuruzu.

*************
 
Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada postavio je nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, Veterinarskoj inspekciji, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od interesa za javnost. I to je bio povod za ovaj tekst.

Iz odgovora smo saznali da se na tržište Srbije UVOZI MESO iz sledećih zemalja
(klikom na ime države možete videti izveštaj o slobodi za GMO u tim zemljama):

Austrija
Belgija
Makedonija 
Bosna i Hercegovina
Češka
Danska
Francuska
Grčka
Holandija
Hrvatska
Italija
Mađarska
Nemačka
Poljska
Slovačka
Slovenija
Španija
Crna Gora

Srbija je jedna od retkih zemalja koje imaju strog zakon o zabrani uvoza GMO.

Uvoznici mesa iz navedenih zemalja su:

Carnex – Vrbas
ELI-DTD Promet – Pančevo
Gombit – Inđija
IM Banat – Banatski Karlovac
Koran IV – Priboj
LTS DOO – Lovćenac
LTS Farmer – Lovćenac
Mesokombinat-promet – Leskovac
Neoplanta – Novi Sad,
Stočar DOO – Čačak
Cooperativa D&B – Lovćenac
Delmes INT – Prijepolje
FoodTech – Beograd
Havi Logistic – Šimanovci
IDEA – Beograd
IM Matijević
IM Topola – Načka Topola
Jovanović i sinovi – Bačka Topola
MIT Nedeljković – Šašinci
Mega Food Meat – Niš
Metro Cash & Carry – Beograd
Nit export-import – Subotica
Perutnina Ptuj Topiko – Bačka Topola
Pivka-S – Novi Banovci
Prima Commerce – Zemun
Temporex – Senta
TisaCoop – Kanjiža
Tomex Catering Plus – Ugrinovci Beograd
Veldy Agrar – Novi Sad
Vindija – Lajkovac
Yuhor – Jagodina
Zlatiborac – Beograd
ZZ Trlić – Ub


U PROTEKLIH PET GODINA NAVEDENI UVOZNICI U SRBIJU SU UVEZLI 40.013 tona i 73 kilograma mesa
.
 
A ONO ŠTO ŠOKIRA JE: DA SE PRILIKOM UVOZA NE KONTROLIŠE DA LI JE STOKA ČIJE SE MESO UVOZI HRANJENA GENETSKI MODIFIKOVANOM HRANOM!!!
 
Odgovor nadležnih je doslovce ovakav:

“Kontrola ishrane životinja, kad je u pitanju GMO hrana za životinje obavlja se u toku gajenja životinja na farmama u zemlji porekla.”

U jednoj rečenici to bi moglo da se prevede: ZANIMA NAS PROFIT, VAŽNI SU NOVCI, A ŽIVOTI LJUDI NAS NE ZANIMAJU!?

Profesor Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta iz Beograda na jednoj tribini u organizaciji Zelenih Srbije početkom ove godine izneo je niz uznemirujućih podataka o globalnom stanju u poljoprivredi, koja je velikim delom postala tržište za plasman nepoljoprivrednih proizvoda, sintetičkih inputa kao što su mineralna đubriva, herbicidi, pesticidi, hormoni rasta, aditivi. Prema njegovim rečima multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom genetski modifikovanih organizama (GMO) žele da ovladaju prehrambenom  industrijom, jer je nekada važio princip „ko vlada naftom, vlada državama“, a sada je na delu novi: „ko vlada hranom, vlada ljudima“. Prvi genetski modifikovan proizod laboratorijski je dobijen još 1978. godine, a danas se pod zasadima GM kulturama nalazi 160 miliona ha površina.
 
-Najrasprostanjenija je soja i ona je namerno izabrana jer zamenjuje tri životne namirnice: žitarice, mleko i meso. Na drugom mestu se nalazi GM kukuruz, zatim sledi pamuk pa uljana repica… Iako se kao razlog korišćenja GM hrane navodi sve veći broj stanovnika, statistika pokazuje da je ipak sve više gladnih u svetu.  Prema podacima Svetskog programa hrane, svakih šest sekundi u svetu jedno dete umre od gladi. Više ljudi svakodnevno umre od gladi nego od AIDS, malarije i tuberkuloze zajedno. Šta je onda pozadina promena u poljoprivrednoj proizvodnji? Pa uglavnom zarada velikih multinacionalnih kompanija koje se nalaze na prvim mestima po ostvarenim profitima. Na osnovu toga lako zaključujemo da imamo agrobiznis trojstvo. Na prvom mestu se nalazi poljoprivreda i hrana. Kupujete GM seme, napravite proizvod ali to seme više ne možete da zasejete. Vi ste trajno vezani za kupovinu tog materijala. Na drugom mestu je hemija i zaštita.  Sve više se govori o pojavi tzv. super korova koji do sada nisu viđeni , koji se klasičnim hemijskim sredstvima ne mogu uništiti i koji se velikom brzinom prostiru po svetu. I na trećem mestu te firme proizvode lekove, da nas leče od svega toga, navodi Ševarlić.

Evropska komisija nije uspela da dokaže korisnost GM organizama i to je razlog zašto stara Evropa još uvek odoleva ekspanzionizmu GM hrane. Nemačka je napustila uzgajanje GM kukuruza 2009., Francuska 2010. godine kao i Bugarska. Otpor za uzgoj GMO organizama raste jer njihov uticaj na zdravlje čoveka još uvek nije dovoljno ispitan, a razlog zašto je to tako leži u činjenici  da su sponzori najvećeg broja istraživanja multinacionalne kompanije koje selektuju te informacije.

-Istraživanja pojedinih naučnika o uticaju GM hrane su šokantna. Genetičar dr Slađana Belkov tvrdi da GM hrana smanjuje mozak životinja. Genetski modifikovanu hranu naši geni prepoznaju kao strano telo i pokušava da ih se oslobodi. To dovodi do niza poremećaja u našem organizmu. Dokazano je da životinje dobijaju rak, smanjuje im se mozak, dok je najnovije istraživanje u Rusiji pokzalo da korišćenje GM hrane dovodi do steriliteta, do poremaćaja rada srca, pojavu dijabetesa… U 2005 u Rusiji je sprovedeno istraživanje na populaciji miševa koji su hranjeni GM sojom. U prve tri nedelje života tri puta je bila veća smrtnost mladunčadi.  GM kulture i upotreba pesticida utiče na smanjenje broja pčela, za koje je Nikola Tesla rekao da kad one nestanu čovečanstvu ostaju još četiri godine do kataklizme. Broj kolonija pčela je opao sa 5,5 miliona 1950. godine na 2,5 miliona u 2007 godini, upozorio je Ševarlić.
 
 
 
ODGOVOR NA PITANJE: Da li se prilikom uvoza mesa za tržište Srbije kontroliše prisustvo rekombinovanog veštačkog goveđeg hormona rasta u mesu:

Po pitanju kontrole rekombinovanog veštačkog goveđeg hormona rasta u mesu, zatim prisustva antibiotika u mesu i uopšte rezidua, u skladu sa zakonodavstvom Evropske Unije, Srbija je uvela nacionalni program nadzora i ispitivanja razidua u životinjama i proizvodima životinjskog porekla koji garantuje da hrana ne sadrži štetne materije iz životne sredine ili lekove koji se koriste u veterinarskom lečenju u koncentraciji većoj od dozvoljene i obavlja se u skladu sa važećim propisima Republike Srbije / Evropske Unije.”
 
Saznali smo da prilikom uvoza mesa za tržište Srbije kontrolu prisustva antibiotika u mesu vrši Institut za higijenu i tehnologiju mesa iz Beograda, i to je sertigikovana istitucija za ispitivanje rezidua sa internacionalnom akreditacijom.

Rešenje o utvrđivanju veterinarsko-sanitarnih uslova za uvoz mesa u Republiku Srbiju izdaje Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Svaku pošiljku prilikom uvoza/tranzita/izvoza moraju pratiti usaglašene međunarodne veterinarske potvrde (sertifikat) popunjene, potpisane i overene od strane nadležnog veterinarskog inspektora zemlje izvoznice. Kontrola pošiljaka pri uvozu/tranzitu obavlja se na graničnim prelazima Republike Srbije od strane graničnih veterinarskih inspektora. A ako je drugačije nego što su odgovorili odgovaraće oni koji su u proteklih pet  godina bili direktori Uprave za veterinu Republike Srbije, institucije koja daje dozvole za uvoz mesa u Srbiju, Miroslav Marinković i dr Zoran Mićović.

Podsećamo na upozorenje Nikole Aleksića o Kodeks alimentarijusu: “Kodeks alimentarijus je genocidni pravilnik o proizvodnji hrane koji dozvoljava upotrebu GMO i rekombinovanog veštačkog goveđeg hormona rasta koji decu uvodi u pubertet i pre pete godine života. U Srbiji je ilegalno, na mala vrata, primenjen Kodeks alimentarijus uvođenjem standarda HACCP, koji je postao obavezujući za sve proizvođače hrane u Srbiji od juna prošle godine. On je u direktnoj suprotnosti sa Ustavom Srbije, međunarodnim konvencijama i nekoliko važećih zakona. Po tom genocidnom pravilniku dozvoljena je upotreba GMO semena i najtoksičnijih hemijskih jedinjenja, aditiva i emulgatora opasnih po život “.

Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada ističe da je najstrašnije i najmonstruoznije od svega što je Srbiji Kodeks alimentarijus postavljen kao uslov da bi pristupila Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

– Ukoliko prihvati ovaj kodeks, Srbija neće imati nikakvih mogućnosti da na svojoj granici spreči uvoz otrova i đubreta koji će nam se ponuditi za hranu. Više nego alarmantno, rekao bih šokantno, zvuči podatak da u ovoj godini više od 35.000 bračnih parova ne mogu da se ostvare kao roditelji, a da je 40.000 novih slučajeva obolelih od kancera – naglašava Nikola Aleksić.
 
Ukoliko Srbija podlegne američkim pritiscima i ucenama rafovi domaćih prodavnica uskoro bi mogli da budu puni genetski modifikovane hrane. Vašington kategorično traži da Beograd dozvoli uvoz mutiranih proizvoda iz SAD i da promeni sadašnji zakon kojim je to zabranjeno, inače ništa neće biti od ulaska u Svetsku zdravstvenu organizaciju početkom naredne godine.

Nikola Aleksić, predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada, tvrdi da je nacrt novog zakona, kojim će proizvodnja GMO hrane biti dozvoljena, već gotov i da se samo čeka pravi trenutak da se on usvoji.
- Američki potpredsednik Džozef Bajden je još prilikom posete Beogradu 2009. poručio domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani GMO na šta je od domaćina dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen – tvrdi Aleksić.

Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, kaže da Srbija ne sme ni po cenu članstva u STO da podlegne pritiscima i da dozvoli proizvodnju i uvoz mutant hrane.
- Vlada SAD je u službi krupnog kapitala i ona pritiska naročito slabe istočnoevropske zemlje da dozvole uvoz GMO. Ukoliko to dozvolimo uništićemo poljoprivredu, ali i zdravlje građana i budućih generacija – upozorava Ševarlić.

Vojislav Stanković, iz Privredne komore Srbije, kaže da uvoz GMO proizvoda našoj zemlji nikako ne treba.
- Privredna komora Srbije je još 2005. godine napravila nacrt rezolucije u kome je od vlade Srbije tražila da se naš prostor zaštiti od upotrebe GMO proizvoda. Logično je da velike kompanije poput američkog Monsanta žele da prodaju svoju GMO tehnologiju, ali nama to nije potrebno – ističe Stanković i dodaje da polja zasejana GMO sojom, kukuruzom izgledaju kao površine na Mesecu.
- Zemljište se pospe herbicidima, i zemlja je potpuno očišćena. Žitna polja bez ijedne trunke korova deluju kao sa druge planete. Apelujem da ako se promeni zakon da na svim proizvodima krupnim slovima bude ispisano da je reč o GMO proizvodima. Ljudi imaju pravo izbora i moraju da znaju šta jedu – kaže Stanković.
 
Iako su poznate negativne posledice po zdravlje koje izazivaju genetski modifikovani organizmi, Srbija je već uvozila ovu hranu. Zabeležen je uvoz modifikovane sojine sačme u dva navrata. U zemlju je prvi put ušlo 20.000 tona, a nešto kasnije čak deset puta više, ali upućeni tvrde da se sojina sačma kontinuirano uvozi još od 2007. godine.

Nekadašnji ministar poljoprivrede Ivana Dulić-Marković je kazala da je takva sojina sačma znatno jeftinija od ostale sojine sačme, a da je uvoz u vreme kada je ona bila na čelu Ministarstva poljoprivrede bio u skladu sa zakonom o GMO, a odobrio ga je Savet za biološku sigurnost. (!?!)

Prema rečima Ševarlića, iako se iznose podaci da je proizvodnja GM kultura jeftinija, dosadašnja iskustva zemalja pokazuju da je sasvim drugačije. Posle deset godina uzgoja GM kultura, u Španiji su povećani troškovi semena za 10 odsto, u Nemačkoj za 17 , a u Argentini za 40 odsto. Poskupljenje hrane svuda u svetu pa i u Srbiji je evidentno, kaže Ševarlić, za šta, bez razloga sve svetske vlade pa i naša okrivljuju seljaka.

Nikola Aleksić povodom mogućeg uvoza GMO najavljuje proteste, jer je ishrana ovim proizvodima opasna. On se poziva na istraživanje sprovedeno na miševima.
- U trećoj generaciji svi miševi su bili sterilni. I Srbi će nestati sa lica zemlje ako prihvate tu hranu – upozorava Aleksić.
On tvrdi da je američka kompanija Monsanto već ušla u Srbiju i da prodaje genetski modifikovano seme pod lažnom deklaracijom.
- Još je Božidar Đelić obećao Amerikancima da ćemo izmeniti zakon o uvozu GMO proizvoda, a nacrt zakona o izmeni zakona već se nalazi u parlamentu – tvrdi Aleksić.

Ono što je sigurno jeste da STO ne poznaje zabranu uvoza i izvoza bilo kog proizvoda. Zakon može da propisuje složenu proceduru uvoza GMO, kojom se uvoz praktično onemogućava, ali nije dozvoljeno da u zakonu izričito piše da je uvoz zabranjen.

Teške posledice
 
Srbija ima više od četiri miliona hektara njiva, što odgovara veličini dve Slovenije, pa stručnjaci postavljaju pitanje zbog čega nam je potrebna veštačka hrana. Bolesti koje može da izazove upotreba GMO su sterilnost, smanjenje mozga, Alchajmerova bolest, bolesti unutrašnjih organa, alergološke i toksikološke reakcije, krvarenje u želucu, promene na crevima, problemi s jetrom, pankreasom.

Zlo posejao Monsanto

Velike multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom GMO semena, poput američkog magnata Monsanto (koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GMO semena), nameravaju da ostvare potpun monopol u svetskoj poljoprivredi, tvrdi profesor Ševarlić.
 
- Stvaranje monopola od strane proizvođača GMO materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani gen terminator koji uništava klicu za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo seme koje kupite može da proklija, dok je seme koje dobijete od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog gena. Na ovaj način, stalno ste zavisni od dobavljača. To znači da morate da imate novac da kupite svake godine novo seme – kaže dr Ševarlić.

-Povodom najnovijeg upozorenja profesora Poljoprivrednog fakulteta Miladina Ševarlića ali i više od deceniju prisutnih poluzvaničnih informacija u našoj javnosti da velike zapadne korporacije zahtevaju od Srbije da izmeni Zakon o genetski modifikovanim organizmima, čime bi se, smatra profesor Ševarlić, zanemarili rezultati dostupnih nezavisnih istraživanja o izrazito negativnim prehrambeno-bezbedonosnim posledicama korišćenja GMO u ishrani i mogućih posledica po zdravlje sadašnjih i budućih generacija u Srbiji, Asocijacija šefova kuvara Srbije apeluje na Vladu i sve odgovorne državne institucije i organe da se ne dozvoli izmena našeg Zakona o GMO i uvozu ovakve hrane, kaže se u saopštenju Asocijacije šefova kuvara Srbije.

Genetski modifikovana hrana i Kodeks alimentarijus predstavljaju genocid nad srpskim narodom, a upotreba GMO hrane decu u našoj zemlji uvodi u prerani pubertet, promene u organizmu i opasnost od dobijanja kancera u kasnijim godinama, upozoravaju ekolozi i stručnjaci za očuvanje prirodne sredine.

Da je Srbija prepuna GMO semena nije više nikakva tajna, jer od 36 uzoraka na 100 hektara na njivama u Vojvodini, na čak 33 utvrđeno je prisustvo GMO, što je potvrdio i direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Jan Boćanski.
 
 
 
 
Ko kontroliše hranu taj kontroliše svet, rekao je Kisindžer, da se podsetimo šta je o temi rekao poznati istraživač Aleks Džons 
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Upoznajte Monsantovog lažova

27.10.2012
Autor: John Robbins
Prevod: Sabo Tabi

 

Uhvaćen u višestrukoj laži: Henry I. Miller, propagandista multinacionalnih prehrambenih kompanija pokušava da uveri građane Kalifornije da ne treba da znaju šta se nalazi u hrani koju jedu.

6. novembra 2012, na dan održavanja američkih predsedničkih izbora, glasači i glasačice u Kaliforniji će odlučivati i o Predlogu 37, koji bi, ukoliko bude usvojen, učinio njihovu državu prvom u SAD koja će učiniti obaveznim etiketiranje prehrambenih proizvoda koji sadrže genetski modifikovane organizme (GMO). Ministarstvo za zdravstvenu zaštitu Kalifornije bilo bi odgovorno za etiketiranje svega od bebi hrane, instant kafe, muslija, do supa u konzervama i sojinog mleka. Mnoge velike korporacije, uključujući Monsanto, Dow Chemical, Pepsi i Coca-Colu, troše milione dolara na borbu protiv ove mere.

Možda nikada niste čuli za Henryja I. Millera, ali upravo sada on pokušava da odredi budućnost ishrane u ovoj zemlji. On, takođe, ima ogromnu finansijsku podršku. Gons. Miller je glavno lice i glas kampanje „No on Prop 37“ u Kaliforniji. Upravo u ovom trenutku, Monsanto i druge kompanije koje proizvode pesticide troše više od milion dolara dnevno da bi ubedile glasače i glasačice u Kaliforniji da nije u njihovom najboljem interesu da znaju da li je hrana koju jedu genetski modifikovana. A Henry I. Miller je njihov čovek. Ukoliko danas živite u Kaliforniji, teško ćete ga promašiti. Vidite ga na TV reklamama, čujete ga u radio spotovima, njegovo lice je na skupim lecima koji vam se stalno nezvani pojavljuju u sandučetu. U početku, reklame su predstavljale Millera kao doktora sa Stanforda. Ali on to nije. On je istraživač saradnik u konzervativnom tink tenku (Institut Hoover) koji ima kancelarije u Stanfordovom kampusu. Kada je ova obmanjivačka taktika razotkrivena, reklame su povučene i potom prerađene. Ali u njima se i dalje pojavljuje Miller koji pokušava da ubedi javnost da Predlog 37 „nema smisla“, i da je to „prevara etiketiranjem hrane smišljena od strane advokata koji se nadaju da će profitirati ukoliko on postane zakon.“ Zapravo, Predlog 37 savršeno ima smisla ukoliko želite da znate šta je u hrani koju jedete. Napisali su ga ljudi koji se zalažu za javno zdravstvo, i ne pruža nikakve ekonomske motive za podnošenje tužbi.

Henry Miller, Monsantov lažov

Ko je, onda, Henry I. Miller, i zašto bi trebalo da mu verujemo kada nam kaže da je genetski modifikovana hrana savršeno bezbedna za nas? Da li je važno to što je isti ovajHenry Miller vatreni zagovornik [upotrebe] DDT-a i drugih toksičnih pesticida? Da li je važno to što reklame „Ne za Predlog 37“ primarno finansiraju kompanije koje proizvode pesticide, iste one kompanije koje su nam rekle da su DDT i Agent Orange bezbedni? Teško mi je da se otmem utisku da je Henry Miller glavni korporativni promoter. On je jedan od osnivača front grupe koju podržava Philip Morris koja je pokušala da diskredituje postojanje veze između duvanskih proizvoda i raka. Nakon topljenja jezgra nuklearnih reaktora u Fukušimi, on je zastupao stav da bi izloženost radijaciji koja je oslobođena zahvaljujući ovoj katastrofi zapravo mogla da bude dobra za zdravlje. On smatra da bi farmaceutske kompanije, a ne FDA (Food and Drug Administration, tj. Uprava za hranu i lekove, federana agencija zadužena za bezbednost hrane i lekova, prim. prev.), trebalo da budu odgovorne za testiranje novih lekova. On je takođe i član odbora Instituta George C. Marshall koji je, finansiran od strane naftnih i gasnih kompanija, poznat po svom poricanju klimatskih promena.
 
 
 Dakle, on nam priča da bi trebalo da glasamo protiv Predloga 37 zato što, kaže on, zakon o etiketiranju sadrži određena izuzeća koji su uvedena „zbog posebnih interesa“. Kao da korporacije ispred kojih stoji nisu najveći od svih „posebnih interesa“. I uzgred, izuzeća u Predlogu 37 su u skladu sa onima koja se nalaze u zakonima o etiketiranju GMO u 61 zemlji širom sveta, uključujući i Evropsku Uniju, u kojoj je već obavezno etiketiranje hrane koja je genetski modifikovana. Izuzeća koja pominje autor odnose se na ono što pobornici kampanje “Ne za 37″ smatraju nedoslednošću Predloga 37. Naime, oni se pitaju zašto zahtev za etiketiranjem namirnica koje sadrže GMO nije sveobuhvatan i dosledan, već u određenim slučajevima pravi izuzetke, sugerišući pri tom da se to radi zbog određenih “posebnih interesa”, bilo da su u pitanju domaći proizvođači organske hrane, ili pak nelojalna strana konkurencija (npr. kineski proizvođači koji neće biti u obavezi da na isti način etiketiraju svoje proizvode). Pro-GMO propagandisti su postavili pitanje zašto se ne etiketira meso životinja koje jedu GM krukuruz ili soju, na primer. Svojim kritikama oni su faktički, paradoksalno, zahtevali oštriji predlog zakona iako su se prethodno bunili da je Predlog 37 suviše restriktivan. Međutim, razlog za ova izuzeća leži u činjenici da su se autori Predloga 37 ugledali na postojeću evropsku i svetsku praksu, smatrajući da Kalifornija ne treba “iz cuga” da preskoči Evropu, već da svoj 15-godišnji zaostatak treba da nadoknadi postepeno. Zbog toga Predlog 37 ostaje “na površini” i ne uzima u obzir moguće posledice koje su rezultat tovljenja životinja GM usevima; a kako za sada nema genetski modifikovanih krava, svinja i peradi, u ovom prvom koraku ne bi trebalo da bude ni etiketiranja proizvoda životinjskog porekla. Dok, sa druge strane, sojino mleko, kupovna pileća pita i tofu će verovatno sadržati GM soju ili kukuruz. Dalje, neki od izuzetih slučajeva se odnose na razliku između upakovane i pripremljene hrane (npr. zaleđena pica i pica iz picerije). Ali, kako ne postoji praksa etiketiranja hrane pripremljene u ugostiteljskim objektima, onda i za Predlog 37 važe isti kriterijumi i besmisleno je od njegovih autora zahtevati više. Na kraju, izuzeće piva, vina i žestokih pića u odnosu na sokove pravda se prostom činjenicom da su alkoholna pića regulisana drugim zakonom. Tako, na primer, Ocean Spray limunada mora da ima etiketu sa navedenim nutritivnim vrednostima svog sadržaja, dok Jack Daniels limunada ne mora, i Predlog 37 samo sledi postojeću zakonsku regulativu.

Miller i kampanja „Ne za 37“ kažu da će etiketiranje povećati porodične račune za hranu za više stotina dolara godišnje. Interesantno, studija koju citiraju da bi opravdali ovu tvrdnju je plaćena od strane same kampanje „Ne za 37“. To je rad firme za odnose sa javnošću iz Mejna, Northbridge Consulting, koja nema ekonomsku ekspertizu, ali je zato radila za Coca-Colu i Pepsi što je bilo u suprotnosti sa zakonima koji nalažu recikliranje flaša za gazirane sokove.

Da li će usvajanje Predloga 37 zaista povećati cene koje potrošači plaćaju za hranu? Henry Miller nepokolebljivo objavljuje da hoće. Ali sudeći po jedinoj potpuno nezavisnoj ekonomskoj analizi Predloga 37, koju su pripremili istraživači sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ejmoriju, „potrošači verovatno ne bi videli nikakvo povećanje cena zbog ponovnog etiketiranja“ koje nalaže zakon. Nekako stičem utisak da Henry Miller možda nije čovek koga želite da poslušate kada je u pitanju vaše zdravlje. Ali Monsanto i njegovi saveznici se staraju da lice ovog čoveka i njegova uverenja danas budu svuda po Kaliforniji. Jedan televizijski gledalac u San Francisku je izvestio da je video reklame na kojima se nalazi Miller ne manje od 12 puta u toku jednog dana. U drugoj „Ne za 37“ reklami pojavljuje se lekar, Ronald Kleinman, obučen naravno u obavezni beli mantil. Iako to reklame ne pominju, Dr Kleinmanovi etički principi izgleda ga ne sprečavaju da bude visoko plaćeni zastupnik interesa kompanija koje proizvode junk food. Dok je radio za Coca-Colu, zagovarao je „bezbednost … šećera, veštačkih boja i nenutritivnih zaslađivača u dečijoj ishrani.“

Nije im bilo dosta što su pogrešno predstavile Univerzitet Stanford (tri puta), kompanije koje proizvode pesticide i junk food i stoje iza kampanje Ne za 37 takođe su:

1. Obmanule glasače u državnom vodiču za glasanje pogrešno tvrdeći da najveća svetska organizacija prehrambenih profesionalaca, Akademija za ishranu i dijetetiku (Academy of Nutrition and Dietetics), smatra da je GMO hrana bezbedna.

2. Nelegalno udarile zvanični pečat US FDA na propagandni materijal svoje kampanje, i pripisale FDA izmišljeni citat, lažno implicirajući da jeFDA zauzela stav protiv Predloga 37.

Nažalost, ova poplava obmana izgleda da ostvaruje uticaj. Iako su ankete u početku pokazivale da više od 80% kalifornijske javnosti želi da genetski modifikovana hrana bude etiketirana, novije ankete pokazuju bukvalno mrtvu trku u pogledu Predloga 37, dok advertajzing bujica samo dobija na intenzitetu. Neke dnevne novine u Kaliforniji doprinose ovom nesrećnom trendu istupanjem protiv Predloga 37, sa editorijalima koji prenose čitave paragrafe direktno iz saopšenja za štampu kampanje „Ne za 37“. Da li možda to ima ikakve veze sa činjenicom da danas novinama primarni izvor prihoda od reklama obezbeđuju kompanije koje se bave preradom prehrambenih proizvoda? I da je lobi tih kompanija, Udruženje proizvođača prehrambenih namirnica, nazvala poništavanje Predloga 37 svojim isključivo najvišim prioritetom ove godine?
 
 
Čuveni autor koji piše o hrani, Michael Pollan, napisao je nedavno da je predlog 37 lakmusov test za utvrđivanje postojanja ili nepostojanja prehrambenog pokreta u ovoj zemlji. Aktivistkinja za javnu zdravstvenu zaštitu Stacy Malkan dodaje da to takođe može biti lakmusov test [kojim se može proveriti] da li je išta ostalo od demokratije u ovoj zemlji. To su dobre primedbe. Prehrambeni pokret ne postoji ukoliko Monsanto radi sa nama šta hoće. I nema demokratije bez obaveštenih građana. Pitanje koje se sada postavlja je da li ćemo dopustiti da posebni interesi diktiraju šta nam je dopušteno da znamo u vezi sa hranom koju nam prodaju. U ovom slučaju, neznanje nije blaženstvo. Ono predstavlja pokornost Monsantovoj i agendi drugih kompanija koje proizvode pesticide. Bez etiketiranja, mi jedemo u mraku, sa potencijalno katastrofalnim posledicama. Ono što ostaje da vidimo je da li će građani Kalifornije, 6. novembra, dopustiti Monsantu i njegovim saveznicima da kontrolišu ono što nam je dopušteno da znamo o hrani koju jedemo.

Food Fight: Debating Prop 37, California’s Landmark Initiative to Label GMO Food
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Uništenje tela

02.11.2012
Ljubodrag Simonović Duci
E-mail:comrade@orion.rs

 

Telo je osnovni način na koji čovek postoji u svetu i osnovni način na koji pripada svetu. Ono nije prirodna datost i kao takvo pojava sui generis, već je proizvod istorijskog razvoja društva. Svaka civilizacija stvara specifično telo i specifični odnos prema telu, i na taj način specifičnog čoveka. Još su u antici shvatili da je proizvođenje određenog tela istovremeno proizvođenje određenog tipa čoveka (gospodarske rase i roba). Klasna i rasna fiziognomika imaju prvorazredni značaj u građanskoj antropologiji i na njoj posebno insistiraju građanski helenisti koji idealizuju antiku. Istovremeno, čovek ne doživljava svoje telo neposredno, već posredstvom konkretnog totalitata epohe u kojoj živi i vladajućeg ideološkog “modela” tela, što znači kao konkretno ljudsko (društveno) biće.

Do odgovora na pitanje šta jeu savremenom svetu ljudsko telo može se doći samo u kontekstu vladajuće tendencije razvoja kapitalizma. Kapitalizam proizvodi čoveka koji je u funkcionalnom jedinstvu sa njim i koji omogućava njegov razvoj pre svega tako što proizvodi odgovarajuće telo. Vladajući odnos prema telu posredovan je „tehničkom civilizacijom“, što znači da je telo svedeno na svojevrsnu mašinu, a telesni pokret na mehaniku kretanja. Tehnička funkcionalnost i efikasnost postaju najvažnije odlike kapitalističkog tela. U suštini, vladajući instrumentalni i izrabljivački odnos prema prirodi osnov je odnosa prema ljudskom telu. Ono nije harmonični deo žive prirode koje, kao takvo, treba poštovati, već je svedeno na predmet obrade i na sredstvo za postizanje neljudskih ciljeva. U „potrošačkom društvu“ konzumerski aktivizam postao je dominirajući oblik telesnog aktivizma. Telo je postalo deo potrošačkog načina života i prilagođeno je zahtevima potrošačke civilizacije. Odnos prema telu ima instrumentalni karakter: ono prestaje biti integralni deo ljudskog bića i postaje sredstvo za reprodukovanje vladajućeg poretka. Radi se, zapravo, o potpunom komercijalizovanju tela kao “najvišem” obliku kapitalističkog degenerisanja čoveka. Privid je da je čovek „vlasnik“ svoga tela. Uistinu, on se odnosi prema svome telu onako kako se kapitalizam odnosi prema njemu kao čoveku: dehumanizujući čoveka kapitalizam je dehumanizovao odnos čoveka prema svome telu. U pitanju je na kapitalistički način stvoreni narcizamkoji ima instrumentalnu, destruktivnu i spektakularnu prirodu.

Kapitalističko totalizovanje sveta podrazumeva kapitalističko totalizovanje tela, što znači njegovo izobličenje i stvaranje hronično bolesnog čoveka. Dominira ritam kapitalističke reprodukcije koji uništava biološki ritam odvijanja života – bez čega nema zdravog čoveka. Čovek se ne rukovodi samo konzumerskim aktivizmom kao vrednosnim izazovom, već njegovo telo ne može da opstane bez sve većeg broja preparata i pomagala, kao i veštačkih životnih uslova. Opstanak čoveka sve je više posredovan veštačkim sredstvima koja od čoveka stvaraju invalida. Telo je izgubilo prirodne potrebe: ono ne može više da prerađuje prirodnu hranu, živi na medikamentima i posredstvom medikamenata. Čitav život čoveka je pod “tretmanima” koji, u krajnjem, treba da omoguće da opstane u funkcionalnom skladu sa vladajućim poretkom. Na osnovu odnosa prema telu može se videti da razvoj “potrošačkog standarda” podrazumeva uništavanje životnog standarda. Rad, način života, kretanje, ritam života, ishrane, spavanje, prostor koji je savremeni geto (gradovi), vazduh, voda, hrana, duvan, droga, piće, način života koji uništava prirodno biće čoveka, noćni život, ritam i način ishrane – gotovo svi oblici života postaju način degenerisanja čoveka. Holesterol, celulit, šećerna bolest, rak, srčana obolenja, neurastenija, depresivnost, SIDA itd. – nisu “bolesti savremenog sveta”, već kapitalistički oblik telesnog i mentalnog degenerisanja čoveka. Na delu je kapitalistička transformacija čoveka koja se izvodi tako što čovek biva lišen prirodne i ljudske životvornosti i pretvoren u plastično i tehničko “biće”. Istovremeno, sve veći broj bolesti kojima je čovek izložen nisu prirodno uslovljene i nemaju prirodni karakter, već su proizvod laboratorija i imaju genocidni i profitabilni karakter. Radi se o kapitalističkoj proizvodnji bolesti koje se “leče” tako, da se od čoveka stvara profitabilni pacijent, što znači hronični bolesnik. “Telesne potrebe” današnjeg čoveka određuje propagandna mašinerija i njegov društveni položaj. Čovek koji neprestano proždire sve veće količine sve nekvalitetnije hrane predstavlja najvažniji strateški cilj industrije hrane. Ona stvara sve bolesnijeg čoveka koga, po prirodi stvari, “preuzima” medicina i farmaceutska industrija. Konzumiranje sve veće količine hrane nije telesna potreba, već je kompenzacija za prikraćenu ljudskost. Isto je s pušenjem, drogiranjem, alkoholizmom, konzumerskim telesnim aktivizmom poput aerobica, body-buildinga i sl. Kapitalizam od posledica uništavanja prirode i čoveka stvara izvore profita i razvija sve pogubnije mehanizme destrukcije. Ljudsko telo postaje univerzalna destruktivna mašina i univerzalna kanta za otpad u kojoj treba da nestanu sve otrovniji proizvodi kapitalističke civilizacije. Istovremeno, egzistencijalna strepnja, ponižavanja koja čovek svakodnevno doživljava, usamljenost, beznađe… mentalno izobličavaju čoveka, što neposredno uslovljava degenerisanje tela.

Kao deo kapitalistički degenerisanog sveta telo čoveka postalo je sredstvo za uništavanje prirodnosti i ljudskosti i kao takvo neprijatelj prirode i čoveka. Kapitalizam je pretvorio čoveka u destruktivnu radnu snagu i, istovremeno, u potrošača koji nastoji da u što kraćem vremenu uništi što veću količinu robe. Priroda te robe, koja sve manje ima upotrebnu vrednost gledano s aspekta čoveka kao biološkog i humanog bića, i priroda odnosa prema robi koji se svodi na njeno uništenje, neminovno uslovljava degenerisanje čoveka kao biološkog i ljudskog bića. Konzumerski način života proizvodi denaturalizovano i dehumanizovano konzumersko telo i konzumerski mentalitet, što u krajnjem znači konzumerski pogled na svet i konzumersku (destruktivnu) maštu. Neprestana usresređenost na proždiranje hrane odvlači um od bitnih egzistencijalnih i esencijalnih pitanja i uništava vizionarsku svest. Maštanje o hrani (kao i maštanje o luksuznim kolima, bazenima, kućama, jahtama… – koje neprestano pothranjuje kapitalistički vrednosni horizont uobličen u sve agresivnijoj industriji zabave) zamenjuje maštanje o svetu slobodnih ljudi. Istovremeno, industrija zabave stvara takve oblike bekstva iz realnosti koji uništavaju u čoveku potrebu za umnom aktivnošću. Kapitalizam mentalno sakati ljude tako što im uništava potrebu za naukom, filozofijom, poezijom, muzikom, za oplemenjenim razgovorom… Postoji samo jedna sfera interesovanja: novac i sa njim povezana politička moć koja, u krajnjem, služi za obezbeđivanje poretka koji omogućava sticanje bogatstva pljačkom radnika i uništavanjem prirode.

Odnos prema sopstvenom telu je najneposredniji odnos čoveka prema samome sebi. Otuda je osnovni oblik otuđenja čoveka od sebe otuđenje od svoga tela. Većina građana Zapada doživljava svakodnevnu frustraciju zbog toga što njihov telesni izgled ne odgovara vladajućem (potrošačko-reklamnom) modelu tela koji je osnov društvenog vrednovanja. Čovek doživljava sopstveno telo kao kaznu, kao nešto tuđe i pokušava da ga preobrazi iscrpljujućim telesnim vežbama, “tretmanima”, plastičnim operacijama… “Moda” postaje podređivanje tela dominirajućem “estetskom” modelu i na taj način podređivanje čoveka vladajućem poretku. Sve dobija izvitoperenu dimenziju. Biti sveden na dehumanizovanog i denaturalizovanog idiota postaje najviši vrednosni izazov ukoliko donosi „slavu“ i novac.

Manekenstvo je jedan od spektakularnih oblika kapitalističkog degenerisanja čoveka. Terorom nad telom i ličnošću devojke bivaju preobražene u reklamne lutke i samo-destruktivne zombije. „Popeti se na pistu“, po cenu uništenja ljudske samosvojnosti i zdravlja, najviši je izazov za mlade koji su hipnotisani kapitalističkom propagandnom mašinerijom i obezvređeni kapitalističkim vrednosnim sistemom. Poniženost se maskira „spontanošću“, kao kod prostitutki: kikotanje postaje način prikrivanja istine da se radi o tome da je devojka svedena na „meso“ i kao takva na objekat seksualnog iskorišćavanja. Ako se odnos prema manekenkama poredi sa odnosom prema stoci koja se pojavljuje na poljoprivrednim sajmovima, razlika je u tome što odnos prema stoci ima biološku granicu koja se ne sme preći, što nije slučaj kada se radi o manekenkama koje primoravaju da se izgladnjuju do smrti. Istovremeno, odnos prema stoci nema onaj ponižavajući karakter koji ima odnos prema „devojkama sa piste“. Stoku ne primoravaju da unakazi svoje telo i lice da bi stekla izgled koji odgovara „modnom profilu“ koji stvaraju kapitalistički klanovi iz senke i savremeni goniči robova koji se pojavljuju u obliku „magova“ modnih pisti.

Telesno bivanje u svetu nije stvar slobodnog izbora. Čovek je kao telesno biće osuđen da živi u postojećem svetu. Um može, putem mašte i iluzija, da „pobegne“ iz postojećeg sveta. Telo je prikovano za postojeći svet i predstavlja njegov deo. Čovek robuje kapitalizmu tako što robuje svome telu. Osloboditi se ropstva znači osloboditi se tela. To je suština samoubistva. Samoubica ubija telo da bi se oslobodio robovanja neljudskom svetu. Kapitalizam je u njemu ubio volju za životom pretvarajući je u volju za nestankom iz postojećeg sveta. Ubistvo tela je završni oblik u kome se kapitalizam obračunava s čovekom. Samoubistvo nije akt slobodne volje, već oblik u kome neljudski svet zadaje fatalni udarac čoveku. Čoveka koji je skočio sa litice zapravo je vladajući poredak bacio u ambis. Birati između života i smrti nije stvar slobodne volje. Sloboda podrazumeva izbor između mogućih oblika života, a ne između života i smrti. Odluka za smrt je odluka čoveka koji je izgubio ne samo slobodu, već i potrebu da bude slobodan.

Postajući totalitarni poredak destrukcije kapitalizam je usisao u svoju egzistencijalnu orbitu, i na taj način degenerisao i uništio, sve ono što pruža mogućnost čoveku da bude čovek. Kapitalizam je oteo čoveku ljubav, poštovanje, porodicu, prijatelje, zdravu životnu sredinu, izvesnu egzistenciju, sreću, budućnost… Čoveku je ostalo telo, a i ono je osakaćeno na kapitalistički način. Telo je postalo čoveku jedino pribežište, jedina „drugost“ kojoj može da se u svakom trenutku „obrati“ i jedino što „poseduje“. Na kapitalistički način uslovljeni narcizam postao je patološka opsednutost telom u kontekstu njegovog instrumentalizovanja radi postizanja društvene afirmacije i obezbeđivanja egzistencije. Čovek je kao društveno biće sveden na telesno biće.Budući da je čovek usamljen i da su odnosi između ljudi degenerisani na kapitalistički način, „normalno je“ da odnos prema sopstvenom telu ima instrumentalni, destruktivni i spektakularni karakter.

Nekada su se mladi, da bi skrenuli pažnju na sebe, maskirali dugom kosom i „otkačenim“ oblačenjem. Danas sakate svoje telo da bi stekli izgled koji je „u trendu“. Sve veći broj mladih podvrgava se sve bolnijim „tretmanima“ da bi prilagodili svoj izgled vladajućem vrednosnom modelu. Telesni bol postaje najvažniji način na koji mladi doživljavaju svoje postojanje. Milioni beznadežnih svake godine ugradi u uši, jezik, obrve, nos, pupak, bradavice, vaginu, penis – igle, minđuše, kopče, lance… Milioni obezvređenih svake godine unakazi svoje telo tetovažama i plastičnim operacijama… To je cena koju mladi plaćaju da bi se „prilagodili“ i stekli „vrednost“ u na kapitalistički način degenerisanom svetu. Telesna unakaženost je pojavni oblik ljudske unakaženosti. Čovek koji je izgubljen u destruktivnom kapitalističkom ništavilu nema ljudsku samosvojnost. Unakazati sebe kao čoveka je način na koji mladi nastoje da se podaju vladajućem duhu destrukcije i na taj način dožive da pripadaju postojećem svetu. Oni nastoje da budu „neko“ tako što se pretvaraju u ništa – u kapitalističke ništarije. Potpuno podavanje poretku samoništenjem je konformistički odgovor beznadežnog čoveka nastojanju vladajućeg poretka da ga potpuno potčini njegovim obezvređivanjem kao ljudskog bića. Čovek nastoji da osakati sebe kao čoveka u toj meri, da u potpunosti otupi na bol koji izaziva život lišen ljudskosti. On nastoji da se prilagodi neljudskom svetu potpunim uništenjem ljudskosti u sebi, a to pre svega znači uništenjem slobodarskog dostojanstva koje je osnov nemirenja s postojećim svetom i izvorište humanističke vizionarske svesti. „Biti cool“ znači doći u takvo mentalno stanje u kome ništa neljudsko ne može više da probudi ljudsko u čoveku.

Kapitalizam je podmestio čoveku telo kao što loš gospodar podmešta gladnom psetu oglodanu kost. Što čovek ima manje mogućnosti da realizuje svoju ljudskost, više je opsednut telom. To je najvažniji razlog što se ljudi tako ostrašćeno bore za „slobodu u seksu“, kao i za upražnjavanje svega onoga što im (prividno) umanjuje bol (proždiranje hrane, droga, alkohol…) koji im nanosi kapitalizam lišavajući ih ljudskog. Priroda konkretnih seksualnih odnosa ne može se odvojiti od prirode konkretnog društva. Seks je međuljudski odnos koji je posredovan prirodom čoveka kao konkretnog društvenog bića i time sa vladajućim odnosima i vrednostima. Čovek je moguć kao seksualno biće jedino kao društveno biće. Kapitalizam kao specifični istorijski poredak proizvodi specifičnu društvenost i na taj način specifičnu seksualnost. S jedne strane, dominira masturbacija koja je tipičan primer autistično-narcisoidnog kompenzacionog ponašanja. S druge strane, dominira „totalni seks“, što znači svođenje (svoga i tuđeg) tela na objekat seksualnog iživljavanja. Istovremeno, javna promocija tela, seksualnih organa i seksualni odnosi dobili su spektakularnu samo-reklamersku dimenziju. Potreba za javnim seksualnim egzibicionizmom posledica je lišavanja čoveka mogućnosti da se na humani način realizuje kao društveno biće. Ono što se nekada zvalo „ljubav“ više ne postoji. Erotika je lišena prirodnosti i ljudskosti. „Seksualni odnosi“ svedeni su na mehanički odnos između dva denaturalizovana i dehumanizovana tela. “Seksualno uzbuđenje” postiže se sve izopačenijim oblicima ponižavanja čoveka koji imaju nasilnički karakter. Gotovo 80% Amerikanaca ne može da doživi orgazam ukoliko u toku seksualnog odnosa ne upražnjava nasilje i ne zamišlja scene nasilja. Maštanje o seksu svodi se na maštanje o sadističkom iživljavanju na „partneru“ čije telo je svedeno na predmet seksualnog egzibicionizma.

„Grupni seks“ jedan je od najodvratnijih i najprimamljivijih oblika „slobode“ koje kapitalizam nudi svojim robovima. Gomila smrdljivih guzica i vagina, falusa i sisa, pijanih i drogiranih glavudža, zamazanih spermom i balama – to je autentična slika savremene kapitalističke apokalipse. Da „sloboda“ koju kapitalizam nudi svojim robovima nema granica pokazuje i to, što je sodomija dobila status „normalnog“ oblika „seksualnog opštenja“. Sve veći broj „uzornih građana“ na Zapadu ima „seksualne odnose“ sa psima. Silovanje „kućnih ljubimaca“ i njihovo primoravanje na razne oblike seksualnih perverzija postala je masovna pojava. Organizacijama koje se bave „zaštitom životinja“ ne pada na pamet da se suprodstave ovom ogavnom obliku mučenja životinja, jer to spada u nedodirljivu sferu „seksualnih sloboda“ koje „demokratija“ garantuje svojim građanima. Istovremeno, „seksi lutke“ postale su „hit“ na tržištu seksa. To je vrhunac kapitalističkog humanizma: plastični leševi postali su zamena za ljudska bića. „Demokratija“ je, konačno, stvorila svojim robovima idealnog „seksualnog partnera“ kome i bukvalno mogu da rade sve šta im padne na (sve bolesniju) pamet, a da za to ne snose nikakvu odgovornost.


Ljubodrag Simonović - Kuda ide ovaj svet? 
 
 

 

Preuzmite tekst
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA