MISLI SVOJOM GLAVOM

POLUGE VLASTI

MEĐUNARODNI sud u Hagu će narednih godina (pisano 1990. godine) sve više da služi za rešavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zameniće sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje novog svetskog poretka, u tom području je uglavnom Međunarodna banka za obračun već preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za "deset velikih banaka" koje će kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vođstvom Međunarodne banke za obračun i MMF.

U Evropi postoji veliki broj socijalnih država, a SAD se ubrzano pretvaraju u najveću socijalnu državu na svetu. Kada ljudi postanu zavisni od države u smislu osnovnih sredstava za život, biće veoma teško da se od toga odviknu, što se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD, na kojima je 98 posto kandidata vraćeno u Vašington kako bi mogli da uživaju u lagodnom životu, uprkos njihovim poražavajućim rezultatima.

ZABRANA posedovanja oružja već je na snazi u tri četvrtine zemalja na svetu. SAD su jedina zemlja u kojoj ljudi još uvek mogu da poseduju sve vrste pištolja i pušaka, ali to zakonsko pravo velikom brzinom nagrizaju zakoni saveznih država i lokalni zakoni, kojima se krši ustavno pravo svih građana na posedovanje oružja. Do 2010. posedovanje oružja će postati stvar prošlosti u SAD.

Na sličan način se uznemirujućom brzinom narušava i sistem obrazovanja. Postoji celi niz zakonskih strategija kojima se, uz nedostatak sredstava, prisilno zatvaraju privatne škole. Obrazovni standard u SAD je već potonuo do tako bednog nivoa da se teško može nazvati obrazovanjem. Sve to je u planu. Svetska vlada ne želi da naša deca budu obrazovana.

Razaranje nacionalnog identiteta odvija se ogromnom brzinom. Više nije dobro biti patriota, osim ako to nije deo nekog projekta svetske vlade, poput genocidnog rata protiv Iraka ili mogućeg uništenja Libije. Rasni ponos je danas nešto od čega treba zazirati i u mnogim delovima sveta se smatra nezakonitim činom, uključujući i SAD, Veliku Britaniju, zapadnu Evropu i Kanadu, u kojima bela rasa čini najveći procenat stanovništva.
POD vođstvom tajnih društava u Americi, rušenje republikanskih oblika vlasti odvija se ogromnom brzinom još od završetka Drugog svetskog rata. Dugačak je popis vlada koje su srušene od strane SAD i neupućenima je teško da prihvate mogućnost da vlada neke zemlje, navodno odane republikanstvu pod jedinstvenim ustavom, može tako da se ponaša, ali činjenice govore same za sebe.

To je cilj koji je Komitet 300 postavio još pre više od sto godina. SAD su predvodile takve napade na starne vlade i još uvek ih predvode, i to uz stalno obezvređivanje republikanske baze SAD. Počevši od Lojda Katlera, pravnog savetnika Džejmsa Erla Kartera, jedan odbor pravnika - stručnjaka za američki Ustav, neprestano radi na tome da američki zastupnički sistem, Kongres, pretvori u nezastupnički parlamentarni sistem. Taj posao traje od 1979. godine, po unapred zacrtanom planu, a Katler je, zbog svoje predanosti tom poslu i cilju, postao član Komiteta 300. Konačan nacrt takvog parlamentarnog oblika vlasti biće predočen Komitetu 300 krajem 1993.

U tom novom parlamentarnom sistemu članovi parlamenta neće biti odgovorni svojim biračima, nego parlamentarnoj stezi i glasaće onako kako im bude naređivano. Tako će ustav, subverzivnim delovanjem sudstva i birokratije, da nestane, zajedno sa slobodom pojedinca. Ubrzaće se unapred isplanirano degradiranje čoveka razvratnim seksualnim praksama. Britanska kruna - preko tajnih službi SIS i MI6 - i danas uvodi nove perverzne seksualne kultove. Kao što već znamo, kultovi koji danas deluju su proizvod delovanja Britanske tajne službe u korist oligarhijskih vladara.
POPULARNA zabavna industrija, na kraju krajeva, filmska industrija, jagmila se da diskredituje one koji su pokušavali da upozore na najveću opasnost po slobodu pojedinca i čovečanstva. Sloboda je Božji zakon, koji je čovek oduvek nastojao da podrije i omalovaži, a ipak, čežnja za slobodom je tako ogromna da nijedan sistem do danas nije uspeo da taj osećaj istrgne iz čovekovog srca. Svi dosadašnji ogledi koji su se sprovodili u SSSR-u, Velikoj Britaniji i SAD-u u svrhu otupljivanja čovekove čežnje za slobodom završavali su se bezuspešno.

Ali, dolaskom novog svetskog poretka, odnosno svetske vlade, ubrzaće se dalekosežni ogledi nad ljudima kako bi se ta čovekova Bogom data čežnja za slobodom istisnula iz njegovog uma, tela i duše. Ono što danas doživljavamo, samo je sitnica u poređenju s onim što tek dolazi. Napad na dušu je zadatak mnogih društvenih ogleda koji se pripremaju i tužno je saznanje da će institucije u SAD igrati glavnu ulogu u tim strašnim eksperimentima koji se već sprovode na lokalnom nivou, u mestima poput Bolnice ratne mornarice u Betesdi i zatvora "Vejkvil" u Kaliforniji.

U filmove koje smo do sada videli, ubrajaju se filmovi sa Džemsom Bondom "Asasinejšn biro", "Matarajz serkl", itd. Ti filmovi su bili "bajke" čija je svrha da se sakrije istina o tome da takve organizacije zaista postoje i to u daleko većim razmerama nego što i najplodniji holivudski tvorci ideja mogu da zamisle.

Ipak, "Asasinejšn biro" je potpuno istinit film. On postoji i u Evropi i u SAD, te isključivo po nalogu Komiteta 300 sprovode ubistva ljudi na visokim položajima, pošto sve druge metode propadnu. Kenedijevim ubistvom je rukovodio "Permindeks", pod vođstvom ser Vilijema Stivensona, koji je godinama bio prvi operativac engleske kraljice za "kontrolu gamadi".

Ugovorni Cijin agent Klej Šo, upravljao je "Permindeksom", iz centra "Trejdmart" u Nju Orleansu. Džim Garison, bivši državni advokat u Nju Orleansu, bio je vrlo blizu razotkrivanja zavere o Kenedijevom ubistvu - uspevši da dođe do Kleja Šoa, a potom su ga "rešili" i Šoa proglasili nedužnim u pogledu umešanosti u zaveru Kenedijevog ubistva. Činjenica da je Šo eliminisan na isti način kao i Džek Rubi, koji je takođe bio ugovorni Cijin agent (obojica su umrla od namerno prouzrokovanog brzodelujućeg raka), jasno govori da je Garison bio na pravom tragu.
JEDNA druga kancelarija za ubistva nalazi se u Švajcarskoj i donedavno je na njenom čelu bila "osoba iz senke", čija se nijedna fotografija nije pojavila od 1941. Operacije te kancelarije finansirala je i, verovatno ih još uvek finansira, porodica Oltramejr - Švajcarska crna aristokratija, vlasnici "Ženevske banke Lombad-Odijer", koja je takođe deo Komiteta 300. Prva osoba za kontakt bio je Žak Sostel (prema podacima tajne službe G 2 američke vojske).

Ova grupa bila je tesno povezana i sa Alenom Dulsom i Žan de Menilom, važnim članom Komiteta 300 i vrlo važnim imenom u teksaškoj naftnoj industriji. Baza podataka vojnoobaveštajne službe G 2 pokazuje da je ta grupa bila duboko umešana u trgovinu oružjem na Bliskom istoku. Ta služba je, uz ostalo, organizovala namanje 30 pokušaja ubistva generala De Gola, u koje je Žak Sostel bio direktno umešan. Isti taj Žak Sostel je bio osoba za vezu sa gerilskom grupom "Blistava staza", koja je štitila Komitetove proizvođače kokaina u Peruu.


...zato nije slučajno što Brok Čislom, direktor Svetske organizacije UN tvrdi: "Da bi se uspostavila svetska vlada, potrebno je iz umova ljudi ukloniti individualizam, lično dostojanstvo, odanost porodičnim tradicijama, nacionalni patriotizam, verske dogme". Svako ko želi nazavisnost biće smatran otpadnikom u novoj svetskoj civilizaciji: Bez obzira da li je u pitanju Irak, Somalija ili Srbija.

                                          TEKSTOVI                                               ARHIVA

Fluor - najveća naučna prevara XX veka

Naučne činjenice o Biološkim Efektima Fluorida


1. Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.

2. Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim ćelijama, ali sprečavaju taj proces kada je bela krvna ćelija izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.

3. Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i i mikro-molarne količine fluorida, ispod 1ppm (1-og dela na milion delova) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih krvnih zrnaca da uništavaju patogene mikro-organizme.

4. Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiću ga da napada tkiva svog vlastitog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.

5. Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.

6. Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.

7. Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.

8. Fluoridi pospešuju razvoj raka kostiju.

9. Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.

10. Ingestija fluora uz pomoć sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.




Ostale činjenice



Sadržaj jedne tube zubne paste sa fluorom dovoljan je da usmrti dete. U 1991.g. Regionalni Toksikološki Centar u mjestu Akron, Ohio, USA, prijavio je smrtni slučaj kao posledicu ingestije 16mg/kg fluorida. Samo 2 grama fluorida dovoljna su da ubiju odraslog čovjeka. Jedna zubna pasta sa fluorom sadrži 1mg/gram fluorida.

Fluoridi se koriste za kontrolu i modifikaciju raspoloženja i ponašanja ljudi.

Poznato je da su spojevi fluorida dodavani u pijaću vodu zatvorenika kako bi ih se držalo poslušnim i kako bi se sprečilo da se suprostavljaju autoritetima, kako u nacističkim logorima za vreme Drugog Svetskog Rata, tako i u sovjetskim gulazima u Sibiru.

Fluoridi su medicinski klasificirani kao protoplazmatički otrovi, i koriste se za trovanje pacova.

U septembarskom izdanju 1943.g. Žurnala Američke Medicinske Asocijacije, (the Journal of the American Medical Association), tvrdi se sledeće, "fluoridi su generalni protoplasmički otrovi koji mienjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima. Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva još uvek je nepoznat."


Konzumiranjem fluorida kod ljudskih bića se generalno povećava stopa smrtnosti od raka.
1975.-te g. Dr. John Yiamouyiannis je objavio preeliminarne rezultate naučnog istraživanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije pijaće vode imaju veću stopu smrtnosti od raka od onih koji žive u područjima gde se fluoridizacija vode ne odvija.

Američki Nacionalni Institut za Kancer (National Cancer Institute) pokušao je da odbaci ovaj naučni rad, međutim, doktoru Yiamouyiannis-u se iste godine pridružio i Dr. Dean Burk, koji je bio glavni hemičar istog instituta do 1974. Oni su zajednički obavili dodatne studije i njihovi rezultati su kasnije uključeni u Kongresni Izvještaj kongresmena Delaney-a, koji je bio autor tzv. Delaney Amandmana, kojima se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku hranu. Ovi izvještaji su potvrđivali vezu između fluoridizacije i raka.

Fluor nema skoro nikakvog efekta u preventivi kvarenja zuba kod ljudi.
Na Novom Zelandu, 1990-te godine, Dr. John Colquhoun je nateran da se prevremeno penzioniše nakon što je obavio jednu naučnu studiju na 60000 dece školskog uzrasta i dokazao da ne postoji nikakva razlika u stopi kvrljivosti zubi kod dece koja žive na područjima gde se obavlja fluoridizacija vode od onih koji žive na područjima gde se to ne čini. On je čak pronašao i to da veliki broj dece u fluoridiziranim područjima pati od dentalne fluoroze. Dr. John Colquhoun je javno objavio rezultate ovog svog istraživanja.

Ne postoje naučni dokazi koji potvrđuju da su sredstva za ispiranje usta na bazi fluorida i tablete bezbedni za korišćenje kod ljudi.

1989-te godine, Hildebolt, et al. sprovode naučnu studiju na 6,000 dece školskog uzrasta čiji rezultati dokazuju da nema nikakve koristi od korištenja natrijum-fluorida.

Naučni rad sproveden 1990.g. od strane Dr. John Yiamouyiannis-a na 39000 školske djece takođe potvrđuje da nema nikakve koristi od korištenja natrijum fluorida.

1992-ge godine, Michael Perrone, asistent advokatske kancelarije u New Jersey-u, USA, podneo je zahtev Američkom Zavodu za Zaštitu Zdravlja (FDA) da mu pruže sve informacije o bezbednosti korišćenja i delotvornosti preparata fluora u obliku tableta i kapi. Nakon 6 meseci otezanja, Zavod za Zaštitu Zdravlja je priznao da nemaju nikakve podatke koji ukazuju na to da su ovi preparati delotvorni i bezbedni za korišćenje. Oni su obavestili Perrone-a da će "verovatno morati da povuku te preparate sa tržišta."

Činjenica je, takođe, da alumijum u koji su zubne paste pakovane, pojačava dejstvo fluorida na telo čoveka. [Istovremeno, aluminium oksid je u većini slučajeva ono što zubnim pastama daje belu boju.]

1976-te godine, Dr. D. Allman i njegovi saradnici sa Medicinskog Fakulteta Univerziteta Indiane (Indiana University School of Medicine), davali su životinjama 1 dio-na-milion (ppm) fluorida i otkrili da kod prisustva aluminijuma u koncentraciji od samo 20 delova na milijardu, fluorid je u stanju da prouzrokuje porast nivoa cikličnog AMP. Ciklični AMP spečava pokretljivost belih krvnih ćelija kao i njihovu sposobnost uništavanja patogenih mikroorganizama.

[Journal of Dental Research, Vol. 55, Sup B, p. 523, 1976, "Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Tissue Cyclic AMP Concentration in Vivo".]

"Fluoridizacija je najveća naučna prevara u ovom veku"

[Izjava Robert-a Carlton-a, Ph. D., bivšeg naučnika Zavoda za Zaštitu Prirodne Okoline, USA, (EPA), 24 novembra, 1992.g. u radio emisiji "Marketplace" (Canadian Broadcast Company)]


"U vezi fluoridizacije, Američki Zavod za Zaštitu Prirodne Okoline (EPA) mora odmah da dejstvuje kako bi zaštitio ljude; ne samo zbog podataka u vezi raka, nego i svih dokaza o osteoporozi, artritisu, mutagenim i drugim efektima."

William Marcus, Ph. D., toksikolog EPA
Covert Action, Fall 1992, p. 66

---------------

Mislim da se fluor koristi prvenstveno radi mentalne kontrole ljudi zbog svog dejstva na hemijske procese u mozgu, kao i njegovog štetnog delovanja na hipofizu. Čini se da je hipofiza omogućava potencijalnu vezu čovjeka sa duhovnim aspektom Svega Što Jeste, odnosno, višim ravnima postojanja. Bez nje, on može da vidi samo materijalne aspekte kako samog sebe, tako i svega ostalog, te se tako i ponaša u skladu s tim.

Tako je fluor jedna od supstanci koje izazivaju i održavaju čovekovo duhovno slepilo.

- u svakom slučaju, fluor nema nikakve veze sa zdravljem zuba, te preporučujem da se dvaput razmisli prije nego što se kupi zubna pasta sa fluorom!!!

                                             TEKSTOVI                                               ARHIVA

Šta su genetski modifikovani organizmi ?

 

Genetski modifikovani organizmi (GMO) su oni kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala, takozvanih genoma, odnosno dezoksiribonukleinske kiseline, koja je prenosilac naslednih osobina. Moguće je presađivanje, zamena čitavih delova genoma, čak i među evoluciono veoma udaljenim organizmima. Najpre se počelo sa nižim organizmima, bakterijama i virusima, posle se prešlo na niže, pa na više biljke, i na kraju na životinje i čoveka. Tako se određeni geni s bakterija mogu prenositi na mnogo složenije biljke, životinje i čoveka.

Genetski modifikovana hrana je rezultat biotehnologije (nauka koja proučava sisteme manipulacije DNK), s namerom menjanja određenih karakteristika hranljivih namirnica, a sa ciljem postizanja „boljeg kvaliteta i kvantiteta“. Genetski modifikovanu hranu čine namirnice kod kojih su laboratorijski izmenjene genetske karakteristike; jedan ili više gena uzetih od drugih namirnica ili organizama sa određenim svojstvima biva ubačen u nasledni genetski materijal namirnice koja se želi modifikovati, a sve sa ciljem njenog „poboljšanja“. Treba napomenuti da ovako modifikovani materijal ne samo da odražava nova svojstva, nego ga i prenosi na buduće potomstvo.

Problem genetskog modifikovanja je što se on može dogoditi i između živih jedinki koje ne pripadaju istoj vrsti, proces koji praktično nije moguć u prirodi.


Stav Evrope i Amerike

Velika Britanija, kao član Evropske unije, svojim građanima zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. Nemačka i Francuska se, takođe, protive genetskim modifikacijama i kloniranju. Gotovo u svim zemljama Zapadne Evrope u hrani ne sme da postoji nijedan procenat genetskih modifikacija. Za razliku od razvijenog sveta, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, zakoni iste dozvoljavaju najviše 0,9 odsto genetskih modifikacija.

Široko nezadovoljstvo po pitanju genetski modifikovane hrane prouzrokovalo je ogromne pritiske na velika prehrambena preduzeća u Evropi, te su neke od njih (Carrefour Sunsburi, Nestle i Unilever) javno odbacile upotrebu genetski modifikovanog materijala u pripremanju prehrambenih proizvoda.

Stvar je mnogo drugačija u SAD, gde je biotehnologija pozitivno prihvaćena, zbog punog poverenja koje je dato FDA (Food and drug administration) i EPA (Environmental protection agency), dvema glavnim institucijama koje vode kontrolu po pitanju hranljivih namirnica, a koje su dale zeleno svetlo za komercijalizaciju genetski modifikovanih proizvoda, smatrajući da oni ne predstavljaju problem po zdravlje ljudi i okoline.

Interesantno je napomenuti i neke brojke vezane za proizvodnju genetski modifikovanih namirnica u SAD; naime prema podacima od strane USDA (United States Department of Agriculture) u 1996. površina zemljišta na kojima su se obrađivale GM namirnice iznosila je 1,5 miliona hektara, a trenutno se ta brojka popela na 21 milion hektara.

Prednosti GM hrane

Pobornici GMO smatraju da se prednosti genetskog inžinjerstva u poljoprivrednom sektoru manifestuju u znatnom smanjenju upotrebe određenih insekticida i pesticida koji zagađuju okolinu. Smanjenom upotrebom ovih hemijskih supstanci umanjuje se zagađenost prirodne okoline. Oni koji zagovaraju upotrebu genetski modifikovane hrane, pozivaju se na statističke najave da će se u narednih 100 godina broj ljudi na zemaljskoj kugli popeti do 10 milijardi, a da bi se podmirile prehrambene potrebe tako velike populacije, poljoprivredna proizvodnja bi trebalo da se udvostruči, a što neće biti moguće (u današnje vreme broj površina obradivog zemljišta je u konstantnom opadanju). Bio-tehnolohija, smatraju oni, u ovom slučaju bi mogla biti od velike pomoći i važnosti, mogla bi dozvoliti uzgajanje određenih biljnih vrsta na neobradivim površinama, kao i stvoriti biljne vrste otporne na određene klimatske uticaje. Osim toga, mogla bi stvoriti biljne vrste koje bi dale mnogo veće prinose; smanjiti poljoprivredne gubitke prouzrokovane napadima određenih insekata i parazita; proizvesti zdraviju stoku, otporniju na infektivne i parazitarne bolesti, kao i stoku sa brzim rastom.

Nedostaci GM hrane

Posledice novonastalih GM biljaka i životinja su dvojake: s jedne strane, one bivaju otpornije na određene insekte, viruse, gljivice, pesticide, čime se olakšava njihova proizvodnja i povećava prinos, dok s druge strane, ovaj proces dovodi do promena u ekološkom sistemu, eliminišući neke korisne biljke i insekte kao i stvarajući nove jedinke koje kao takve ne postoje u prirodi i za koje se još ne poznaje uticaj na planetarnu ravnotežu. Mnogi naučnici smatraju da genetski modifikovana hrana povećava rizik od nastajanja raka, a pripisuju joj i mogućnost alergijskih bolesti, kao i slabljenje imunološkog sistema.

Još nije sa preciznošću moguće znati koji i kakvi problemi proizilaze iz proizvodnje i konzumacije genetski modifikovanih namirnica, zbog toga što još nedostaju eksperimenti na duži vremenski period. Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda u ljudsku prehranu, u svakom slučaju predstavlja jedan novi element koji bi mogao imati određene uticaje na ljudsko zdravlje i prirodnu okolinu. Još uvek nisu načinjene dovoljne provere koje bi mogle garantovati bezopasnost takvih proizvoda. Upravo zbog toga je i Engleska vlada stavila moratorijum (odgađanje) na upotrebu genetski modifikovanih proizvoda sve dotle dok ne bude jasnih potvrda koje bi mogle na apsolutan način isključiti eventualni negativni uticaj tih proizvoda na ljudsko zdravlje.

Jedna od nepoznanica genetski modifikovanih namirnica je vezana za potencijalni alergijski efekat belančevine, proizvoda genetske modifikacije, koje bi mogle dovesti do razvoja novih tipova alergija.

Drugi, ne manje važan problem koji napominju naučnici je i to da, suprotno hemijski štetnim proizvodima kao što su npr. pesticidi, genetski modifikovani proizvodi ne mogu biti povučeni sa tržišta; rezultat toga su novi organizmi koji se samostalno umnožavaju, mutiraju, migriraju; znači trajni su. Jednom kreirani i pušteni u opticaj, ne mogu više biti povučeni.

Mnogi naučnici upozoravaju da postoje nepredvidivi uticaji GMO na duži vremenski period, da se pojavljuju novi alergeni i toksini u proizvodnji hranljivih namirnica, da postoji opasnost od pojave novih virusa, da se razvija sve veća otpornost na antibiotike, da postoji potencijalna opasnost od infekcije i mutacija u ljudskim ćelijama, da se dolazi u situaciju iščezavanja biološke različitosti, da postoji opasnost od ireverzibilne kontaminacije ekosistema.

Početkom 2000 godine, u Montrealu, 130 zemalja došlo je do jednog zajedničkog dogovora koji predviđa jedan bio-sigurnosni protokol po pitanju uvoza genetski modifikovanih namirnica. Prema tom dogovoru, potpisnice istoga su ovlašćene da zatvore državne granice ukoliko nađu za shodno da genetski modifikovaani proizvodi mogu biti opasni za prirodu, a posebno za zdravlje ljudi.

Problem GMO soje

Genetske modifikacije su relativno novi metodi i još uvek se ne zna koje posledice mogu da izazovu. Mišljenja naučnika po ovom pitanju su podeljena. Dokazano je da neke od njih mogu da izazovu alergijske reakcije. Zbog mnogih nepoznanica kada je reč o GMO, u Evropskoj uniji donet je zakon protiv gajenja i upotrebe genetski izmenjene hrane. Naša zakonska regulativa je tako koncipirana da zabranjuje unošenje GMO u životnu sredinu. I pored toga, GM soja se gaji na našim poljima.

Prema rečima Mirjane Milošević, direktora Instituta za seme u Novom Sadu, iako kod nas postoji Zakon o genetički modifikovanoj hrani koji zabranjuje njenu proizvodnju, mnogi ga ne poštuju. Ona kaže da je u Vojvodini pronađeno između 1.000 i 1.500 hektara pod genetski modifikovanom sojinom sačmom i kukuruzom. Od toga je uništeno samo 80 hektara, ali niko od tih proizvođača nije kažnjen, uprkos činjenici da je za nezakonito gajenje ovakve hrane predviđena i novčana, a i zatvorska kazna do godinu dana.

Javnost u Srbiji je pre par meseci bila iznenađena vešću da su seljaci koji su zasadili genetski modifikovanu soju uspešno blokirali puteve predstavnicima državnih organa koji su krenuli da unište njihovo „poljoprivredno dobro“. Niko ne zna šta je posle bilo! Predstavnici vlasti Republike Srbije duguju detaljne informacije dokle se stiglo sa uništavanjem GM soje u Srbiji. Podsetićemo da je Vofgang Limbert, koordinator programa ekonomskog ravoja, nedavno rekao da je proizvodnja biohrane šansa Srbije za izvoz (Blic, 13. oktobar 2005, str. 10). Ako li Srbija dozvoli (ne)organizovanim pojedincima da nastave sa gajenjem GM soje, možemo očekivati, s jedne strane, zatrovanu zemlju i namirnice, a samim tim i nove ekonomske sankcije s druge strane.

Pojedini lanci supermarketa za prehrambene proizvode u Evropi su odlučili da prodaju namirnice bez genetski modifikovanog kukuruza i soje. Uprkos tome, u mnogim slučajevima potrošač ne može znati sastav i eventualno transgensko poreklo proizvoda koje kupuje.

To posebno važi za soju koja prolazi gotovo neprimećena u sastavu mnogih prehrambenih proizvoda:

belančevine izdvojene iz soje bivaju dodane u mnoge proizvode na bazi mesa, kao npr. nadevi za raviole i torteline (vrsta testenina sa nadevenim mesom); na etiketi obično biva napisano „biljne belančevine“,

mleko od soje se prodaje kao surogat majčinog mleka, mleko u prahu, za decu koja su alergična na kravlje mleko

• brašno od soje biva korišćeno zajedno sa normalnim brašnom radi poboljšanja hranljivosti

• soja označena na etiketama kao „biljne belančevine“ koristi se u proizvodnji sladoleda radi količinskog povećanja i elastičnosti

lecitin iz soje ima dejstvo emulgatora a koristi se u pripemanju čokolada i pudinga (na etiketama ćete naći samo natpis „emulgator“) koristi se i u pripremanju gotovih jela i suhomesnatih proizvoda

Predložili smo u svojoj Rezoluciji o genetski modifikovanim organizmima sledeće:

• Petogodišnji moratorijum na genetsku manipulaciju plodova životinja korišćenih za ishranu

• Nezavisna, javna i temeljna procena rizika po ljudsko zdravlje i životnu sredinu svih GMO proizvoda

• Pravo informisanja svih građana o naučnom istraživanju koje se sprovodi u vezi sa GMO, naročito već postojeća istraživanja o rizicima GMO,

• Kao mera predostrožnosti - jasno i obavezno etiketiranje svih postojećih proizvoda koji su potekli iz genetskog inženjeringa i svih GMO-a u lancu namirnica

• Zaustavljanje trgovine GMO-ima dok se ne uspostavi obavezujući ugovor o biosigurnosti koji postavlja stroge međunarodne zakone o uvozu i izvozu .

Kupujte biološku hranu

Biološka hrana (BIO), naziv koji sve češće nalazite na određenim ambalažama mnogih namirnica u supermarketima, služi za specifikaciju hrane koja nije podvrgnuta genetskoj manipulaciji, što znači da se radi o prirodnim namirnicama.
Dok naučnici ne obave detaljna istraživanja i dok se stoprocentno ne utvrdi da od GM namirnica nema opasnosti, budite uporni i dosadni u prodavnici u insistiranju da kupite samo BIO hranu. Ako ne zbog vas, ono zbog vaše dece.

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

Kad bismo znali šta jedemo, gladovali bismo

 

- Dok se širom sveta sve češće eksperimentiše sa genetskim kodom biljaka i životinja i stvaraju nove vrste, još se vode polemike šta se dobija ukrštanjem različitih organizama. Ono što je doskora bilo moguće samo u filmovima, desilo se i u stvarnosti, a na vlastima je da odluče šta sa genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji sve više postaju neminovnost, bilo direktno kao hrana ili kao njeni sastojci.

GMO su oni proizvodi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala odnosno DNK, prenosilac naslednih osobina. Prvo se krenulo s nižim organizmima, bakterijama i virusima, a kasnije se prešlo na niže, pa na više biljke i, na kraju, na životinje i čoveka. Tako se, recimo, presađivanjem gena koji utiče na veličinu mogu dobiti mnogo veće biljke, ili mnogo krupniji i slađi plodovi nego što bi, inače, u normalnim uslovima bili.

Španci gaje modifikovani kukuruz

Najčešće namirnice izložene genetskoj modifikaciji (GM) su soja, kukuruz, krompir, repica i pirinač. GM kukuruz, uprkos opštem stavu EU, već se širi Evropom. Osim Španaca, već ga seju Francuzi, Portugalci, Česi i Nemci. GM krompir, "poboljšan" proteinima pokazao se štetnim pri testiranjima. Navodno oštećuje jetru i stvara niz drugih zdravstvenih problema. Od GM uljane repice mogla bi se proizvoditi i biorazgradiva plastika. S genom artičoke davala bi i niskokalorično, ali nesvarljive zaslađivače. GM pirinač opasan je za ljude i okolinu. Žuti, dobijen je ubacivanjem dva gena iz narcisa i jednog iz bakterije.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiju je u protekloj deceniji uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Prošle godine, postignut je dogovor Ministarstva poljoprivrede i proizvođača soje da se izvrši prerada soje u sojinu sačmu i na taj način se spreči njeno korišćenje za setvu i uvođenje u životnu sredinu uz kontrolu i nadzor inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i da se sojina sačma koristi isključivo za ishranu stoke shodno Zakonu o GMO.

Problem proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovane hrane izaziva u našoj javnosti niz polemika i oprečnih mišljenja. Stručnjaci, koji se bave ovom oblašću već nekoliko godina, tvrde da je naša zemlja ne samo uvoznik već da se kod nas i proizvodi genetički modifikovana hrana.

- Situacija s GMO-om već sad je toliko opasna da ćemo se, za oko pedeset godina, zbog toga, verovatno preseliti na neku drugu planetu. Kada bismo znali šta jedemo, verovatno bismo gladovali - nimalo nije optimista nutricionista dr Marija Mitrović. Ona, takođe, smatra da genetski modifikovana hrana nije plod nauke, već jedan od groznih načina da multinacionalne kompanije kontrolišu nerazvijene zemlje.

Zabranjeno gajenje GM biljki

Kod nas nije dozvoljeno gajenje genetički modifikovanih biljaka. Ono što je zvanično dozvoljeno od strane naše države je upotreba sačme koja je proizvedena od genetički modifikovane soje. Sačma je mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana. Jedan deo sačme unet je u zemlju donacijom iz Amerike. Ni za tu sačmu i soju nema konkretnih naučno zasnovanih podataka o štetnim efektima. Dakle, sačma je dozvoljena, a seme soje koje bi se posejalo nije dozvoljeno.

U Srbiji postoje laboratorije koje rade analize da bi se utvrdilo da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća, mada se dešavalo da se genetski modifikovana soja i prošvercuje. Što se tiče hrane, tu kontrole zasada nema. Laboratorija za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je jedna od onih koje rade kontrole semena koje ulazi u zemlju po nalogu Ministarstva za poljoprivredu .

- Mi radimo analize da bismo utvrdili da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća. Ranije smo radili i kontrolu određene hrane, ali već izvesno vreme kontrolišemo samo soju - rekli su u Institutu za molekularnu genetiku.

Pre pet godina, 2001. godine, kod nas je donet Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Prema njemu, zabranjeno je njihovo gajenje, osim u eksperimentalne svrhe u naučnim institutima. Odnosno, u našoj zemlji genetski modifikovane biljke mogu se gajiti samo u naučne svrhe i ukoliko se to prijavi nadležnim institucijama.

- Činjenica je da potrošač treba da zna šta jede. Kod nas obeležavanje ne postoji i to je loše jer dovodi do zabune. Verovatno bi neko i jeo genetski modifikovanu hranu, ali bi voleo da zna šta - kažu u Udruženju potrošača.

Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uočeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suparničke ekipe upozoravaju na to da je prošlo malo vremena od početka uzgajanja i korišćenja genetski modifikovanih vrsta i da je pitanje kakve će biti posledice na duže staze.

- Posledice upotrebe GMO hrane mogu biti brojne. Bolesti koje mogu nastati nalaze se u dijapazonu od alergija do različitih toksičnih dejstava. Vreme upotrebe ovakve hrane nije dovoljno da bi se utvrdile sve posledice. Bitno je napomenuti da se modifikovan genetički materijal koji se nalazi u hrani ugrađuje u genetički materijal naše ćelije, pogotovu virusi. Tako ćelije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV virus - kaže doktor Slavoljub Janković. On ističe da je jako bitno utvrditi da li se životinje, čije meso jede čovek, hrane genetički modifikovanom hranom jer preko takvog mesa čovek i dobija genetički neprirodan materijal.

Iako se još eksperimenti obavljaju na životinjama i biljkama, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji bi genetski kod mogao da bude "obogaćen" genima biljaka i životinja

GM KROMPIR UBIO PACOVE

Naučnik mađarskog porekla Pustai, vršeći eksperiment, jednoj grupi pacova je davao genetski modifikovan krompir, a drugoj običan. Prvi su uginuli posle kratkog vremena, a stomaci su im bili potpuno uništeni. Na Pustaija su, posle objavljivanja rezultata vršeni veliki pritisci, a ostao je i bez posla. Ipak, proizvodnja genetski modifikovanog krompira je, u međuvremenu, potpuno zamrla.

RAZLIČITI ZAKONI

Dok se u EU bore protiv hrane u čiji sastav ulaze GMO, u Americi je forsiraju. Mi smo, po običaju, negde u sredini. Nemačka i Francuska se odlučno protive genetskim modifikacijama i kloniranju. Velika Britanija svojim građanima zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. S druge strane, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, zakoni iste dozvoljavaju najviše 0,9 odsto genetskih modifikacija. Na prvom mestu u svetu po proizvodnji GMO je Amerika sa 35,7 miliona hektara na kojima se uzgajaju i stopom rasta od 5,4 odsto godišnje. Na drugom mestu je Argentina sa 11.8 miliona hektara i rastom od 1.8 odsto godišnje, na trećem je Kanada sa 3.2 miliona hektara i rastom od 0.2 odsto godišnje.

                                                TEKSTOVI                                               ARHIVA

GENETSKI MODIFIKOVANA HRANA

 uredio: Jovanović Nebojša

Kao što sam i najavio,danas objavljujem tekst na temu genetski modifikovane hrane,ili „GMO“(genetski modifikovani organizmi).Kod nas ni do dan danas nisam video ni jednu emisiju na malim ekranima koja obrađuje temu o GMO i njenu veliku štetnost,opasnost i pogubnost po zravlje ljudi i čitavog čovečanstva, ako se uvede u lanac ishrane.Čak šta više,ovde se proturalo da to nije štetno po zdravlje ljudi,isto kao i u Hrvatskoj,ali se tamo ipak neko i potrudio da obradi i drugu stranu medalje,sve opasnosti i rizike primene GMO sa nesagledivim posledicama po čoveka koji je na rubu samouništenja ako u ishrani uvede genetski modifikovanu hranu…!

Krešimir Mišak je u svojoj emisiji „Na rubu znanosti“ ugostio Džefrija Smita i Arpada Pustaija od kojih ćete puno saznati ono o čemu se ovde ćuti i što nećete čuti na našim televizijama.

Džefri Smit je napisao i knjigi o pogubnosti GMO-a pod naslovom „Seme Obmane“ koju ćete moći da skinete na download stranici ovog sajta.


Genetski modificirana hrana je već ušla u lanac ishrane bez ikakvog prethodnog testiranja o opasnostima koje ona donosi po čovekovo zdravlje,jer Američka populacija danas se prehranjuje sa oko 70% hranom u čijem sastavu je neka genetski modificirana supstanca.Korporacije u trci za profitom ne biraju sredstva da sprovedu svoje planove sa GMO,podmićuju državne činovnike,ucenjuju pretnjama i podmićuju nezavisne naučnike koji govore o štetnosti GMO.

Umesto da se GMO hrana prvo ispita na životinjama pre nego što se pusti u lanac ishrane čoveka,ona su pušta na svetska tržišta koja su sada preplavljena genetski modificiranom hranom,a da se ljudi i ne pitaju za to,što zapravo govori da korporativni moćnici u svojoj nezaježljivoj i bolesnoj želji za profitom koriste čoveka kao pokusnog kunića!

To je tako uvredljivo i ponižavajuće za čoveka…!

Da li na pakovanjima sa tom hranom upšte nešto i piše (jer ako piše,ko će to da kupi ?),i ako piše,da li to čovek može da prepozna i pravilno shvati?

Kakva je situacija kod nas sa GMO hranom…?

Sada ću vam ukratko reći najbitnije detalje iz prezentacije…

Najveća korporacija u svetu koja proizvodi GMO hranu je „Monsant“.

Najviše se proizvodi genetski modifikovana soja,pamuk,kukuruz i uljana repica.

Međutim, mi znamo da se soja i kukuruz koriste kao dodaci raznoj hrani.Ta hrana se daje ljudima bez ikakve kontrole i nadzora da li je zbog nje došlo do promene zdravlja kod čoveka.

Ono što se zna je to,da je ubrzo posle uvođenja genetski modifikovane soje u Velikoj Britaniji,porastao broj ljudi alergičnih na soju za 50 %.

Još 1995-te godino Škotsko ministarstvo poljoprivrede i Škotski naučnici primetili su da se u lancu ishrane Velike Britanije uvela genetski modificirana soja,kukuruz i paradaiz.Primetili su,odnosno nisu mogli da pronađu ni jedan naučni rad o zdravstvenoj sigurnosti te hrane,a već je puštena u promet.Pošto su primetili da je to čudno,nelogično,izdvojili su značajna sredstva za naučno istraživanje zdravstvene ispravnosti GMO namirnica,kao i za izradu samog protokola za testiranje.

I sada na sceni stupa junak ove priče naučnik dr Arpad Pustai ,koji je radio u instituciji koja je na konkursu dobila pravo da vrši ispitivanja.

Dr Pustai odmah navodi da je zapravo pozadina naručioca ovih ispitivanja bila ta,da se osim uspostavljanja naučnog protokola za ispitivanje genetski modifikovane hrane,dođe i do rezultata koji bi uverili naučnu javnost i potrošače Velike Britanije o ispravnosti GMO namirnica.

Međutim,to nije sve,dr Pustai,kao i ceo naučni tim,zaprepastio se kada je tek posle tri godine rada i ispitivanja (1998-me) otkrio da je ceo projekat već odobren bez obzira na rezultate ispitivanja,kao i to da su 1996-te odobrene i puštene u promet GMO kulture koje su oni ispitivali,tako da se tada otprilike u sastavu 60 do 70 posto hrane koja se prodavala u V.Britaniji,nalazila i neka genetski modifikovana supstanca!!??

Čovek se u neverici pitao,zašto oni uopšte i rade ta istraživanja ako je sve već odobreno,a da prethodno sve nije bilo testirano na životinjama,već su pokusni kunići bili ljudi !?

I,tako,…klupko je počelo da se odmotava…

Eksperimenti dr Pustaija na pacovima utvrdili su da su pacovi koji su dobijali genetski modifikovan paradaiz pokazivali poremećaj i retardaciju u razvoju u odnosu na pacove koji su jeli prirodan paradaiz,sa istim hranljivim sastojcima i proteinima kao i GMO paradaiz.

Retardacija i poremećaj kod pacova koji su jeli genetski modifikovan paradaiz ogledao se u tome da su im creva rasla mnogo brže,bubrezi i jetra bili su oštećeni,veličina im je bila manja,mozak im se nije pravilno razvijao.Imali su mnogo sporiji imunološki sistem koji je sporije reagovao na preteće stimulanse iz okoline, nego pacovi koji su jeli genetski nemodifikovanu  hranu.Imali su i razna krvarenja unutrašnjih organa…

Zatim…u Americi je određena grupa farmera primetila da su njihove krmače kasno ulazile u trudnoću i da su umesto mladunčadi rađale vodene mehure,a u nekim slučajevima rađale su čak i „ništa“…!??

U pet Američkih država, farmeri koji su uzgajali svinje imali su potpuno identične probleme.Na kraju ih je trag naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti kukuruz,genetski modificirani kukuruz!

To je ono što je otkriveno,ali najverovatnije je da je to samo vrh ledenog brega…

Neki farmeri su eksperimentišući dokazali da su njihove životinje „pametnije“ od fah idiota koji rade na genetskom inženjeringu praveći GMO za životinje.Radi se o pacovima,svinjama i kravama.

O čemu se radi…?

Recimo,..farmeri su svojim kravama ponudili da biraju šta će da jedu, između genetski modifikovane i genetski nemodifickovane hrane.U dva korita su stavili genetski modifikovanu i genetski nemodifikovanu hranu, s tim da su krave prvo dovodili do korita sa genetski modifikovanom hranom.

Krave bi pomirisale tu hranu,zatim pognule glavu,pogledale drugo korito sa hranom, i zatim otišle do njega da bi jele tu hranu,genetski nemodifikovanu .Tako je bilo i sa ostalim životinjama.Majka priroda zna šta radi,životnjama je usadila istančane instrumente za odabir dobre hrane.

Hmm,…ali šta ćemo sa čovekom,šta je njemu priroda „usadila“?

Pa usadila mu je um sa umećem zdravorazumskog razmišljanja,ali nažalos, taj um je izgleda podlego pod ogromnim „pritiskom“ mnoštva informacija sa raznih medija,i u nesposobnosti da obradi i preradi sve to, postao je samo jedan običan „hard disk“ za „narezivanje“ informacija,a nesretni čovek vrteći besomučnom brzinom taj disk, samo živi u iluziji da „razmišlja.“

I na kraju,veoma je važno da se i ovo čuje, što se dugo skrivalo od javnosti…

Postoje dokazi da je GMO bio uzrok jedne epidemije sa smrtim slučajevima,a da je uzrok tome bila genetski modifikovana hrana!Naravno korumpirani političari i iljudi iz idustrije genetskog inženjeringa ćute o tome,to ne pričaju kada govore o GMO,već samo pričaju da je GMO „spas za gladne i sve brojnije čovečanstvo“.

U Americi se tokom 80-tih godina,priča gospodin Džefri Smit, u jednoj epidemiji razbolelo 5 do 10 hiljada ljudi,a 100 njih je umrlo.Danas se zna da je uzrok njihove smrti bio taj da su jeli hranu sa kontaminiranim dodatkom koji se zvao „L triptofan“,a koji je bio napravljen od genetski modifikovane bakterije.To je bio projekat jedne Japanske firme .Očigledno je bilo da je došlo do nekog poremećaja, te su te bakterije proizvodile neke smrtonosne supstance.

Ali,kada je na Američkom Kongresu Agencija za hranu i lekove podnosila izveštaj o toj epidemiji,uopšte nije govorila o genetskom inženjeringu i toj genetski modifikovanoj bakteriji i „L triptofanu“,već je govorila da je uzrok toj smrtonosnoj epidemiji bila nekakva prevara u vezi sa zdravljem.Takođe su na sve načine krili informacije od javnosti koje bi je navodile da je uopšte i bilo reči o genetskom inženjeringu u ovom slučaju.

Da je to bila epidemija tim koji je to istraživao utvrdio je to na osnovu četiri pojave koje su karakterisale tu bolest:

• izbila je na brzinu,

• bila je ozbiljna,

• dolazila je iz jednog izvora.

Da se ovo nije desilo,da se nisu utvrdili ovi faktori,najverovatnije je da bi se taj smrtonosni genetski modifikovani dodatak hrani možda još nalazio na tržištu,govori nam Džefri Smit.

Ali,sada se postavljaju i nameću neka suštinska i logična pitanja kada se radi o GMO:

1. Šta se događa sa hiljadama genetski modifikovanih proizvoda koji se trenutno nalaze na tržištu u lancu prehrane Amerikanaca i ostalih naroda…?

2. Da li možda preostali GMO dodaci hrani ne izaziovaju baš tako nagle epidemiološke bolesti sa smrtnim posledicama,već sporije,ali sigurno i kontinuirano izazivaju porast nekih već poznatih bolesti,alergija,pa i bolesti sa smrtnim slučajevima,a da recimo nije epidemija pa da bi se posle zbog toga izbacio neki GMO proizvod sa tržišta…?

Mnoga se pitanja još ovde nameću…

Genetski inženjering je veoma mlada naučna grana,postoji tek nekih četrdesetak godina,i evo šta nam još otkriva iz ove prezentacija profesor dr Marijan Jošt…

Genetika je nekada smatrala da čovečje telo ima stotinak hiljada proteina i trvrdilo se da otprilike isto toliko ima i gena,dakle stotinak hiljada,jer se mislilo da jedan gen kodira i kreira jednu belančevinu,protein.

Međutim, s napretkom aparature pokazalo se i otkrilo da u čovečjem telu ima oko 250.000 proteina,ali pravo zaprepašćenje u naučnim krugovima nastalo je kada se otkrilo da u čovečjem telu zapravo postoji „samo“ oko 30.000 gena!

Šok…!

Kako sad to,..mislilo se jedan gen = jedna belančevina,a sada se takođe zna da postoji i više od 100.000 belančevina,…šta sad…!?

Ali daljna istraživanje su još više šokirala,jer se utvrdilo da gen iz unutrašnje stanice uva može da kodira ne samo jednu,već 576 belančevina…!

Da,utvrdilo se da većina gena kodira samo jednu belančevinu,ali se takođe utvrdilo i otkrilo da
4096 gena u čovečjem telu kodira i proizvodi više od jedne belančevine!

Rekorder po broju proizvodnji proteina je gen vinske mušice,koji može proizvesti i kodirati više od 38.000 različitih proteinskih molekula.

Sve ovo je veoma značajno, jer je centralna dogma genetskog inženjeringa smatrala da jedan gen proizvodi samo jedan protein, i s toga se smatralo da se promenom jednog gena može promeniti svojstvo samo jedne belančevine.

I šta sad,naučnici su mislili da se određene bolesti mogu suzbiti tako da će se promenom jednog gena promeniti samo jedan ciljani molekulski protein čiji poremećaj izaziva tu bolest,ali…??

Ne smem ni da pomislim kakvi se sve užasi mogu desiti čoveku ako se bolesti počnu lečiti genetskim inženjeringom…!
Profesor doktor Marijan Jošt raskrinkava nam jedan mit,mit o „pobedi genetike nad prirodom“ ,jer se svojevremeno u medijima bučno i pompezno trvdilo da je ovca Doli klon,veran svojoj majci.Međutim, nije tako,ona nije bila klon!

Kada je genetskim inženjeringom klonirana ovca Doli ona nije bila identična svojoj majci…!

Ali je zato majka priroda sve „zacrtala“, govori profesor Jošt,jer kada sa klonira u prirodi, i kada se recimo grana Vrbe uzme i posadi na nekom mestu,izrast će potpuno identična Vrba verna svojoj majci.

Profesor Jošt nam otkriva i ono što je zabranjeno da se priča,da u svetu trenutno postoji desetak ljudskih klonova…!

Naravno,svim ovim što sam pisao ne želim da plašim nikog,već da se ljudi trgnu već jednom i uozbilje,da počnu da razmišljaju svojom glavom,a ne da budu „ovce Doli“…

Dok čovek prvo ne spozna sebe,ko je,šta je,zašto živi,kuda ide…(?) civilizacija će samo „lutati u mraku“ i posrtati,zar nam sadašnji  trenutak života na Planeti  to ne govori…?

Hajde da se na kraju malo i našalimo,ali opet,ko zna,možda je to i zbilja,možda je celoj garnituri političara, kada su išli kod Amera na brifinge i sastanke gde im je pričano kako i šta da rade u Srbiji,stavljan u hrani na tim ručkovima i zakuskama neki genetski modifikovani proizvod,jer kad god donesu neku glupu nestručnu odluku ili zakon koji se kosi sa zdravim razumom i pameću,oni po pravilu kažu „argumentujući“:“…tako se radi na Zapadu“…

                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA

Sijalica iz černobiljskog pepela

 

Slobodan Bubnjević

Šta se sve može očekivati ako, zahvaljujući Đelićevoj inicijativi, Srbija jednog dana dobije svoj nuklearni reaktor

 

Sve priče o nuklearnim elektranama počinju slično, ali se svaka završava na svoj način. Prvo neki visoki zvaničnik izvršne vlasti proučava brojke, akcije, troškove i raspoložive potencijale, i onda najednom lansira ideju o izgradnji nuklearnog reaktora koji će dugoročno rešiti sve probleme sa nedostajućim megavatima. Iz takve ideje se odmah rađaju prve debate, oglašavaju se razna ministarstva, ekološke organizacije i naučne ustanove, raspravljaju stručnjaci i građani po forumima, slavama i u živim televizijskim emisijama.

I sve to liči na lančanu reakciju koju je pre desetak dana u Srbiji izazvao potpredsednik Vlade Božidar Đelić svojom inicijativom da se preispita mogućnost izgradnje nuklearne elektrane umesto donedavno planirane gradnje dveju termoelektrana. Ako se ta Đelićeva ideja razvije, i ono što sledi biće slično putu kroz koji su prošle druge zemlje na početku svojih nuklearnih avantura.

Kako javna rasprava traje, nuklearni lobi postaje sve jači, zemlja sa ne-nuklearne liste Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) dospeva na spisak zemalja u kojima je reaktor predložen, zainteresovane strane kompanije sve češće posećuju zgrade nadležnih ministarstava, ambasadori imaju pune ruke posla, talože se novinski tekstovi, a ekolozi sve češće protestuju, dok se cela rasprava polako pretvara u otvorenu medijsku kampanju i – stvara se kritična masa.

Zatim građani direktno na referendumu ili preko svojih predstavnika u parlamentu odlučuju o izgradnji ovakvog hazardnog postrojenja. Ako je, kao što je očekivano, ishod povoljan, biraju se lokacija, tip reaktora i izvođači radova, iz raznih fondova i kredita prikuplja se potrebna suma, zaliva se prvi beton u temelje reaktora i posle osam godina, on se uključuje na mrežu kao najizdašniji i najpouzdaniji proizvođač električne energije koji će nekoliko sledećih decenija davati struju gotovo besplatno.

Zapravo, gradnja nuklearnog reaktora manje-više teče kao i svaki drugi vrlo skup, dugoročan i visokoprofitabilan projekat. Jedino što ovu priču razlikuje od ulaganja u trasu autoputa ili u novu termoelektranu jeste primetno više razgovora i razmišljanja o budućnosti. Da li sa nuklearnim reaktorom neka zemlja ulazi u tu budućnost ili sa njom zapravo, završava? Šest decenija istorije mirnodopske primene nuklearne energije pokazuje da ima više mogućih scenarija.

CEPANJE JEZGRA: Na umu sigurno imate najgori mogući. To je onaj kad rukovodstvo nuklearne elektrane pod pritiskom nadležnog ministarstva izvodi testove u nemogućim rokovima kako bi ispoštovalo olako data politička obećanja, kad uprkos nagoveštenoj nestabilnosti RBMK reaktora koji su se inače pokazali kao nedovoljno bezbedni, operateri isključuju sve alarme i zaobilaze čitav niz sigurnosnih procedura.

Tako je počelo ono što se na reaktoru broj 4 u Černobilju desilo u 1.23 sata posle ponoći, 26. aprila 1986. godine. U apokaliptičnom sledu događaja reaktor je postao nestabilan i mada su operateri u poslednjim trenucima ipak pokušali da u njegovo jezgro spuste sigurnosne olovne šipke, bilo je prekasno – lančana reakcija je izmakla kontroli. Betonski oklop reaktora se otvorio, izbio je omanji požar, a u atmosferu je iscurela radijacija koja je otrovala pola Evrope.

U samom incidentu je od trovanja radijacijom stradalo 56 osoba, od kojih su većina bili vatrogasci, ali je kao posledica havarije 360.000 ljudi raseljeno iz ugroženih zona u Ukrajini i Belorusiji, a mnogi preživeli i danas imaju ozbiljne zdravstene tegobe i neizlečive bolesti. To je nastrašnije što se može očekivati na završetku priče. I to je mesto iz kog izvire sav strah koji obavija nuklearnu energiju. Međutim, kad se pogledaju brojevi, ipak je mala verovatnoća da će se baš ta najcrnja varijanta desiti bilo gde, pa tako i u Srbiji.

Procenjuje se da su svi dosadašnji nuklearni reaktori od početka njihove primene za proizvodnju električne energije radili ukupno više od 12.000 godina. Do havarija je došlo samo nekoliko puta tokom tog izuzetno dugog rada – uz neke manje incidente, najpoznatije nuklearne havarije su dogodile se na ostrvu Tri milje u SAD i u Černobilju u Ukrajini.

ENERGETSKA TABLETA: U nuklearnim reaktorima se oslobađa energija iz atomskog jezgra koje je bombardovano neutronima u procesu lančane reakcije. To se naziva kontrolisanom fisijom i podrazumeva cepanje teških jezgara, kakvi su radioaktivni uranijum U235 ili plutonijum P239. Pri svakom raspadu jezgra oslobađaju se novi neutroni i fragmenti raspada, a reaktor je tako načinjen da se suvišni fragmenti odstranjuju. Zato ne dolazi do nekontrolisane lančane reakcije, kakva se događa pri eksploziji atomske bombe.

Dok nema incidenata, nuklearna energija omogućuje brojne blagodeti, pre svega zbog zapanjujuće količine energije koja se oslobađa u reakotru. Tako se, na primer, u PWR reaktoru sa vodom pod pritiskom, kakav je u NE Krško u Sloveniji, kao gorivo koristi uranijumov dioksid u prahu, sabijen u tablete od 8x9 milimetara. Samo jedna ovakva minijaturna tableta uranijumskog goriva oslobađa energije koliko i jedna tona uglja, 2,5 tone ogrevnog drveta, tri bureta od 200 litara nafte ili 500 kubnih metara zemnog gasa.

"Jasno je da nuklearke proizvode veliki strah kod ljudi", rekao je prošle nedelje sam Božidar Đelić objašnjavajući svoju inicijativu. On je istakao da se lično ne zalaže za nuklearke, ali da "dok razmišljamo o našoj energetskoj budućnosti, moramo da razmotrimo sva pitanja i ne treba da bude nikakvih tabua".

MORATORIJUM NA STRAH: "O ovom problemu morali bi da se izjasne građani na referendumu", izjavio je Đelić. I mada je tako nešto još mnogo daleko, već je puno nagađano o pozadini Đelićeve inicijative – od pretpostavki kako je kao "francuski đak" sklon francuskim nuklearkama i njihovoj tehnologiji do veze sa problemom oko privatizacije EPS-a.

U svakom slučaju, procenjuje se da Srbiji nedostaje oko 1000 MW instalisane snage i nekakve nove elektrane se moraju graditi. Trenutno je ukupna snaga kapaciteta Elektroprivrede Srbije 8355 MW, a najveći udeo u toj snazi čini osam termoelektrana na lignit u kojima je instalisano 5171 MW. Postojeći plan predviđa izgradnju dva nova proizvodna objekta od po 700 MW – jedan na lokaciji TENT B, a drugi na mestu nedovršene elektrane Kolubara B.

EPS je planirao da u ove poduhvate uđe sa strateškim partnerima i za to je imao podršku Ministarstva rudarstva i energetike, dok je potpredsednik Vlade nedavno bio izneo drugačije viđenje, po kome bi se sredstva obezbedila prodajom dela akcija EPS-a, što menja planirani način njene privatizacije, a izazvalo je i dosta rasprave. Sada se Đelić pojavio sa idejom da se gradi nuklearna centrala od 1000 MW. Druga strana tog predloga je da se u tom slučaju dve nove termoelektrane ne bi gradile, pa ne bi bilo ni strateških partnera onako kako ih vidi EPS.

"Strategija razvoja energetike do 2015. godine ne predviđa gradnju nuklearne elektrane u Srbiji", kaže za "Vreme" Aleksandar Popović, ministar rudarstva i energetike, podsećajući da je Strategija važeći dokument na kom Ministarstvo rudarstva i energetike zasniva svoj rad. "Što se tiče ideje gospodina Đelića, svakako mislim da o svakom pitanju u Srbiji i može i treba otvoreno razgovarati", smatra Popović.

Prva prepreka gradnji nuklearnih elektrana u Srbiji je takozvani "moratorijum" koji je donet posle tragedije u Černobilju, a o kome se mnogo pisalo poslednjih dana. Reč je o Zakonu o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana koji je u junu 1989. godine usvojila Skupština SFRJ, a koji je još uvek na snazi u Srbiji. Ovaj akt tada nije bio donet brzo i lako, mada je to učinjeno neposredno posle neseće u Černobilju, dok je zelena salata na pijacama bila gotovo besplatna i pride, radioaktivna. Moratorijum je izglasan na predlog Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, da bi kasnije obustavio izgradnju čitave serije nuklearnih kapaciteta ukupne snage od 6000 MW čija se izgradnja spremala (vidi okvir "Nuklearna prošlost").

Černobilj je zaustavio izgradnju nuklearnih kapaciteta u celom svetu i sve donedavno nije se otvaralo mnogo novih nuklearki. Prema podacima IAEA, u svetu je trenutno operativno 439 reaktora koji su raspoređeni u 31 zemlji. Oni troše više od 78.000 tona uranijumove rude. Ukupna snaga svetskog nuklearnog energetskog potencijala je 372.002 MW i oni svojom proizvodnjom pokrivaju 16 odsto potreba za strujom.

Ovaj potencijal nije ravnomerno raspoređen. Evropa oko 30 odsto potreba crpi iz nuklearnih izvora, a po samom broju, najviše reaktora imaju najveće zemlje, SAD (104), Francuska (59), Rusija (31), Japan (55), Velika Britanija (19), Nemačka (17) i Indija (17), ali se time kod većine pokriva samo deo njihove potrošnje.

ZLOĆUDNA IMENA: Zašto uopšte graditi nuklearni reaktor? Đelićevoj ideji ide u prilog činjenica da zbog energetskih problema i rasta cene nafte, nuklearne elektrane doživljavaju neku vrstu "renesanse" u celom svetu, uključujući naš region. One mnogo više sati provode na mreži, a cena kilovat-sata je oko četiri puta jeftinija. Iz tih razloga se trenutno u svetu grade 24 nove nuklearne elektrane.

Problem globalnog zagrevanja je dodatno podstakao razmišljanje u nuklearnom pravcu. Klasične termoelektrane, koje energiju dobijaju sagorevanjem uglja, najveći su zagađivači vazduha ugljen-dioksidom, gasom koji izazova globalno zagrevanje, dok su nukelarne elektrane u tom smilsu "čiste". Smatra se da na milion proizvedenih kWh termoelektrane emituju oko hiljadu tona ugljen-dioksida, a nuklearke samo oko deset.

Najvećim zagovornikom primene nuklearne energije tradicionalno se smatra Francuska. Ona ima 59 nuklearnih reaktora koji zadovoljavaju čak 78 odsto nacionalne potrošnje. Zahvaljujući tome, Francuska nema mnogo termoelektrana i zato nema problema sa klasičnim aerozagađenjem, što je uz nisku cenu struje, jedna od glavnih prednosti koju ističu zagovornici nuklearne energije. Ova vrsta problema je za ozbiljno razmišljanje. U pre nekoliko dana objavljenom izveštaju organizacije Karma, naša termolektrana "Nikola Tesla" zauzela je peto mesto na listi najvećih zagađivača među elektranama u Evropi.

Uz sve ovo, zagovornici nuklearki govore da je strah od nuklearnih incidenata u Srbiji neopravdan iz pomalo malicioznog razloga, budući da je zemlja ionako okružena sa više od deset aktivnih reaktora u elektranama koje sve nekako nose zloćudna imena – Krško, Černa voda, Kozloduj, Belene (vidi okvir "Nuklearno okruženje") itd. Kad se ide u tom smeru, dolazi se i do jednog sumnjivog argumenta o tome da posedovanje nuklearne elektrane predstavlja zaštitu od ratova. Često se u Srbiju čuje teza da rata u bivšoj SFRJ ne bi bilo da je bila premrežena nuklearkama.

OTPAD: Kad se to sve pogleda, postavlja se pitanje kako to da dosad nismo napravili deset reaktora. Međutim, i argumenti protivnika nuklearne energije su vrlo ozbiljni. Oni možda nemaju najjasnije ekonomsko opravdanje, ali klasičnim nuklearakama uvek pretpostavljaju obnovljive izvore, štednju energije, razvoj čistih termoelektrana i razvoj novih fuzionih reaktora.

Ekološki aktivisti smatraju da nisu nebezbedni samo prokaženi RBMK reaktori hlađeni vodom i moderirani grafitom, koji se manje više gase svuda u svetu i kakav je bio u Černobilju. U nizu samo teoretskih mogućih opasnosti, posebno se ističe problem koji ima svaka, pa i najbezbednija nuklearna elektrana – radioaktivni otpad. On se ne može ničim uništiti i izaziva bar izvestan stupanj radijacionog zagađenja, ma kako da se bezbedno skladišti.

"Mi se zalažemo za čiste i obnovljive izvore energije", kaže za "Vreme" dr Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine, koji je apsolutno protiv ove inicijative, smatrajući da se ni potpredsednik Đelić ne zalaže za nuklearke. U Ministarstvu za zaštitu životne sredine se takođe pozivaju na Strategiju razvoja energetike do 2015. godine, kao i u Ministarstvu energetike.

"Mislim da naša zemlja ima velike neiskorišćene potencijale u proizvodnji energije vetra, hidroenergije i energije iz biogoriva", smatra Dragin i dodaje da postoji mnogo alternativa i kod sagorevanja fosilnih goriva – "savremene termoelektrane opremljene su najmodernijim sistemima za prečišćavnje vazduha", a po Draginovom mišljenju, treba razmotriri i takozvane elektrane sa nultom emisijom koje koriste plazma tehnologije.

Komentarišući činjenicu da se svuda u okruženju podižu nuklearke, Dragin kaže da "prema međunarodnoj konvenciji o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu (ESPOO), zemlja koja planira da izgradi bilo kakvo postrojenje koje utiče na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu za izgradnju tog postrojenja mora da dobije saglasnost svih potencijalno ugroženih država".

TRI PROBLEMA: Kad je reč o srpskoj nukelarnoj elektrani, tu se javljaju tri ključna problema – pitanje izbora vrste reaktora, stručnjaka i pitanje lokacije. Mada Srbija, zahvaljujući Institutu za nuklearne nauke "Vinča" ima dugu tradiciju nuklearnih istraživanja i mada su neki naši naučnici u samom vrhu svetske fizike, teško je zamisliti da će se lako doći do dogovora kakav bi reaktor bio najpogodniji za Srbiju i kako proizvesti inženjere osposobljene da rade u nuklearnoj elektrani, kao i da, što je važnije, budu s druge strane i kontrolišu njen rad kao državni inspektori.

No, problem lokacije za nuklearnu elektranu deluje kao jedini koji je sasvim nerešiv. S obzirom na veliki broj plovnih reka, što je od značaja zbog hlađenja reaktora, neće biti problem da se u Srbiji pronađe lokalitet koji tehnički zadovoljava ove uslove. Nulearne elektrane se po krajnje zlobnoj tradiciji grade na mestima blizu državnih granica, tako da voda iz reaktora brzo otiče u drugu zemlju. Takvih gradova ima puno u Srbiji. Međutim, pravo je pitanje koja bi lokalna samouprava pristala da prihvati u svom gradu nuklearnu elektranu? Posle svih nevolja sa klasičnim zagađenjem, nezamisliv je srpski grad koji bi pristao na to.

Na kraju, kakav god da bude ishod Đelićeve nuklearne inicijative, sigurno je da bi sa nuklearnom elektranom Srbija rešila energetske probleme za mnogo decenija, formirale bi se nove generacije atomskih inženjera, pokrenule bi se nove industrijske grane, emitovalo bi se manje ugljen-dioksida, manje bi se pepela prosipalo po selima oko termoelektrana, ali bi zato Srbija imala problema sa radioaktivnim otpadom i bez sumnje, čitav front ekoloških aktivista protiv sebe. I strah koji nikakva niska cena struje ne bi mogla da istera iz najširih slojeva stanovništva.

Da li u svemu tome zaista postoje neki izgledi za sumorni černobiljski scenario? Jezgro tog problema se neće ponoviti, gotovo da je sigurno. Kao ni bilo koja nova nuklearna zemlja, ni Srbija nikad neće imati neki od nepouzdanih sovjetskih RBMK reaktora koji su stvorili mnogo nevolja i odneli velike žrtve u zdravlju i ljudskim životima.

Međutim, zasad još nema dovoljno garancija da se neće ponoviti ono što jezgro okružuje – političke, ekonomske i društvene okolnosti iz 1986. godine koje su presudno uticale na to da dođe do havarije u Černobilju neodoljivo podsećaju na mrežu prebacivanja odgovornosti, poltronstva, prećutkivanja, sumnjičenja i otvorenog laganja građana kakvi su viđeni tokom ekoloških incidenata u Pančevu, Boru i drugim gradovima. I drugim neekološkim oblastima. Ulazak neke zemlje na IAEA spisak podrazumeva mnogo više od posedovanja aktivnog reaktora. To je neki od oblika sazrevanja kroz koje jedno društvo mora da prođe, jer Černobilj se događa samo – jednom.

Nuklearna okolina

U neposrednoj okolini Srbije postoji čitav arsenal nuklearnih elektrana. Prema podacima IAEA, nenuklearnim zemljama se smatraju Grčka, Makedonija, BIH, Crna Gora i uslovno Hrvatska, dok je Albanija zemlja koja planira izgradnju nuklearne elektrane. Trenutno je na Balkanu i u njegovom susedstvu aktivno 11 reaktora koji se nalaze na pet lokacija u četiri države:

Slovenija ima jednu nuklearnu elektranu, Krško. Ona poseduje jedan Westinghouse PWR reaktor sa vodom pod pritiskom, čija je snaga na pragu 696 MW. On godišnje proizvodi 5,3 milijarde kilovat-sati, što je oko 40 odsto ukupne potrošnje struje u Sloveniji.

Bugarska je lokalna nuklearna sila sa dugom tradicijom, velikom proizvodnjom struje koja je snabdevala ceo region, ali i sa nuklearnim problemima. U Bugarskoj postoje dve nuklearne elektrane, Kozloduj i Belene. U Kozloduju, na obali Dunava, izgrađeno je čak šest reaktora od 1974. godine. Prva četiri su bili nepouzdani VVER reaktori sovjetske tehnologije koji su dugo bili predviđeni za gašenje. Jedinice 1 i 2 su ugašene u decembru 2002. godine, a jedinice 3 i 4 u decembru 2006, neposredno pred ulazak Bugarske u Evropsku uniju. U Kolzoduju su nastavila da rade dva ruska, ali znatno sigurnija V-320 PWR reaktora sa vodom pod pritiskom, snage po 953 MW koja su izgrađena 1988. i 1992. godine. Ova dva reaktora proizvode godišnje 18,1 milijardu kWh, što je 44 odsto bugarske potrošnje. U međuvrmenu, Bugarska dovršava i dva reaktora od po 1000 MW u elektrani Belene, čija je izgradnja zaustavljena početkom devedesetih.

Rumunija ima jednu nuklearnu elektranu, Černa voda. Ona je pre nekoliko meseci dobila novi CANDU 6 reaktor kanadske proizvodnje, snage 655 MW, pošto je prethodnih deset godina u njoj radio samo jedan CANDU 6 iste snage i proizvodio 5,2 milijardi kWh, što je oko devet odsto potrošnje.

Mađarska u elektrani Paks poseduje četiri VVER440/V-213 reaktora ukupne snage 1826 MW. Oni proizvode 12,6 milijardi kWh, što pokriva 38 odsto nacionalne potrošnje. Najavljena je izgradnja još dva reaktora od po 1000 MW.

Nuklearna prošlost

Na kraju, Josip Broz Tito nije dočekao prve jugoslovenske nuklearne kilovat-sate. Mada je tokom svoje vladavine bio vrlo zainteresovan za atomska pitanja, prva nuklearna elektrana u SFRJ u Krškom u Sloveniji ostvarila je samoodražavajuću lančanu reakciju tek 15 meseci posle njegove smrti, u septembru 1981. godine, a prve kilovat-sate je dala na mrežu mesec dana kasnije. Ova elektrana, kao zajednički projekat Hrvatske i Slovenije, opremljena Westinghouse reaktorom sa vodom pod pritiskom, čija je snaga na pragu 696 MW, građena je na Krškom polju od 1974. godine kao prva u nizu nuklearki u SFRJ, ali je potom ostala i jedina. Malo je poznato da su postojali planovi koji su bili dovedeni pred samu realizaciju za izgradnju čitave serije nuklearnih elektrana u SFRJ. Prema tom planu, polovinom osamdesetih se planirala izgradnja kapaciteta od 2000 MW, a zatim još četiri elektrane sa 4000 MW. Da je taj plan realizovan, i Srbija bi imala svoje nuklearne kapacitete. Bio je raspisan međunarodni konkurs, ali se upravo tada, u aprilu 1986. godine, dogodio – Černobilj. "Konačna ocena ponuda i predlog za izbor ponuđača trebalo je da budu okončani polovinom 1987. godine. Međutim, posao oko međunarodnog konkursa nikada nije prieden kraju", pišu Raišić, Mataušek i Stefanović u tekstu "Nuklearni i energetski programi Instituta ‘Vinča’". U to doba, antinuklearni lobi je obustavio sve dalje aktivnosti, a u junu 1989. godine Skupština SFRJ je usvojila Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana.

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

Opet grip, al' kozji !?

Kozji grip

* malo objašnjenje pre nego što pročitate tekst prenet iz Press-a

Ovo je tipičan način na koji novinari prave volove od čitaoca, unoseći paniku bez potrebe !!!
-Q groznica nije nova bolest, već 100 godina stara.
http://en.wikipedia.org/wiki/Q_fever
-Izazivač je bakterija Coxiella burnetii
http://en.wikipedia.org/wiki/Coxiella_burnetii
Znači...nema apsolutno nikakve veze sa gripom, jer izazivač nije virus !!!
-Leči se antibioticima npr. Doksiciklinom...
http://en.wikipedia.org/wiki/Doxycycline
http://en.wikipedia.org/wiki/Tetracycline
Čist senzacionalizam...osim...
Čovečanstvo treba cimati, prepadati...silovati u mozak-bukvalno, slomiti
i naterati na razne "svemoguće" vakcine...
Ne paničite ljudi...mislite svojom glavom !

A sad tekst !

Evropi preti nova bolest: Kozji grip hara Holandijom!

Na 55 od ukupno 350 farmi širom Holandije potvrđen je kozji grip. Tom bolešću zatraženo je 2.300 osoba, sledi ubijanje zaraženih životinja

U Holandiji hara takozvani kozji grip, odnosno Q groznica, od kojeg je dosad umrlo šest ljudi, a zaraženo je njih 2.300. Holandsko ministarstvo poljoprivrede navelo je da je kozji grip potvrđen na 55 od ukupno 350 farmi širom zemlje i najavilo da će ubiti između 15.000 i 20.000 zaraženih koza kako bi se sprečilo širenje bolesti.

Prema podacima holandskog ministarstva zdravlja, svih šest osoba preminulih od kozjeg gripa imalo je druge zdravstvene probleme. U ovom trenutku nije zabeleženo da se on prenosi među ljudima, već je moguće da pređe samo sa životinje na čoveka.

Holanđani su, međutim, u panici više zbog kozjeg, nego zbog svinjskog gripa. To potvrđuje Žaklin van den Bos (50), koja bi više volela da je dobila svinjski nego kozji grip.

- Osam meseci se lečim. Popila sam gomile antibiotika. Više nemam visoku temperaturu kao na početku, ali i dalje se osećam slabo i umorno. Srećom, lekar je odmah prepoznao simptome, tako da sam dobila odgovarajuću terapiju. Da nije bilo tako, možda bih dosad već umrla - navodi Van den Bosova.

ako su vlasti najavile mere protiv širenja zaraze, nedavno osnovano Udruženje oštećenih zbog kozjeg gripa optužuje odgovorne ministre zdravlja i poljoprivrede da su prekasno reagovali,

- Zaražene koze trebalo je odavno da budu ubijene. Mnoge od njih su već skotne. Ako zaražena koza donese na svet jedno mrtvo jare, ono u sebi nosi milione virusa i bolest se širi ogromnom brzinom - upozorilo je Udruženje.

Kozji grip nije virusno oboljenje, već ga uzrokuje bakterija koksijela burneti. Ona se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koze ili ovce. Ta bakterija se veoma lako širi, najčešće među farmerima i veterinarima, i to samo udisanjem u blizini zaraženog materijala.

Simptomi zaraze kozjim gripom kod čoveka su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i malaksalost. Akutni period bolesti traje 14 dana. Budući da samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, često se dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje. U tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine. Bolest najčešće izazova probleme sa plućima i srcem, koji su uglavnom uzrok smrti. Čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis. Smrtnost nije velika, zabeležena je u dva odsto slučajeva.

Q groznica se leči antibioticima. Oni su najdelotvorniji ukoliko se sa terapijom počne u prva tri dana nakon zaraze. Vakcina protiv kozjeg gripa postoji i obavezna je samo u Australiji, a od 2008. i u Holandiji.

Za Srbiju nema opasnosti

Načelnik odeljenja za zdravstvenu zaštitu životinja u Upravi za veterinu dr Budimir Plavšić kaže za Press da se Q groznica često javlja u Evropi, ali da je u Srbiji veoma retka.

- To je bolest koja se obavezno prijavljuje kod nas. Ne mogu da kažem koliko je tačno slučajeva zabeleženo, ali je to jako retko - navodi Plavšić.

On dodaje da su bakteriji koja izaziva Q groznicu najčešće izloženi farmeri.

- Bakterija se oslobađa prilikom pobačaja ili abortusa kod koza i ovaca. Stoga, oni koji su u kontaktu sa tim životinjama imaju šanse da se zaraze. Takođe, ta bakterija se prenosi i preko mleka koje nije kuvano - objašnjava Plavšić.

On dodaje da Holandija problem sa kozjim gripom ima odavno i da veterinarske službe u Srbiji testiraju sve što se uvozi iz te zemlje na Q groznicu.

- Kontrola životinja koje se uvoze iz Holandije je obavezna. Stoga nema opasnosti da se bilo ko u Srbiji zarazi uvezenom životinjom - zaključuje Plavšić.

fakti
------
n Q groznica prvi put je izolovana u Australiji 1935. godine
n izaziva je bakterija koja se oslobađa prilikom spontanog pobačaja kod koza ili ovaca
n bakterija se lako prenosi sa životinje na čoveka, ali nije zabeleženo širenje među ljudima
n simptomi zaraze su jake glavobolje, groznica, bolovi u mišićima, dijareja, kao i usporen puls i     malaksalost
n akutni period bolesti traje 14 dana
n samo polovina zaraženih ima izražene simptome bolesti, zbog čega se često dešava da Q groznica pređe u hronično oboljenje i u tom slučaju lečenje može da traje čak i do dve godine
n bolest najčešće izaziva probleme sa plućima i srcem
n čak 50 odsto zaraženih kozjim gripom dobije upalu pluća, a pojedinci i hepatitis
n smrtnost je zabeležena u dva odsto zaraženih slučajeva

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA   

Немачка продаје вакцине због слабог интересовања

Аутор: Бета

Немачка планира да прода најмање 2,2 милиона вакцина против новог грипа, јер је занимање грађана за ову врсту заштите од болести коју изазива вирус Х1Н1 изузетно мало.

Према наводима Савезног министарства здравља, до сада се вакцинисало само пет одсто становништва, уместо очекиваних 30 процената колико је потребно да би се делотворно стало на пут ширењу вируса. Чак и међу лекарима и медицинским особљем квота вакцинисаних против новог грипа износи тек 15 одсто. Недовољно занимање грађана за вакцину довело је у неприлике немачке савезне покрајине које сносе трошкове набавке вакцине. Јер, према уговору са произвођачем вакцине, компанијом GlaxoSmithKline, Немачка мора да плати и поручене, а неупотребљене вакцине.

Министар здравља Филип Резлер најавио је да ће 2,2 милиона вакцина бити продато, највероватније Украјини. За куповину вакцина заинтересоване су и Молдавија и више других источноевропских и балтичких држава.
Здравствене власти и удружења лекара позвали су грађане да се вакцинишу против грипа упркос чињеници да је врхунац првог таласа болести очито прошао. Наводи се да сличне заразе протичу увек у таласима и упозорава да би у наредном налету вирус могао да се појави у мутираном, можда опаснијем облику.

У Немачкој је било или је тренутно од новог грипа оболело 192.000 људи. Међутим, реч је само о регистрованим случајевима.
Како болест код већине пацијената протиче без компликација, велики део грађана и не консултује лекаре. Лекари више немају ни обавезу да пацијенте подвргавају анализи крви. То се сада ради превасходно када им се са симптомима новог грипа обрате пацијенти који пате од неке хроничне болести.

У Немачкој је од новог грипа до сада умрло 86 пацијената, а у 85 одсто случајевима реч је о људима са претходним обољењима. Немачка је поручила 50 милиона вакцина које би постепено требало да јој буду испоручиване до пролећа 2010. године.

………….
И шта видимо поново и поново у овом случају? Видимо једну безочну и бескрупулозну манипулацију са највиших политичких нивоа! Од тих 192.000 наводно оболелих од свињског грипа никоме није доказано лабораторијским налазoм да је оболео од вируса свињског грипа, већ се по уобичајеној шеми сви региструју као да су оболели од свињског, а једино се анализира крв оних који су хронични болесници, а пријавили су симптоме грипа који су као што знамо слични и за сезонски и за свињски грип. Дакле, једино се у тим статистикама за те хроничне и ризичне групе оболелих људи може са сигурношћу рећи да су оболели од свињског грипа, јер хтели-не хтели, морају да им анализирају крв, ризик је велики.
Види се да су сви политичари који држе власт у земљама широм Европе, послушници светске мафије, због дебелих провизија послушни су робови фармацеутских компанија и СЗО, своје грађане третирају као неку стоку и чак се и чуде зашто они одбијају вакцинисање, а и сами њихови лекари у великој мери одбијају да се вакцинишу, попут ових у Немачкој. Нема више морала, нема више етике ни са нијавиших нивоа, Хипократове заклетве, и то се чак и не крије, јер ма који грађани да су у питању, било из које земље, нису баш тако глупи, имају интернет да сазнају истину, а такођеи виде да и велики број здравствених радника одбија вакцинисање, но и поред тога званични министри здравља, лекари, и даље блебетају своју причу, „вакцинишите се, вакцинишите се“, истовремено! У свим земљама здравствени званичници се понашају тако, Немачка, Енглеска… Србија, свуда!

Ево, (међународни бизнис телефони су прорадили) сад ту исту вакцину коју Немци одбијају желе да купе политичари из Украјине, Молдавије и како ће сад они , у зависности ко је купи, да убеде своје грађане да је она безбедна, ако су је Немци одбили?! Људи ни тамо нису овце, ове обмане могу да се укапирају са 2 грама мозга, не треба више… имају људи интернет и друге канале да се сазна вест да су ту вакцину коју су њихови купили, Немци одбили, али ето, њихови званичници их третирају као да су хуманитарни отпад над којим ће они да зараде добре провизије при овој препродаји вакцина, јер имају адут у рукама „да Немци вакцину одбијају“ што ће само повећати новчани износ провизије. 

Шта ли раде тим тамо јадним животињама, каквим све концентратима их хране питам се само? Не чудите се у овом лудилу које се константно намерно продукује широм Европе и света, ако ови робови светске мафије почну да плаше људе и коњским грипом и говеђим грипом, ћурећим… све је могуће, јер овај свет води најгори људски слој, ми већ живимо у Орвеловој „Фарми“

А шта је са нама, са нашом Србијом?

Наши Милосављевићи су убедљиво најгори од свих, убедљиво!! И поред тога што знају да ову информацију знају многи људи, као и многе друге које разоткривају тако пацерске манипулације са вакцинама, причаће исто, а ако им пропадну вакцине и вакцинисање, имају своје тајкуне који ће то својим каналима да утрапе некоме, можда африканцима, или ће једноставно то да се баци, јер знају да неће ни кривично одговарати у овом мафијашком паклу ( у најгорем случају следи им само *ебена оставка) у којем нас држе, држе нас затворене у затвору који се зове Србија! Све док ови једни те ист странчари владају, Србија не може бити држава, већ затвор, пакао!

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

Највећа опасност није свињски грип, него вакцина

Дејвид Ајк
Оригинални текст

Превод: часопис NEXUS број 38

Aко смућкате и проширите вирус и онда примените очигледно дуго планирани програм масовне вакцинације, може постојати само један разуман закључак: овде највећа опасност није грип – него вакцина

Ово су тешка времена и требамо остати мирни и размишљати трезвено – не само паничити или и неконтролисано реаговати. Страх, паника и емоционалне реакције довели су нас у овај шкрипац
и сигурно нас неће извући из њега.
Такође морамо сватити – овде, сада – да смо одавно прешли црту и ушли у праву фашистичку диктатуру.
Досад се скривала од већине људи, али ускоро ће подићи вео. Више није опција не чинити ништа или се пасивно подчињавати властима из страха или апатије. Или, барем, није уколико нам је стало до наше слободе и, што је најважније, слободе наше деце и унука који ће морати проживети скоро целе своје животе под глобалном чизмом чистог, неразблаженог зла.
Реч „зло“ [енгл. evil] веома се пречесто користи и ја ју не изговарам олако; али ми заиста имамо посла са злом у смислу да је та реч у свом значењу обрнуто од „живети“ [енгл. live]. Они који стоје иза завере да се прореди људско становништво, а остатак претвори у једва нешто више од компјутерских терминала противници су живота. Они немају поштовања према њему и не осећају емпатију према онима који трпе последице њихових дела, ма колико оне биле ужасне.
Готово 20 година упозоравао сам на то што нам се спрема, и више нам се не „спрема“ – овде је. Ни од кога више не желим чути исприке, молим вас. Морамо се ухватити у коштац с тим. Морамо повући линију у песку и рећи, доста је било! То никада није било важније него сада, у контексту плана да се светско становништво присилно вакцинише против свињског грипа. Вирус свињског грипа створен је у лабораторији како би се изазвала масовна паника управо с циљем да се свакога присили на вакцинацију Проблем-реакција-решење. Овај природни вирус свињског грипа, како изгледа, садржи гене људске, птичијег и свињског грипа с неколико континената.
Ако смућкате и прошириле вирус, и онда примените очигледно дуго планирани програм масовне вакцинације, може постојати само један разуман закључак: овде највећа опасност није свињски грип него вакцину.
Докази о биотероризму
Размере и брзина планираног програма вакцинације сулуди су узме ли се у обзир да је велика већина оних који су се заразили вирусом имала врло благе симптоме. Др. Peter Holden из Британског удружења лекара, који контролишу Ротшилди, рекао је да иако свињски грип не узрокује озбиљну болест они једва чекају да започну с кампањом масовне вакцинације, почевши с приоритетним групама. Шта? Овде се не ради о јавном здрављу, и никад и није.
Они који дају вакцине немају појма шта је у њима и какве су њихове потенцијалне последице. Они су само понављачи који мисле оно што им је речено да мисле и који раде оно што им је речено да раде.
Само они у срцу , и они који су се потрудили истраживати знају о каквој се игри ради. Аустријска новинарка Jane Burgermeister поднела је казнену пријаву FBI-у против Светске здравствене организације (СЗО) Уједињених нација, Baracka Obame, Rockfellera, Rotschilda и других јер је разoткрила њихову заверу да се становништво прореди смртоносном вакцином против свињског грипа.
Изјавила је да су птичји и свињски грип развијене у лабораторијама и пуштене међу становништво с циљем масовног убиства путем вакцине. Њен приложени документ зове се „Докази о биотероризму“ (Bioterrorism Evidence).
У њему она пише о Сједињеним Државама, али иста ствар важи за све:
„Постоје докази да интернационална корпорацијска злочиначка мрежа, која је подвргнуто својој контроли високе владине канцеларије на савезном и државном нивоу, намерава извршити масовни геноцид против народа Сједињених Држава коришћењем медицинског (генетског) пандемијског вируса грипа и програма присилне вакцинације, како би узроковао масовне смрти и повреде, и како би се смањио број становника Америке у сврху пребацивања контроле над Сједињеним Државама на Уједињене нације и њима придружене снаге сигурности (УН-ову војску из држава као што су Кина, Канада, Велика Британија и Мексико).
Постоје докази да су многе организације Светска здравствена организација, US, као и компаније произвођачи вакцине попут Baxtera i Novartisa Светска једног система под контролом централне злочиначке групе која управља на стратешком нивоу и која је такође финансирала развој, израду и ширење произведених вируса како би се оправдала масовна вакцинација биолошким оружјем, ради елиминације народа САД-а и постизања контроле над имовином, ресурсима итд., Сјеверне Америке.
Мотив злочина је класична пљачка праћена убиством, премда су размере и методе нове у историји. Централна група одређује своје стратешке циљеве и оперативне приоритете у тајности користећи одборе као што су Трилатерална комисија, те у особним сусретима на годишњим састанцима групе „Билдерберг“.
Jane једна је од ретких правих новинарки, у толикој мери да су је отпустили с места европске дописнице за интернетску страницу Reneivable Energy World након што је поднела пријеву FBI-ју.
Њихова краљежница и осећај за пристојност су ти који требају обнову, али то показује колико је све контролисано. Оно што Burgermeister описује у свом упозорењу FBI-ју сиже је онога што ја покушавам пренети људима у својим књигама и говорима већ готово две деценије. Тајна група породица које се међусобно удружују у намерама наметнути глобалну фашистичку диктатуру тоталне контроле над људима.
Њихов инструмент је мрежа тајних друштава која је структурирана као транснационална корпорација. Оперативно средиште јој је у Европи, у местима као што су Рим, Лондон, Париз, Bruxelles и Берлин, ја то зовем „Пауком који управља глобалном мрежом“. У свакој земљи постоје помоћне мреже тајних друштава које одговарају „Пауку“. Њихов је посао да у својој земљи контролишу: политику, банкарство, трговину, војску, медије, здравство и тако даље, и у својим сферама утицаја спроводе глобални план који диктира „Паук“!
На унутрашњим нивоима ове структуре колективно су познати као «Илуминати». На тај начин они координирају наизглед неповезане владе, корпорације, медијске групе, итд. Династије Rothschild и Rockefeller (иста крвна лоза) фундаментално су умешане у ово, као што сам дуго излагао, и управљају фармацеутском индустријом и владиним здравственим програмима широм света.
Мрежа контролира владе, фармацеутску индустрију, познату и као „Big Pharma“, Светску здравствену организацију, и агенције за „заштиту“ јавног здравља као што су Центри за контролу и превенцију болести у Сједињеним Државама.
Украко, они контролишу читав здравствени систем. Илуминатска клика основала је глобална тела као што су Светска здравствена организација, Светска банка и Светска трговинска организација како би пренела моћ с многих на неколицину.
Њихов циљ је светска влада, светска централна банка, светска валута и светска војска.
Да бисте наметнули глобалну диктатуру морате извршити централизацију моћи, а разноликост је ваша најгора ноћна мора. Из истог разлога илуминатска мрежа стоји иза „глобализације“ и стварања диктаторских супердржава као што је Европска Унија.
Уз овакву позадину, нисам се изненадио кад сам видео попис имена и организација у пријави коју је Јане Бургермеистер поднела ФБИ-ју. Конкретно, представљени су докази да су оптужени Barack Obama, председник Сједињених Држава, David Nabarro, системски координатор УН-а за грип, Margaret Chan, генерална директорка Светске здравствене организације, Kathleen Sibelius, министар здравства и социјалних служби, Janet Napolitano, министар државне сигурности. David de Rothschild, банкар, David Rockefeller, банкар, George Soros, банкар, и Alois Stoger, аустријски министар здравства, међу осталима, ове међународне корпорацијске злочиначке мреже која је ступајући као једна фаланга у спровођењу свог плана геноцида, развила је, произвела, нагомилала и употријебила биолошко оружје како би елиминирала становништво Сједињених Држава због финанцијске и политичке користи.
Burgermeister каже да постоје јасни докази да су фармацеутске компаније и нтернационалне владине агенције активно укључене у стварање, развој, производњу и дистрибуцију биолошких средстава која спадају међу најсмртоноснија биолошка оружја на Земљи. Она каже да је вирус свињског грипа створен и раширен уз помоћ Свјетске здравствене организације под контролом Rothschilda/Rockefellera – истог тела које је затим казало како се вирус шири толико брзо да је потребно прогласити пандемију.
Симптоми „свињског грипа“ у овом су тренутку мање-више исти као симптоми обичне грипа, па је лако све називати „свињском грипом“, како би се повећале службене бројке, британска влада најавила је да људи више не би требали ићи код лекара ако имају симптоме грипа те је уместо тога уведен систем дијагнозе преко телефона, без лабораторијске потврде, како згодно за намештање бројки:
„Добар дан докторе, прехладио сам се. Мислим да је то свињски грип , убројаћу и вас.“
Имунитет на тужбе због смрти
Jane Burgermeister поднела је пријаве за биотероризам против фармацеутских дивова као што су International AG, са седиштем у Базелу у Швајцарској, Baxter AG, са седиштем у Аустрији, и њена матична компанија, Baxter International у Deerlieldu, Illinois. Погодите ко производи за Светску популацију вакцине против свињског грипа, за масовну вакцинацију Baxter International и Novartis.То је исти онај Baxter International који је раније ове године европским лабораторијима „грешком“ послао вирус птичјег грипа, помешан с вирусом сезонског грипа, како би се створио много опаснији сој. Најмање је 81 особа прошле године убијено загађеним антикоагулантом Baxter Internationala, хепарином, који је прављен у Кини од, између осталог и свињских утроба.
Није ли фармацеутска медицина дивна? Загађени хепарин је озбиљно нарушио здравље стотина људи, а откривено је и да творницу Baxterovog кинеског добављача никада нису прегледале ни америчке ни кинеске агенције за „заштиту“ јавности. Преко 50 пацијената умрло је на дијализи 2001. због грешака на опреми Baxter Internationala, а овог је месеца Baxter Healthcare Corporation, подружница Baxter Internationala, постигла ван судску нагодбу од два милиона долара са савезном државом Kentucky. Baxter је ухваћен у надувавању цена интравенозних лекова проданих Kentuckv Mediciadu од чак 1300%.
То је очигледно компанија којој можете веровати, а када је и велик извор вакцине против свињског грипа које владе широм света желе наметнути читавом становништву уз сигурносне провере. Вакцине се убрзо прогурава кроз регулациони систем са сигурносним испитивањима која трају недељу дана.
Лондонски „Тimes“ је известио:
Регулаторне Европске агенције за лекове рекле су да је убрзана процедура укључивала клиничка испитивања на „моделу“ вакцине слично ономе које ће се користити за највећи програм масовног вакцинације у задњих неколико генерација. Почеће се користити на читавом становништву, а регулатори ће наставити симултано проводити клиничка испитивања.
Уопште нема потребе за „тестирањима“ осим како би се заваравала јавност. Они већ знају што је у њему и како ће деловати. Фармацеутским компанијама већ је дат имунитет на тужбе због смрти или повреда од вакцине документом који је потписала Обамина министарка здравства и социјалних служби, Kathleen Sebelius.
Baxter International је рекао да ће почели слати вакцину против свињског грипа широм света крајем јуна, а потенцијални профити су фантастични; али овде се не ради првенствено о новцу. Ради се о дуго планираном масовном проређивању људске популације. Тврде нам да су фармацеутске компаније и Светска здравствена организација грозничаво радили како би што пре развили вакцину за нову врсту свињског грипа познату као H1N1, али… пазите сад … Baxter International поднео је захтев за патент за H1N1 вакцину још 28. августа 2008. У Baxterovom захтеву за патент. US 20-09/0060950 A1, стоји:
… У конкретном преферираном облику састав вакцине укључује више од једног антигена … као што су грип А и грип B, посебно изабраних између једног или више људских подтипова H1N1, H2N2, H3N2, H5N1, H7N7, H1N2. H9N2, H7N2, H7N3, HlN7, свињских подтипова H1N1, H1N2, H3NI i H3N2, пасјих или коњских подтиповаH7N7, H3N8 или птичјих подтипова H5N1, H7N2. H1N7, H7N3, H13N6, H5N9, HlN6, H3N8, H9N2, H5N2, H4N8, H10N7, H2N2, H8N4, H14N5, H6N5, H12N5!
Овај патент објављен је у марту 2009, месец дана пре него што је вирус пуштен у Мексику у априлу, али је захев поднешен седам месеци раније него што се службено сазнало за ову „нову врсту“. То је најочитија намештаљка коју можете замислити. Патент садржи следеће састојке и упозорења на отровност:
„Одговарајући помоћни састојци могу се изабрати између минералних гелова, алуминијумовог хидроксида, површински активних састојци, лизолецитина, плуронских полиола, полианиона или уљних емулзија као што су вода у уљу или уље у води, или њихових комбинација. Наравно, одабир помоћних састојци зависи о предвиђеној употреби. На пример, токсичност може зависити о органзму који прима вакцину и може варирати од нетоксичности до високе токсичности“.
Друга велика фармацеутска корпорација која је у то умешана је Новартис из Швајцарске. Главни извршни директор,Daniel Vasella, редовни је учесник тајанствених сусрета групе Билдерберг коју одавно разобличавам у својим књигама. Група Билдерберг, именована у пријави коју је Jane Burgermeister поднела FBI-ју, дело је династије Rothschild, и деценијама је воде људи попут Davida Rockefellera и Henrya Kissingera.
Она одговара Rothschildskom тајном друштву у Британији званом „Округли сто“. На његовом је челу први био Rothschildov агент Cecil Rhodes, који је опљачкао јужну Африку у корист своје породице. Vasella је присуствовао последњем састанку групе Билдерберг прошлог маја, управо док је стварана паника око свињског грипа, и бинго, његова компанија појављује се са вакцином.
Не тврдим да ће људи одмах почети умирати у великом броју. То је свакако могу ће, али то баш не би охрабрило друге да буду вакцинисани. Последице би код неких могле бити видљиве одмах, а код већине вероватно на средњи или дужи рок, како би се сакрио прави извор њихових проблема.
Оно што знамо јест да гледамо дуго припремани план за масовн вакцинацију од стране људи укоје ни најмање није брига за здравље становништва. То довољно говори о правим мотивима, али само они у сенци знају које су планиране последице. У сваком случају, сигурно ће бити погођен људски имунолошки систем, једном кад га онеспособе готово је, као што видимо код разарача имуносистема који зовемо AIDS (СИДА). Људи не умиру од AIDS-а, умиру од болести с којима би имунолошки систем нормално изашао на крај.
Текући план за убијање људи
Одличан рад људи попут америчког истраживача и аутора Patricka Jordana разоткрио је текући план за убијање огромног броја људи путем вешђтачки створених вируса и вакцине. Он каже да су дуго усавршавали вакцине која искључују људски имунолошки систем и да су амерички војници често били коришћени као покусни кунићи. Истраживање Patricka Jordana разобличава систем троструког вакцинисања који су развили Илуминати. Прва вакцинација искључује беле крвне станице (имунолошки систем); друг а убризгава вирусе; а треће поновно укључује имунитет.
У средњем раздобљу вируси се шире телом, али се људи не осећају болесно зато што се имунолошки систем не бори против њих. Кад се имунитет поновно укључи, он покрене толики напад на вирусни коктел да убије тело.
Ово је познато као цитокинска олуја, код које је имунолошки систем толико преоптерећен да шаље превише антитела у истом тренутку у захваћене делове тела, и тако тело убије само себе. Такође, Светска здравствена организација тражила је да и вируси свињског грипа буду у вакцинама, и иако је могуће да ће проширити, а можда и појачати снагу вируса кроз вакцинацију.
Интернет страница СЗО-а каже:
„С обзиром на очекивану ограничену доступност вакцине на светском нивоу и потенцијалне потребе за заштитом од измењених (drifted) сојева вируса. SAGE савјетује да је важно потицање производње и коришћења вакцине попут оних која су формирана с додатком емулзија додатих у води и живих ослабљених вируса вакцине против грипа.”
Доказе које је представила Jane Burgermeister подупро је Wayne Madsen, бивши службеник америчке Морнаричке обавјештајне службе који је сада истраживачки новинар. Рекао је како је један од водећих научника Уједињених нација закључио да H1N1 вирус свињског грипа има одређене Векторе преноса који сугеришем да је нова врста грипа генетички произведена као оружје биолошког ратовања. УН-ов стручњак верује да су и ебола, HIV/AIDS, и тренутни вирус свињског грипа A-H1N1 биолошка оружја.
Madsen пише:
„У прошлим заразама свињски грип се проширио са свиња на људе, који су тада преносили грип другим људима. Међутим, кодA-H1N1 није било пријављених зараза код свиња, У саставу, према Центрима за контролу и превенцију болести (CDC, H1N1 има генске сегменте северноамеричких свињских, птичјих и људских сојева грипа те сегмент евроазијског свињског грипа.“
Wayne Madsen такође каже да његови извори потврђују како су Центри за контролу болести и америчка војска ископали тело инуитске жене која је умрла 1918. године у Brevig Missionu на Аљасци од епидемије шпанског грипа која је убила 100 милиона људи широм света у 18 месеци.
Madsenu је речено да је генетски материјал из тела осигурао основу за развој птичјег соја H5N1 грипа у лабораторију Медицинског института за заразне болести америчке војске у Fort Detricku, Maryland. Све ће ово звучати као нешто дубоко из Зоне сумрака за оне којима су овакве информације новост, али оно што требају схватити јест, да су илуминатске породице потпуно умно поремећене.
Они не размишљају попут већине нас, и зато молим вас немојте просуђивати шта би они учинили према ономе што бисте ви учинили. То није исто, зато што они нису исти.
Илуминатски план за свет укључује масовно истребљење становништва и микрочиповање сваког мушкарца, жене и детета. Микрочипови ће омогућити да сви буду надзирани 24 сата дневно, али то је само Светска прича.
Компјутерска технологија која ће комуницирати с чиповима има могућност манипулисати људима на менталном, емоционалном и физичком нивоу. То би се могло чинити масовно или појединачно путем јединственог примопредајног сигнала сваког чипа, Убити некога на даљину било би час посла.
Спомињем то јер ми је, као што је читаоцима мојих књига познато, један CIA-ин научник 1997. рекао да су у тајним владино-војним истраживачким пројектима развијени микрочипови коии су већ тада били довољно мали да буду убризгани хиподермичким иглама кроз програме вакцинације. Уз нанотехнологију, нико то не би нити знао.
Паника због свињског грипа из 1976, била је проба за оно што се догађа данас. Ови су догађаји испланирани много раније, а ови болесни људи изузетно су темељни у својим припремама.
Паника је започела смрћу војног регрута у Fort Dixu New Jersevju, за коју је влада рекла да је изазвана „свињском грипом“! Тај је регрут био једини који је умро од тог вируса 1976, али влада је покренула програм вакцинације свих Американаца подржан бесрамном пропагандном кампањом утемељеном, као и увек, на застрашивању људи.
Резултат је био да је најмање 23 људи умрло од вакцине, а на стотине је озбиљно оболело док је регрут из Fort Dixa био једини умрли од свињског грипа, ако је влада уопште рекла праву дијагнозу. Сад нам се спрема реприза, само у далеко већим размерима.
Британска и америчка влада наручиле су довољно вакцине против свињског грипа за читаво становништво, а друге земље следе пример. Наравно да следе. Паук је тако наредио. Очигледно је да вакцинацију намеравају учинити насилним путем и претити родитељима да ће им одузети децу ако се одбију покорити овом фашизму. Чак и пре тога, притисак на родитеље да се покоре диктату државе знатно ће се повећети. Центри за контролу болести ((CDC) под контролом Rockefellera у САД-у рекли су да ће деца која никада раније нису примила вакцину против грипа можда морати бити вакцинисана четири пута ове јесени – двапут за сезонску грип и двапут за свињску грип. Остала деца примит ће три вакцине – обратите пажњу на три, у светлу Patricka Jordana.
Barack Obama, параван Rothschilda и Rockefellera захтевао је да његов предлог закона о „реформи здравства“ буде усвојен до септембра, управо прје масовне вакцинације. Закон је овог дана одобрио Сенатски одбор за здравље, рад и пензије, а циља и на родитеље који не дају да се вакцинишу њихова деца. Њиме се одобрава „орвеловски“ огледни програм повећања покривености вакцинацијом.
Закон каже:
Овим програмом CDC ће осигурати потпоре државама за повећање покривености деце, адолесцената и одрасли особа вакцинацијом кроз коришћење доказно корисних интервенција. Савезне државе могу користити фондове како би провеле интервенције које је препоручила Радна група за превентивне услуге заједнице, као што су подсетници или позиви за пацијенте или кориснике, или кућне посете.
Интервенција? Кућне посете? То је само корак далеко од вакцинације ваше деце применом силе или вашег хапшења ако се одбијете покорити. „Препоруке“ светске здравствене организације обавезујуће су за њених готово 200 земаља чланица када се прогласи ванредно стање због пандемије према закону о међународним здравственим прописима из 2005. и СЗО-овим пандемијским планом из априла ове године.
Генерална директорка СЗО-а Margaret Chan прогласила је пандемију свињског грипа кад је није било, како би се активирала ова ванредна овлашћења, и та слушкиња Rothschildsko-Rockefellerske клике препоручиће спровођење присилне вакцинације. Практично је то већ учинила. СЗО-ов саветодавни одбор за политику вакцинације укључује директоре из Baxtera, Novartisa, GSK-a иSanofi Pasteura. Претходног дана Margaret „Буди Уплашен“ Chan је упозорила да би нам могла запретити глобална пандемија туберкулозе отпорне на лекове с потенцијално „катастрофалним последицама“. Даље је натртљала:
„Стање је већ алармантно, и спрема се врло брзо прерасти у још горе. Ова би ситуација лако могла измаћи контроли. Зовите је како желите: темпирана бомба или буре барута. Како год гледали на то, ово је потенцијално експлозивна ситуација“.
Ох, жено, досадна си. Када ће та туберколоза експлодирати? Чим је довољно рашире, предпостављам.
Ово што се сада догађа одавно је планирано.
Грађевински радници већ месецима раде на супер тајној операцији градње општинске зграде зване Westridge, ниже у мојој улици на Острву Wright. И сами градитељи постали су врло сумњичави јер једна група добије планове за један део посла, а онда доведу потпуно нову групу за следећи, и тако даље. Ни једна група није виђала целу слику, а сада се појављују људи у неозначеним белим комбијима да заврше посао. Завирио сам кроз прозор близу противпожарног излаза након што су сви отишли и јасно је да се ради о некој врсти центра за реакције у хитним случајевима.
Мајсторима је речено да морају завршити послове до средине јуна по сваку цену, а изгледа да се сличне ситуације догађају по целој земљи. Слушате ли пажљиво, људи у тамним оделима говоре вам што ће се догодити. Као што сам недавно рекао у свом билтену, из различитих агенција и држава стално чујем причу о опасностима од масовног ширења свињског грипа у јесен и то је сада њихов циљ за стварно покретање масовног вакцинације.
Сада чујем да би вирус могао постати још смртоноснији у истом раздобљу и могло би се десити да планирају повећати број оних који ће умрети од свињског грипа како би изазвали већу панику и подстакли захтеве за вакцинацијом.
Међутим, не бисмо смели заборавити да „нормалан грип“ убије стотине хиљада људи годишње широм света. Не треба ни сумњати да ће се велики део тих људи одсад службено убрајати меду умрле од свињског грипа, без обзира хоће ли умрети од њега или не. Ово нам се одувек спремало, и освешћени људи морају бити јаки и ујединити се у колективном непокоравању. Ти лудаци желе приступ нашим телима и телима наше деце из разлога који нема никакве везе са здрављем.
Већина људи ће стати у ред са својом децом као добре мале овце. Прихватиће очите лажи без поговора, а власти ће искористити те људе за напад на оне који одбију. Слушаћете бесмислице попут „Доводиш моју децу у опасност“. У ствари, управо су програмирани људи који стоје у редовима ти који доводе сву децу у опасност. Власти ће тврдити да они који одбијају вакцинацију спречавају „имунитет стада“, а заправо само не прихватају „менталитет стада“.
Ово је време да се људи сличних гледишта зближе у узајамној подршци и да припреме стратегију мирољубиве несарадње. Далеко смо јачи кад смо бројни него кад то радимо сами. Не смемо попустити присилном вакцинисању ни притиску оних који не мисле властитом главом.
Ако се одрекнемо своје слободе да зауставимо државу у присилном вакцинисању, нас и даше деце, шта је још уопште преостало од слободе?

                                               TEKSTOVI                                               ARHIVA