MISLI SVOJOM GLAVOM

London 2012: OKULTNO POROBLJAVANJE ČOVEČANSTVA

31.07.2012
Srpska analitika

 

 Ako ste se tokom praćenja svečanosti otvaranja Olimpijskih igara u Londonu pitali kakve veze sve to ima sa sportom, niste bili jedini. Ako niste shvatili šta se upravo dešava, verujte, s vama je sve u redu. Internet je preplavljen pitanjima začuđenih gledalaca koji nisu mogli shvatiti šta bolnički kreveti, mnoštvo utvara i čudnih stvorenja rade na svečanosti jedne sportske manifestacije.

Pitanja su sasvim na mestu, ali njihovo objašnjenje nisu mogli dati sportski komentatori, nego samo dobri poznavaoci Biblije i simbolike tajnih društava, masonskih loža i iluminata, koji su se potrudili da se predstave auditorijumu od nekoliko milijardi ljudi upravo iz svog sedišta, Londona. Ti ljudi, kao što smo mogli i videti, vole da koriste okultne simbole i rituale koji, prema tumačenju poznavalaca krvne loze elita kroz istoriju, kroz svojevrsni megaspektakl treba da “da hipnotizuju neinicirane”, široke mase gledalaca koji ostaju očarani i zaslepljeni grandioznošću i vatrometom, zadivljeni manifestacijama moći i bogatstvom Velike Britanije, ne primećujući pri tom, one prave, skrivene motive organizatora.

 

 Međutim, da će ove Igre biti više od sporta moglo se zaključiti i pre početka svečanosti otvaranja. Reč je o poznatim reflektorima stadiona u obliku piramida s označenim vrhom na kojem se u masonskoj simbolici nalazi svevideće oko i jednooke čudovišne maskote, te reč Zion, koja je u obliku puzzle izabrana za logo ovogodišnjih Igara. Neka od objašnjenja svega što se događalo te večeri na stadionu u Londonu naizgled deluju paranoično i fantastično, ali, poređenja i asocijacije koje se nameću nakon svečanosti otvaranja Igara nikoga nisu ostavile ravnodušnim, posebno u kontekstu aktuelne finansijske krize i činjenice da se svet ponovo nalazi na ivici novog svetskog rata.

Članovi porodice iz lanca krvne linije, mogli smo videti, istakli su svoje simbole od samog početka Igara. Baklja, ili plamen prosvetljenja, drevni je simbol iluminata, koji označava tajno znanje koje je skriveno od ljudskog roda i poznato samo članovima mističnih znanja. Reč Zion u službenom logu Igara, prema teoretičarima zavere, označava politički program za stvaranje Novog Jerusalima, ili Novog svetskog poretka i jedne svetske vlade.

 U tom kontekstu, olimpijski krugovi, njih pet, označavaju pet kontinenata ujedinjenih pod globalnom nadnacionalnom vladom. Prema istoj teoriji, pripadnici danas vladajuće krvne linije potiču iz Sumera, Vavilona, Hanaana i Egipta. Oni za sebe veruju da su sledbenici mističnih kultova, autentični naslednici drevne svešteničke kaste i samih faraona. Od njih su, prema pomenutoj teoriji, nastali i evropska kraljevska krvna linija i venecijanski bankarski oligarsi i, konačno – današnji vlasnici najvećih banaka i korporacija.

Dakle, šta je zapravo nekoliko milijardi gledalaca širom sveta gledalo te večeri, 27. jula, a o čemu mainstream mediji neće napisati ni red? Službeni početak svečanosti otvaranja Igara označen je zvonjavom zvona teškog 27 tona, koje je napravljeno specijalno za ovu priliku, i plaćeno čitavih 27 miliona funti. Naravno da broj 27 nije nimalo slučajno ili nasumično izabran. jer isti ima veliki značaj u religiji, magiji, kao i kod poznavalaca okultnog.

Radi se, praktično, o najvećem zvonu na svetu, kojim su, prema portalu riseearth.com, elite krvne linije (bloodlines) službeno, ali sa dosta simbolike, označile početak njihovog Novog svetskog poretka. Usledila je, zatim, scena kojom je dominiralo drvo na vrhu brega u obliku piramide ili zigurata uz izvođenje kompozicije ‘Nimrod’ iz ‘Enigma varijacija’ Edvarda Elgara.

 

 

 Piramida ili Zigurat zapravo asocira na drevni biblijski Vavilon, rodno mesto lažnih religija, crne magije i paganstva, majke svih gadosti na zemlji, kako se navodi u Otkrovenju. Kralj Nimrod bio je prvi svetski diktator i kao graditelj vavilonske kule smatra se prvim i najboljim majstorom masonskog bratstva. Originalni ‘Svetski poredak’ vuče korene upravo iz Vavilona, gde je Nimrod digao pobunu protiv Boga (Jahve) pokušavajući da zavlada svetom i svim narodima. Prema Bibliji, Gospod je pobrkao jezike i izazvao selidbe naroda koji su naselili nova područja. Vavilonsko carstvo je rascepkano, tako da je prvi istorijski pokušaj stvaranja Novog svetskog poretka na zemlji propao.

Ples oko motke u prvim minutima svečanosti, kako tumači portal riseearth.com, je tradicionalni narodni ples u zemljama zapadne Evrope, ali kao i mnoge druge nasleđene zapadne tradicije, radi se o drevnom paganskom obredu kojim se priziva plodnost. Ovaj obred uključuje motku koja predstavlja muški princip, falus, dok uzde predstavljaju ženski princip a venac na vrhu boginju devicu. Neki istraživači veruju da ples oko motke vuče korene iz drevnog Vavilona.

U sledećem prizoru ispod drveta se okupljaju ljudi u tradicionalnim engleskim odelima i šeširima uz pratnju dečjeg hora koji peva pesmu Jerusalim i stihove: “Je li Jerusalim podignut ovde, između tamnih sotonskih mlinova“. Zbor nastavlja da peva kada Kenet Brana obučen u Isambard Kingdomu Brunela, slavnog britanskog inženjera počinje da čita stihove iz Šekspirove ‘Oluje’. Ali kakve stihove? Šekspirolog, Džejms Šapiro, profesor na Univerzitetu Kembridž, rekao je za riseaearth.com kako mu je čudan izbor stihova koje u ‘Oluji’ izgovara jedan od glavnih likova Caliban za nešto što bi trebala biti neka vrsta olimpijske himne.

‘Zašto izbor stihova o pola čoveku – pola zveri’, pita se Šapiro. Kako se pokazalo – delovi Šekspirove ‘Oluje’, bili su samo najava da je tema Olimpijskih igara 2012. – Magija. Šekspirolozi veruju da je ‘Oluja’ napisana 1610./11 . godine i smatraju tu knjigu poslednjim delom koje je Šekspir lično napisao, iako ističu brojne sličnosti između tog dela i knjige ‘Nova Atlantida’, čuvenog britanskog okultista Fransisa Bejkona, koji je između ostalog, govorio da je nauka u višoj fazi zapravo magija, te je još u 17. veku u svojim delima predviđao pojavu televizora i aviona (!).

I ‘Oluja’ i ‘Nova Atlantida’ sadrže delove sa putnicima koji stižu na ostrvo kojim vlada čarobnjak (Prospero u ‘Oluji’, i ‘Solomon’ u Novoj Atlantidi), koji ima moći vladanja nad celom prirodom. Međutim, dubljom analizom, otkriveno je još više sličnosti između ova dva dela koje upućuju na zaključak da je autor ‘Oluje’ zapravo Bejkon. Po tome kako opisuju društva kojim vlada elita uz pomoć tajnog znanja, i ‘Oluja’ i ‘Nova Atlantida’ odličan su uvid u okultnu filozofiju rozenkrojcera, masona i iluminata. Bejkonova navodna veza s rozenkrojcerima i slobodnim zidarima tema je brojnih stručnih knjiga, pa neki ne isključuju to da je upravo on autor svih Šekspirovih dela.

U nastavku olimpijskog okultnog rituala, ljudi su pozvani da učestvuju u činu Work No. 1197., performansu umetnika Martina Krida s pozivom da tri minuta zvone sva zvona u zemlji, od zvona na vratima, na biciklima, u crkvama i školama. Zvonjava zvona u okultnim obredima ima značajnu ulogu, jer se veruje da se tada oslobađaju vibracije sa moćnim efektima. U ritualima obično označava početak ili kraj nekog magijskog čina. Sam broj 1197. za numerologa će takođe imati skriveno značenje, već i zbog toga što sadrži i 11.9., datum napada na zgrade STC u Njujorku.

Još jedan simbol sa svečanosti zaslužuje pažnju. Reč je o drvetu na vrhu (vavilonske) kule, zigurata ili piramide, koji zbog svega što je pomenuto ranije, ne predstavlja samo britanski zeleni krajolik, nego Drvo znanja iz starozavetne priče o Adamu i Evi. Naime, poznato je da se elitistička okultna religija temelji na tzv. tajnama sotone, na spoznaji Dobra i Zla, putem koje je čovek navodno trebalo da postane jednak samom Bogu.

Svečanost otvaranja Igara velikim delom zasniva se na priči o razvoju moderne istorije, priči o tome kako se Britanija, ‘zelena i ugodna zemlja’, transformisala kroz industrijsku revoluciju i ‘mračne sotonske mlinove’, iz poezije Vilijama Blejka. Poruka je sledeća: Sve od emancipacije žena, ratova dvadesetog veka, razvoja nacionalnog zdravstvenog sistema do modernog digitalnog doba – sve se događalo pod nadzorom svevidećeg oka krvne linije iluminata, odnosno – oni su kontrolna sila koja stoji iza razvoja naše istorije.

Najmračnija scena svečanosti upravo je scena o zdravstvenom sistemu, koji je kod većine gledalaca izazvao nelagodu i jezu. Pitanje je šta je predstavljala divovska glava odojčeta bez tela smeštenog ispod divovske utvare pod kapuljačom.

 

 Prema nekim tumačenjima, ovaj čin otvaranja podseća na obred “sahrane brige” u Bohemian Groveu u Kaliforniji, kojim učesnici simbolički u sebi ubijaju brigu za bližnjeg, kako bi mogli bez griže savesti sprovoditi planove gospodara iz senke. U tom obredu lutka u obliku deteta žrtvuje se Moloku u obliku džinovske sove.

U londonskoj svečanosti, ostalu decu u divovskim krevetima proganjaju manji tamni entiteti, što je ujedno jedan od najjezivijih delova ‘svečanosti’, posebno ako predstavlja najavu nečega što bi se prema planu iluminata trebalo dogoditi, poput poznatog “uputstva” sa spomenika Guidestones u američkoj saveznoj državi Džordžija. Na tim kamenim blokovima, na osam jezika (engleskom, španskom, svahiliju, hinduskom, jevrejskom, arapskom, kineskom i ruskom) uklesan je dijabolički plan o realizaciji “zlatne milijarde”, ili lepše rečeno – o potrebi “održavanja broja stanovnika Zemlje na pola milijarde u skladu sa prirodom”.

Ceremonija otvaranja

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Londonske olimpijske igre. Igre smrti

31.07.2012
Piše: Ljubodrag Simonović Duci

 

 Olimpijske igre.

Najznačajnija svetkovina kapitalističkog sveta.

„Plava loža“ je puna.

Dželati čovečanstva su na okupu.

Tu je i kraljica.

Britanska kraljevska kuća…

Najkrvavija zločinačka organizacija za koju istorija zna.

London slavi!

Bojni brodovi, avioni, rakete, policajci, komandosi…

Pravi olimpijski ambijent.

Fanfare, olimpijska koračnica…

Roboti marširaju.

Ave cæsar! Morituri te salutant!

Kraljica maše.

Kraljica se smeje.

Kraljica zeva.

„Golubi mira“ nestaju u tami otrovanog neba.

To su Olimpijske igre, budalo!

Smej se!

Svi moraju biti srećni!

„Sport je najjeftinija duhovna hrana za radne mase -

koja ih drži pod kontrolom.“

Stari, dobri Kuberten.

Znao je kako treba vladati.

Olimpijske igre.

Bile su „festival mladosti“.

Sada su festival smrti.

Kraljica je zadremala.

Neka je.

Neka utone u večni san.

Kao i Bler, Buš, Klinton, Sarkozi, Obama…

Kao i svi kapitalistički zlikovci.

Spavajte! – olimpijski anđeli.

Spavajte! – olimpijski gadovi.

I nikada se nemojte probuditi.

*****

Reflektori blješte.
Ništa se ne vidi.
Šta ako se ništa ne vidi?
To su Olimpijske igre, budalo!
Smej se!
Svi moramo biti srećni!

Od razvojne snage kapitalizma do sprečavanja njegove propasti.
sakrivaju likove umiruće dece.
„Festival mladosti i lepote“.
To je svet koji simbolizuju savremene olimpijske igre.
To je ambijent u kome se slavi „olimpijski pacifizam“.
Simbolični značaj Londonskih olimpijskih igara.
Sport je proizvod kapitalizma i deli njegovu sudbinu.
Od sredstva za dokazivanje Olimpijske igre
Olimpijske igre su kulise kapitalizma koje treba da pokažu da je kapitalizam u stanju da „ide dalje“.
Sportisti su otelotvorenje vladajućih odnosa i vrednosti.
Oni su kapitalistički „heroji“ kapitalizma. Sport je ogledalo u kome se može videti pravo lice kapitalizma.
Londonske Olimpijske igre u svetlu istorije kapitalizma.
One su najbolji pokazatelj šta je kapitalizam postao.
Savremena simbolika olimpijskih igara. Njihova priroda uslovljena je prirodom sveta u kome nastaju i čije vrednosti simbolizuje i glorifikuje.
Zapad se ne bori protiv terorizma, već nastoji da sačuva monopol na teror – koji ima globalni, destruktivni i spektakularni karakter.
Specifičnost Londonskih olimpijskih igara.
Spektakularna dimna zavesa…
Spektakularno glorifikovanje odnosa i vrednosti koji su doveli svet na korak od potpunog uništenja.
Savremene gladijatorske predstave koje se zasnivaju na principu: što manje hleba – sve više sve krvavijih igara, koje imaju globalni karakter i odgovaraju prirodi kapitalizma kao totalitarnog poretka destrukcije.
Olimpizam je ideologija kapitalističkog mondijalizma u čistom smislu, a MOK prva mondijalistička organizacija.
Obnavljanje životne snage kapitalizma, vere u njegovu postojanost. To je, po Kubertenu, najvažniji razlog što se olimpijske igre, uprkos svemu, cenu moraju održavati.
Njihovo održavanje simbolizuje neuništivost kapitalizma, njegovu sposobnost da se večno podmlađuje. Po Kubertenu, olimpijske igre su „festival mladosti“… To je služba božanstvima koja vladaju savremenim svetom i zato imaju „sveti“ karakter. Tome odgovara olimpijsko računanje vremena.

Olimpizam je prva mondijalistička religija. (Brendidž: „dinamička religija“)
Međunarodni olimpijski komitet je prva autonomna kapitalistička globalna nad-nacionalna institucija.
OI kao integracija sveta pod zastavom vladajućih vrednosti kapitalizma: borba svih protiv svih i citius, altius, fortius. (Vidi i Orvela.)
Stadion je kultno mesto savremenog sveta na kome se uništava vera ljudi da je humani svet moguć.
Sport je nastao sa nastankom slobodnog vremena radnika.
On je glavno sredstvo za držanje radnika u pokornosti i za njihovu integraciju u kapitalistički poredak. (Vidi Kubertena: „Sport je najjeftinija…“)
Uništava se istorijsko i stvara mitološko vreme koje ima mehaničku (progresističku) dimenziju.

Olimpizam i fašizam.
Kubertenovo pismo Hitleru.
Svi pripadnici fašističkih partija i pokreta….

Izvorni Kubertenov i savremeni olimpizam.
Totalno komercijalizovanje olimpijskih igara. Cirkus po Kubertenovom izvornom olimpizmu.
Žene – vučna snaga.
Crnci – vučna snaga. Rasizam. Umesto aristokratije, sirotinja nosilac religio atletae.
Umesto dokazivanje rasne superiornosti belaca, obratno…

Doping kontrole ukazuju na tendenciju fašizacije kapitalističkih društava.
Kapitalizam ne može da se obračuna sa posledicama koje stvara putem demokratskih metoda, već stvaranjem policijske države.
Vrhunske sportiste, glavne reklamne agente kapitalizma, tretiraju gore nego kriminalce i ubice. Ukidaju im osnovna ljudska i građanska prava, drže ih pod stalnom prismotrom i mogu da ih nateraju na krajnje ponižavajuće postupke, da uriniraju goli pred olimpijskom policijom i da im se uzima krv u bilo koje vreme i na bilo kom mestu.

Ekocidne igre.
Njihova konkretna istorijska priroda u kontekstu postajanja kapitalizma totalitarnim poretkom destrukcije.
Rekordi su dotle došli da je njihovo dalje postizanje moguće samo uništavanjem ljudi.
Na udaru su posebno deca i devojke.
Rekord po svaku cenu izraz je logike profit po svaku cenu.
Citius, altius, fortius – kao ekocidni princip par edžcelence.
Olimpijske igre postale su spektakularna glorifikacija ekocidnog principa.

Fukušima, Meksički zaliv… sve je to deo iste priče.
Ono što određuje specifičnost Londonskih OI kao konkretne istorijske pojave je to što je kapitalizam postao totalitarni poredak destrukcije koji je doveo čovečanstvo na ivicu provalije.
Spektakularno veličanje procesa koji vodi uništenju čoveka i života na planeti.
Ništenje ljudskog.

Koje vrednosti stvaraju sportisti?
Postižu rekorde (kapitalistički progres) i stvaraju lepe prizore (igračka tehnika)…
Dobijaju ogroman novac.
U suštini, „vrednost“ koju oni stvaraju je to što zabavljaju mase i na taj način omogućavaju da one budu pod kontrolom. Znači, oni uništavaju kritičko-menjalačku svest i proizvode depolitizovane ljude i na taj način obezbeđuju opstanak vladajućeg poretka.
U krajnjem, oni proizvode vladajući poredak.
Sportisti proizvode kapitalizam.
Eliminacija protivnika pobedom postizanjem većeg rezultata (rekorda): to je suština kapitalizma.
Držati mase u pokornosti i obezbediti opstanak vladajućeg poretka – to je njihov posao.
Treba imati u vidu Kubertenove reči: „Sport je najjeftinija duhovna hrana za radne mase koja ih drži pod kontrolom“.
Moj doživljaj u Brazilu.
Politički i ekonomski značaj sporta je to što dovodi do toga da Olimpijske igre, uprkos svemu, mora da se održe.
Šampioni su heroji kapitalizma.

Stadion.
Totalizovani kapitalistički svet.
Čovek je u potpunosti integrisan u kapitalistički prostor i vreme.
Kapitalistički svet u spektakularnom mitološkom obliku.
Ukidanje istorijskog i nametanje spektakularnog mitološkog vremena.
Umesto istorijskog vremena života, uspostavljeno je kapitalističko vreme smrti.
Pravo ubiti, ništiti telo, um, decu…. – sve se to prinosi na žrtvu kapitalističkom duhu i to u spektakularnom obliku.

Isti oni koji uništavaju prirodu, krvavo se obračunavaju s radnicima i studentima, kao i sa borcima za socijalnu pravdu, stvaraju ratove i čine monstruozne zločine, donose fašizoidne zakone, uspostavljaju totalitarnu kontrolu nad građanima… – organizuju olimpijske igre i druga velika internacionalna takmičenja i drže u svojim rukama sve svetske „međunarodne“ svetske asocijacije. To su prave „masonske lože“. Najbolji primer je Međunarodni olimpijski komitet. On je od svog nastanka stecište najreakcionarnijih političkih snaga sveta. Oni u desnoj ruci drže isukani krvavi mač, a u drugoj sport – sa oreolom maslinove grančice. Tipičan primer bile su nacističke Berlinske olimpijske igre.

U uslovima kada je čovečanstvo došlo na rub opstanka. Bujanje fašizma, biološko propadanje naroda u razvijenim kapitalističkim zemljama, uništavanje uma i kulturnog nasleđa, uništavanje emancipatorskog nasleđa i emancipatorskih potencijala građanskog društva, uništavanje prirode… Buš potpisuje zakon o mučenju; Obama potpisuje zakon po kome američka vojska i tajne službe imaju pravo da hapse, muče i ubijaju ljude bez bilo kakvog sudskog procesa i prava na advokata… Samo u Londonu postavljeno je preko 5 miliona kamera za nadgledanje građana.

Sport je postao najvažniji način na koji se briše istorijska, kulturna i slobodarska svest ljudi. Olimpijske igre su spektakularna služba božanstvima koja uništavaju svet.

Kuberten. Olimpijske igre kao „festival proleća i mladosti“ – kao obnavljanje vere u životne snage kapitalizma. Kao „novi početak“. —- Olimpijske igre u Londonu održavaju se u vremenu kada je kapitalizam na samrti. „Olimpijska zvona“ postala su zvona smrti. One treba da budu „sveti Gral“ koji će kapitalizmu da podari novu mladost.

Vidi knjige o Londonskim olimpijskim igrama. Kuberten prvi put čuo reči „Važno je učestvovati!“ u katedrali svetog Pavla 19. Jula 2008. Večera kod lorda Disboroua pet dana kasnije.

Talbot: „Važno je učestovati, a ne pobediti!“ Hrišćanski moralizam, amaterizam, moralna superiornost bele rase koja joj daje pravo da pokori čitav svet; obogotvorenje izvornih principa kapitalizma; iz toga sportisti kao apostoli kapitalizma, kao predstavnici najviših vrednosti kapitalizma koje postaju najviše vrednosti do kojih čovečanstvo došlo – i do kojih može da dođe….  Hrišćanizovani duh paganske helade.

London je hram kapitalizma. Održavanje Igara „u slavu mira“ u gradu pod vojnom opsadom u gradu koji je stotinama godina bio glavna kapitalistička i kolonijalna metropola i kao takav najvažniji finansijski centar svetskog kapitalizma i kao takav najsimboličnije mesto kapitalizma. „Odbrana“ Londonskih olimpijskih igara je odbrana kapitalizma od sveta koji je stvorio kapitalizam. Zapravo, radi se o odbrani „olimpijskih ideala“ od kapitalizma.

Finansijski oronulom Londonu Igre treba da donesu novac. Koja hipokrizija. Sport je bio zabava džentlmena. Sport kao rat telima između ljudi. Sport je postao borba na život i smrt, samouništenje, pravljenje para… Sport kao rat između kompanija. Sportisti kao pokretni reklamni panoi kapitalizma. Doktor Bruks i njegove Olimpijske igre. Pobeda monopolističkog nad liberalnim kapitalizmom – nad izvornim duhom olimpijskih igara. Pobeda novca nad amaterizmom i religio atletae. Pobeda kapitalizma nad „moralnim vrednostima“… Kuberten u vreme nastanka olimpijskog pokreta: „Novac je najveći neprijatelj sporta…“ Profesionalni sportisti su „cirkuski gladijatori…“

Treba da ofarbaju crvotočne imperijalne kulise Londona svežom farbom.

Tomas Arnold i njegovi „mišićavi hrišćani“ koji su, po Kubertenu, bili „kamen temeljac“ britanske imperije. U Londonu koji je od sporta stvorio sredstvo za kolonizovanje „obojenih rasa“ – „obojeni“ čine većinu stanovništva. Sport koji simbolizuje životnu i ekspanzivnu snagu britanske imperije, pre svega Engleza koji su stvorili najveću imperiju u istoriji čovečanstva. Od simbola „superiornosti bele rase“, London je postao simbol biološke propasti bele rase. U Londonu su organizovane „grandiozne“ parade kolonijalnih trupa koje su slate po svetu da ognjem i mačem osvajaju nove kolonije za britansku imperiju. Sport je postao sredstvo za „civilizovanje divljaka“. Kuberten: „Sport je inteligentno i efikasno sredstvo u kolonizaciji.“ …

Šta je sport bio, a šta je postao?
Obračun sa ženama.
Sport kao rat sa sopstvenim telom. Sportisti su postali kaskaderi, cirkuzaneri i gladijatori.
Sport kao obračun s prirodom – kao veštački, na tehnički način proizvedeni prostor.
Sport kao obračun s istorijom, duhovnošću, umom…
Sport kao spektakularno obogotvorenje rata.

Razvijanje kriminalnih i destruktivnih potencijala sporta u savremenom kapitalizmu. Sport je neposredni oblik pojavljivanja razvoja kapitalizma. On je čedo kapitalizma i pupčanom vrpcom je vezan za njega. U njemu se destruktivni potencijali kapitalizma pojavljuju u neskrivenom i spektakularnom obliku. …. U sportu se duh kapitalizma pojavljuje u neograničenom obliku. Pravo ubiti i pravo uništiti čoveka kao ljudsko i biološko biće. U njemu se pojavljuje duh kapitalizma u neograničenom smislu i u spektakularnom obliku. Procesi uništenja ljudskog i prirodnog – pojavljuju se u spektakularnom obliku. Kapitalizmu nije ništa sveto.

Na temelju sporta razvija se kockarska euforija. Klađenje je jedan od najpogubnijih oblika ispoljavanja destruktivnih potencijala sporta. Klađenje stvara kladioničarsku mafiju koja, kako stiče sve veću finansijsku i političku moć, postaje sve agresivniji akter kako u nameštanju rezultata, tako i u odvijanju celokupnog sportskog šou-biznisa. Stvaranje kockarske euforije predstavlja jedan od najpogubnijih načina na koji vladajući klanovi uvlače mlade u vrednosnu i egzistencijalnu orbitu kapitalizma. Kladioničarska mafija postala je jedna od najvažnijih poluga kapitalizma za depolitizovanje mladih i za njihovo kriminalizovanje.

 

Olimpijski plamen 

 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Lebensborn projekat

02.08.2012
conopljanews

 

 Uvek su mislili da su nešto posebno i tako su se i ponašali. Pokušavali su sve da stvore svoju jedinstvenu rasu i nisu prezali ni od čega da u tome i uspeju. Nacistički teoretičar Hans Ginter čvrsto je verovao i pisao je sledeće: 'Nordijski čovek je najlepše ljudsko biće na svetu.
I po inteligenciji i po svojoj izuzetnoj pojavi, on je superioran. Nordijac je svetlokos i ima plave oči - kralj nad kraljevima u odnosu na sve ostale ljudske rase na Zemlji.'
    
Priroda je međutim opovrgla ubeđenja ovog nadriteoretičara. Godine 1932, dakle pre nego što je postao Rajhskanselar Nemačke, Adolf Hitler i suosnivači Nacionalsocijalističke partije, napismeno su saćinili nacrt kako treba da izgleda nova ljudska rasa koja će ostvarivati planove za hiljadugodišnju svetsku dominaciju.

SAVRŠEN PEDIGRE OBAVEZAN

Deca super rase odgajala bi se tako da bi odgovarala željenom izgledu i osobinama Nordijaca. Treba da budu: visoki, stameni, hrabri, odlučni, pouzdani i naravno - plave kose i plavih očiju. Nacizam bi im bio životni put, a Adolf Hitler bio bi njihov bog. Ovaj projekat nazvan je 'Lebensborn', u prevodu - biće životno dobrog porekla (pedigrea), 'vrelo života'.

 

 Avgusta 1936.g. Himler lično otvara prvi Lebensborn u predgrađu Minhena u dvorcu 'Štajnhoring' (slika levo). Lebensborn se bavio genetskim odabirom, genetikom žena sposobnih da rađaju zdravu, pametnu i lepu decu od oficirskog korpusa SS. Sistem je imao svoje Domove majki i Domove dece. Ukupno je bilo 6 takvih specijalnih domova dece i 17 domova majki. Za decu rođenu u okviru programa 'Lebensborn', podmornicama 'Konvoja firera' dostavljane su komponente za pripremanje plazme krvi do podmorničkih baza u Konstanci (Rumunija), a dalje avionima u zamak 'Geteburg'. Na teritoriji Rumunije kao prelaznu bazu nacisti su koristili starinski nemački zamak 'Braun', koji je danas poznatiji kao 'zamak Drakule'. Program Lebensborn pustio je korene i u Rumuniji a posle završetka rata ga je nastavio agent nemačke tajne službe Nikolae Čaušesku, pošto su lični specijalni odredi lidera zemlje, bili popunjavani iz dečjih domova, uspostavljenih u okviru programa 'Lebensborn'. Plazma krvi se pripremala na osnovu 'žive vode', dobijene iz kraških pećina ispod jezera Rica. Osveštavala se specijalnim molitvama nacističkih magova, zamrzavala se i transportovala u namenjena mesta u srebrnim kanisterima. Koordinacija naučnih radova, povezanih sa transfuzijom krvi i projektom kloniranja, vodila se iz zamka 'Geteburg'. Tajni program genetskog kloniranja, koji je nosio šifrovani naziv 'Tor' odvijao se u laboratoriji Lebensborn br. 1146. u bavarskim Alpima. Za realizaciju genetskog zadatka projekta 'Tor' bilo je odabrano dvanaest najlepših plavookih, plavokosih devojaka sa kneževskim genetskim sastavom (italijanskih, španskih i nemačkih grofova i baronesa).

Rasističke standarde uspostavio je Alfred Rozenberg, poznati teoretičar nacističke partije, tehničke pojedinosti izgradio je Hajnrih Himler, nekadašnji učitelj i odgajivač živine, a kasnije poglavar Gestapoa i, kasnije dželat odgovoran za smrt miliona ljudi. Prema tom planu, osnovan je čitav tim agenata za 'rasni odabir' sa ciljem da po svetu pronalaze plavokose i plavooke devojke i žene koje treba da postanu 'priplodni materijal' za stvaranje super arijevske rase. Pouzdani ljudi raširili su se po zemljama koje je Hitler nameravao da osvoji: Norveškoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi, Australiji i Americi. Slika levo: jedan od nacističkih 'rasadnika' beba.

Kad je Nemačka okupirala Evropu, mnoge od tako 'markiranih' devojaka i žena su pohapšene, poslate u Nemačku i na silu uvedene u spiskove tajnog Lebensborn projekta. Trebalo je da posredno pomognu da se ostvari velika Nemačka sa planiranih 120 miliona superarijevaca. To bi se ostvarilo tako što bi te žene oplodili 'najelitniji, najbolji i najsavršeniji' članovi SS grupacija, te da se tako konačno izpuni nacistička 'nadmoć arijevaca'.

Nemci, koji su sami želeli da se priključe tom programu, morali su da dokažu da još od 1750. godine imaju čisto poreklo, te da su u potpunoj fizičkoj i psihičkoj snazi - bez ijednog nedostatka. I tu je nejasno kako su arijevci zamišljali stvaranje 'čiste arijevske rase', a dovodili su nepoznate žene i devojke iz raznih zemalja Evrope koje su samo po svom izgledu odgovarale željenim standardima?! Ali, tada nije bilo važno da li u ovome ima ikakve logige, bilo je bitno ostvariti ono što je njihov voljeni Firer zamislio i naredio.

Stvaranje čiste arijevske dece bio je cilj Lebensborn projekta, kao i osvajanje sveta. Hajnrih Himler bio je ubeđen da bi takva deca omogućila potom Nemačkoj da osposobi još 600 divizija - udarnih SS trupa do 1972. godine. Zato su ohrabrivali esesovce bez dece i njihove supruge da pojedinačno potraže druge partnere i da rađaju što više dece. Himler je čak izdao naredbu SS pripadnicima da ustanove 'domove za odmor' gde bi se vojnici mogli sastajati sa mladim, idealistički nastrojenim devojkama iz omladinske 'Hitler Jugend' organizacije.

 

 Stotine mladih žena i devojaka dobrovoljno se javljalo s obećanjem da će za Firera i Treći Rajh roditi i po nekoliko dece. Za svaku Nemicu koja ima više od troje i četvoro dece, ustanovljen je čak i 'Mutter Kreuz' - 'Majčinski krst' kao odlikovanje.

Glavnokomandujući SS general nemačke policije u okupiranoj Norveškoj, Vilhelm Redis, započeo je sveobuhvatnu Lebensborn kampanju u kojoj su nacističko medicinsko osoblje i rasistički stručnjaci 'radili' sa nemačkim vojnicima, ubeđujući ih da treba da oplode devojke i žene izabrane u Norveškoj. Kao rezultat te akcije, stotine majki i njihove bebe su 'nestale' i prebačene tajno u Nemačku.

Lebensborn projekt bio je najstrože čuvani tajni plan i moguće je da ne bi nikad ni izašao na svetlo dana da nisu postojali snimci koje su pravili nacistički istoričari, pa je ponešto i 'procurelo' u javnost. Godine 1944. - pre nego što je Lebensborn plan obustaljen - procenjuje se da je rođeno više od 42.000 dece od majki dobrovoljaca i seksualnih robinja koje su oplodili SS vojnici u tajnim klinikama širom Nemačke i okupiranim zemljama. Pretpostavlja se,, međutim, da je oko 200.000 plavokose i plavooke dece oteto po okupiranim zemljama i otposlato u Hitlerov Treći Rajh. Prema nekim istraživanjima, znatan je i broj dece rođene 'iz veselog drugarstva' i dozvoljenog seksa - a za dobrobit zemlje i nacije. Kao ishod toga, usledilo je na hiljade smrti te iste dece!

SUPROTAN EFEKAT

Ali, kao što to obično biva, stvari nisu krenule u željenom pravcu.U ovom slučaju, desilo se ono najgore. Naime, mnogim novorođenim bebama - čiji dolazak na svet je trebalo da obraduje Hitlera - počele su da tamne oči. Nacistički naučnici bili su više nego užasnuti kad je kosa tih beba od svetloplave postajala smeđa i crna.

 

 Odmah su sprovedena hitna ispitivanja. Pomahnitali i po zlu poznat nacistički lekar, dr Jozef Mengele, novčano podpomognut od Instituta 'Car Vilhelm' iz Berlina, pokušao je da potraži odgovore među decom iz koncentracionog logora Aušvic u Poljskoj. Mengele se pitao: 'Može li boja očiju da se promeni? Može li kosa da potamni zbog stalnog izlaganja svetlosnim zracima?' Slika levo: kontrolna merenja radi provere.

I tako, ono što je iz satanskih razloga bila želja i san Adolfa Hitlera - Himlerov rasistički medicinski eksperimet dovodi na kraju do svoje suprotnosti - do odluke da gasom poubijaju sopstvene 'superbebe' jer nisu ispunile rasističke kozmetičke standarde! Tek to postaje super čuvana tajna nacističkog Rajha.

Kako se Treći Rajh počeo raspadati, Hitler, u svom razjarenom i neobuzdanom besu, naredio je da se unište sva 'Lebensborn' deca. Mnoštvo majki je osujetilo ovaj suludi plan, a ubrzo i dolazak savezničkih vojnika. Nije poznato koliko je dece poubijano, umrlo ili im je zabranjen povratak kućama. Dolazeće američke trupe nabasale su na jedno napušteno porodilište sa oko 50 gladnih mališana.
    
Deci rođenoj u Norveškoj, koja su još uvek nosila prezimena svojih majki, nije dato nemačko državljanstvo, a nova administracija Norveške, okupirane još 1940. godine, odbila je da primi decu između dve i tri godine 'smatrajući ih potonjom potencijalnom grupom izdajnika'! Na kraju, ta deca su ipak poslata u neutralnu Švajcarsku, smeštena u sirotišta, a posle toga i usvojena. Crveni krst je nekolicinu vratio njihovim rođacima u Norveškoj.
    
Trupe Sjedinjenih Država našle su 6. maja 1945. godine preko 200 napuštene dece u lebensborn klinici Štajnhering kraj Frnkfurta, ako i nekoliko majki i žena u drugom stanju. Ostale majke i osoblje su se razbežali. Američka vojska zbrinula je tu decu od koje su mnoge kasnije usvojili Amerikanci. Samo nekoliko majki uzelo je svoju decu posle završetka rata. Neke su strahovale da se vrate u svoju postojbinu sa 'rasnim, Lebensborn detetom'.   

NAJCRNJA TAJNA

Znatnom broju dece koja su izbegla gasne komore izgubio se trag nakon smeštaja po domovima za siročad u Nemačkoj. Dešavalo se da su neka deca najzad zbrinuta zahvaljujući nemačkim devojkama koje su kasnije postajale neveste okupatora. Slika dole levo: jedno od Lebensborn porodilišta.

 

 Kada se rat završio, saveznički istražitelji uzalud su pokušavali da prikupe sve činjenice i podrobnosti u vezi sa super-rasističkim programom. Nacisti su, u stvari, na suđenju u Nirnbergu, optuženi zbog 40.000 otete plavokose dece iz Poljske koja su podvrgnuta svakakvim zlokobnim rasističkim eksperimentima, ali uzalud - uvek se nailazilo na zid ćutanja kod svih koji su, na bilo koji način, bili umešani u Lebensborn projekat, uključujući tu i zvaničnike - pa i majke koje su izgubile svoju decu po okupiranim zemljama. Zavera ćutanja - sem u vrlo retkim slučajevima - ostaje i dalje neprekinuta.   

Pa ipak, ne može se zauvek zanemarivati istina, o čemu svedoči ispovest jednog Lebensborn deteta - sada odraslog čoveka koji je uneo malo svetla u mračne tajne nacista.
    
Posle više od dve decenije od Drugog svetskog rata i izuzetno retko i vrlo stidljivo, počele su se pojavljivati ispovesti planski rođene dece pod nacističkom kontrolom tokom gnusnog i monstruoznog Hitlerovog 'Lebensborn' plana za stvaranje super rasnih arijevaca koji bi jednog dana - 'zagospodarili' svetom. Srećom, zahvaljujući bezmernim žrtvama svih savezničkih vojski nacizam je pobeđen, ali je ostavio dubok trag u mnogim zemljama Evrope.
    
U pokušaju da otkrije tajnu svog rođenja, Olaf Ziner-Švedeman, visok čovek plavih očiju, iz malog mesta Švarcvald pokraj Štutgarta, morao je da sazna i doživi mnogo bolnih trenutaka, naročito tokom svog detinjstva. On je, u stvari, jedno od 2.800 dece rođene u nacističkoj Lebensborn klinici u Štajnheringu kraj Frankvurta, prvoj klinici takve vrste u Nemačkoj.
    
Odrastao je pokraj fanatično nacistički nastrojene majke koja je na sve moguće načine nastojala da i sina zadoji takvim ubeđenjem. Uspinjala se njegova majka, Ana Marija Švedeman, iz sve snage da ubedi Olafa da je on 'poseban' i predodređen za nešto veliko u životu, ali je vremenom, kako je Olaf rastao, postigla suprotan učinak, jer je uskoro postalo očigledno da je njeno dete mrzi. Ipak, sve do svoje smrti 1976. godine bila je prava noćna mora za svoga sina.

 

 Olafova majka bila je pripadnik nacističke partije od rane mladosti - i to vrlo aktivan. Otac, Maks Ziner iz Bunišugena, takođe je bio ubeđeni nacista još kao član Hitler Jugneda - omladinske organizacije nacista. Učestvovao je u ratu na ruskom frontu gde je 1943. godine ranjen, ali je preživeo rat i vratio se u Nemačku. I Maks je, poput odabranika za stvaranje super rase, bio visok, svetle kose i plavih očiju. Slika levo: unutrašnjost jednog od porodilišta.

Olaf priča: 'Roditelji mi nisu živeli zajedno, a venčali su se tek tri meseca pred moje rođenje. Ispočetka su se izgleda voleli, ali ga je majka posle omrzla. Zbog toga sam oca video svega desetak puta u životu. Olafova majka, budući da je bila lepa, plavokosa, zelenoplavih očiju, dobrovoljno se prijavila klinici Štajnhering 'kako bi ispunila svoju dužnost prema Trećem Rajhu i svom omiljenom vođi, Hitleru.' Odmah po rođenju uzela je svoje dete i nastojala da ga sama othrani i vaspita i to pod vrlo strogim nadzorom. Olaf još kaže: 'Kada sam bio mali, majka me je tukla ako bih zaplakao. Terala me je da stojim mirno kao vojnik i to jako dugo, činilo mi se satima. Govorila mi je da sam posebno dete i da ću jednog dana vladati svetom. Ali, kada je shvatila da je rat izgubljen, počela je da mi prebacuje da sam joj teret, da sam 'uspomena' na naciste i da bi najbolje bilo da umrem. Bila je ogorčena i besna, naročito kada bih je ispitivao o nacistima i kao se tada živelo.

TAJNI REGISTRI

Iako je Olaf znao svoje poreklo, nikome o tome nije pričao. Poverio je to tek engleskom novinaru koji je to objavio. On kaže: 'Nikome nisam govorio o svome poreklu, jer to nije bila stvar kojom bi se čovek ponosio. U školi nismo apsolutno ništa učili o tome. To je još uvek tajna o kojoj se malo zna. Razumljivo je što me je to zanimalo, jer to je bio moj život. Tek kad sam napunio 24 godine otišao sam u Štajnhering da vidim svoja dokumenta o rošenju. Ona nose SS pečat i stari germanski žig života. 

 

 Spiskovi sa imenima dece rođene u Štajnhering klinici zapisana su u starim nacističkim registrima - shodno nemačkoj pedanteriji. Oni su strogo čuvani i klasifikovani kao 'super tajni'. Njima su mogli da se koriste samo gradska službena lica kada bi neko od Lebensborn dece zatražilo svoju krštenicu.

Olaf je samo jednom sreo još jednog Lebensborn dečaka čija se majka družila sa njegovom. Međusobno su razgovarali samo o svojim majkama. Nisu se usudili da dotiču zajedničku tajnu rođenja. Stideli su se. O svojoj majci Olaf je govorio da je bila veoma obrazovana, iz dobre porodice, pa je u njemu pobudila zanimanje za muziku, kulturu, arhitektutu, ali je ipak ostala nacista do kraja života.

 

 Mrzela je Jevreje, iako, kao dobro obrazovana osoba nije mogla da im ne prizna svetska dostignuća u književnosti, muzici, slikarstvu... Ipak, i ona je išla u krajnje suprotnosti, pa je sve više pokušavala da kod sina izazove osećaj inferiornosti - dakle sve suprotno od poletnih nacističkih ubeđenja iz detinjstva o 'natčoveku koji treba da zavlada svetom'. Te protivrečnosti prouzrokovale su da Olaf krene sasvim drugim putem, od kojih bi se Hitler i Himler sada okretali u grobu. Slika levo: naslovna strana nacističkog žurnala 'New people' iz 1938. godine.

Olaf nastavlja svoju neveselu priču: 'Postao sam, u stvari, homoseksualac. Hitler se zaista nikako ne bi mogao ponositi sa mnom, a i majka mi je govorila da bi u Trećem Rajhu ljudi poput mene završili u gasnim komorama. Bila je, razumljivo, protiv mojih naklonosti, ali to je proizašlo iz spleta okolnosti u kakvima sam živeo. Oca praktično nisam mnogo poznavao jer nije živeo sa nama. Odao se piću i drogi i umro u 63. godini u krajnjoj bedi, kao beskućnik. Pa, nije ni čudo.
    
U mladosti, kao  16-godišnjak, Olaf Zimer Švedeman pristojno je živeo kao baletan. U Parizu je tri godine bio u grupi D'Arcy sa kojom je proputovao Evropom, da bi najzad, super rasni Nordijac proveo dosta godina u Izraelu! Kakva ironija sudbine! Na kraju sam zaključuje: 'Nadam se da će svet naučiti nešto od onoga što se u Nemačkoj događalo Nemcima poput nas. Stidim se što sam Lebensborn dete. I zato nikada neću biti ponosan što sam nemac.Međutim, veoma sam ponosan što sam ljudsko biće.

Nacistički eksperimenti vršeni za vreme rata navodno su uništeni i prekinuti su nakon kapitulacije Nemačke. Međutim, izgleda da su to bila obaveštenja za javnost. Mnogi njihovi eksperimenti nisu nikada prekidani, samo su se prebacivali na neku drugu teritoriju.
 
Pitanje je da li je i Lebensborn projekat ikada u potpunosti prekinut, s obzirom na nacističku fanatičnost i doslednost svojim idejama, kakve god one stravične bile.

 

 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

HAARP 12. oktobra emituje najjače zračenje nad Srbijom!

07.08.2012
Izvor: Nebojša

 

 Kako „Pravda“ ekskluzivno saznaje od izvora iz SAD koji već duže vreme prati tematiku HAARP-a, u sedištu ovog sistema na Aljasci doneta je odluka da se 12. oktobra izvrši generalna proba sposobnosti i spremnosti HAARP-a da vrši uticaj u jonosferi sa, u poslednjih dvadeset godina postojanja, najjačom emisijom zračenja. Odabrano je deset lokacija HAARP-a širom sveta, uključujući i Srbiju, gde će se ovaj eksperiment izvršiti. Vlade tih država o tome su obaveštene sredinom maja meseca ove godine, a centrala HAARP sistema zahtevala je da eventualna odgovornost za posledice toga dana i maksimalnog zračenja ne snose ni SAD, ni centrala ovog antenskog sistema.

- Najveći je problem što niko ne zna šta će se tog 12. oktobra zapravo dogoditi u Srbiji i još nekoliko država širom sveta, i kakve će posledice biti. U kolikoj će meri ta proba uticati na zdravlje i mentalnu svest građana, da li ćemo rizikovati pojavu poplava ili zemljotresa, niko ne može sa sigurnošću reći, jer ako se pre dve decenije o HAARP-u i njegovim efektima znalo minimalno, danas se ne zna ni toliko. Naime, SAD drže kao vojnu tajnu sve vezano za ovaj antenski sistem, i tek se tu i tamo pojave neke šture informacije. Građani Srbije nisu ni svesni kakvu Pandorinu kutiju zla imaju nadomak Beograda i svako ko je dozvolio postavljanje HAARP-a u ovoj državi, trebalo bi da odgovora. Poznate po bahatosti, Sjedinjene Američke Države često nisu ni postavljale direktno pitanje o dozvoli instaliranja HAARP-a u drugim državama, nego su to provlačile kroz sporazume o civilnoj i vojnoj saradnji ili u sporazumu o pristupanju Partnerstvu za mir ili NATO-u. Svetska ali i naša javnost već mesecima raspravlja o kalendaru Maja i 21. decembru kao smaku sveta, a niko i ne zna da nam se mnogo realnija opasnost približava već 12. oktobra – upozorava sagovornik i izvor „Pravde“.

**********

Ne želim da plašim narod povodom ovog teksta, ali svi znamo da su monstrumi koji vode ovu Planetu u propast najobičniji poludeli fanatici koji su umislili da su Bogovi, a isto tako znamo da ta HAARP antena, preko koje se putem HAARP sistema deluje u Srbiji, postoji u Beljini nadomak Beograda. U ovom donjem tekstu sa mog sajta i prenešenoj radio emisiji:


Rečeno i prećutano: Gosti Velimir Abramović i Goran Marjanović – HAARP
 
 Teslijanci Dr Velimir Abramović i inženjer Goran Marjanović govore o mogućnostima dejstva HAARPA na čoveka, njegovu psihu, na prirodu, to oružje može da bude razorno po čoveka. Dao sam i mapu te antene koja se nalazi u Beljini. Kako vidimo iz teksta, naši vlastodršci su obavešteni da će se 12. oktobra 2012. izvršiti eksperiment sa dosad najačom emisijom zračenje uz pomoću HAARP-a. Setimo se one prevare iz 2009-e sa svinjskim gripom i štetnim vakcinama kada su farmaceutske kompanije proizvođači štetnih vakcina, potpisale ugovor sa vladama zemalja kojima su prodale te štetne vakcine, da ne odgovaraju za eventualne posledice po ljude. Tako i sada vlada SAD obaveštava vladu Srbije da ne odgovara za posledice koje će se desiti 12.10.2012. od maksimalnog zračenja koje će se ostvariti preko HAARP sisteme putem te antene u Beljini, kao ni osoblje iz centrale HAARP sistema.

Mora se pokrenuti neki hitan masovni raćanski protest da se apeluja na vladu Srbije da se pod hitno ukloni ta HAARP antena u Beljini, radi naše sigurnosti, nećemo valjda sedeti skrštenih ruku i poput zamorčića čekati 12.10.2012, a pričati šta će se desiti 21.12.2012.?

SAD ne dozvoljavaju uklanjanje HAARP-a do 2050. godine!
 
Vlada Sjedinjenih Američkih Država neće dozvoliti uklanjanje antenskog HAARP sistema ni iz jedne države u svetu gde je postavljen, sve do 2050. godine, do kad je predviđeno da traju eksperimenti sa klimom i uticajem na svest ljudi. To bi značilo da je uprkos eventualnim protestima srpske javnosti i vlasti, najmoćnija svetska sila reagovala odbijanjem da razmontira sistem postavljen za vreme vlade Mirka Cvetkovića.
 
 Kako za „Pravdu“ kaže Dejan Markuš, biolog i genetičar srpskog porekla koji već duže vreme živi i radi u Sjedinjenim Državama, administracija SAD je uložila nekoliko milijardi dolara u održavanje HAARP sistema zaključno sa 2050. godinom, do kada je predviđeno da ovaj antenski sistem obavi svoju ulogu koja je i dalje pod velom tajne.

- Na tribini održanoj pre nekoliko dana na Univerzitetu Stenford, na kome se i vrše proučavanja HAARP-a, učestvovao je i fizičar i klimatolog Henri Kolman, koji se veoma pohvalno izražavao o HAARP antenskom sistemu nazivajući ga „branom odbrane svetske klime i najvećim protivnikom efekta staklene bašte“. Kolman je tada precizno rekao da je još 1990. godine kada je startovala realizacija HAARP-a, odlučeno da ovaj sistem traje 70 godina, koliko je procenjeno da će biti potrebno da niskofrekventni talasi uspešno deluju na jonosferu i trajnu promenu klime. Kolman je nekoliko puta naglasio da uloga HAARP-a nije u vojne svrhe, već da „se spreče katastrofalni zemljotresi i promene klime usled efekta staklene bašte u narednim decenijama“, a do 2050. to bi trebalo da bude uspešno realizovano. Takođe je naglasio da je HAARP, gde god se u svetu nalazio, vlasništvo SAD, ali je ujedno „i u vlasništvu celog čovečanstva“. Interesantno je da je Kolman izbegao pitanja studenata Stenforda o svim potencijalnim dejstvima HAARP-a, rekavši da se izvinjava što neće moći da odgovora na pitanja „jer kasni na avion“ – kaže Markuš.

Naš sagovornik ističe da se u proteklih godinu dana u SAD pojavilo na desetine knjiga i publikacija na temu HAARP-a i o njegovom dejstvu, a da je nekoliko njih koje su otvoreno ukazivale na štetne posledice po klimu i mentalnu svest ljudi, bile faktički zabranjivane, a promocije otkazivane.

- Kolega koji je učestvovao i u čuvenom Protokolu iz Kjota o klimatskim promenama, nekoliko puta je istupao u javnosti protiv HAARP-a, a samo nedelju dana od njegovog trećeg nastupa i tribine gde je HAARP nazvao opasnim oružjem koje će promeniti globalnu klimu sa nesagledivim posledicama, supruga mu je ostala bez posla u laboratoriji u kojoj je bila rukovodilac, a on više nije istupao javno sa temom HAARP-a. To svakako nije slučajno i sve što se dešava oko HAARP-a nije ni slučajno ni naivno – kaže Markuš.

Inače, američka vojna dokumenta koja su nedavno deklasifikovana, dokazuju da je američka vojska razvila sistem koji radi na principu pulsirajućeg elektromagnetnog zračenja (isti princip na kome radi HAARP), što je namenjeno za manipulaciju i razaranje ljudskih mentalnih procesa (moždanih talasa) korišćenjem snažnih pulsirajućih elektromagnetnih snopova u radio-spektru na velikim površinama zemlje odjednom. Zbignjev Bžežinski, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Kartera, i Džefri Mekdonald, savetnik za naučna pitanja predsednika Džonsona i profesor na Univerzitetu Ju-Si-El-Ej, objavili su dokument u kome su izneli svoje viđenje geofizičkog i „environmental“ rata i ratnih tehnika. Dokument opisuje koje se tehnike mogu koristiti u te svrhe i kakvi se negativni efekti mogu izazvati kod ljudske populacije.

- Politički stratezi su u iskušenju da iskoriste pronalaske u oblasti moždanih aktivnosti i ljudskog ponašanja. Današnja nauka i tehnologija jesu na nivou koji nam omogućava da izazovemo promene u jonosferi iznad širokih oblasti zemlje. Tako izazvane promene u električnom naboju mogu da izazovu ozbiljne poremećaje u moždanim funkcijama kod ljudske populacije u odabranim oblastima u dužem vremenskom periodu – kaže se između ostalog u ovom dokumentu.

Bžežinski navodi i da smo na putu stvaranja „jednog kontrolisanijeg društva kojim će se lakše upravljati“. Društvo bi, po tome, kontrolisala elitna grupa sa superiornim naučnim znanjem. Ovi upravljači će biti neopterećeni tradicionalnim liberalnim vrednostima, i biće u mogućnosti da ostvare svoje političke ciljeve koristeći vrhunsku tehnologiju da utiču na ponašanje ljudi, i moći će da ostvare potpunu kontrolu nad ljudskom populacijom pod svojom vlašću. Prema autorima studije, da bi se došlo do ovakvog „savršenog“ društva, svet će morati da se podvrgne tretmanu konstantnih socijalnih i političkih kriza koje bi se iskoristile da se javno mnjenje pomoću upotrebe mas-medija pridobije za fazu jedan, kontrolu spoljnog neprijatelja. Odatle do kontrole unutrašnjih neprijatelja, prema ovim proračunima, „samo je jedan korak“.

Američka vojska u jednom od svojih dokumenata kaže sledeće:

- Mogući načini na koji se ova tehnologija može upotrebiti su: obračun sa teroristima, kontrola ljudi u demonstracijama, kontrola i nadgledanje bezbednosti vojnih objekata kao i direktna upotreba protiv neprijateljske žive sile. Američka vojska je prvi put upotrebila pulsirajuće elektromagnetno oružje protiv iračkih trupa u „pustinjskoj oluji“. U svim ovim slučajevima elektromagnetno oružje će se koristiti radi izazivanja ozbiljnih poremećaja psiholoških funkcija, dezorijentacije, uznemirenosti i totalne nesposobnosti za obavljanje radnji neophodnih za borbena dejstva – kaže se u dokumentu iz Pentagona.

Meštanin Beljine kod Barajeva pokraj Beograda, govori o potencijalnoj harp anteni
 
Juče ujutro neko mi je preko mejla poslao 2 linka sa Ju Tube gde u jednom prilogu meštanin iz Beljine kod Barajeva govori o potencijalnoj harp anteni (ili uređaju) koja je montirana u Beljini, sa tačnom lokacijom gde se ona nalazi, ali je čuva policija, zato i nema fotografije te antene. Oba priloga su u stvari audio snimci, u prvom prilogu govori meštanin Beljine, a u drugom čini mi se neka osoba koja dobro poznaje HAARP sistem, prilozi su stari 4 dana, na Ju Tube su izbačeni 20.08.2012.

Pre nego što sami preslušate ova 2 priloga, reći ću vam ukratko o čemu se govori u njima, no prvo da se upoznamo sa Beljinom, gde se ona nalazi. U donjim slikovitim prikazima imate satelitski snimljene položaje Beljine, okolnih mesta i gradova, same Beljine, kao i fotografiju doma zdravlja u Beljini.
Beljina je selo u opštini Barajevo sa oko 810 stanovnika, od centra Barajeva udaljeno je 8 km. a od centra Beograda 41 km.

Satelitski snimak Beljine, okolnih mesta i gradova
 
Satelitski snimak položaja same Beljine
 
Fotografija doma zdravlja i česme u Beljini
 
Dakle, u prvom prilogu govori neki meštanin iz Beljine, i detaljno opisuje gde se nalazi ta potencijalna harp antena, ili neka naprava, budući da je to okruglog oblika, kako kaže, veličine 3 metra. Nalazi se kaže 300 metara od doma kulture u Beljini, na nekom građevinskom zemljištu i čuva ga policija 24 časa!

Priča i da se ljudi osećaju loše zbog tog uređaja, da utiče na psihu, boli ih glava. Ta antena kaže da je uključena 3 maja ove godine pred izbore, da bi se uticalo na psihu ljudi. Sada kada se zna lokacija te antene, dakle nalazi se na nekoj građevinskoj njivi koja je od doma kulture udaljena oko 300 metara, treba izvršiti pritisak na državne organe da razreše dilemu oko ove antene, da se pokaže fotografija antene i da se progovori o njenoj funkciji, da li je to antena u službi harp sistema, ili nešto drugo?

Ima li je, ili je uopšte nema?

U drugom prilogu čini mi se da govori neko ko poznaje harp sistem, jer govori o tome, kao i ovoj napravi u Beljini, kaže da je prilikom ugradnje ovog harp uređaja u Beljini, bio i neki profesor sa Stendforda, kaže da ta naprava ne može da izazove zemljotrese, ali klimatske promene da, povećanje temperature vazduha više nego što je uobičajeno leti, uticaj na psihu, um itd…

Harp u Srbiji 1
 
Harp u Srbiji 2
 
 
 Tek sam nedavno ponovo počeo da obrađujem i pišem o harp sistemu, tako da sam pre 3 dana preneo ovaj teks novinara “Pravde” Milovanovića, i vidim da po internetu ima i nekih osuda za takve tekstove tog novinara, da se samoreklamira, da samo plaši ljude, da ih dezinformiše, jer “nema fotografiju te antene”, “nije je uslikao”, “nije savestan”, “mora da ga neko plaća da tako piše”itd… Naravno, većina tih napadača na novinara su nekakvi prorežimski plaćenici, jer niko ne pominje državu, samo novinar pa novinar, niko ne pominje državu, koja je jedina merodavna da da informaciju o ovome, da li je ta antena uopšte instalirana ili ne, a država uporno ćuti!!!

Ali kao i prethodna vlada, tako i ova kobajagi “nova”, treba da pita Vašington šta se događa u Srbiji, pa onda da to saopšti narodu Srbije i njenim građanima.

Mi građani Srbije, jer radi se o našoj koži, moramo biti uporni i putem nekog protesta naterati državu da radi svoj posao, jer ako iko treba da razreši ovu situaciju oko ove harp antene, ima li je ili nema, čemu služi ako je instalirana, da pokaže njenu fotografiju ako je ona instalirana, to su oni, državni organi! Oni su najmerodavniji da pričaju o toj anteni po vestima novinara Pravde i drugih izveštača, ne novinar. Oni su odgovorni za stanje u državi, oni imaju informacije o tome šta je to instalirano u Beljini, ako je instalirano, jer ako je na sajtu Stanforda koji sarađuje sa ljudima koji rukovodi harpom, na svojoj mapi antena razasutih po svetu bila obeležena Beljina u Srbiji, znači da su je i instalirali, inače je ne bi ni mapirali, prosto ko pasulj!

I umesto da se vrši pritisak na državu razni “savesni istraživači” govore kako su kontaktirali osoblje Standford univerziteta, a ovi su im “precizno rekli” kako je antena isključivo prijemna, a da su paniku oko harpa izazvali neki ljudi, tu se pominje i novinar Pravde, radi nekakve svoje promocije i političke svrhe. Ali, logički se postavlja pitanje, zašto ti “savesni istraživači” ne traže od osoblja Stanforda, kad već tako prisno kontaktiraju sa njima, da im pokažu fotografiju i lokaciju njihove antene, jer ako ona postoji u Beljini, oni su je instalirali, oni imaju i fotografiju, ne novinar “Pravde”!

Nešto se mislim, samo pileći mozgovi mogu slepo da veruju osoblju Standford univerziteta koji sarađuje sa harp organizacijom koja je odavno pod sumnjom svetskog javnog mnjenja da zloupotrebljava jonosferu koristeći to da deluje nepovoljno na psihu ljudi, da izaziva zemljotrese širom sveta, klimatske promene i slično. To je čista naiva slepo verovati njihovim informacijama i ko dete brbljati: “Oni su nam rekli da…” budući da se jonosfera putem harp sistema i njihovih antena može i zloupotrebiti, pored one korisne uloge, a budite sigurni da onaj ko je svestan da se to radi, da onaj ko zna da se to radi, sigurno neće da vam kaže:

“Pa, da, mi to ponekad i zloupotrebljavamo”

Koja naiva, slepo verovanje…

Da harp sistem može biti zloupotrebljen, to je naučno dokazano, o tome se govorilo i u prošlogodišnjoj radio emisiji “Rečeno i prećutano” u kojoj su gosti Biljane Đorović bili profesor Velimir Abramović i diplomirani inžinjer elektrotehnike Goran Marjanović. Izdvojio sam za vas neke najinteresantnije detalje:

Rečeno i prećutano: Gosti Velimir Abramović i Goran Marjanović – HAARP
 
 
 
 Samo još nešto da kažem na kraju, o tekstu novinara pravde koga sam preneo:

“Odlučujući dan: HAARP 12. oktobra emituje najjače zračenje nad Srbijom! Prete poplave i zemljotresi!”

Čuo sam neka mišljenja da taj tekst isključivo nosi sublimirane poruke širenja straha, međutim u svom tekstualnom dodatku jasno sam rekao da prenoseći taj tekst ne želim da plašim ljude, što tako i jeste. U tekstu se pominje i datum kada će se eventualno vršiti pojačano delovanje i nad Srbijom, a naravno da kada se to u javnosti obelodani taj datum se može i promeniti, može to biti bilo kada kada gospodari smrti i života odluče, no nije to poenta. Ovo može biti pogodno da se datumiranje iskoristi za animiranje masa da se pobune, jer čim se na mapi Standforda nalazizi antena u Beljini znači da su je i instalirali, inače zašto bi je i stavljali na mapi? A građane Srbije ne možeš da motivišeš da se pobune protiv harpa govoreći im o njihovom osnovnom sistemom antena na Aljasci, jer Aljaska nije u Srbiji, već ako se neka njihova antena nalazi u Srbiji gde građani Srbije i žive.

Dakle, i po prethodnim vestima o instaliranoj harp anteni u Beljini, i po ovim najnovijim audio prilozima i govora meštanina iz Beljine, krajnje je vreme da se građani Srbije pokrenu i izvrše pritisak na vladu Srbije, jer ona je najmerodavnija da razreši ovu neizvesnost, da se definitivno izjasni da li u Beljini postoji harp antena koje može učiniti zlo građanima Srbije u sadejstvu sa harp sistemom na Aljasci, ili te antene nema, sve je izmišljotina?

TEKSTOVI                                               ARHIVA

MISTERIOZNA BOLEST – REZULTAT GMO HRANE

11.09.2012
Izvor: Pečat

 

 Već nekoliko godina pacijenti u SAD-u i V. Britaniji, pogođeni misterioznom Morgelonsovom (Morgellons) bolešću, bezuspešno traže lek ili bar dijagnozu za simptome izazvane sojem bakterija nepoznatog porekla. Opis „bolesti“ podseća na scenario iz naučnofantastičnog romana, u kojem se elijen učauren u ljudskom organizmu budi, preuzimajući kontrolu nad celim organizmom…

Ekipa nezavisnih istraživača, među kojima je i Kendi Grifin iz „Morgelons risrč grup”, tvrdi da Morgelonsov sindrom nije bolest, već proces:„Radi se o specifičnoj formi prisilno usmerene evolucije ljudskih genoma – fetusnoj fazi transhumanizma, sprovedenog nad ljudskim bićima širom planete… Značajnu ulogu u eksperimentu igraju kemtrejlsi – uz čiju pomoć se modelira prirodno okruženje i sva živa bića”. Medicinska asocijacija CDC negira postojanje bolesti, da bi neposredno pre „eksplozije” Morgelonsa u Americi – poslali pisma lekarima širom zemlje, s lažnom informacijom da se „suočavaju sa učestalom pojavom DOP-a (Delusions of Parasitosis)”, krijući iz nekog razloga pravu istinu.

Opis „bolesti” podseća na scenario iz naučnofantastičnog romana, u kojem ss elijen učauren u ljudskom organizmu budi, preuzimajući kontrolu nad celim organizmom. Žrtve Morgelonsovog sindroma nije napao vanzemaljac – da bi ih transformisao u novu vrstu – već bakterija stvorena ljudskom rukom, s nepoznatom namenom i još nejasnijom svrhom.

Ugledni profesor molekularne fizike i ćelijske mehanike Vitalij Citovski, skenirao je elektronskim mikroskopom mutirajuća vlakna smeštena pod kožom pacijenata, kao i ona istisnuta na površinu, zaključivši da se radi o sintetičkim vlaknima nepoznatog sastava – različitog od svega što su priroda i ljudska ruka do sada stvorile. Identična vlakna pronađena su u uzorcima sluzi, nastale taloženjsm aerosola na lišću posle preleta kemtrejlsa, što ih nedvosmisleno dovodi u vezu sa Morgelonsom.

Istraživač Karnikom je u Meksiku otkrio da se u identičnom uzorku nalaze i sasušena crvena krvna zrnca ljudskog porekla. U filamentima je otkrivena hibridna životna forma sa elementima za autoreprodukciju – što je čini sličnom bakteriji, ali je – zarazliku od bakterije – izdržljiva na ekstremne temperature i ponaša se kao „archea”. Filamenti imaju grane i pupoljke iz kojih izbijaju „mladice”, pa mnogi smatraju da se radi o transbiologiji (forma koja se sama umnožava iz hibridnih formi).

BAKTERIJE IZ GMO

Jedna od žrtava Morgelonsa, Engleskinja Karolin Karter, napustila je Veliku Britaniju „suočena s inertnošću i neznanjem pohlepnih i lenjih praktičara”, da bi se preselila na Kipar. „Zamislite da primetite na svom telu crne mrlje iz kojih klijaju plava vlakna, a zatim primetite istu pojavu na zrnu pirinča – ja sam to videla – i nije bilo moguće razlikovati ih!”, kaže Karterova, opisujući nesnosne fizičke i psihičke bolove kojima je godinama izložena.

 

 Laboratorijski nalazi su – kod svih dostupnih bolesnika – otkrili prisustvo agrobakterijuma – bakterije široko rasprostranjene u procesu genetske modifikacije biljaka (GMO). Vitalij Citovski tvrdi da se radi o bolesti izazvanoj genetski modifikovanim organizmima i da smo svedoci ostvarenja najcrnjih slutnji o mogućim posledicama po ljudski DNK, izazvanim unošenjem GMO kroz hranu (GM poljoprivredni proizvodi), preko odeće (GM pamuk) i putem respiratornog sistema (pesticidi i kemtrejlsi).

CDC je daleko od očiju javnosti započela ispitivanja zaraženih uzoraka još 2007, što ukazuje na činjenicu da naučnici vešto skrivaju u vezi sa pronađenim beživotnim neorganskim strukturama, koje su – na volšeban način – uz pomoć ludih naučnika počele da se pokreću.

Tragajući za prirodom kemtrejlsa – za koje je nepobitno utvrđeno da se koriste za „setvu smrti” – avio-stručnjak Mark Mek-kendliš je otkrio da se u uzorcima nalaze nanomaterijali nepoznatih svojstava, apelujući na javnost u Americi i Evropi da zaustavi tajne nedozvoljene aktivnosti.

Iako je NASA priznala postojanje oblaka stvorenih ljudskom rukom, nazivajući ih „džet cirus” („jet sirrus”), mnogi još uvek s nevericom prihvataju mogućnost da ih njihova Vlada nemilice zasipa opasnim materijama, saučestvujući u globalnom eksperimentu „na ivici nauke”.

Sofija Smolstorm (Sofia Smallstorm), autor filma „Od kemtrejlsa do pseudoživota: tamna stranica sintetičke biologije” („From Chemtrails to Pseudo-Life: The Dark Agenda of Synthetic Biology”), snimljenog oktobra 2011. godine u Kaliforniji, dala je doprinos razumevanju ove materije jednim od najpotresnijih – naučno potkrepljenih – dokumenata o povezanosti kemtrejlsa i Morgelonsa. Ove oblake bez kiše Sofija je nazvala (prema formacijama u koje se grupišu) - „Cirrus uncinus” i „Asperatus”, opisavši njihovo delovanje na vazduh koji udišemo, tlo i vodu koju pijemo. Kad se komešajuća vlakna (ispuštena iz aviona) nađu iznad samog tla stvaraju svojevrsnu „oluju suvih čestica”, vidljivu u noćima bez vetra („Dry particle storm”). Ovako ispunjen vazduh više nije neutralan, što prouzrokuje nebrojene propratne pojave.

Sofija je snimila i oblake u obliku „otvarača za flaše”, iz kojih se na zemlju spuštaju čestice formirajući vodonepropusnu skramu, oblažući lišće, stabla i korenje, da bi posle višemesečnog izlaganja kemtrejlsima drveće – usled nedostatka vlage – počelo da umire. Širom Kalifornije može se zapaziti paučinasta bela skrama koja ubija biljke.

SUPERINTELIGENCIJA ILI ROPSTVO

U Sofijinom filmu mogu se videti uzorci četiri tipa višebojnih toksičnih vlakana, s različitom strukturom (minerali i stene) – koji se pod kožom pacijenata prepliću i zgušnjavaju u neku vrstu „tkanja” ili razgranatih formi, čiji izdanci pod pritiskom probijaju površinski sloj kože, izbijajući u vidu raznobojnih sintetičkih treplji, nevidljivih golim okom.

 

 U početnoj fazi pacijent oseća nesnosne bolove „kao da pod kožom mili na stotine mrava”, ali su nezainteresovani lekari umesto detaljnog ispitivanja pacijentima davali lekove za umirenje, pripisujući njihovo ponašanje psihičkim smetnjama. Karolin Karter se žali da niko ništa nije preduzimao ni kad su vlakna počela da se probijaju kroz kožu, izazivajući crvenilo i bolne otoke, da bi se na kraju formirala neka vrsta gušterove kože.

Zvanična medicina još nema odgovor, ali su nezavisni istraživači zaključili na osnovu prisustva suvih crvenih krvnih zrnaca u filamentima, da se radi o visokosofisticiranoj tehnologiji, uz šokantno otkriće da promene u neživom tkivu nagoveštavaju njegovu sposobnost da proizvodi sopstvena krvna zrnca. Najverovatnije je u pitanju nanotehnologija, „nauka u povoju koja se bavi mogućnostima da se iz najsitnijih čestica – od samog dna – izgrade nezamislive strukture”. Sofija pretpostavlja da se – kao rezultat eksperimenata — u našem telu odvijaju lančani procesi i da je kod ljudi sa Morgelonsovim simptomima došlo do odbacivanja stranih tela, što ukazuje na opasnost da ostala većina zaraženih ljudi integriše nanoproizvode u organizam, nesvesni nastalih promena.

Šireći poznate granice nauke na scenu već stupa sintetička biologija – uključujući u polje istraživanja genetiku, radijaciju, robotiku, nanotehnologiju, veštačku inteligenciju, informacionu tehnologiju… U februaru 2011, „Tajms” je objavio da će 2045. godine čovek postati besmrtan. Brak između čoveka i tehnologije objavljen je na dan Sv. Valentina, uz egzaltirani nagoveštaj da će se čovek transformisati u „nešto novo, nešto bolje!” Ovu ideju promoviše NASA (preko „Gugla”), tvrdeći da ćemo uz pomoć nanotehnologije i robotike, „popravljajući” genetiku, moći da kontrolišemo procese u svom organizmu do nivoa molekula. Predviđen je i „razvoj mozga u humanoidnu mašinu sa visokom inteligencijom” – samo nije rečeno ko će držati daljinski upravljač.

 

 U filmu „Transcendent men”, jedan od naučnika koji nameravaju da se igraju Boga govoreći o superinteligenciji robota spominje i veštačke krvne ćelije. Sofija smatra da je to još jedna kopča za razumevanje tajne Morgelonsa. U svakom slučaju, autori „Transcendent mena” intenzivno rade na transformaciji Homo sapiensa u Homo evolutusa, pripremajući konačno razvrstavanje preostale populacije na elitu i radnike – čiji će moždani procesi biti patentirani, licencirani i kontrolisani!

Tu je i nova grana nauke – metabiologija, a za njom dolazi sintetička biologija, čiji zagovornici kombinuju genetiku, robotiku i nanotehnologiju sa veštačkom inteligencijom, u želji da stvore hibri de prirodnih formi i inženjeringom stvorenih tkiva.

Jedan od vodećih transhumanista Rej Kurcvejl (Ray Kurzweil), u knjizi „Bliži se posebnost vrste” („The Singularity is Near”), objavljenoj 2005, predviđa razvoj GNR (genetik/nanotehnolodži/robotike), najavljujući ambicije njegovog tima: „Ako me pitate da li Bog postoji, rekao bih – još ne”. Ukoliko ih ne zaustavimo, Homo evolucija će nas neizbežno i nezadrživo uvesti u posthumano doba, a mi ćemo postati tehnološki hibridi… ili nešto što više niko neće moći da kontroliše.


The Dark Agenda of Synthetic Biology
 
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

VI STE POD KONTROLOM U SVAKOM SMISLU

13.09.2012
Prof. dr Svetozar Radišić

                                          ...SAMO MISLITE DA STE SLOBODNI 

 

 Kretanje ljudi i registrovanje njihovog kretanja obavlja se pomoću TV kamera, prolaska kroz uređaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prislušnim uređajima. Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV uređaji, telefoni, lampe, upaljači, „bubice”… – sve je teže otkriti. Razgovori se prisluškuju i presreću pomoću najsavremenijih prislušnih uređaja, satelita i sistema poput „Ešelona”.

Kada je reč o kontroli Evropljana, veoma je zanimljiv Šengenski sporazum, zaključen 14. jula 1985. u luksemburškom gradu Šengenu. Overen je tajno. Potpisali su ga probrani ljudi iz Francuske, Nemačke, Italije, Španije, Holandije, zatim Luksemburga, Danske, Portugalije, Austrije (kao posmatrač) i Grčke. Zbog protivljenja javnosti, u Grčkoj je sporazum ratifikovan s velikim zakašnjenjem, u martu 1997. godine. Tim sporazumom, između ostalog, reguliše se i kontrola kretanja građana. Pri tom se prikupljaju isključivo lični podaci. Informacioni sistem je povezan s nacionalnim filijalama i glavnim kompjuterom u Strazburu. Na taj način mogu se proveriti i uporediti podaci o građanima navedenih zemalja iz svih izvora (škole, policije, banke, socijalne institucije, poliklinike, bolnice itd.). Šta to zapravo znači? Čovek je stigao do perioda u kojem „caruju” informacije. Informatička (r)evolucija trebalo bi da omogući čoveku da posluje sa što manje utrošene energije i kretanja – iz svoje radne sobe. Međutim, preovladalo je zlo, svojstveno svakom čoveku. Umesto da ulaže u načine za stvaranje boljih uslova za život, ulaganja su usmerena ka novim vrstama oružja, uništavanju „prekobrojnog” stanovništva i njegovoj kontroli. Da bi ljudi shvatili gde žive i kakve im pretnje i izazove nameće Čerčilova „imperija uma”, očigledno je da nije dovoljno što znaju da je britanski institut „Tejvistok” regrutovao više od milion „ispirača mozgova” i što istu ulogu ima holivudska i TV industrija. Zato su na Internetu i televizijskim i radio stanicama, kao i u štampi sve češće teme: „Bigbrather can see you” („Veliki brat te posmatra”), „Nju ejdž – iluminati i 666”, „Kontrola uma i elektromagnetno oružje”,„Programi za kontrolu uma federalne vlade”, „Ispiranje mozga”, „Zloupotreba ‘Filadelfija eksperimenta’”, „Cija je već uništila svet”, „Neidentifikovane letilice pripremaju ljude za novi poredak”, „Kontrola uma u jedinicama za psihološke operacije”, „Žrtve kontrole uma nakon eksperimenta obavljenog na univerzitetu u Harvardu”, „Psihološki eksperiment obavljen 30. oktobra 1938” itd. Za kontrolu ljudi određene su i objavljene propozicije. Kontrolisani ne smeju da posumnjaju da su kontrolisani. Kontrola mora da bude nenametljiva, indirektna, na ivici ignorisanja. Mase se moraju držati u neznanju. Školski sistemi se stavljaju pod kontrolu. Ambiciozne, znatiželjne osobe treba opslužiti lažnim znanjima i lažnim titulama. Mase ne smeju da nauče da misle. Treba poništiti svaku originalnost i kreativnost. Narod treba držati u informacionoj izolaciji. Umesto gladijatorskih arena treba mu ponuditi TV programe i iste emisije na svim kanalima u kojima su na plej beku i uvežbani aplauzi – sve mora da bude izveštačeno do besmisla. Ljude treba odvojiti od životnih problema aferama, ekstremnim sportovima, zabavom koja podiže adrenalin, perifernom politikom… Istinski edukovane ljude, koje je teško kontrolisati zbog njihove ekonomske nezavisnosti, treba slomiti uskraćivanjem posla, blokiranjem javnih nastupa, preko bankovnih knjižica i devalvacijama. Ljudi se osećaju sve manje bezbedno. Uvedeni su bar-kodovi i kreditne kartice a uvode se i identifikacione kartice koje omogućavaju neprestano praćenje kretanja pojedinica. Prema najnovijim zakonima, o svim stanovnicima se vodi više dosijea, prepunih podataka (od datuma i mesta rođenja do stanja na žiro i tekućim računima). Razmena podataka između unutrašnjih i internacionalnih institucija je automatizovana, kompjuterska, trenutna. Kretanje ljudi i registrovanje njihovog kretanja obavlja se pomoću TV kamera, prolaska kroz uređaje za identifikaciju i elektronskih propusnica. Svet je zatrpan prislušnim uređajima. Da li su to mobilni telefoni, kompjuteri, TV uređaji, telefoni, lampe, upaljači, „bubice”… – sve je teže otkriti. Razgovori se prisluškuju i presreću pomoću najsavremenijih prislušnih uređaja, satelita i sistema poput „Ešelona”. Na štampačima se obeležavaju stranice, tako da se zna koji je dokument u kojoj ustanovi, prostoriji i na kojem štampaču odštampan… Uređajima poput sistema SIGINT u Merilendu omogućena je i kontrola svega što pojedinac (p)osmatra. Ulazak svakog vozila u većinu tehnički opremljenih gradova, registruje se u kontrolnim centrima. Sloboda kretanja ne postoji a sve je ugroženija sloboda pisanja, govora i mišljenja.

 

 Programe u računarima „Majkrosofta” pregleda Agencija za nacionalnu bezbednost SAD (NSA). Niko ne zna šta je ugrađeno u računare sa kojima se svakodnevno korisnici druže satima. Upotreba Interneta prati se od ulaska do izlaska i zainteresovanost svakog prijavljenog korisnika. Iako su prijave pod šifrom, obavezni su podaci o kontrolisanom telefonskom priključku. Moguć je uticaj na promenu raspoloženja i mišljenja stanovnika, sistemima HAARP s Aljaske i ELATE (zapadni naziv za ruski kontrolni sistem na aerodromu Šeremetjevo u Moskvi). Kontrolu ponašanja ljudi omogućava i sistem u blizini Rige. Slične mogućnosti imaju i centri Arsibo (Arecibo– Tihi okean), Dušambe (Dushambe – Tadžikistan), Gorkiti, Hipas (Gorkity, HIPAS – Severna Amerika), Mončegorsk, Sura (Monchegorsk, Sura – južna Azija) i Tromso (Tromso – Norveška). Osim elektronske razmene podataka, postoje i nevladine organizacije (poput organizacije „Euronet”) koje svojim centralama dostavljaju finansijske podatke iz svih evropskih država, kao i obaveštajne službe s agentima na terenu koje dostavljaju podatke svojim centrima o kretanju ljudi, njihovom poslu, aktivnostima i imovnom stanju. Čini se da svet ulazi u epohu u kojoj će svi građani biti neprestano na sceni i da će ih prikazivati u nekom centru uživo, poput učesnika u šou-programima „Veliki brat”. U tekstu pod naslovom „Moderna tortura i kontrolni mehanizmi za eliminaciju ljudskih prava i privatnosti”, finska naučnica dr Rauni Lena Kilde objavila je u septembru 1999, u najtiražnijem skandinavskom listu „Helsingin Sanomat”, zvanične podatke o mikrotalasnoj kontroli uma. U njenom tekstu naglašeno je da će u toku 21. veka u sve ljude biti ugrađeni „DNK mikročipovi”. Ta finska naučnica, bivši šef finskih medicinskih oficira, smatra da su mobilni telefoni brilijantni izum za kontrolu ljudi i kontrolu njihovog uma, ali da ih prevazilaze mikročipovi. Naglasila je da ugradnja mikročipova znači potpun gubitak privatnosti, odsustvo kontrole nad telesnim funkcijama, kontrolu emocija i misli, pa čak i izmenu strukture ličnosti. Sistemom za daljinsku kontrolu ljudi, pomoću superkompjutera, mogu po želji da se menjaju osobine nervnog sistema osobe s ugrađenim mikroprocesorom. Ti sistemi su već provereni na retkim vrstama životinja (lavovi, kitovi, medvedi, orlovi…). Nakon opijanja, pomoću iglica sa uspavljivačima, sve veći broj životinja je pod satelitskom kontrolom – na uslovnoj slobodi, a u stvarnom ropstvu. „Pametne” identifikacione kartice s mikroodašiljačima prvo su ponuđene Majvok i Kri Indijancima u Kanadi. Iako, se borba oko njihovog uvođenja još vodi, prvi odgovor Mojvok Indijanaca je da ne žele da budu tretirani kao divlji psi „koje neko kontroliše iz vasione i drži na elektronskoj uzici”. Tehnologija za kontrolu uma već se koristi u SAD, Japanu i Evropi (najviše u Švedskoj). Ta tehnologija se u SAD svrstava u tzv. neubojno oružje. Sintagma „neubojno oružje” dovodi ljude u zabludu jer je reč o ubojnom oružju koje ubija polako, u obliku „normalnih” bolesti, kao što su kancer, leukemija, srčani napad, Alchajmerova bolest… Te bolesti se upravo šire planetom. S druge strane, primena ekstraniskih frekvencija izaziva dezorijentaciju, metež, psihički i emotivni bol koji lomi napadnutu populaciju, a protest napadnutih osoba je za sve druge nevidljiv.

 

 U vezi s mikročipovima treba znati da su prvi primerci, naravno mnogo primitivnijeg sadržaja i nezgrapniji, ugrađeni u ljude u Sjedinjenim Državama i Švedskoj još 1874. godine. Zanimljivo je da te dve zemlje i sada prednjače u ugrađivanju mikročipova u ljudske organizme. „Londontajms” je 17. oktobra 1994. objavio napis „Bionički čovek stiže”. U tom tekstu naveden je podatak da 15.000 ljudi širom sveta ima u mozgu ugrađene elektronske komponente. Nije loše znati da su za čoveka rizične baterije za napajanje čipova energijom. One sadrže otrovni litijum, koji može da se zloupotrebi daljinskim ispuštanjem u „nepodobne osobe”. Policijske i vojne agencije, prema mišljenju dr Rauni Kilde, mogu da slede svakog korisnika i da utiču na njegove misli pomoću mikrotalasa, uzrokujući da i zdravi ljudi čuju glasove u svojim glavama. Njene stavove potvrdili su naučnici Instituta za biofiziku iz podmoskovskog Puščino Šorohova i Tigranjana. Oni su eksperimentalno dokazali da snop iz generatora veoma visoke frekvencije, modulisan glasom, izaziva efekat glasa koji se čuje „direktno u mozgu”.

Na pitanja da li je moguće preneti zvuk tako da glas čuje samo izabrana osoba (i niko više) i da li je moguće s udaljenosti izmeniti emocije upotrebom elektromagnetnih uređaja, odgovor u vojnoj literaturi je – da.

Savremena tehnologija omogućava da se proizvede govor u ljudskom telu, veran grlenom govoru. Na taj način stvorena je mogućnost za tajne sugestije i psihološko usmeravanje. U istraživanjima se pokazalo da je moguće daljinski procenjivati ponašanje centralnog nervnog sistema osoba prema kojima su usmereni kodirani paketi elektromagnetnih talasa. Kod ljudi ozračenih modulisanim mikrotalasima niske snage izazivaju se zujanje u ušima, pištanje i slični zvučni efekti, koji kao da dopiru iz glave ili neposredno iza glave. Snažniji generatori signala mogu da izazovu glavobolju, krvarenje iz nosa, dezorijentaciju i mučninu. Izborom frekvencija može se stvoriti razumljiv govor, što se primenjuje u skrivenim akcijama radi obmanjivanja, provociranja i mamljenja protivnika. To se može činiti jer je testiranjem ponašanja ljudi dokazano da se pokreti, osećaji, emocije, želje, ideje i različite psihološke pojave mogu izazvati, uskratiti ili preobličiti električnim stimulacijama određenih delova mozga. Upravo takve mogućnosti opisao je pukovnik Džon A. Vorden u inspirativnom tekstu„Informacijska revolucija i budućnost vojnog vazduhoplovstva”. Budući da je ekspert za elektroniku, veoma jasno je objasnio kako na ljudsko telo utiče mikrotalasni puls velike snage u gigahercnom području. Reč je o načinu da se u ljudskom telu izazove naglo širenje blago zagrejanog tkiva i tako stvori zvučni talas i unutrašnje akustično polje u opsegu od pet do 15 kiloherca – što je čujno. Taj metod omogućava da se izabranim protivnicima (žrtve) saopštava na porazan način, koji ih izuzetno uznemirava, nešto za šta se kao mehanički uređaj koristi njihovo telo.

 

 Kakve su mogućnosti kontrole stanovništva pokazuje primer rasprave u Senatu Sjedinjenih Država održane 22. januara 1997. godine. U diskusiji je obelodanjeno da su vazduhoplovne snage SAD koristile specijalni avion koji je radio-frekventnim porukama manipulisao umom ljudi i uticao na izbore u Bosni i na ostrvuHaiti. Postoji osnovana sumnja da je isto oružje korišćeno prilikom progona Srba iz Republike Srpske Krajine, a od 1997. moguće je sumnjati u sve demokratske izbore. Naravno, moguće je i kloniranje ljudskog glasa. Laboratorija Los Alamos u Novom Meksiku otkrila je 1999. godine tehnologiju glasovne morfologije. Sa snimka nečijeg glasa koji traje desetak minuta naučnici su sposobni da kloniraju govor u skoro realnom vremenu. Ta tehnologija se već koristi u kontroli ljudi radi upravljanja društvenim procesima. Učinili su to sa glasom generala i diplomate Kolina Pauela i generala Karla Štajnera, ali i sa glasovima stjuardesa, 11. septembra 2001. godine. One su se, navodno, iako je to bilo potpuno nemoguće, usplahireno javljale iz otetih aviona. U eksperimentalnoj fazi je daljinska kontrola uma, satelitsko posmatranje moždanih talasa i njihova analiza pomoću kompjutera koji se aktiviraju mislima. U tekstu upućenom u institucije 6.500 finskih naučnika, piše da su žrtve kontrole uma za sve globaliste – „lažni bolesnici” i „potpuni ludaci”. Stoga, sve medicinske škole uče svoje studente da je reč o paranoidnim osobama. Žrtvama kontrole uma niko ne veruje jer ih je teško, ako ne i nemoguće, odvojiti od paranoičnih osoba. Međutim, posle objavljivanja knjige Nika Begiča Angels Don‘t Play This HAARP: Advances inTesla Technology, stotine ljudi su se autoru požalile na iskustva u vezi s kontrolom uma. Doktor Begič smatra da njihove tvrdnje treba shvatiti ozbiljno. Uostalom, kada postoji tehnologija koja se može zloupotrebiti jasno je, po analogiji, da će skoro sigurno biti zloupotrebljena jer su zloupotrebljene i sve prethodne tehnologije. Osim toga, ukoliko postoji način da se čovek kontroliše, ista tehnologija omogućava medicinskim ekspertima da ustanove zloupotrebe. Ali, to treba hteti i biti na strani rulje, a naspram „vladara iz senke”. To jeste najveći izazov današnjice. Uostalom, ljudima koji se požale trebalo bi obezbediti mesto gde će se ustanoviti istina i treba im pomoći u sva tri slučaja: kada govore istinu, kada su u zabludi i kada su bolesni.

 

 Upravljanje ljudima stiče svakodnevno sve veći legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavljene uvođenjem BAR-koda, u zemljama Evropske unije uveden je i EKAM-kod, koji je utisnut na šengenske pasoše u vidu magnetne trake. Reč je o matičnom broju osobe, tekovini totalitarnih i militantnih sistema, koji pojednostavljuje administrativno poslovanje. Međutim, podmukliji inicijatori već više decenija insistiraju da se ta šifra ugradi u tela građana, odnosno da se utisne u desnu ruku ili na čelo. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiče na nervni sistem čoveka uključenog u mrežu i da se, ako to neko odluči, u dobroj ili lošoj nameri, usporava ili ubrzava rad njegovog srca. No, prema objavljenim podacima, za koje autori tvrde da su „procureli” iz tajnih dosijea Cije, u američkim eksperimentima in vivo već je ostvaren elektronski uticaj na ljudski mozak ugrađivanjem mikročipova. U izveštajima bivših agenata potvrđeno je da Cija ubrizgava kompjuterske čipove u krvotok „pacijenata”. Skoro nevidljivi čipovi, čiju „nevidljivost” omogućava nanotehnologija, stižu do mozga, gde se kače o neuronske završetke i počinju da emituju unapred programiran kod. Očigledna, beskrupulozna legalizacija nehumanih rešenja nagoveštava postojanje tajnih područja, ali i institucija, u kojima su moguće i veće zloupotrebe. Stoga Čerčil Velš, predsednica Udruženja građana za zaštitu od zloupotrebe ljudskih prava upotrebom elektromagnetnog i neurološkog oružja, pokušava, uz pomoć bivših „ljudskih zamorčića” iz Bugarske, Nemačke i Japana, sa Novog Zelanda, iz Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, da dokaže da Cija eksperimentiše na ljudima, bez njihovog znanja, ugrađujući im u mozak „transmitere”. Zanimljivo je da se, prema navodima gospođe Velš, žrtvama ugrađuju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa ili uha. Kao najdrastičnije, navela je slučajeve Šveđanina Roberta Neslunda i ukrajinske porodice Kec. Posle organizovanja Udruženja žrtava, gospođi Velš se svakog meseca javljaju dve–tri nove žrtve tehnologije kojom se mozak tretira kao svojevrstan kompjuter koji oslobađa elektromagnetne talase. Žrtve tvrde da se promenom dužine, intenziteta i snage signala može uticati na čovekov um i psihu. Među najugroženijima su ljudi iz zemalja tranzicije – Istočne Evrope i Rusije. Instalirani „moždani transmiteri” (predajnici) mogu da se prate globalnim pozicionim sistemima (GPS) iz satelita, uz pomoć superkompjutera. Rezultat primene navedenog metoda je donekle kontrolisano ponašanje objekta, odnosno (zlo)upotrebljenog čoveka. Ishodi delovanja radio-signala mogu da budu umrtvljene sinapse (veza između dve nervne ćelije) ili elektronsko poništavanje memorije. Reč je o posledicama nakon primene poznate RIC-EDOM tenike, koju odavno koristi Cija, a koju je otkrio i prvi upotrebio Linkoln Lorens. Najpoznatije žrtve „kontrole uma” su osobe koje su preživele torturu u projektu „Monarh”. Keti O’Brajen napisala je knjigu Transformacija Amerike, a Brajs Tejlor je svoj slučaj opisala u knjizi Sjaj zvezda. U brojnim knjigama i napisima one su primeri za programirano pretvaranje žena u „robinje seksa”. Zanimljivo je da je Keti O’Brajen imala brutalni sado-mazohistički odnos sa Dikom Čejnijem u „Kožnoj sobi” Bohemijanskog kluba. Svi znaju da je Dik Čejni bio sekretar odbrane SAD za vreme Džordža Buša Seniora i da je sada na dužnosti potpredsednika SAD, odnosno da je naftni partner i zamenik Džordža Buša Juniora.

 

 Žrtve kontrole uma ne nalaze se samo u Sjedinjenim Državama i Švedskoj. Ronald Stenli, američki javni tužilac, upozorio je svet da Rusija poseduje leptonsko superoružje za kontrolu ljudi. U svom obraćanju javnosti, u septembru 1995, naveo je da se leptonsko oružje serijski proizvodi od 1980. godine i da je u Moskvi formiran centar za registraciju građana koji su stradali zbog primene te vrste psihotronskog oružja. Zanimljivo je da, prema njegovim rečima, operateri psihotronske stanice koja koristi leptonsko polje mogu sa udaljenosti do 100 kilometara detaljno da fiksiraju sve nijanse misli odabrane osobe. Pri dugotrajnoj kontroli, oni su sposobni da ovladaju celokupnim sećanjem žrtve: mogu saznati i najintimnije podatke, menjati ponašanje i, čak, razboleti žrtvu. Najnovija naučna postignuća surovo potvrđuju da je ljudski mozak sve ugroženiji. Adam Mandelbaum, bivši službenik Vojne obaveštajne službe, a zatim i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji se profesionalno bavio tumačenjem tarota i proricanjem budućnosti za vojne potrebe, u knjizi Senke rata naveo je da je donedavno Cija koristila sujeverje u borbi protiv buntovnika u Kongu, proučavala mogućnosti kontrole uma hipnozom i drogama i, čak, razmatrala primenu metoda za izmenu svesti radi uticaja na njihovo ponašanje.[8 „Neubojno oružje” koristi se za uticaj na psihu, um i duh ljudi. Dženet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vašingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivših zamenika direktora Cije, izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustične psiho-korekcije. Ona očekuje upotrebu novog „neubojnog metoda” za „gušenje pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisanje ili onemogućavanje neprijateljevih snaga i povećanje mogućnosti timova prijateljskih specijalnih operativaca”. Gospođa Moris je upozorila da „pešadija rizikuje da se izloži specifičnom zvuku, koji proizvodi poseban uređaj, a ne može se neutralisati pomoću zaštitne opreme i pomoću bilo kakvih čepova za uši”. S druge strane, u mozak ugrađeni elekronski instrumenti pružaju pomoć prilikom lečenja. Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za lečenje epilepsije. Ubacili su mreže visoko osetljivih elektroda na površinu mozga i na taj način se određuje „epicentar” epi-napada. U primeni mikročipova sve je uredu dok ne dođe do „pogrešne” dijagnoze i popularne „kolateralne štete”. Uz saglasnost pacijenta, nanotehnološki čipovi se mogu ubrizgati u njegov krvotok i dovesti na mesto rada, ili ugraditi injekcijama među mišiće desne nadlaktice, gde mogu da obavljaju svoje funkcije bez štete po organizam. Poznato je, da je vodeći svetski kibernetičar Kevin Vorvik, profesor na Univerzitetu Reding (Velika Britanija), ugradio sebi u podlakticu mikroprocesor za uključivanje kompjutera i otvaranje vrata, a odlučio je da sebi i supruzi ugradi čipove koji bi im omogućili da, umesto razgovora, jedno drugom upućuju i čitaju misli. Problem je u tome što je to čisti satanizam.

 

 Eksperti za izradu mikročipova tvrde da sadašnje identifikacione kartice s mikročipovima opremljenim antenama, i bez ugradnje u ljudsko telo, omogućavaju vlasnicima superkompjutera, povezanih sa satelitima, da prate kretanje izabranih ličnosti, da ih prisluškuju i prepoznaju njihov glas. Evropski parlament je 28. januara 1999. u „Rezoluciji A4-0005/99 o životnoj sredini, bezbednosti i spoljnoj politici”, u članovima 23, 24 i 27, pozvao da se „neubojno oružje” stavi pod kontrolu i reguliše njegova primena. Uz to, upućen je poziv da se zabrani razvoj oružja koje omogućava bilo koji oblik manipulacije ljudima. Zato je moguće reći da je mikrotalasna kontrola ljudi „neubojnim oružjem” najveći internacionalni kriminal u istoriji ljudskog roda usmeren protiv stanovništva planete. Budući da je Isak Adižes dokazao da svaki čovek ima svoj nivo problema, potrebno je objediniti napore onih koji nisu samoživi i nastoje da svojoj deci i unucima obezbede izvesniju i civilizovaniju budućnost. Posvemu sudeći, jedini način da megakapitalisti zadrže sredstva koja su oteli ljudima ili uzeli na pravno korektan način, na osnovu prava koje su sami smislili, jeste da drže ostale ljude pod kontrolom svojih institucija. Zato nije čudno što iz dana u dan niču sve moćniji nadzorni sistemi. Većina vlada u Evropskoj uniji namerava da uvede nove biometrijske lične karte (sa otiskom prstiju, snimkom dužice oka i potpisom), koje će biti povezane s bankom podataka o ličnim informacijama. Na osnovu dokumenta Evropske komisije (COM 2004/72), jasno je da Evropska unija čini napore za postizanje „sveobuhvatne bezbednosti”. Tim dokumentom predviđene su beskompromisne mere unutrašnje bezbednosti. Prvo, reč je o merama koje će omogućiti praćenje kretanja i transakcije svakog čoveka. Drugo, spoljašnja bezbednost obuhvata potpuno zatvaranje kopnenih i pomorskih granica „nelegalnim imigrantima”. Treće, predviđene su intervencije u „neuspelim državama” i „regionalnim sukobima”, samostalno ili udruženim međunarodnim naporima. Četvrto, jedan od osnovnih ciljeva je izgradnja „bezbednosne kulture”, zajedno sa „industrijom bezbednosti i naučnom zajednicom”. Peto, nastavlja se izgradnja međunarodnog poretka zasnovanog na efektima globalizacije, medijskog monopola, nesigurnosti i siromaštva. Šesto, stvaraće se međunarodni objedinjeni sistemi odbrambenih i bezbednosnih organizacija. Sedmo, Evropska unija se priprema za proglašenje krizne situacije i „vanrednog stanja” u Uniji. Planira se uspostavljanje vladajućih struktura koje bi nadgledale proces uspostavljanja novog sistema evropske bezbednosti.

 

 Evropska komisija, radeći po uputstvima Saveta evropske unije (telo koje okuplja sve vlade zemalja članica), predložila je da se ispitaju mogućnosti da se uspostavi totalna kontrola građana. Prema tom predlogu, ispituje se mogućnost nadgledanja telefonskog saobraćaja, korišćenja Interneta, kontrole vozila, svih vrsta putovanja, kupovine odeće ili bilo kojih namirnica, kretanja svake osobe koja nosi bilo kakvu vrstu kartica (bankovna, kreditna, pasoš, viza, lična karta…), poseta prijateljima, odlaska na posao, u vrtić i školu i povratka kući. Komisija tvrdi da je oko bezbednosnog problema okupila direktore kompanija, zaposlene u naučnim institucijama, visoke evropske političke ličnosti, članove Evropskog parlamenta i posmatrače iz međuvladinih organizacija. No, niko ne zna ko su oni i kome su podređeni. Čini se da je jedini logičan odgovor: oni su službenici „velikog brata”. Prema Toni Banjanu, uredniku „Statewatcha”, bezbednost SAD i Evropske unije posle 11. septembra 2001, plaćeni su nestankom privatnosti i demokratske kulture. To znači da se više ne poštuju različitost i različita shvatanja, nema tolerancije, niti prihvatanja raznih civilizacijskih tekovina. Posvemu sudeći, svi ljudi će se pratiti, a podaci o praćenju biće sačuvani u ime demokratije. Budući da se obični ljudi ne bi opredelili za to, računajući da će se vlast promeniti i da će „zlobni komšija” kad-tad biti u prilici da zloupotrebi centralnu bazu podataka, ili da izmeni podatke, jasno je da je neko moćniji od službenika Evropske komisije dao nalog za kontrolu Evropljana. Uostalom, bezbednost koncepta centralne baze podataka osporavaju mnoge stručne ustanove (na primer, Komitet za računarska istraživanja Velike Britanije) a na mogućnost masovne krađe podataka iz biometrijskih baza upozorili su i zvaničnici najvećih informatičkih kompanija u svetu. Kontrole se plaše svi prljavi političari, a ipak potpisuju akte koji će im kad-tad doći baš „političke glave”. Pristanak na sveopšti nadzor, koji isključivo odgovara nedodirljivim i nikad kontrolisanim megakapitalistima, uvreda je za sve inteligentne ljude, za one koji misle da su pametni i, mnogo više, za one koji to zaista jesu. Treba se nadati da Evropska unija nema predstavu o mogućem otporu građana, onih kojima još nije „ispran mozak”, ukoliko se osmeli i krene putem neorobovlasništva. U sistemu kontrole ljudi je i nezaobilazni Internet. On je sve više virtuelni prostor koji podseća na buduće sukobište. Umreženi računari omogućavaju nekoliko vrsta savremenih ratova: mrežni, elektronski, virtuelni, hakerski, psionički, informacioni, medijski… U svim sukobima važno je koja strana ima veće mogućnosti. Na Internetu se to ogleda u broju i znanju stručnjaka, tehnološkoj i tehničkoj razlici, kvalitetu softvera, poznavanju metoda za upade u tuđe sisteme i odbranu sopstvenih sistema. Na primer, postoji osnovana sumnja da je sajt Keli Margolis upotrebljen za distribuciju virus-programa koji omogućava snimanje i pretraživanje sadržaja svih računara koji su pristupili tom sajtu. Ukoliko korisnik Internet mreže ostvari kontakt s nepoznatim, ne treba da se čudi ako na nekom drugom sajtu ugleda svoje ime ili fajl s potpunim ličnim podacima. Tako se može dogoditi da se podaci o interesovanjima i broju časova u aktivnostima na Internetu nađu u nekoj datoteci neke firme u Baltimoru u Merilendu. Podaci mogu da budu toliko precizni kao da ih je postavila služba državne bezbednosti. Važne su i lične osobine korisnika Interneta, koje bi se pri tome mogle pojaviti. Na primer, za nekog može biti zabeleženo: nepredvidiv, potencijalno opasan i neupotrebljiv. Poseban problem je tzv. krađa identiteta. Reč je o kriminalu koji u Sjedinjenim Državama raste neverovatnom brzinom. Kradu se brojevi kreditnih kartica, matični brojevi, brojevi vozačkih dozvola… Najveća krađa te vrste oštetila je u SAD tokom 2002. godine oko 30.000 ljudi za oko tri miliona dolara. Zvaničnici su podigli optužnice protiv tri osobe, koje je predvodio Filip Kamings, službenik kompanije „Teledata Communication Incorporation”iz Njujorka. Pri tolikom nastojanju da se sve stavi pod kontrolu, i da ne postoji sistem „Ešelon” za elektronsko nadgledanje Evrope, Srbi su već pod elektronskom kontrolom. Prodaja dela PTT-a i Mobtela omogućila je uključenje u svetsku mrežu preko Italijana, Grka, Norvežana… Stoga, vrlo je verovatno da negde daleko udobno zavaljeni sede neki službenici zaduženi za preslušavanje elektronskih podataka i pomno rangiraju protivnike: antisemite, antidemokrate, antiamerikaniste, antimondijaliste, anti…, anti…


Dejan Lucic i Svetozar Radisic - O svetskoj zaveri, magiji, iluminatima
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Sad će krenuti trovanje Srba!

19.09.2012
K. Martić - S. Tomčić

 

 Kompanije koje se bave proizvodnjom genetski modifikovanih organizama u Srbiji od 1. oktobra 2012. neće morati da plaćaju taksu ukoliko žele da se bave istraživanjima u našoj zemlji

Probudimo se!

Na spisku prvih 75 taksi koje Ministarstvo finansija i privrede ukida od 1. oktobra radi rasterećenja privrede i građana našle su se i tri što se odnose na kompanije koje se bave proizvodnjom i prometom genetski modifikovanih organizama (GMO)! Pod rednim brojem 63, 64. i 65. na tom spisku nalaze se nameti kojih se oslobađaju kompanije, pravna lica i organizacije koje se bave proizvodnjom GMO.

Irena Baret, lekar prirodne medicine i osnivač pokreta Stop GMO, kaže da je ukidanje ovih taksi podrška stranim kompanijama koje se bave uzgajanjem GMO.

- Ukida se taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetski modifikovanih organizama i proizvoda od GMO. Kako to može pored zakona koji je takav da zabranjuje GMO?! Ovo je najava ozakonjavanja uzgoja GMO i ohrabrenje za velike korporacije da dođu kod nas i bave se istraživanjima koja će ugroziti naše stanište. Znamo da se seme GMO vetrom može preneti na veliku udaljenost i tako uništiti zdrave biljke - objašnjava Baretova i apeluje na novo ministarstvo da ne dozvoli izmenu zakona.

Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, objašnjava da ne vidi razlog za ukidanje ovih taksi.

- Ne vidim potrebu da se ukinu takse kompanijama koje se bave ovim istraživanjima! Zašto im davati takve olakšice? - kaže Ševarlić.

Podsetimo, Kurir je prvi pre dve godine počeo da obaveštava javnost o štetnosti od GMO po zdravlje ljudi i predlogu koji je pripremilo tadašnje Ministarstvo poljoprivrede o izmeni zakona o GMO, kojim bi se dozvolio uvoz, proizvodnja i promet ove hrane. Upravo pod našim pritiskom izmena zakona je stopirana i do danas te izmene nisu usvojene. Kurir će učiniti sve da tako i ostane.

 

 Ukinute takse

- Taksa za rešenje po zahtevu za utvrđivanje da lice ispunjava uslove za procenu rizika za ograničenu upotrebu, uvođenje u proizvodnju i stavljanje u promet GMO

- Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodnju i stavljanje u promet GMO

- Taksa za rešenje po zahtevu za odobravanje ograničene upotrebe, uvođenja u proizvodnju i stavljanje u promet GMO

Posledice upotrebe GM hrane

Na sajtu www.responsibletechnology.org možete pročitati 65 naučno dokazanih zdravstvenih rizika koji nastaju zbog upotrebe GM hrane. Ovo su neki od njih:

- karcinom
- sterilnost
- impotencija
- smanjenje mozga
- Alchajmerova bolest
- bolesti unutrašnjih organa
- alergološke reakcije
- toksikološke reakcije
- krvarenje u želucu
- promene na crevima
- problemi s jetrom
- problemi s pankreasom

Ministarstvo finansija: Takse su bile nepotrebne

U Ministarstvu finansija tvrde da su takse koje se odnose na GMO ukinute na predlog Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

- Navedene takse nisu bile usaglašene sa zakonskom regulativom, jer je novim Zakonom o GMO iz 2009. zabranjena proizvodnja i promet GMO. Trebalo je da takse budu ukinute odmah po donošenju Zakona o GMO - kažu u Ministarstvu finansija.

 

 Konkurs „Monsanta“: Tražimo lobiste u Srbiji!

Najveća svetska kompanija koja se bavi proizvodnjom GM semena i hrane „Monsanto“ na sajtu Poslovi-Infostud objavila je oglas za posao na koji su se zainteresovani kandidati mogli javiti do 15. septembra. U oglasu piše da kompanija traži radnike koji će, pored ostalih zaduženja, lobirati kod najuticajnijih krugova u zemlji i javnih funkcionera u Srbiji kako bi se „olakšalo prihvatanje ili odobrenje za Monsanto proizvode i tehnologije“.

Kako je Kurir već pisao, Ministarstvo poljoprivrede je 2000. dozvolilo ovoj firmi da na poljima Instituta za kukuruz „Zemun polje“ i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu obavljaju eksperimentalna istraživanja sa GM semenima.


Svet prema Monsantu
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Hrana ubica širi se po Srbiji!

25.09.2012
S. Slamnig - S. Tomčić

Genetski modifikovan kukuruz firme „Monsanto“, koja posluje i kod nas, izaziva tumore koji bukvalno razaraju telo, pokazala su najnovija istraživanja francuskih naučnika 

 

 Pacovima hranjenim gm kukuruzom tela deformisana od tumora

 Jezivo!


Genetski modifikovana (GM) hrana firme „Monsanto“, koja između ostalog posluje i u Srbiji, izaziva rak, pokazuju najnovija naučna istraživanja!

Naime, francuski naučnici sa Kaenskog univerziteta objavili su istraživanje u kom se navodi kako ovaj genetski modifikovani kukuruz posle višegodišnjeg korišćenja deluje na organizam: pacovi hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom bukvalno su unakaženi tumorima, a uništeni su im i bubrezi i jetra. Rezultati su pokazali da je između 50 i 80 odsto ženki pacova dobilo rak.

- Neverovatno je koliko se rano razvijaju ovi tumori i koliko su agresivni. Naročito su ugrožene ženke - rekao je Majkl Antoniju, molekularni biolog sa Kraljevskog koledža u Londonu.

Profesor Miladin Ševarlić, šef katedre za agroekonomiju Poljoprivrednog fakulteta, tvrdi da, osim genetski modifikovane soje koja se uzgaja na nekoliko hiljada hektara u Srbiji, niko ne može sa sigurnošću da kaže da GMO (genetski modifikovani organizmi) ne postoji i kod drugih kultura u Srbiji.

- Postoji veliki rizik da se sa GMO iz kontrolisanih uslova kontaminiraju biljke na otvorenom prostoru jer su diverzije te vrste moguće - kaže Ševarlić i dodaje da postoji jak lobi, počev od naučnika, novinara pa do političara, koji se zalaže za legalizaciju GM hrane u Srbiji.

- Američka administracija zahteva od Srbije da dozvoli uvoz GMO u poljoprivredi kao uslov za članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Dugo je pripreman teren za to i neke aktivnosti su već preduzete, poput oslobađanja kompanija koje se bave proizvodnjom GMO od plaćanja tri takse. Na taj način otvaraju se vrata za kompanije koje obavljaju istraživanja GMO - ističe Ševarlić.

 

 GM kukuruz vreba iz prerađevina

Irena Baret, osnivač pokreta „Stop GMO“, ističe da se GM kukuruz nalazi u prehrambenim proizvodima svuda u svetu.

- Ti proizvodi sadrže kukuruzni sirup i ne možemo biti sigurni da on nije od GM kukuruza. Pitanje je odakle kompanija koja ih proizvodi uvozi kukuruz - kaže Baret.

Ministarstvo: Nismo nadležni za „Monsanto“

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se prilikom uvoza na prisustvo GMO testiraju hibridni kukuruz, seme uljane repice, soje i šećerne repe. Oni ipak ističu da nemaju uvid u poslovanje kompanije „Monsanto“.

- Ministarstvo nema nadležnosti nad kontrolom poslovanja kompanije „Monsanto“ u Srbiji. Ministarstvo poljoprivrede kontroliše proizvodnju semenskih useva, objekata za doradu i prodaju semena - kažu u tom ministarstvu.

*****A ko je NADLEŽAN u ovoj zemlj za "Monsanto" !?*****
 
 Monsanto i GMO u Srbiji
 
 
 ...a ako neko treba na stub srama (banderu) to su Saša Dragin, Ivana Dulić-Marković...pa čak je i ovaj
bio za GMO...neću da spominjem ostale sitne duše, karijeriste i podguzne muve!!!
 
 
 Uvaljuju nam GM šljive ubice!

Američko ministarstvo poljoprivrede lobira u Srbiji da se počne sa uzgajanjem šljive koja izaziva tumor jetre
 
 
 
Medenoslatki ubica.

Američko ministarstvo poljoprivrede (USDA) lobira kod srpskih stručnjaka da prihvate uzgoj genetski modifikovane sorte šljive „Honeysweet“ (medenoslatka), koja izaziva agresivne tumore jetre.

Američki stručnjaci tvrde da je njihova GM sorta kvalitetnija od postojećih srpskih jer je, navodno, otporna na šarku. Tim povodom sutra u 14.30 sati na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu biće održano predavanje „Razvoj i regulatorno odobravanje genetski modifikovane ‘medenoslatke’ sorte šljive otporne na virus šarke“. O prednostima GM „medenoslatke“ sorte šljive profesorima i studentima govoriće dr Ralf Skorca, glavni istraživač Odseka za poljoprivredu SAD.

Irena Baret, lekar prirodne medicine i osnivač pokreta Stop GMO, ističe da je ovo predavanje pokušaj da se GMO nametne Srbiji iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi da je GM šljiva otporna na šarku, kao što ni GM pamuk nije otporan na gusenicu.

- To bi značilo da će naše domaće najkvalitetnije sorte šljiva biti zagađene. Vetar i insekti raznose polen pa ćemo izgubiti autohtone vrste. Laboratorijskim pacovima koji su hranjeni GM šljivama ustanovljen je agresivan tumor jetre koji vrlo brzo napreduje. Ne postoji nijedna naučna studija koja dokazuje da je GM šljiva bezbedna po zdravlje ljudi - upozorava Baretova i dodaje da Srbija danas proizvodi 600.000 tona domaćih šljiva i po tome je u svetskom vrhu.

- Da li neko treba da uči srpskog seljaka kako se uzgajaju šljive?! - pita Baretova.GM šljiva proizvedena je u Zapadnoj Virdžiniji, u Servisu za poljoprivredna istraživanja ARS.

Paunović: Možda je dobra

Svetlana Paunović, direktorka Instituta za voćarstvo u Čačku, kaže da je predavanje prilika da se čuje mišljenje „ uvaženog stručnjaka“.

- Naša zakonska regulativa to ne dozvoljava, ali oni pokušavaju da od Evropske agencije za bezbednost hrane dobiju potvrdu da GMO nije štetan po zdravlje ljudi - kaže Paunović.

*****A ko je NADLEŽAN u ovoj zemlj za "Monsanto" !? Ovo je razgovor sa DJAVOLOM!!!*****
 
 
 Knežević: Kompanije traže prolaz na tržište

Ministar poljoprivrede Goran Knežević kaže da je zakon jasan kad je reč o GMO.

- Svako ima pravo da drži predavanja i to se dešava svuda u svetu. Postoje različiti interesi i velike kompanije traže načine kako da priđu određenom tržištu. Našim zakonom GMO je zabranjen i, dok je taj zakon na snazi, mi ćemo ga se pridržavati - ističe Knežević.

*****A ko je NADLEŽAN u ovoj zemlj za "Monsanto" !? Ministre...čizme na noge, pa put atara...sagledaj TUGU pa onda zbori!!!*****
 
Zeleni za zabranu modifikovane hrane

Prva modifikovana biljka bila je paradajz a pojavila na tržistu 1994. godine
 
 
 Stranka Zeleni Srbije najavila je danas da će zatražiti od države uvođenje potpune zabrane na uvoz, proizvodnju i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) i proizvoda od GMO u trajanju od 10 godina.
Moratorijum bi podrazumevao i zabranu uvoza, proizvodnje i korišćenja GMO i proizvoda od GMO i za naučne i medicinske svrhe, navodi se u saopštenju te stranke.

Kako je istaknuto, zahtev je restriktivniji u odnosu na rešenja iz ranijih predloga i inicijativa. Zeleni Srbije smatraju da država odmah treba da ojača ustanove i procedure neophodne za strogu, potpunu i kvalitetnu kontrolu GMO i proizvoda od GMO.

Narodni poslanik Zelenih Srbije, Ivan Karić, će u utorak 25. septembra zatražiti održavanje javnog slušanja u Skupštini Srbije na temu GMO i proizvoda od GMO.

Zeleni Srbije će takode predložiti Skupštini Srbije donošenje Rezolucije o potrebi da Srbija postane zemlja bez GMO i proizvoda o GMO (GMO free country). GMO se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način, a tehnologija kojom se to postiže se često naziva moderna biotehnologija ili genetski inženjering.

Tom tehnologijom je takode moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak i među vrstama koje nisu srodne.

Prva modifikovana biljka bila je paradajz a pojavila na tržistu 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu, a najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane. Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da GMO nepovoljnije deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i ističu da su modifikovane biljke korisne, jer smanjuju potrebu za pesticidima, otporne su na herbicide i omogućavaju jeftiniju proizvodnju koja rešava problem gladi na prenaseljenoj planeti.

Protivnici GMO navode da su ti organizmi štetni po zdravlje, da su uzročnih mnogih bolesti, odnosno da njihovo konzumiranje ima dugoročne štetne posledice po zdravlje ljudi, a da njihov uzgoj nepovoljno utiče na biljni i životinjski svet.
 
 
ZATO VAS MOLIM, poslušajte (preuzmite) ove dve ZABRANJENE radio emisije iz davne 2001. godine!!! 
 
 Emisija “Priča o…” - radio INDEX

Autor: Novica Babović

*Emisije emitovane maja 2001. godine    

Govore:  
-prof. Milutin Penčić (predsednik udruženja za očuvanje biodiverziteta i osnivač banke gena biljnih vrsta u Srbiji),
-prim.dr Todor Jovanović
-dr.Aleksandar Petrović

O zakonu koji dozvoljava uvoz genetski modifikovane hrane, o 50 000 tona genetski modifikovane soje koja je u vidu donatorskog uvoza iz SAD-a stigla u Srbiju, kao i o posledicama njenog korišćenja na ovim prostorima. Hemijske kompanije (BASF, Monsanto...) kao najveći finansijeri i proizvođači transgenih biljaka, o značaju očuvanja biodiverziteta i banke gena biljnih vrsta u Srbiji govore ove dve emisije !
 
Radio emisija 1 
 
 
 
Radio emisija 2
 
 
 
Preuzmi
Radio emisija 1
 
 
Preuzmi
Radio emisija 2

 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Dr Todor Jovanović otvoreno o fluoru, vakcinama, kanceru, sidi, hepatitisu C, tzv. “epidemijama”…

25.09.2012
Nebojša

 

 Sada imate jedinstvenu priliku da u sat ipo video materjala od našeg veličanstvenog, svetski poznatog virusologa, Dr Todora Jovanovića, čujete sve najbitnije skrivene tajne i istine o mnogim bolestima i laboratorijskim virusima koji se namerno stvaraju ne bi li čovek postao tiho umirući rob farmako-mafije, sa oslabljenim i uništenim imunitetom, a ne zdrav čovek.

Čućete i kako da se lečite na prirodan način, jer sve bolesti su izlečive, zatim o značaju pravilne ishrane za zdravlje itd…

 

 Dr Todor Jovanović već 40 godina govori o štetnosti fluora koji se stavlja u vodi za piće, jer je fluor otrov, kancerogen je, izaziva mentalni deficit kod čoveka i uzročnik je raznih drugih bolesti. Čućete istinu o štetnosti vakcina koje su u stvari bile generator raznih tzv. “epidemija”, a ne virusi. Sve u svemu, ovo je zaista vredan prilog koga treba pogledati i širiti dalje drugima.

Dr Todor Jovanović otvoreno priča o svemu, o veštački stvorenoj sidi, hepatitusu c, o značaju raznih prirodnih načina lečenja koje koriste drugi narodi, a to je urinoterapija. Naravno, tu su u njegovi prirodni preparati iz grupacije “Todoksin” i mnogo toga. Posetite sajt Dr Todora Jovanovića na kome ćete naći mnoge informacije od neprocenljive vrednosti za vaše zdravlje i spoznaju:

 
 
Dr. Todor Jovanovic - razgovori o... 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA

Vladari iz senke zabranjuju lečenje kancera prirodnim putem

30.09.2012
Vestinet

 

 Razgovor Dejana Lučića sa Aleksandrom Mitrovićem Metanojom, magistrom psihologije iz Beograda o svetskoj zaveri farmaceutske mafije protiv čovečanstva.

* Da li, pored ulja od konoplje, postoje još neki prirodni lekovi protiv kancera i zbog čega su oni zabranjeni?

Zato što se prirodni lekovi – koji postoje – ne mogu patentirati, što znači da farmaceutske kompanije ne mogu imati profit od takvih prirodnih a nepatentiranih lekova, oni su zabranjeni. Problem je sistemske prirode i zadire u srž liberalnog modela kapitalizma.

Na primer, Administracija za hranu i lekove Sjedinjenih Američkih Država (Food and Drug Administration – FDA), koja je deo izvršnih ministarstava vlade Amerike (deo Ministarstva zdravlja, obrazovanja i socijalne politike), zadužena je, između ostalog, za odobravanje upotrebe lekova u toj zemlji.

Laboratorijske analize koje USFDA sprovodi kad su u pitanju lekovi za kancer nemaju za cilj da utvrde delotvornost i neškodljivost takve vrste terapije protiv tumora. Da je cilj utvrđivanje delotvornosti i neškodljivosti USFDA bi morao, pre svega, da zabrani upotrebu citostatika u lečenju kancera. Ali, USFDA kod odobravanja lekova utvrđuje samo smrtonosnu dozu leka za kancer.

Prema tome, USFDA prilikom ispitivanja lekova za rak utvrđuje dve stvari: dozu leka koja će usmrtiti 50 posto pacijenata, i korisnost leka po pacijenta – koja obično ne premašuje 9 posto! To znači da će odobriti lek od koga ima koristi samo 9 pacijenata od njih stotinu. Pri tome, ova organizacija „korisnost” leka definiše kao blago poboljšanje, ili pak privremeno smanjivanje veličine tumora.

Pored toga, Džejms Godard i dr Herbert Lej iz USFDA su pred Udruženjem farmaceutskih proizvođača i Senatskim odborom svedočili o neverovatnim zloupotrebama i prevarama koje se događaju prilikom testiranja lekova: pacijenti koji preminu tokom testiranja lekova, koji napuste bolnicu ili odustanu od testiranja – ne prijavljuju se u dokumentaciji, a pacijenti koji se pojavljuju u dokumentaciji uopšte nisu ni bili prisutni u bolnici tokom testiranja leka!

Većina kliničkih studija o lekovima zapravo su falsifikati i prevare. U jednoj USFDA studiji otkriveno je da je svaki peti lekar koji je bio uključen u ispitivanje učinaka novih lekova zapravo izmislio i falsifikovao podatke, jer je za to dobio novac od farmaceutske industrije. Farmaceutske kompanije plaćaju do 1.000 dolara po pacijentu lekarima za testiranje njihovih lekova, što omogućava onima koji su uključeni u testiranje medikamenata da godišnje zarade milione dolara.

Dr Džudit Džons, bivša direktorka Ureda za praćenje učinaka novih lekova u USFDA, priznala je da farmaceutske kompanije, kad dobiju nepovoljne izveštaje sa testiranja – takve ne objavljuju, već odbačene lekove daju drugim ustanovama na testiranje sve dok ne dobiju licencu za taj lek.

To nam govori da je većina lekova protiv kancera koje odobrava ova organizacija zapravo nedelotvorna i škodljiva po zdravlje, čak i smrtonosna. Znate, iza svega stoji profit, i to profit USFDA kao dela izvršne administracije vlade SAD-a, te profit farmaceutske mafije koja plaća skupe protokole USFDA.

Prema istraživanju „USA Today, USFDA je leglo korupcije, jer su lekari koji su unajmljeni od strane vlade da savetuju o sigurnosti, delotvornosti i neškodljivosti lekova, finansijski povezani sa farmaceutskom industrijom, bilo da su plaćeni od strane farmaceutske industrije ili su u posedu deonica ovih kompanija. Reč je o sistemskoj korupciji i sukobu interesa.

Dovoljan dokaz za to su i sledeće činjenice. Prvo, USFDA protokoli za testiranje lekova su veoma skupi i njih mogu platiti samo velike farmaceutske kompanije. Time se stvara monopol u proizvodnji lekova, jer male i nezavisne kompanije nemaju novaca da plate takve protokole.

Drugo, prirodni proizvodi se ne mogu patentirati. Kako možete patentirati vodu ili vazduh koji dišete? To je nemoguće. Mogu se patentirati samo proizvodi, u ovom slučaju lekovi, koje je čovek izmislio i načinio.

To su razlozi zbog čega je USFDA 1. septembra 1971. godine zabranila ma kakvo testiranje, promovisanje, prodaju i upotrebu leatrila ili vitamina B17 u SAD. Ne samo da je tamo zabranjena upotreba leatrila ili vitamina B17, već se konfiskuju i knjige i filmovi o tome, te se zatvaraju građani koji održavaju javne skupove na ovu temu, a na robiju se osuđuju lekari koji leče kancer vitaminom B17. Na sve načine se želi zabraniti istina, bilo kakva informacija o lečenju raka lekovima koji nisu patentirani od strane USFDA i farmaceutske mafije.

* Da li je u Americi zabranjena samo proizvodnja leatrila, ili se pacijentima zabranjuje i da ga koriste po svojoj volji? Da li se oboleli od raka u toj zemlji primoravaju da se leče isključivo hemoterapijom?

Pored toga što je u SAD-u zabranjen leatril ili vitamin B17, strogo je zabranjeno i da sami pacijenti slobodnom voljom odluče koji će lek protiv tumora koristiti. Zabranjeno je sve što ne donosi profit za USFDA i farmaceutsku mafiju, a posebno ono što može ugroziti takav profit – što je, dakle, delotvornije u lečenju od patentiranih lekova.

Poznat je slučaj deteta koje je obolelo od leukemije, Čada Grina, koga su roditelji kidnapovali i odveli iz Masačusetsa u Meksiko na lečenje leatrilom ili vitaminom B17, ne bi li sprečili vladine službenike da primoraju njihovo dete da se podvrgne hemoterapiji.

U drugom slučaju, protiv Džejmsa i Doni Navara, roditelja četvorogodišnjeg dečaka koji je oboleo od malignog tumora na mozgu, socijalna služba SAD-a je na osnovu prijave onkologa podnela tužbu zbog zlostavljanja deteta samo zato što nisu dali da se njihovo dete podvrgne hemoterapiji. Džejms Navaro je izjavio da od njegovog deteta ne bi ostalo ništa posle takvog zastrašujućeg tretmana kao što je hemoterapija.

Džejms i Doni Navaro su nameravali svog sina da odvedu na alternativno lečenje kancera antineoplastonima u Istraživački institut Stanislava Burzinskog u Hjustonu, ali je USFDA, zamislite sad ovo, zabranila da dr Burzinski primi njihovo dete na lečenje, pre nego što bude podvrgnuto hemoterapiji! Razlog tome je što hemoterapija u potpunosti uništava zdrave ćelije i imunitet, a takvo stanje uništenog zdravlja ništa više ne može popraviti.

Znate, takva vrsta zabrana i ograničavanja ličnih sloboda ne samo da je kršenje osnovnih ljudskih prava, prava na slobodu i život, već je i moguća samo u totalitarnim režimima. Dovoljan dokaz kriminalne pozadine američkog društva jesu i sledeće činjenice.

Čuveni dr Kanematsua Sugiure, Japanac koji je radio u Memorijalnom centru za kancer „Sloun-Ketering” na Menhetnu i koji je bio u toj meri pošten i stručan da u njegove rezultate nije bilo nikakve sumnje, u periodu između 1972. i 1977. godine temeljno je testirao efikasnost leatrila ili vitamina B17 u lečenju kancera. Rezultati su bili zapanjujući. Leatril ili vitamin B17 pokazivao je mnogostruko veću delotvornost od tradicionalne hemoterapije i radioterapije, a da pritome nije uopšte bio škodljiv!
Dr Sugiure je na završetku laboratorijskih eksperimenata izneo pet zaključaka: leatril zaustavlja metastaze ili širenje kancera, smanjuje i sprečava rast tumora, poboljšava opšte zdravstveno stanje, umanjuje bolove i deluje kao prevencija protiv raka. Za razliku od eksperimenata leatrilom ili vitaminom B17, treba imati u vidu da dr Sugiure nikada nije zabeležio potpuno povlačenje tumora tokom mnogobrojnih svojih eksperimenata sa citostaticima i hemoterapijom, a pored toga – citostatici su usvojeni kao tradicionalna terapija za lečenje kancera.

To dovoljno govori u prilog činjenici da hemoterapija ne leči kancer, već uništava imunitet koji treba da se izbori za tumorom, a u potpunosti uništava i zdrave ćelije. A pravi lek se prikriva i zabranjuje. Sigurno se pitate zbog čega? U kakvom ludom svetu to živimo?

* Da li je dinastija Rokfeler umešana u zabranu leatrila ili vitamina B17 i na koji način?

Na čelu upravnog odbora Memorijalnog centra za kancer „Sloun-Ketering” nalazi se dinastija Rokfeler koja kontroliše i zastupa interese farmaceutskih kompanija. Ovaj Centar finansiraju Rokfelerova fondacija i federalna vlada.

U vreme eksperimenata dr Sugiure na čelu Upravnog odbora nalazila su se čak trojica pripadnika dinastije Rokfeler: Viljem, Lorens i Džejms Rokfeler. Džon D. Rokfeler Stariji i njegov sin počeli su davati donacije Memorijalnom centru, te su poklonili zemljište za izgradnju nove zgrade.

Otuda je Memorijalni centar oduvek bio pod upravom i kontrolom bankarske pseudoelite, pre svega Rokfelerovih, ali su i Morganovi držali značajne pozicije. Reč je o bankarskim porodicama koje na čelu sa dinastijom Rotšild kontrolišu i Federalne rezerve, Centralnu američku banku, a time i čitavu ekonomiju Amerike. Jer, čiji hleb jedete, njegovu pesmu pevate.

Bankarskoj eliti nije se dopala ideja da izgube milione dolara profita od prodaje citostatika, a ponajmanje im se dopadala ideja da se pronađe prirodni lek za kancer koji farmaceutske kompanije ne mogu da patentiraju.
T
u za njih postoji još jedan ozbiljan problem. Henri Kisindžer, jedan od glavnih ideologa desnog krila bankarske pseudoelite koju čini dinastija Rokfeler, kao državni sekretar Sjedinjenih Američkih Država napisao je Memorandum za nacionalnu bezbednost 200 ili plan za depopulaciju, redukciju stanovništva čitave planete. U memorandumu se otkriva prioritet američke spoljne politike: „Smanjenje stanovništva, počevši od zemalja tzv. Trećeg sveta, mora da bude primarni cilj američke spoljne politike„.

U tu svrhu se masovno koriste kontaminirane vakcine, ali i zabrana svih prirodnih načina lečenja kancera. Zašto? Pogledajmo statistiku, pa će nam sve biti jasno. Svaki treći čovek tokom života oboli od raka. Svake godine u svetu od ove boljke umre 5 miliona ljudi, a u Srbiji oko 20.000. Jedno dete sedmično u Srbiji umre od kancera, a 6.000 ljudi mesečno. U Sjedinjenim Američkim Državama godišnje umre preko pola miliona ljudi.

Ne samo da širenje raka, kao navodno neizlečive bolesti, predstavlja ogroman profit za farmaceutsku industriju, već je i u interesu bankarske pseudoelite čiji je cilj smanjenje stanovništva, a time i smanjenje broja onih koji bi bili na teretu socijalnog i penzijskog osiguranja.

Dr Elizabet Stoker i dr Lojd Šloen, biohemičari iz Memorijalnog centra „Sloun-Ketering” potvrdili su rezultate dr Sugiure. Dr Šloen je u laboratorijskim uslovima čak dodavao enzime za razgradnju proteina, kao što se to čini u protokolima lekara koji upotrebaljavaju leatril ili vitamin B17 za lečenje kancera i dobio je 100-postotnu delotvornost, izlečenje od kancera kod eksperimentalnih albino-miševa.

To je već bio razlog za paniku Upravnog odbora Memorijalnog centra na čelu sa dinastijom Rokfeler. Upravni odbor je odlučio da na sve načine opovrgne sve one rezultate istraživanja koji su pokazivali da leatril ili vitamin B17 uspešno leči rak.

Beno Šmid je bio u vreme eksperimenata dr Suigiure potpredsednik Memorijalnog centra „Sloun-Keteringa”. On, kako pretpostavljate, nije ni lekar ni biohemičar, već bankar. Bio je bliski prijatelj Lorensa Rokfelera, člana Upravnog odbora Memorijalnog centra, koji se u to vreme nalazio na čelu Nacionalnog odbora savetnika predsednika Amerike za borbu protiv kancera.

Njihov glavni zadatak bio je da prikupe milijarde dolara od poreza za istraživačke centre poput Memorijalnog centra „Sloun-Ketering”, te da opovrgnu sve eksperimentalne nalaze koji su govorili u prilog delotvornosti leatrila ili vitamina B17 u lečenju kancera. To su i uradili. Prevara je bila već unapred isplanirana. U Katoličkom medicinskom centru u Kvinsu u Njujorku, pod nadzorom dr Danijela Martina, urađen je eksperiment koji je opovrgao rezultate dr Sugiure.

U časopisu „Science” dr Martin je pošteno priznao da njegovi eksperimenti nisu bili namenjeni naučnicima, niti su imali za cilj da pomognu pacijentima obolelim od kancera, već je glavna srvha eksperimenata bila da se obori teza da je leatril ili vitamin B17 delotvoran u lečenju kancera i tako pomogne dinastiji Rokfeler i Beno Šmidu, kao tadašnjem potpredsedniku Memorijalnog centra.

Sve je bilo spremno za prevaru. Eksperimentalni subjekti su bili miševi. Ali, zamislite sad ovo, eksperiment je bio osmišljen tako da niko nije smeo znati koji su miševi tretirani leatrilom, a koji nisu, izuzev dr Martina – da ne bi, kojim slučajem, dr Sugiure, koji je pristao da učestvuje u eksperimentu, telepatijom uticao na miševe i na taj način ih izlečio od kancera!

I pored suludog eksperimentalnog nacrta, dr Sugiure je odmah pogodio u kojim kavezima su se nalazili miševi koji su bili tretirani leatrilom, jer su ti miševi bili živahniji. I ovaj eksperiment je potvrdio da su eksperimentalni subjekti, u ovome slučaju miševi koji su bili tretirani leatrilom ili vitaminom B17, imali umnogome manje tumore od kontrolne grupe koja nije bila tretirana leatrilom ili vitaminom B17.

Uprava Memorijalnog centra Sloun-Ketering, na čelu sa Rokfelerovima, odlučila je da odbaci i rezultate ovog eksperimenta, jer su jasno govorili u prilog delotvornosti leatrila ili vitamina B17. Ali, zamislite koji su razlog za odbacivanje naveli: eksperiment je odbačen zato što je dr Sugiure pogodio koja je grupa miševa bila eksperimentalna, što znači tretirana leatrilom ili vitaminom B17, te rezultati eksperimenta moraju biti odbačeni, jer je dr Sugiure mogao na telepatski način uticati na smanjivanje tumora kod njih.

Međutim, i to je bila laž, jer je dr Martin priznao da nije sve miševe iz eksperimentalne grupe držao u istom kavezu, već ih je pomešao sa miševima iz kontrolne grupe u drugom kavezu, tako da ni teorijski dr Sugiure nije mogao telepatski uticati na zdravlje miševa. Prevara nije uspela, te su zbog toga rezultati eksperimenta odbačeni.

Upravni odbor Memorijalnog centra „Sloun-Keteringa”, na čelu sa Rokfelerovima, odlučio je da nastavi sa eksperimentima sve dok ne dobije željeni nalaz, a to je da je leatril ili vitamin B17 u potpunosti nedelotvoran u lečenju kancera. Da bi imali bolji nadzor nad testiranjem ovog vitamina, Upravni odbor Memorijalnog centra je odlučio da sledeće eksperimente sa miševima, na čelu sa dr Martinom, uradi u laboratorijama samog Memorijalnog centra.

Eksperimentalni nacrt je bio pripremljen da bi se dokazalo da leatril ili vitamin B17 nema nikakvog učinka na lečenje kancera.

Trebalo je, naime, utvrditi kakva je delotvornost leatrila u odnosu na rastvor soli koja nema nikakvog efekta na smanjivanje tumora. Zamislite sad ovo, eksperimentalni miševi su bili izmešani sa kontrolnim miševima tako da tehničari više nisu mogli da razlikuju koji su eksperimentalni, a koji kontrolni miševi. Rezultati su pokazali da je rastvor soli smanjio tumor kod 40 posto miševa, što je nemoguće, a leatril samo kod 25 odsto miševa.

Ovaj, u potpunosti lažirani eksperimentalni nalaz poslužio je dinastiji Rokfeler, na čelu Memorijalnog centra „Sloun-Ketering”, da odbaci leatril ili vitamin B17 kao delotvoran i neškodljiv način lečenja kancera. Naravno, rezultati eksperimenta su bili već unapred namešteni samim eksperimentalnim nacrtom.

Takvo suludo ponašanje predstavlja genocid prema milionima ljudi koji svake godinu umru od kancera, a za taj genocid direktno su odgovorni oni koji su falsifikovali eksperimentalne nalaze – Upravni odbor Memorijalnog centra „Sloun-Ketering” na čelu sa dinastijom Rokfeler.

Dr Sugiure je ostao pri svojim eksperimentalnim dokazima da leatril ili vitamin B17 uspešno leči kancer. A rezultati nameštenog eksperimenta dr Martina u laboratorijama Memorijalnog samo su potvrdili raniju odluku USFDA – da od 1. septembra 1971. godine zabrani ma kakvo dalje testiranje, promovisanje, prodaju i upotrebu leatrila ili vitamina B17 u Sjedinjenim Američkim Državama. Ludilo bankarske pseudoelite je dostiglo svoj vrhunac.

Leatril ili vitamin B17 je i danas zabranjen u ovoj državi kao štetan po zdravlje i otrovan. Zbog toga Amerikanci oboleli od raka masovno idu na tretmane leatrilom ili vitaminom B17 u Meksiko, u Tihuanu na samoj granici sa Kalifornijom.

Tu se nalazi klinika „Oasis of Hope Hospital” čiji je predsednik dr Francisko Kontreras, a koju vode dr Ernesto Kontreras i dr Harold Maner. Meksiko je legalizovao upotrebu leatrila ili vitamina B17 nakon detaljnog testiranja u vojnim bolnicama, a to su učinile još 22 države sveta.

Među tim državama se – ne nalazi Srbija. Zbog toga u našim klinikama nećete pronaći delotvorne i neškodljive prirodne načine lečenja kancera, već samo tradicionalne metode: hemoterapiju, radioterapiju i hirurško odstranjivanje tumora.


A World Without Cancer - The Story of Vitamin B17
 
 

TEKSTOVI                                               ARHIVA