MISLI SVOJOM GLAVOM

KULE BLIZNAKINJE U NJUJORKU

Priredila: Ivona Živković

KULE BLIZNAKINJE U NJUJORKU SRUŠENE SU 2001. NUKLEARNOM PODZEMNOM EKSPLOZIJOM?

Teroristički akt rušenja “Kula bliznakinja” je do sada najubedljiviji pokazatelj da su SAD danas fašistička država, da se nad građanima vrši sistematski fizički i psihološki teror i da su sve federalne  institucije apsolutno pod kontrolom privatniog koporativnog biznisa i rade u skladu sa njegovim interesom.

Jedanaestog septembra ove godine  navršilo se 10 godina o famoznog terorističkog  napada na Kule bliznakinje u Nujuorku, poznate i kao sedište Svetskog trgovinskog centra. Oko tri hiljade gradjana je poginulo. Ni do danas američka vlada nije priznala da je ovo nedelo bio čist državni teror nad sopstvenim narodom urađen iz koristoljublja privatnog korporativnog biznisa. Iako su u javnosti o svemu izneti brojni dokazi. Sve ono što je objavila takozvana “mejnstrim” globalistička medijska mreža o napadu nekakve “Al kaide” predstavlja puku izmišljotinu. “Al kaida” i njeni profesionalni ratnici su u službi medjunarodnog imperijalističkog inetersa i danas su otvoreni saveznik NATO-a u operacijama i Libiji.

Šta znamo o ovom napadu nakon deset godina? Znamo da rušenje kula nije posledica udara putničkih aviona, da niti jedan putnički niti bilo koji drugi avion nije udario u njih, već je sve bila vešto isfabrikovana tipična holoivudska iluzija snimljena video trikom, pri čemu su ovi kadrovi pomešani sa autentičnim dokumentarnim snimcima i sve to je pušteno informativnim medijima na besomučno ponavljanje. Samo plaćeni svedoci su “videli” avione i novinari su to prenosili.

Poznato je i to da je američka državna komisija zadužena da istraži čitav slučaj prezentovala gomilu laži, te da je je ogroman broj kontrargumenata sistemastki i perfidno zataškavan.  Nikada nisu objavljeni snimci razgovora pilota putničkih aviona sa kontrolnim tornjem, i nikad nisu objavljeni snimci razgovora vatrogasaca i policajaca (od kojih su mnogi danas mrtvi ) o tome kako su čuli eksploziju koja je došla iz podruma kule u kojoj su se nalazili samo nekoliko trenutaka pre njenog rušenja.

Podsetimo da zapaljeno avionsko gorivo nije moglo da istopi čelik, jer ono brzo sagoreva i ne razvija dovoljno visoku temperaturu za ovakvo topljenje. U protivnom svi bi aluminijumski avioni odmah izgoreli.

I svaki stručnjak za rad sa eksplozivom odmah je video da je rušenje ovih kule stručno odrađen posao pri čemu je za ovo kontrolisno rušenje kula primenjena neka nova tehnologija. Običan dinamit to nije mogao srušiti. Još manje avionsko gorivo.

Najbolje objašnjenje do sada o tome kako funkcioniše ta “nova” tehnologija za kontrolisano rušenje dao je bivši sovjetski nuklearni obeveštajac, Dimitri Kalezov, koji je kako sam kaže radio u u Specijalnoj nadzornoj službi 12-te Glavne uprave pri Ministartsvu odbrane SSSR. Ta “nova” tehnologija je u stvari mini nuklearna bomba.


                                Dimitri Kalezov

voje veoma slikovito i stručno objašnjenje Kalezov je prezentovao brojnim veoma uprošćenim skicama koje svakom laiku mogu predstavaiti princip rada ove rušilačke sile. Prenećemo vam ovde uz mala skraćenja njegove tvrdnje i videćete kako se sve savršeno uklapa sa postojećim efektima razaranja od 11.septembra 2001. u Njujorku.

Video intervju

NUKLEARNA DEMOLICIJA ZGRADA JE NEISPLATIVA

Dimitri Kalezov tvrdi da je ideja da se atomska energija koristi za kontrolisano rušenje zgrada ozbiljno  razmatrana sa samom pojavom atomske municije, nakon Drugog svetskog rata, pa se i u literaturi o kontrolisanoj demoliciji (razaranju) koristio termin “atomska demolicija”. Tako su i u inženjerskim krugovima razvijani tehnološki procesi primene atomske municije, kasnije nazvane nuklearna.

Ti tehnološki procesi su u početku, u zavisnosti od količine potrebnog eksplozivnog punjenja, nazivani SADM (specijalna atomska municija za demoliciju) i MADM (medijumska atomska municija za demoliciju). SADM tehnika je koršćenja za razaranje objekata za čije rušenje nije bilo potrebno oslobađanje energije veće  od 1 kilotona (razorne snage indentične onoj koju oslobađa trinitrotoluol - TNT).

Razvijena je i municija sa čitavim spektrom nižih vrednosti oslobođene energije i to u rasponu od 0,1 pa do 0,01 (analogno eksploziji TNT-a). Municija sa ovako malim energetskim delovanjem nazvana je mini atomska bomba ili mini-nuk. Popularno se još naziva nuklerana bomba iz kofera.

Istina je da većina ovih “bombi iz kofera” liči na veliki lonac koji teži 50 do 70 kilograma i koji se ne može baš smestiti u običan kofer. Ali postoje i veoma male mini nuklerne bombe punjene plutonijumom 239, pa takve mogu zaista stati u "koferče".


                                      Mini nuklearna bomba

MADM nuklearna naprava  služi za veća razaranja i može osloboditi snagu od 15 kilotona TNT. Ovo punjenje teži  oko 200 kg i izgleda kao veliki gasni cilinder za domaću upotrebu.

Oba ove naprave mogu se koristiti u razaranju velikih objekata sa određenom količinom eksploziva posebno ako je potrebno nešto hitno razoriti i nema se vremena za klasično miniranje konvencionalnim sredstvima.
Tako se brzo mogu razoriti mostovi, tuneli,  podzemni bunkeri, brane ili velike posebno ojačane zgrade.

Ipak, efikasnost korišćenja SADM i MADM nuklearnoog demolicionog procesa  nije tako velika. Poznato je,  naime, da kod kontrolisnaog razaranja čitavu operaciju treba izvesti metodom implozivnog urušavanja građevine kako ne bio došlo do nepotrebnog oštećenja ostalih objekata u okolini. To je i glavni razlog zašto se prilikom kontrolisanog rušenja zgrada inženjeri prvo fokusiraju na određivanje glavnih nosećih tačaka u konstrukciji građevine pa tako eksploziv i stavljaju u noseće stubove. Kada se noseća kontrukcija sruši, uruši se i sve ostalo. U svakom slučaju eksploziv se uvek kači na više tačaka.

li, kada je u pitanju rušenje nuklearnim eksplozivom, radi se sasvim drugačije. U stvari, atomska eksplozija ne može da se izvede tako precizno , pa se takvoj vrsti razaranja pristupa samo u izuzetnim slučajevima, kada se nešto hitno mora razoriti. Tom prilikom veći deo energije koji se oslobodi ode u okolinu i tu može izazvati jako razaranje.

Poznato je da nuklearna eksplozija ima za posledicu stvaranje jakog termalnog udara, pri čemu se oslobodi ogromna toplota i stvori se zagrejan vazdušni talas koji se širi u okolinu, a nastaje i opasno jonizujuće zračenja koje takođe zahvata određeni prostor (u zavisnosti od snage punjenja bombe). Stvara se i elektromagnetni puls koji može teško oštetiti sve električne uređaje u okolini. Zato se mirnodopsko rušenje građevinskih objekata nuklearnom energijom ne isplati.

Uranijumsko punjenje je takođe, veoma skupo. Jedna mini-nuk sa uranijom košta nekoliko milona dolara, a sa plutonijumskim punjenjem daleko više.

Tako su ovi već razvijeni tehnološki procesi SADM i MADM napušteni i nastavlejno je sa korišćenjem klasičnog dinamita.

KAKO SRUŠITI ČELIČNI OBLAKODER

Problem je nastao kada je nakon šezdeseih godina prošlog veka počela izgradnja oblakodera teške čelične okvirne konstrukcije. A da bi neko uopšte dobio dozvolu za izgradnju ovakvog oblakodera, on u SAD mora sa propratnom dokumentacijom dostaviti i tehnološko rešenje za njegovo rušenje. A to tehnološko rešenje sa klasičnim eksplozivom nije bilo moguće primeniti kod ovih novih oblakodera. Jer princip njihove gradnje je bio popuno drugačiji od onoga što se ranije gradilo sa poznatim nosećim stubovima.

Naime u ovom novom konceptu gradjnje ne postoji takva klasična noseća struktura već je čitava zgrada napravljena kao noseća struktura. I njeni stubovi u jezgu i njeni periferni zidovi, sve je napravljeno od debelog čelika. I ta nova tehnika gradnje primenjena je i u izgradnju Rokfelerovih Kula bliznakinja u Njujorku. Nekada su ih i nazivali Dejvid i Nelson. Guverner Njujorka je tada bio Nelson Rokfeler sa neskrivenim ambicijama da se kandiuje za predsedniak SAD, a što ostali deo porodice, navodno, nije odobravao. Dejvid je bio na čelu Čejs banke koja je bila investitor gradnje.

Kalezov podseća da uprkos pogrešom shvatanju, nigde u svetu niti jedan oblakorder čeličnog sklopa (do 11 septembra  2001.) nikada nije bio razoren kontrolisanom demolicijom. Sve su to nove zgrade i vreme za njihovo razaranje još nije došlo. Najviša zgrada ikada razorena kontrolisanom demolicijom je imala samo 47 spratova i to je bila Singer zgrada u Njujoku koja je sagradjena 1908. a srušena 1968. Ali, ona je bila daleko slabije strukture nego što su to sadašnji čelični oblakoderi. Dakle, razoriti ovakvu čeličnu grdosiju je nemoguće klasičnom metodom razaranja pomoću dinamita.



"Bliznakinje su konstrukciono napravljene takozvanim “cevnim sklopom” , koji je bio sačinjen od čeličnog jezgra u centralnom delu i čeličnih perifernih cevi. Ove cevi su bile u poprečnom preseku pravougaone i kvadratne.

I to je bio potpuno novi pristup u konstrukciji zgrade. Periferna čelična cevna struktrura sastojala se od 59 kvadratnih stubova na svakoj strani. Struktura jezgra se sastojala od 47 pravougaonih čeličnih stubova koji su išli od temelja do vrha kule. Kako je to izgledalo u vreme izgradnje vidi se na slikama.

Ovo čelično jezgro stubova, koje je u preseku bilo pravougaono, i periferni stubovi kvadratnog oblika bili su izuzetne debljine svaki je bio debljine 2.5 inča (6.35 cm) tako da je čitava debljina stubova bila 5 inča (12.7 cm).

Tako jaka čelična struktura je bila veoma otporna na sve spoljne udare, posebno na jak vetar, a po rečima samog arhitekte, zgrada je bila otporna i na eventualne udare velikih aviona. O tome je i vodjeno računa prilikom njihove konstrukcije.

Dakle, pošto američki zakon o izgradnji nebodera ne dozvoljava da se počne gradnja nečega što se ne može srušiti (prodaja građevinskog zemljišta na Menhetnu je voma profitabilan biznis), od izvođača radova je traženo da podnesu projekat o mogućem načinu rušenja ovakve čelične grdosije.

I to je glavani razlog zbog čega je ponovo počelo da se razmišlja o primeni  nuklearne energije u procesu kontrolisane demolicije.

Tako je angažovana privatna kompanija “Controlled Demolition Inc." koja je izradila studiju o mogućnostima da se čelični neboderi "Bliznakinje" nuklearnom eksplozijom mogu srušiti i njihov tehnolški proces je tada  patentiran.

Ovaj proces rušenja je bio potpuno nov i on nema nikakve veze sa starim SADM i MADM tehnologijama, naglašava Kalezov. Ova nova tehnologija ne proizvodi nikakvu atmosfersku nuklearnu eksploziju – sa vidljivom pečurkom, termalnom radijacijom i udarnimm vazdušnim talasom. Kod nje se nuklearna eksplozija događa veoma duboko pod zemljom . Tu nema ni magnetnog pulsa, ni jonizujućeg zračenja u obimu koji bi mogao da škodi ljudima.

Dakle, da bi smo shvatili kako su kule STC-a efektno razorene, pogledajmo razliku između atmosferske i podezmne nuklearne eksplozije.


                                      Tipovi nuklearnih eksplozija

U početnoj fazi svake nuklearne eksplozije oslobađa se ogromna energija u vidu takozvane “primarne radijacije” i to je njen glavni energetski deo (oko 99 posto energje) koji  se oslobađa u vidu X -zračenja koje se u slučaju atmosferske eksplozije vidi kao jak bljesak. Pošto se skoro 99 posto eksplozivne energije  potroši na zagrevanje okolnog vazduha desetine metara unaokolo od centra eksplozije (takozvane nulte tačke) ona se još naziva i termonuklearnom eksplozijom. To zagrevanje se događa jer X-zraci ne mogu da putuju previše daleko, pošto ih konzumira okolni vazduh.

Zagrevanje ovog malog vazdušnog prostora rezultira pojavom takozvane nuklearne lopte (na vrhu pečurke) što nije ništa drugo do ekstermno zagrejan vazduh. Ove nuklearne vatrene lopte su odgovorne za dva glavna destruktivna faktora u atmosferskoj nuklearnoj eksploziji – njenoj termalnoj radijaciji i njenom udarnom vazdušnom talasu. Oba nastaju isključivo usled visoke temperature vazduha.

NADZEMNA I PODZEMNA NUKLEARNA EKSPLOZIJA SE VEOMA RAZLIKUJU

Međutim, kada se odigrava podzemna nukleana eksplozija sve je  drugačije. Ne postoji vazduh oko malog podzemnog prostora duboko pod zemljom u koje je stavljeno nuklearno punjenje, tako da se čitava energija koja se odmah oslobađa u formi X zraka utroši na zagrevanje okolnog kamena. Rezultat ovog termalnog efekta je topljenje kamena (slično kao kod vulkana) i isparavanje nastalih gasova. S obzirom se se sve događa duboko pod zemljom istopljeni kamen će pod pritiskom gasa stvoriti podzemnu šupljinu. Njena veličina zavisi od snage nuklearnog punjenja.

Dakle, koliko će se kamena istopiti i kolika će se šupljian stvoriti, zavisi od jačine nuklearnog punjenja i postoje veoma precizno uradjene tablice koje to pokazuju. Naravno, zavisi i od vrste kamena.

Na primer: detonacija 150 kilotona termonukleranog punjenja sagorelog dovoljno duboko u granitnoj steni stvoriće kružnu šupljinu od oko 100 metara u prečniku.

ONA MRVLJENJA I ZONA OŠTEĆENJA

Ekstremni pritisak kamena koji isparava duboko pod zemljom
proizvodi dva efekta:
1. Širi se postojeća šupljina od “primarne veličine” (rupe u kojoj je smešten eksploziv) do „sekundarne veličine“ (velike šupljine koja se stvori nakon procesa).
2. Pošto se to širenje događa na račun okolnog kamenja razlikuju se još dve zone deformacije, s tim da svaka zona trpi različito oštećenje.
Zona koja je bliža šupljini (sekundarne veličine” u nuklearnom žargonu se naziva „zona mrvljenja“. Ona može biti debela kao prečnik čitave formirane šupljine i ona se nakon nuklearnog procesa napuni veoma neobičnim materijalom - smrvljenim stenjem u obliku mikroskopske prašine. Prosečna veličina čestica ove prašine je oko 100 mikrona. Ovakvo stanje materije koja s e stvori u “zoni mrvljenja” ne nastaje nigde u prirodi osim nakon podzemnih nuklearnih eksplozija.

Kalezov kaže: “Ako u toj zoni vidite kamen i podognete ga pažljivo, on će biti u tom obliku samo zato što se zrnca prašine još drže zajedno. Ali, ako ga malo pritisnete on će se odmah smrviti u prah”.



Sledeća zona do “zone mrvljenja” je “zona oštećenja”. Ona će biti napunjena kamenjem koje je takođe zdrobljeno , ali je različitih veličina. Bliže “zoni mrvljnja” biće sitnije, a što je dalje biće krupniji parčići. Konačno, izvan “zone oštećenja” neće biti oštećenja na okolnom kamenju. Šupljina je beli krug u sredini, “zona mrvljanja”  je plavi krug, a “zona oštećenja “ zeleni krug.

Sve opisano događa se na idealnoj dubini.



Kako bi izgledalo ako bi se ovakva detonacija izvela ispod jedne od kula "Bliznakinja"?

Poznato je da je podzemni temelj ovih kula na dubini od 27 metara. Ako bi se izvršila nuklearna podzemna detonacija na dubini od 50 metara ispod temelja sa energijom od 150 kilotona nuklearnog punjenja , stvorila bi se pod zemljom ovakva okruglasta šupljina čija bi gornja ivica dostigla sam temelj.

I osim blagog potresa od detonacije, ništa se na površini ne bi dogodilo, jer je ovih 77 metara suviše kratko (27 matara nedostaje) da bi se se dostigla “zona mrvljenja”.

Na dubini od 77 metara od površine nuklearna podzemna eksplozija ispod kule neće načiniti nikakvu štetu i samo će se stvoriti podzemna šupljina.

Da bi čitav čelični toranj bio smrvljen u prah  i da bi prah završio u podzemnoj šupljini, eksplozija se mora dogoditi pod zemljom, ali nuklearni eksploziv mora biti postavljen mnogo bliže površini. U tom slučaju i “zona mrvljenja “ i “zona oštećenja “ neće biti  potpuno izolovane pod zemljom i neće biti u idealnom kružnom obliku.

One će tada formirati eliptičan oblik tako što će se elipsa istezati prema površini, jer pod pritiskom  gasova koji isparavaju neće biti isti otpor na dole u granitnim stenama i na gore gde je toranj u kome je puno praznog prostora. I elipsa “zone mrvljanja” i “zone oštećenja” će se sve više izduživati na gore.


                                                               Zona mrvljenje se proteže ka gore

U slučaju Kula bliznakinja u Njujorku “zona oštećenja” bi mogla dostići 350 do 370 metara, dok bi “zona mrvljanja” bila 290 do 310 metara.

U slučaju mnogo kraće Kule 7 (koja je naknadno srušena) čitava visina će bitu u okviru “zone mrvljenja”. Ta sposobnost nuklearne demolicije da smrvi u prah čelik i beton i sve druge materijale je jedna od jedinstvenih karakteristika ovog procesa.



Trenutak rušenja treće kule, kule br 7 u koju nisu "udarili avioni". Kula 7 pošto je manja , nije imala “zonu oštećenja” i veoma se lepo smrvila u šupljinu, dok su se sa “Kula bliznakinja”  u “zoni oštećenja” parčići razleteli na širem području. Sve je pretvoreno u prah.


                        Ostaci konstrukcije sa gornjih spratova koji se nisu pretvorili u prah.

Na snimcima nakon rušenja se vidi kako je ta mikroskopska prašina prekrila skoro čitav Menhetn. Mnogi su verovali da je to prašina od betona. Ali nije. To je prašina od svega što je bilo u trenutku demolicije u zgradama. Najviše od čelika, jer je zgrada uglavnom bila sazidana od čelika, dok je betona bilo  veoma malo. Tu je i prah od nameštaja, tepiha , kancelarisjkog matarijala, ali i ljudskih ostataka.


             Prašina je prekrila veliki deo Menhetna. Na slici se vidi nuklearna prašina na jednoj tezgi sa voćem.

Ovakva demolicija je mogla nastati korišćenjem 150 kilotona nuklearnog eksploziva koji je postavljen nešto manje od 50 metara ispod temelja svake zgrade. Tri su srušene. Ukupno je oslobođeno 450 kilotona energje. Bomba u Hirošimi je oslobodila 20 kilotona TNT ekvivalenta. Nikakvih aviona nije bilo.

Snimci koji su načinjeni nakon rušenja kula u zoni nazvanoj “nulta tačka”, a što predstavlja mesto na kome je aktivirana nuklerna eksplozija, jasno pokazuju veliku šupljinu u granitu ispunjenu prahom od stopljenog kamenja i samih kula.



Takođe je iz snimaka i iz izjava svedoka evdientno da se deset sekundi pre polčetka rušenja čitava zgrada blago zatresela, i to je bio trenutak detonacije nuklearne podzemne bombe u srcu Menhetna.

Sve ostalo je bilo surovi režirani rijaliti šou sa stvarnim ljudskim žrtvama plasiran preko informativnih medija.


Podmetnuti požari su veoma brzo bili pod kontrolom vatrogasaca koji nisu znali šta im se tek sprema.

Jedanaesti septembar 2001. je bio demonstracija zla, tehnologije, moći i medijske iluzije koja je imala i za cilj da pokaže da na državnim funkcijama u SAD mogu sedeti samo slepi poslušnici – ljudi-mašine koji će bezpogovorno raditi i razmišljati u skladu sa zvaničnim informacijama koje im se iz takozvanih bezbednosnih službi serviraju. Svojom glavom niko ne sme razmišljati. To je ideja Novog svetskog poretka: većina ljudi kao korisni šrafovi velike globalne humane mašinerije.

                                                                                    

SOBARAK HUSEIN MUHAMED BERI SOTORO OBAMA!

MULTIFUNKCIONALNI LIK STVOREN DA BUDE PREDSEDNIK SAD?

Piše: Ivona Živković

Još su Turci Osmanlije znali da je narode najlakše pokoravati ubacivanjem u zemlju etničkih i rasnih "hibrida" koje su kao decu oduzimali pravim majkama i nakon specijalnog odgoja vraćali kao punopravne pripadnike naroda čiju su društvenu zajednicu nameravali da razore. Poznat je Mehmed Paša Sokolović. Nema gorih zulumćara od janjičara. Da li je to bio izum Turaka ili Vatikana i da li je 44. američki predsednik Obama baš takav “hibrid” na zadatku?

Biografija Baraka Huseina (Muhameda) Obame je toliko komplikovana da i mnogim običnim ljudima deluje neverovatno da se sa takvim nesređenim životom, sa toliko promena mesta boravka, škola, imena, ali i vere, može dogurati do tako (bar naizgled) značajne funkcije u državi - predsednik SAD. Naravno, uz pretpostavku da američki predsednik zaista vodi državnu politiku i da nije tu samo da se slika, pozdravlja gradjane i drži govore.

Da ukratko navedemo da je Barak Obama, po zvaničnoj biografiji, rođen u teškoj svetskoj zabiti, na havajskom ostrvu Oahu (Havaji su u sred Pacifika), od oca koji je poreklom iz Kenije i koji je međudržavnom razmenom studenata (čitajte smišljenom politikom globalista da naprave multikulturalno i rasno mešano društvo) stigao u SAD na studije. Iz njegove biografije se vidi da je  bio alkoholičar , da je često menjao mesto boravka i žene, bio isklon bigamiji i da je pravio decu gde god je stigao, a stigao je i do Havaja 1961. gde je šarmirao jednu maloletnu belkinju iz dobrostojećče trgovačke porodice  Danam.


Ovo je navodno biološki otac Baraka Obame iz studentskih dana. Obratite pažnju da je pozadina fotografije neobično zabrljana i prosvetljena pa se ne može identifikovati gde je zaista načinjen ovaj snimak. Evidentno je da Barak Obama na njega ne liči.

Ukoliko vidite i druge fotografije Obame starijeg ne možete baš prepoznati neki neodoljiv šarm crnca zbog koga bi belkinje padale sa nogu. Ali, Stenli En Danam (Barakova zvanična majka) je i pored protivljenja svojih roditelja ipak pobegla za tog Obamu i udala se za njega.

Obama mlađi se rodio, navodno, na Havajima 4. avgusta 1961., a njegova majka Stenli En Danam, iako je tek upisala Univerzitet na Havajima 1960., odmah prelazi u Vašington. Iz dokumentacije Univerziteta u Vašingtonu se vidi da je ona već septembra 1961. upisana tamo kao student. Kao da nema bebu od mesec dana. I tu je bila upisana dve godina (što se vidi iz dokumentacije), da bi se opet 1963. njeno ime našlo na listi studenata na univerzitetu na Havajima. Čudna majka.

Ali, ovim zvaničnim biografskim podacima ćemo se još baviti. Brak sa Kenijcem Obamom starijim je ubrzo “puk'o” i Stenli En Danam odlazi poslom na drugi kraj sveta, u Indoneziju i postaje Stenli En Danam Sotoro, pa En Danam Sotoro, pa En Sotoro... da li je u pitanju ista osoba nije utvrdjeno, ali utvrdjeno je da se ova imana javljaju na mnogim putnim i drugim dokumentima i u Indoneziji, i u Pakistanu, u Libanu, u SAD u raznim državama.


Pakistanka, Liibanka ili Amerikanka ? Kako bi ste zaključili iz ovih fotografija na kojima je navodno ista osoba? En Sotoro u Indoneziji, Stenli En Danam u srednjoj školi u Libanu i Stenli En Danam sa osam godina u prvom razredu u osnovnoj školi u Oklahomi, 1951.

I tu se upoznaje sa drugim " neodoljivim šarmerom" , Azijatom i Mulsimanom, Lolom Sotorom (ili Sutorom) i sklapa drugi brak u Indoneziji. Malom Baraku tada menjaju i ime i prezime u Beri Sotoro. Ali, po svemu sudeći i državljanstvo.

I taj brak je propao, a mali Beri, kada je imao 11 godina,   vraća se sam u SAD, kod babe i dede, kako bi tamo pohađao srednju školu i  ponovo postaje Barak Beri Obama. (U stvari on je i u sredenjoj školi i na univerzitetu Komumbija, kako ćemo videti kasnije , i dalje Beri Sotoro ili Beri Obama). Nakon srednje škole on odlazi u Kaliforniju na Oksidental koledž da studira umetnost, ali ubrzo napušta tu školu i prelazi na drugi kraj SAD na prestižni Kolumbija Univerzitet, da studira političke nauke. (Zvanična biografija ovo tumači njegovom željom da proširi vidike!)I tu ga navodno uočava i sam Zbignjev Bržežinski.

Nakon što je navodno diplomirao na Kolumbija Univerzitetu (gde se niko od studenata te genaracije ne seća Baraka Obame ili Berija Sotoroa - Indonežanina) , završava i pravnu školu na Harvardu i ubrzo nalazi posao u Čikagu u dobroj advokatskoj kancelariji. Tu sreće i svoju buduću suprugu Mišel. Ona ga uvodi u svet prava, pa Beri (tu je već posto Barak Obama) kao čovek od karijere odmah počinje sa angažovanim društvenim radom skupljajući pare za razne fondove za sirotinju, da bi veoma brzo ostvario veoma dobre poslovne i političke kontakte i veze i došao i do Senata i postao Senator Ilinoisa. Kao rasni mešanac koji obećava , "lako" je sakupio milione dolara za predizbornu kampanju za predsednika SAD i novembra 2008. seo u stolicu “najmoćnijeg državnika” sveta “najdemokratskije države na svetu ".

O tome koliko je škola (osnovnih, srednjih, univerziteta) promenio ovaj lik očito bi se mogla napisti čitava knjižica. Isti je slučaj i sa njegovom navodnom majkom.


Vojni obveznik sa imenom Barak Obama je zaveden 1980. To znači da Beri Sotoro kao inonežanski državljanin tada više nije postojao

Na žalost njegov uspeh sa njim nisu mogli da podele ni otac, ni očuh, ni majka, jer su svi naprasno smrtno stradali ili pomrli. Ni njegov deda Stenli Armour Danam belac koji je imao tako veliko srce da prihvati malog “crnju” za unuka (što u Americi ni danas nije lako) nije živ, a verovali ili ne i njegova baka Medlin  Pejn Danam umrla je naprasno dan pre nego je Barak postao predsednik.
Ali, Berija Baraka Huseina Obamu ništa nije moglo deprimirati na putu velikih poslova na ispunjenju predizbornih obećanja koje je dao – a ona su sva skupljena u jednu frazu koja kaže: "Promene  u koje možemo verovati".

SEJANJE ILUZIJA

I kao mag koji lepo zbori Barak Obama je ubedio (preko elektronskih mašina za glasanje) milione američkih crnaca da je promena u njihovom životu moguća, jer većina ipak živi bedno. Ali, ako je on uspeo da završi prestižni Kolumbija Unoverzitet i posto predsednik u Americi je sve moguće.



Pouka iz ovakve biografije Baraka Obame je da u demokratiji kakva vlada u SAD, u državi gde je izvšena najveća verska i rasna mešavina ljudi (ono što Priroda nije htela da stvori) svako može da postane njen predsednik- bez obzira na boju kože, poreklo roditelja,  veru, mesto rođenja i društveni satus. Inače, Obama u svojim govorima uporno tvrdi da potiče iz siromašne porodice. To je zato što je Amerika “obećana zemlja” za sve, društvo jednakih koji svi imaju ista prava i iste mogućnosti za uspeh i oni koji potiču od plemstva i oni koji potiču od uvezenih afričkih robova. SAD su društvo koje svima nudi jednaku šansu da postanu neko i nešto, da se obogate, čak i da doguraju do pozicije prvog čoveka državne administracije i vojske. Barak Obama na mestu 44. predsednika SAD "dokaz" je da ostvarenje američkog sna o uspehu  postoji kao realnost i nije samo puka priča.

Naravno, kao što je i "dokaz" da su Američki kosmonauti 1969. godine hodali po Mesecu to što smo ih svojim očima videli - na televiziji. E, sad pošto postoje mnoge "neverne Tome" koje ne veruju da su televizija i film odnosno iluzija isto što i realnost, neki su počeli da sumnjaju i u biografiju Baraka Obame nastojeći da provere da li sve što je tamo zapisano ima i druge realne tragove. Jer, verovanje je i prihvatanje iluzija, a materijalne činjenice su ipak nešto drugo.

I vrlo brzo je otkriveno da gotovo niti jedan podatak iz biografije američkog predsednika nije pouzdan i proverljiv. I to ne samo kada je u pitanju negova biografija, već i biografije njegovog oca, očuha, majke, dede, babe…

Prvi nagoveštaj da nešto nije u redu je izvod iz knjige rođenih na Havajima koji je Brak Obama pokazao u svojoj predizboroj kampanji. A na njemu je bilo jako mnogo grešaka te je verovatno falsifikat. Osim što su potpisi matičara bili umrljani, nije bilo navedeno ime bolnice, niti lekara koji je bio prisutan prilikom rođenja deteta, a rasna oznaka za oca je navedana Afro Amerikanac, što nije bio način kako su crnci upisvani 1961. Tada su upisivani jednostavno kao – crnac ili negro. Onda je povedna kampanja da se to ispravi, jer ih degradira da se označavaju po boji kože. Dakle, ako je Obama zaista upisan u knjigu rođenih na Havajima, tako nije moglo da bude napisano u to vreme 1961, ali falsifikator za ovaj detalj nije znao.

Nekoliko nezavisnih novinara je tražilo da im se odobri uvid u knjigu rođenih gde je upisan Barak Obama i to preko suda pozivajući se na američki Zakon o dostupnosti informacija. Ali, iako su ovakve informacije javne, naprasno je doneta odluka da se ti podaci o Obami proglase "nedostupnima za javnost".

Onda se neko dosetio da zvanično traži u Mobasi u Keniji izvod iz knjige rodjenih za 1961. godište, jer se proneo glas da je tamo rođen neki Barak Obama baš u to vreme (1961.) Ali i tamo vlasti naprasno donose odluku da se takav dokument ne može staviti na uvid javnosti.

I papiri o uvođenju u Indonežansko državljanstvo za Baraka Obamu, odnosno Sobaraka (kako je u jednom putnom dokumentu napisano) odnosno Berija Sotoroa u Indoneziji su preko noći postali “nedostupni za javnost”. I to je konačno rasplamsalo velike sumnje. Krenule su opsežne novinarske istrage po SAD o porodici Danam, Pejn, Obama, istrage po Keniji i Indoneziji, kao i o porodici Sotoro.

I verovali ili ne - niti jedno ime iz zvanične predsednikove biografije nema ni rođaka, ni prijatelja, ni školskih drugova, fakultetskih kolega, komšija koji bi mogli da potvrde da su dobro poznavali te osobe pa se čak nekom prilikom i slikali sa njima. A oni malobrojni koji su imali makar neko sećanje o imenima koja s e pominju u biografiji američkog predsednika izneli su i neke informacije koje su s e još manje uklapale u čitavu sliku, pa su čak bile potpuno supotne sa zvaničnim podacima. Jedini "svedoci" koji su nešto znali su anonimusi ili plaćeni agenti na zadatku. I njihove izjave udarni mediji jedino uvažavaju.

Zanimljivo je da se danas na Havajima niko ne seća Obamine majke, Stenli En Danam, iako je ime Stenli karakteristično jer uopšte nije žensko ime, i ona ga je dobila po ocu koji je navodno hteo sina. Zašto odmah muško ime? Kao da su roditelji znali da će imati samo jedno dete i da nikad neće imati sina, dali su joj ime Stenli En. Ovo ime se, medjutim, nalazi u raznim krajevima SAD i po raznim dokumentima, ali i na raznim adresama i kao Stenli Danam, i kao En Danam, kao En Danam Sotoro, pa onda samo En Sotoro, ali i Stenli En Medlin Danam. Najintrigantnije je što se potpisi na raznim dokumentima osobe koja se tako naziva veoma razlikuju, kao da se radi o više osoba. Ukoliko je u pitanju ista osoba, nesporno je da se veoma često selila.

Naravno, ukoliko Barak Obama nije rođen na tlu SAD, on ne može biti predsednik. A na Hvajima se, poznato je, najlakše dobija američko državljanstvo.

Ova istraga u vezi sa biografijom američkog predsednika je dobila tolikog maha u SAD da su određene službe, koje su imale zadatak da ga zaštite, smislile da čitavu prašinu koja s e podigla u alternativnim medijima kanališu tako što će među ljubopitljive istraživače ubaciti svoje ljude. I jedan od takvih “sumnjičavaca” je odjednom postao i samoproklamovani kandidat za predsedničke izbore 2012, Sorošev tajkun za građevinske poslove, Donald Tramp. Tramp je američkoj javnosti više poznat kao ženskaroš i čovek sa smešnom frizurom, dok je njegov biznis jednostavno samo “biznis”  sa tuđim novcem od koga on uzima svoju tajkunsku proviziju.

Tako je Tramp dobio azadatak da izrazi sumnju da je Obamina krštenica verodostojna i zatražio je da se to ispita. I efekat je da je nadležna služba na Havajima posle tri godina ćutanja, “pod pritiskom javnosti” tj. uticajnog Trampa ipak izdala taj famozni dokument - pravi izvod iz matične knjige rodjenih. I Tramp je bio zadovoljan jer je time stavljena tačka na ovaj slučaj. I Obama je bio zadovoljan jer su mu "dosadile te teorije zavere".

Naravno, ovog puta s e radilo o nešto kvalitetnijem falsifikatu, ali ipak - falsifikatu gde su očito kompjuterski umetani podaci  nekog drugog deteta rođenog 1961,. I to pitanje, falsifikovane krštenice  je ostalo nerazjašnjeno.


Poslednji izvod iz knjige rodjenih još jedan je “copy – paste” loše uradjen posao gde se lako otkriva da su na pozadinu nečije krštenice ubacivani podaci neke druge dece. Potpisi matičara su na jednom kompjuterskom sloju, a podaci na drugom

Sam predsednik Obama na sve ovo ne reagije ni malo predsednički (jer bi kao ozbiljan čovek naložio da se ispita ko uopšte sme da falsifikuje državne dokumenet) već se smeje i pravi viceve na račun Trampa i svih sumnjičavaca. Obama je po tome veoma nalik bivšem glumcu iz Bele Kuće, Ronaldu Reganu. I jedan i drugi su očito samo marionete za zabavu miliona lakovernih i neobrazovanih Amerikanaca.

Ali, pogledajmo malo logičnije čitavu priču. Ako je nekome iz senke bilo stalo da na čelu poziciju u državi stavi crnca, meleza, iz siromašne afričke porodice kako bi dokazao da je u SAD američki san ostvariv za sve ljude koji su tu rođeni, zašto je izabran baš neko ko ne može da dokaže da je zaista rođen na tlu SAD, makar na Havajima? Jer, Amerika je puna crnaca, puna meleza, Kineza, Indusa, hispano Amerikanaca i milioni imaju američko državljanstvo, mnogi imaju i diplome sa američkih državnih ili privatnih univerziteta i imaju teorijski čak i bolju šansu da budu stavljeni da obavljaju makar marionetsku službu u Beloj kući. Zašto je za to bio potreban neko toliko komplikovane biografije, da je čak i prosečno inteligentnom čoveku jasno da je ona isfabrikovana. Čak su mnoge porodične fotografije Baraka Obame očita fotomontaža, dok su neke najblaže rečeno čudne. Pogledajmo samo nekoliko zanimljivih fotosa.

FABRIKOVANE FOTOGRAFIJE

Ako pažljivo pogledate samo ovih nekoliko fotografija videćete da su na svim likovima delovi tela ruke ili ramena obavezno preklapaju, kao da su figure izrezane i prenete komjuterskom  “cut “ i “paste” tehnikom na određenu pozadinu koja je uglavnom zamućena , zatamljena i nejasna u detaljima.


Na slici koja prikazuije Obaminu majku Stelni En Danam (sasvim levo) kao učenicu jezuitske škole u Libanu, koja je slikana prilikom posete svojih “roditelja”, otac Stenli je potpuno preklopio svojim levim ramenom telo majke, iako je mnogo logičije da oni sede jedno do drugog i da su čak izabrali šire mesto za slikanje sa ćerkom, ako su već seli da se slikaju. Upadljivo je da svi gledaju na različitu stranu. Ova kompozicija fotografije je tipično  “filmska” što znači da su akteri uhvaćeni u nekom trenutku u nekoj radnji. Ljudi obično poziraju tako što “pilje “ u fotoaparat. Ovaj snimak je navodno načinjen sredinom pedestih godina. Pozadina se ne može identifikovati.



Zanimljivo je i kako deda Stenli i na ovoj fotografiji i Barak Obama liče. Ako bi ste dedi zasenčilli lice da igleda kao crnac, videli bi ste Barka Obamu. I obrnuto.


Na fotografiji iz Indonezije koja prikazuje Obaminog očuha, Lola Sotoroa, majku , sestru Maju , i malog Brrija (Baraka) Sotoro je “nalepljen” preko majke i vidi s e isto preklapanje. Majka je očito u prvom kompjuterskom“sloju” fotografije, a Sotoro i Bari “nalepljeni” preko nje. Obratite pažnju kako su se Lolo i En stisli, iako sa Lolove desne strane ima još mesta. Ali , Lolo Sotoro je ovde uslikan očito na običnoj fotelji za jednu osobu. Različiti su nasloni iza njega i iza Berija i to je očigledno da su u pitanju dve različite fotelje.



Na ovim fotosima se lako uočava potpuno identičan izraz lica "majke" Stenli En Danam. Na levoj   fotografiji koja je snimljena 1972. na nekom aerodromu, zapitajte se gde je izvor svetla kada je Obama senior u mraku, a En previše osvetljena? Očito je da su tu u pitanju dva izvora svetla i da je fotografija montirana od dva različita fotosa. N a desnoj slici je Stenli En Danam sa drugim mužem Indonežaninom Soterom. Ako En gleda u objektiv, gde gleda Sotoro, ako ih je slikao isti foto-aparat? Neobično je kako su sve fotografije jako lošeg kvaliteta. Snimci sa Meseca načinjeni 1969. su mnogo kvalitetniji.


Na snimku iz 1972. mali Bari Sotoro (kada je imao 11 godina) snimljen sa svojim "pravim" ocem, Kenijcem Obamom, kada je imao 11 godina, na nekom aerodromu. Nije li glava malog Obame prevelika u odnosu na glavu oca? Vrat se ne vidi uopšte, pa izgleda kao da je glava “stavljena” na telo. S obzirom koliko je danas predsednik Obama mršav, neobično je da je u detinstvu bio krupnije konstitucije. Da li je u međuvremenu imao neku tešku bolest?


Imate li utisak da je Beri jednostavno “ubačen” u ovu fotografiju iz srednje škole 1977. na Havajima pa je neproporcionalno veći od ostalih i drži u krilu loptu (čudno savijene leve ruke ) koju obično drže oni koji s e slikaju u prvom redu tima. Zbog ove lopte jedino se kod Baraka ne vidi natpis na dresu i broj. Njegovo desno rame  je postavljeno prako ruke momka do njega pa se uočava opet pomenuto preklapanje. Obratite pažnju da je desna ruka plavog momka sa desne strane Obame od ramena nešto svetlija od drugih delova tela. Kao da je ubačena sa druge fotografije. Saigrači u prvom redu nisu tako sabijeni. Gde je zaista snimljen ovaj Barak (Beri) i zašto je njegov vrat nešto tamnije boje od tela? Kod drugih igrača to nije slučaj, što znači da nije u pitanju isti ugao pod kojim pada svetlo na sve.


Ista fotografija na kojoj su navodno identifikovani svi prisutni naknadno je puštena u javnost i to je učinio navodno neki drugar iz škole. Zašto je tako lošeg kvaliteta?


Tim na slici dole očigledno nije isti tim iako je u pitanju ista škola u Punahu, ali slikano 1979. Primetno je kako su sva lica na slici čudno izobličena i mutna ako uvećate sliku. Beri je u poslednjem redu krajnje desno. Zanimljivo je da je uvek nosio različiti broj dresa. I nema lopti (iako je po svedočenju jednog svedoka plaćenika "Beri uvek držao loptu"). Da li je ovaj Beri Obama, koji se veoma mnogo bavio košarkom tokom čitavog školovanja (i valjda time razvio mišiće) ista mršava osoba koja danas sedi u Beloj kući i koji uopšte nema sportsku muskulaturu?


Fotografija koja prikazuje Obamu kao maturanta na Havajima je očita fotomontaža sa ubačenom pozadinom koja ne odgovara događaju.  Ne samo što svi gledaju na drugu stranu, već se i po razlivenim bojama vidi da je pozadina u vezi sa nkjim sasvim drugim događajem.

Da tamnoputi lik sa imenom Barak Obama postane predsednik SAD izgleda da je odlučeno još 1992., kada je počelo njegovo političko modeliranje u Čikaškim “nevladinim organizacijama” gde je poslat na političku obuku.

VIZIJE SESILA RODESA POSTALE SU STVARNOST

Sesil Rodes je bio bogati engleski trgovac dijamantima. Radio je dugo, krajem devetnaestog veka, po Africi uglavnom sa novcem porodice Rotšild. Osnivač je poznate kompanije "De Beers" koja se bavila eksploatacijom i prodajom dijamanata.

Ne postoje pouzdani podaci da je Sesil Rodes bio član jezuitskog bratstva, ali se on ovom bratstvu i te kako divio u svom tekstu   "Priznanje vere" i upravo njihovu organizaciju priželjkivao kao model po kome treba da funkcioniše veliko svetsko “Tajno društvo” preko koga će se sprovoditi globalna uprava najmoćnijih trgovaca koji su imali svoj kartel sa sedištem u Londonu.

Evo šta je zapisao Rodes:

“Ostvarenje, unapređenje i razvoj 'Tajnog društva', kao istinski cilj i obaveza momogućilo bi prostiranje britanske uprave po čitavom svetu, i to savršenim sistemom emigracije iz Velike Britanije sa ciljem kolonizacije svih zemalja i poseda gde god postoje mogućnosti za stvaralački život, rad i preduzetništvo i posebno zauzimanjem, od strane bitanskih naseljenika, čitavog afričkog kontinenta, Svete Zemlje, Doline Eufrata, Kipra i Kandije,  čitave Južne Afrike, ostrva Pacifika koja su ranije pripadala Britaniji, čitavog Malajskog arhipelaga, obala Kine i Japana, i konačno oporavkom SAD kao integralnog dela Britanske imperije, i to inauguracijom sistema Kolonijalnog predstavljanja u jednom Imperijalnom parlamentu u komebi zajedno  sedeli svi oni koji su sada razjedinjeni, i tako osnivanjem jedne velike sile kako bi ratovi bili nemogući. I to bi bio najveći interes čovečanstva”.

I to je očito suštinska vizija globalnog sveta koji bi funkcionisao u jednom drugačijem poretku.

Za sprovođenje ovakve ideje neophodni su bili kadrovici- a to su od malih nogu odgojeni i podobni robovi ili krvni srodnici vlastelina (koji mogu biti i vanbračni) i koji bi bili na raspolaganju da deluju u ordedjenoj sredini tj. svuda po svetu gde bi se britanska Imperija prostirala. I oni ne bi bili stranci u kolonijama koje bi morali da pljačkaju, već domaća deca, ali krvno vezana za vlastelu.

Tako bi se pored svetske moćne vojske sa oružijem (što je danas NATO) formirala i vojska u civilu (kao jezuiti u civilu) i ti "vojnici" bi nakon adekvatnog školovanja bili postavljani na uticajna državnička mesta u institucijama širom sveta gde se kaobajagi donose odluke od “interesa” za “narode i države” u  “demokratskom društvu”. U stvari bi radili za interes trgovačkog kartela u Londonu.

Zato je Rodes osnovao poseban fond za školovanje takvih "vojnika " u civilu iz čitavog sveta i to je poznata Rodes stipendija. Ovim novcem školuju se decenijama već mladi iz zemalja koje su nekada  bile britanske kolonije ( a sad su tobože nezavisne) kako bi uticali da se jednog dana njihove države ponovo vrate u okrilje britanske krune. Tako se stipendiraju budući politički službenici koji će raditi u vladama širom sveta onako kako im nalažu njihovi finansijeri iz Londona (koji i danas održavaju ovaj fond). Stipendiju Rodes je dobio i Bil Klinton (takođe veoma komplikovane fabrikovane biografije kojom se prikriva njegova krvna veza sa Rokfelerima).


Da li je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelara koji je u vreme kada je Bil rodjen bio guverner Arkanzasa, pitanje je koje se sve više postavlja. Pored fizičke sličnosti koja je evidentna, deluje nestvarno da neko iz takve zabiti kao što je Arkanzas munjevito napreduje do predsednika SAD. Desno na slici su Lorens Rokfeler i Hilari Klinton (1995) koja nastoji (kada joj je to potrebno za političku poziciju) da javnost diskretno sazna da ona po svojoj babi (po majci) vuče korene i od ruske jevrejske porodice Rozenberg ili bar ima veze sa tom porodicom. Zvanično Hilari pripada Metodističkoj crkvi.


Fond Braća Rokfeler napravljan je po istom uzoru kako bi njegovi stipendisti radili za interese ove porodice. Na čelu fonda je trenutno Stefan Hajnc (levo). Božidar Djelic (za koga niko nije čuo pre nego je posto ministar finansija u vladi Srbije kod Z. Djindjica) korisnik je jedne takve stipendije (i završio je politicku skolu Džon F. Kenedi pri Harvardu, univerzitetu koji redovno prima ogromne donacije od Rokfelera). Djelić danas radi (sa pozicije ministra u vladi Srbije) na prodaji novca trgovačkog kartela iz Londona koji deluje preko banke nazvane Evropska investiociona banka za obnovu i razvoj i koja je specijalizovana za pljačku i zaduživanje zemalja istočne Evrope. Odvajanje Kosova od Srbije je posledica poslovnog interesa ove porodice , ali je nepoznato o čemu se sve radi. U svakom slučaju stanovništvo Kosova će biti izloženo velikom broju vakcinacija i faramaceutskih hemikalija i medicinskih eksperimenata jer su pored nafte, farmakobiznis i medicina (posebno biohemija) najveći poslovi porodice Rokfeler. Redukcija ukupnog stanovništva na planeti jedan je od njihovih planova. Za interese Rokfelera posluje i srpska Delta Holding, M. Miškovića, ali Z. Djindjić to verovatno nije znao.

I to je apsolutno u skladu sa globalističkom filozofijom u kojoj su najbolje sluge oni koji nemaju nikakav osećaj nacionalne i etničke pripadnosti, a uz to su i "dobro" školovani tako da znaju da su njihov jedini pravi otac i majka – novac i karijera. Tako su se ovi multikulturalisti našli i u kabinetu Baraka Obame i na najuticajnijiom mestima u državnom aparatu. I tu su takođe cionisti i jezuiti i neizbežni Jevreji sa Harvarda. Zanimljivo je da se na deset najznačajnijih pozicija oko predsednika Obame (koji imaju  zadatak da ga savetuju i informišu) nalaze stipendisti britanske fondacije Rodes

Stipendisti Rodes fondacije su: Suzan Rajs, američki  ambasador u UN, meleskinja iz Južne Afrike.; Majkl Mekfol koji je na čelu katerdre za pitanja Rusije pri Savetu za nacionalnu bezbednost; Elena Kejgan – glavni federalni tužilac, Jevrejka –Hazarka; En Meri Slafter – direktor za politička planiranja pri Ministartvu inostranih poslova; Nil. S Volin zamenik u predsednikovom Savetu za ekonomsku politiku; Ezekai Emanuel stariji savetnik predsednika u Beloj kući u kancelariji za upravljanje fondovima u oblasti zdravstva i brat je Rama Emanuela, sada gradonačelnika Čikaga, i naravno Jevrejin; Lorens Samers – direktor Nacionalnog Ekonomskog veća, iz jevrejske porodice; Peter Orzag – direktor kancelarije za upravljanje i budžetom, takođe od jevrejskih roditelja;
Piter Rous stariji savetnik predsednika, ima delimično japansko poreklo. Mona Satfen – zamenik šefa kabineta  Bele kuće, Jevrejka afričko američkog porekla.

Stipendista fondacije Rodes je u sadašnji guverner Luizijane, čije su obale teško natopljene naftom u nedavnoj katarsofi Britiš Petroleuma, i puno ime mu je Pijuš Amrit “Bobi”Džindal, poreklom Indus iz Pendžaba koji je došao na tlo SAD šest meseci pre nego što će se roditi i tako postao pravi američki državljanin koji neće imati problema sa izvodom iz knjige rođenih kada se 2012. bude kao republikanac kandidovao na predsedničkim izborima. I to kao veoma ozbiljan kandidat.

Pošto je mnogo je lakše manipulisati civilizacijski manje razvijenim narodima, imperijalnoj oligarhiji su najservilniji ovakvi mešanci, jer nisu vezani za zemlju porekla po zakonima vezanosti za prirodno stanište.  Čuvenu knjigu “Majn kamf”, koja se pripisuje neukom Hitleru (agentu treniranom u Londonu za funkciju nemačkog kancelara), zapravo su napisali učeni jezuiti znajući da svaka rasa ima svoje karakteristike i određene kvalitete. Mešanci te kvaitete gube. Zato su janjičari bili suroviji od Turaka. Jevreji su takođe jedna velika globalna mreža mešanaca koja nema osećanje nacionalne pripadnosti.


Rajs, Kejgan, Satfen, Benjamin, Džindal - univerzalna humana mašinerija za globalne državničke poslove. Oni mogu bez ikakve griže sasveti poslati NATO avione na bilo koje mesto u Evropi, u Africi u Aziji, ali i u SAD. Oni nemaju "svoj" narod, svoje stanište, oni nemaju moralna ograničenja. Oni su od malih nogu odgojeni kao rasni i etnički humani hibridi na koje zakoni prirode ne funkcionišu. Kao da su sa druge planete. Oni su programirani da služe novcu i da jednostavno funkcionišu (kao šrafovi) u mašini koja radi u skladu sa interesima globalne oligarhije. Pročitajte biografiju svakog od njih i uverite se sami. Ako bi ste ih slušali kako govore čuli bi ste uvek istu gomilu uoštenih fraza.

STVARANJE RASNIH I ETNIČKIH MEŠANACA JE CILJ IMPERIJALNE OLIGARHIJE I SPROVODI SE VEĆ VEKOVIMA
Sam proces stvaranja rasnih mešanaca u SAD je počeo kada je 1930. godine jedan broj nemačkih Jevreja, profesora raznih profila, prebačen u SAD (na zadatak) gde su postavljeni na državne američke koledže i srednje škole za crnce. U to vreme rasna segregacija je još bila uobičajena, a jevrejski profesori su verovali da su uspeli da pobegnu od nacista i bili srećni što su našli takvo uhlebljenje – da edukuju crnce. Da su finansijeri čitave nacističke ratne mašinerije u stvari bili takozvani judeo bankari, odnosno bankari i kapitalisti koji rade po nalogu i za interese Vatikana,  nisu tada mogli da znaju. O ovoj perfidnoj ratnoj prevari na svetskom nivou saznajemo tek danas otvaranjem raznih držanih arhiva iz Drugog svetskog rata.

Koliko je ova rasna netrpeljivost bila prisutna u SAD, posebno na jugu, govori podatak da je 1957. guverner Arkanzasa, Orval Faubus, naredio policiji da spreči ulazak nekolicine crnaca u Visoku školu u Litl Roku. On se time suprostavio naredbi Vrhovnog suda iz 1954 . koji je utvrdio da se rasna segregacija u školama kosi sa 14. amandmanom Ustava SAD.
Tada je predsednik Ajzenhauer (kripto Jevrejin i imperijalni kadar na zadatku američkog predsednika) na policijske snage Arkanzasa poslao federalnu vojsku kako bi devetorici crnaca omogućio ulazak u školu. Iako je američkoj vojsci zabranjeno da se upotrebljava unutar granica SAD. Ko "šiša" američki Ustav i zakone kada su u pitanju interesi oligarhije?

Da ovde napravimo i jedno malo poređenje sa Srbijom. Ono što se danas događa u Srbiji davanjem posebnih prava Ciganima (kojima se čak ne dozvoljava da napuste Srbiju i zatraže azil u EU) deo je plana koji su skovali isti mozgovi kako bi etnićki “obogatili” srpski narod i postavili u njega etničke klinove koji će uvek moći da se aktiviraju kada je to potrebno da bi se većini nametnuli razni represivni zakoni. Insistiranje na nazivu “Romi” je čista sprdnja jer je baš to pežorativan naziv iz anglosaksonskog jezika  i znači – “skitnica”, što potiče od reči “roam”. Takodje je smišljena kovanica “romska nacionalnost” iako nacionalnost označava mesto rodjenja (natio), a Cigani (skitnice) poznato je nemaju svoju državu, pa samim tim nisu nacija već narod koji nacionalno (po mesto rodjenja) pripada tamo gde je rodjen. Rođeni u SAD -cigani su Amerikanci, u Hrvatskoj su Hrvati, a u Srbiji - Srbi. Kao narod oni se mogu asimilovati ili ostati etnički Cigani. Pošto su Cigani uglavnom pagani, oni su vekovima i zadržali svoj stil života - u skladu sa prirodom i teško se uklapaju u rigidnu hrišćansku zajednicu.

Sa tim ciljem je Rodes školarinu dobio i američki Senator iz Arkanzasa, Vilijam Fulbrajt, inače član bratstva Sigma kaj. Fulbrajt se zvanično deklarisao ka pripadnik Apostolske hrišćanske crkve. Za nau temu je značajan fond koji nosi njegovo ime, iako se radi o američkom državnom fondu, jednom od mnogih fondova koji imaju za cilj da školuju kadrove različitih kultura, rasa, nacionalnosti i tako stvaraju multikulturalne i rasne mešance koji bi bi nakon adekvatne edukacije izgubili svaki osećaj za stvarne ekonomske vrednosti i nacionalnu i versku i rasnu raznolikost. Stipendisti ovog američkog fonda tako mogu biti samo strani državljani koji bi studirali u SAD ili Amerikanci koji bi se školovali u inostranstu.

Podatak koji je objavila američka organizacija “Sloboda informisanja”, 2009. da je Fulbrajtovu stipendiju 1979. tražio i jedan strani državljanin, student sa imenom Beri Sotoro , uz priloženu fotokopiju molbe, otvorio je brojna pitanja u vezi zvanične biografije američkog predsednika.
Ako je Beri ovu stipendiju dobio, a verovatnio da jeste, to je bio logičan razlog da on napusti studije umetnosti na Aksidental koledžu u Los Andjelesu (nakon dve godine) i pređe na Kolumbija univerzitet u Njujorku na političke nauke. A, drugo pitanje koje se otvara je koje je državljanstvo Bari Sotoro ili Barak Obama tada imao? Kenijsko ili Indonežansko? Američko nije mogao imati ako je bio Fulbrajtov stipendista na Kolumbiji,



Zvanična biografija naravno ovaj podatak ne pominje, a agentura nastoji da priču o Fulbrajtovoj stipendiji prikaže kao čistu izmišljotinu. Ali  koji je onda razlog promene univerziteta i samih studija? Najzad da li su Beri Sotoro i Barak Obama ista osoba?


Beri Sotoro u katoličkoj osnovnoj školi (St. Fransiskus Assisi ) u Džakarti koju su mogli pohađati samo oni koji imaju indonežansko državljanstvo. Dvojno državljanstvo nije bilo moguće. Dakle Beri Sotoro je u vreme kada je živeo u Indoneziji mogao biti samo državljanin Indonezije. To mu je omogućilo da 1981. boravi bez problema u Pakistanu u vreme političkih trzavica koje je orkestrirala američka tajna služba, a on je bio njen agent. Zanimljivo je da se u pasošu En Sotoro nalazilo ime deteta Sobarak Husein Obama. Ovo je, navodno, dodato kao indonežansko ime upravo zato da bi Beri dobio indonežansko državljanstvo kao "usvojeni" sin Lola Sotora i da nema veze sa američkim državljanstvom. Dakle, da li je En Danam dala lažni podatak o državljanstvu svog deteta ili je Sobarak (Beri) zaista rodjen u Indoneziji, uvedan da radi za CIA (i za to pripreman od malih nogu) i tako poslat u SAD na školovanje? Za taj zadatak Beri je mogao biti predoređen ako su mu i roditelji na neki način bili agenti CIA, ali i baba i deda. A to ćemo kasnije i videti.

Zanimljiv je i podatak da nakon završenih studija na Kolumbija univerzitetu, gde je Beri diplomirao na političkim naukama, njemu je odjednom postalo važno da upiše pravnu školu na Harvardu. Da li zato što ga je već čekalo mesto u čikaškoj advokatskoj kancelariji odakle će krenuti njegova obuka za senatora, pa za predsednika SAD? Da se tamo upiše interveniso je za njega u SAD veoma poznati saudijski advokat Khalid Abdullah Tariq al-Mansour koji je u američkim crnačkim krugovima poznat kao "ortodoksni Musliman" i "deklarisni crni nacionalista ", "medjunarodni pregovarač", pedagog i "istaknuti neprijatelj" Izraela. Ovaj očito profesionalni agitator i agent (jer da to nije već bio bio optužen za nacionalizam, antisemitizam ili rasnu netrpeljivost ili ko zna šta još) istovremeno sedi i u velikom broju upravnih odbora kao što je npr. Saudijsko- Afrička Banka ili kompanije LaGray Chemical Co. sa sedištem u Čikagu.
Čikago je inače glavna izborna i politička baza Baraka Obame, a njegov glavni politički guru je Ram Emanul koji je bio njegov prvi šef kabineta, a onda je stavljan na poziciju gradonačelnika Čikaga gde je i danas.


Ram Emanuel na inauguraciji predsednika Obame (levo) i kao lični šaptač američkog predsednika na javnim istupanjima. Emanuelov otac Benjamin je po raspoloživim podacima bio član terorističke organizacije Irgun iz Izraela, a i Ram je sa dvojnim državljanstvom (američkim i izraelskim) i kao agent Mosada služio vojsku u Izraelu gde je izgubio jedan prst. Bio je i član srpskog kokusa u Kongresu , što je u stvari običan klan koji koristi svoju poziciju za legalno reketiranje raznih država. I Srbija je morala da plati određenu svotu. Srpski "pregovarač" za Kosovo, izvesni Borko Stefanović (obučavan za te poslove u SAD, a koga zbog toga ni jedna suverena država ne bi stavila ni na jednu državnu poziciju) hvalio se javno kako mu je Ram Emanuel prijatelj. Sad vam je jasno da je čitava igra oko Kosova jedna velika sprdnja u kojoj su uloge dobile mnoge budale. Dobit imaju samo Rokfeleri i njihovi poslovni karteli.

Iako je Obama nakon studija počeo da radi u jednoj privatnoj tržišnoj kompaniji, on je posao nakon godinu dana naustio i prešao u neprofitne, ali  dobro finansirane nevladine organizacije. I to je mogao učiniti samo po nalogu CIA, jer zašto bi neko iz profitabilnog posla ušao u neprofitni?

Mnogi veruju da je Halid al Mansur u stvari bio isturena ruka saudijskog kralja Abdule za njegove poslove u SAD, pa zaključuju da je Barak Obama ubačeni sudijski kadrovik u Beloj kući.  U tome vide i razlog zašto se ovaj formalno “najmoćniji lider na svetu” poklonio Saudijskom kralju.
Ipak, mnogi zaboravljaju da sve te pravne i političke škole koje se plaćaju budućim sintetisanim političkim liderima  ne daju pravo fundamentalno znanje (npr. iz nauke i tehnologije), već se uglavnom od njih stvara pseudoobrazovana elita.

Jer, kakva je stvarna moć Saudi Arabije bez nafte kao strateškog globalnog energenta, koju ona  eksploatiše za interese imperijalne oligarhije iz Londona održavajući istovremeno cenu dolara.  U slučaju promene tehnologije, (na primer izbacivanjem nafte kao goriva) praktično čitav Srednji Istok bi bio neupotrebljivi pesak, a njihov ogroman kapital i investicije po celom svetu (čitaj imperiji) običan papir koji takođe preko noći može postati bezvredan. A kakva će se tehnologija koristiti odlučuju oni koji imaju znanje i druge resurse na rapolaganju. I to znanje čuva Vatikan preko jednog broja veoma skrivenih društava.

MANDŽURIJANSKI KANDIDAT

Ali, Halid al Mansur očigledno nije saudijski igrač već on ima ulogu da stvara kadrove među Muslimanima i crncima koji će služiti kao političke marionete za transnacionalni korporativni biznis i sve druge poslove koji uz to idu, a to je i izazivanje etničkih sukoba i ratova na prostorima gde koporacije imaju svoje poslove. I svi oni završavaju na listi agenata CIA.
I to nije ništa novo. Stotinama godina vladajuća elita je birala svoje naslednike i svoje agente – izvršioce. Danas se biraju  u srednjim školama ili univerzitetima i to nisu  najbolji djaci (za najbolje su zainteresovane proizvodne kompanije) već se radije biraju “mandžurijanski kandidati”, a to su mentalni sklopovi podobni za manipulaciju.

Radi se o malim ljudima sa velikim sujetama, koji su povodljivi, gramzivi, lakoverni, prevrtljivi, seksualno devijantni i uglavnom psihološki neformirane ličnosti. Njih je lako ucenjivati i zaglupljivati. Ako im date novac , fomalno (pseudo) obrazovanje i društveni status o kome su mogli samo da maštaju, oni postaju veoma samoljubivi i grozničavo nastoje da taj svoj status zadrže. U tom cilju spremni su da učine sve što se od njih traži. Mogu i da ubiju i da ubijaju.

Dakle, koje je državljanistvo mogao da ima Beri Sotoro ili Barak Obama kada je konkuriso za Fulbrajtovu stipendiju?

Džon S. Torel, koji je istraživao Obaminu biografju navodi da bi on mogao da bude rođen u Keniji, tako što su njegova navodna majka Stenli En Danam i njegov biološki otac Obama senior bili 1961. u Keniji baš pred Barakovo rođenje, ali kada su planirali da se vrate na Havaje, Amerikanci im nisu dozvolili da uđu u avion i mali Barak je rodjen 4. avgusta 1961. u Keniji. Zato je izvod iz knjige rodjenih na Havajima morao da bude falsifikat. Zanimljivo je da pošto je Kenija u to vreme bila formalno britanska kolonija, Barak je u stvari državljanin Britanskog komonvelta. Ali, podaci o tome su u Keniji preko noći postali nedostupni.


Sa kenijskim državljanstvom Barak Obama je mogao lako da uđe u Keniju kada je imao 20 godina i kada je tamo krišom i poslat na jedan politički zadatak kao mladi “otporaš” (u organizaciji CIA) , a zvanično je išao da poseti familiju “svoga” oca.

U istraživanje Obamine biografije upustio se i Don Nikolof koji navodi informacije do kojih je došao iz jednog Mosadovog izvora. Taj “otporaški” posao je bio usmeren na rušenje tadašnje kenijske vlade. Svi podaci o ovome, tvrdi Nikolof, izneti su u jednom dokumentarnom filmu u kome se prikazuje Obama kao agent koji je već u to vreme 1980, 81, i 83 bio angažovan na takvim poslovima. Ovaj film je navodno skinut sa Interneta samo 24 sata nakon što je stavljen, tvrdi Nikolof. Nikolof još tvrdi da je Obama imao sve dotle indonežansko državljanstvo, ali ga je promenio za kenijsko. Dokaza za ove tvrdnje ipak nema, osim navodnih svedoka iz Kenije koji su ovakve tvrdnje izneli u filmu. Glavni izvor informacija je Obamim kenijski “rođak” opozicioni lider od pre dvadeset godina , Luo Rail Oding. Još neki kenijski izvori su potvrdili da je drugo Barakovo srednje ime bilo Muhamed.

“Obama, senior je ubijen u Keniji 1982. i zapravo je ućutkan. Barakova sestra Auma, koja mu u stvari nije polusestra kako on to tvrdi,  oterana je 2007. nazad u Keniju kako bi se izbeglo DNK testiranje”, potvrdio je Nikolofu Mosadov izvor.
Ovaj Mosadov izvor još tvrdi da ne postoji nikakva krvna veza između Baraka Obame i porodice Danam. On je tako naveo da je biološki otac Baraka Obame verovatnije Frenk Maršal Dejvis (1905-1987), deklarisni komunista i levičar, koji je poreklom iz Čikaga gde je kao agent CIA radio kao špijun kod levičarski orijentisanih umetnika i koji je po zadatku poslat na Havaje. Dejvis je inače bio u braku sa belkinjom sa kojom ima četiri ćerke i sina i bio je talentovan za pisanje. I taj je talenat je navodno preneo navodno na Baraka. Maršal je poznavao Obaminog dedu Stenlija.



Vizuelno Obama u svakom slučaju više liči na Dejvisa, nego na Kenijca Obamu seniora. Ipak, dokaza za ovakvu tvrdnju nema, a i razlika u godinama je velika za oca i sina. Barak mu pre može biti unuk ili je čitava priča samo bacanje prašine u oči onima koji čačkaju po Barakovoj biografiji. Ko je u tom slučaju biološka majka Baraka  Obame ne pominje se. Daleko logičnija je kombinacija da je Barak vanbračno dete nekog vlastelina i neke mlade i lepe crnkinje. I tako je on deo Familije i uvaženi gost kod britanske kraljice.

MUSLIMAN, HRIŠĆANIN, KATOLIK, SATANISTA, JEVREJIN, LEVIČAR I REVOLUCIONOR = JEZUITA

U svakom slučaju Baraka Huseina (Muhameda) u Beloj kući blagoslovio je i sam Papa Benedikt 16-ti, što nije uobičajeno. I Husein Obama , koji za sebe kaže da je hrišćanin i koji se klanja saudijskom kralju i otac mu je Musliman na isti način ljubi ruku i papi. Način na koji Barak Obama drži svoje govore su nalik misionarskim propovedima, a njegova inauguracija u Belu kuću je nalikovala velikoj katoličkoj misi.



Da je 44. američki predsednik čovek sa više lica evidentno je. I ovo je karakteristično za jezuitske djake. U ostalom, katolički (jezuitski) Georgetown University je njegov drugi dom, kako sam jednom reče.

Evo šta kaže deo iz jezuitske zakletve:

"Sine moj, sada si naučen da igraš prikriveno - među katolicima da budeš katolik i da špijuniraš sopstveno bratstvo; da ne veruješ ni jednom čoveku, niti u jednog čoveka; među reformistima da budeš reformista, među hugenotima da budeš hugenota, među kalvinistima da budeš kalvinista. Među protestantima da budeš protestant i pridobijanjem njihovog poverenja da držiš čak i besedu sa njihove propovedaonice i da ih potkazuješ svom silinom svoga bića naše svete religije i našeg pape. I da si u stanju da se spustiš tako nisko da postaneš Jevrejin među Jevrejima, što će ti omogućiti da prikupiš sve informacije za svoj Red kao odani vojnik pape..."

I vidljive veze sa drugim jezuitskim kadrovima u Beloj kući su bojne. Na primer: Mišel Obama je radeći u advokatskoj kancelariji Chicago Loop law, Sidnija Ostina u Čikagu ( gde je upoznala i Baraka),  bila  mentor svom mladjem kolegi Majku Štrautmanisu. On je kasnije postao pravni savetnik predsedničkog tima Baraka Obame. Štarutmanis je školovan u jezuitskom St. Ignatius College Prep, a to je jedna od cenjenijih katoličkih škola u Čikagu.

Obamin Čikaški mentor je i Gregori Galučo – bivši jezuitski sveštenik, koga pominje u svojoj knjizi Vebster Tarpli: “Barack H. Obama: The Unauthorized Biography”.

Obamin glavni pisac govora je Džon Favra, koga su takođe obučili jezuiti.
Obamin stariji vojno- politički savtenik je general - major J. Scott Gration, takođe jezuitski djak.
Obamin zamenik direktora za komunikacije, Don Fajfer je učeni jezuita.

Koliko jezuita ima Obama u svom timu, niko ne zna. Kako piše o njima američki istoričar Dž Vejn Lorens “ONI (jezuiti) nisu samo sveštenici ili jedan religiozni red... oni su trgovci (bankari sa Vol Strita)… urednici, novinari i ljudi bilo koje profesije (ali i bilo koje vere), koji ne nose vidljivu oznaku  preko koje bi bili prepoznatljivi…)

U svakom slučaju oni su danas mozgovi politike koja će obeležiti rad 44. američkog predsdnika. I oni odavno vuku glavne poluge u Pentagonu.



Da li je onda za čudjenje kada Barak Obama na javnim istupanjima pokazuje dva prsta kao poznati satanistički pozdrav, ili se sa svojim okruženjem i svojom ženom javno pozdravlja udaranjem stisnutom pesnicom (čime pokazuje svoju buntovničku opredeljenost iako je na funkciji predsednika države), ili kada kao deklarisni hišćanin organizuje bal za noć veštica…

Sam Obama je izjavio da je religijsku poduku dobio od babe i dede za koje on tvrdi da su baptisti, ali je istina da su bili sledbenii Unitarijanske crkve, a što znači da ne moraju da prihvate postojanje boga. Da li to Obama ne zna, ili mu je svejedno? Biće da mu je svejedno. Njegovi stipendisti i nalogodavci imaju samo jednu veru- to je vera u silu i moć. I to je satanizam. Zato je Obama čovek svih vera.
Da li je ovaj politički “janjičar” upravo tako napravljen da bude univerzalan igrač: i da bude Musliman, i hrišćanin, i katolik i baptista i komunista ateista i po potrebi cionista, iako sam tvrdi da nije Jevrejin?

Ovako perfektno odgojen lik (kao programirani politički robot za široku upotrebu) može u jednoj ruci držati Nobelovu nagradu za mir, a u drugom slati (svojim formalnim potpisom) avione da bombarduju Avganistan,   Libiju ili Pakistan ili bilo gde… On  može biti simbol promena i nada za siromašne crnce u SAD, jer im lepo zbori kako i sam  potiče iz siromašne porodice, a onda ići na prijeme u Bakingemsku palatu gde će biti u društvu najbogatije kraljice sveta. Da li joj je prilikom posete došapnuo kako u SAD, ili u Africi njegovim obojenim sunarodnicima beda i siromaštvo postju sve teži?

Zato je možda najbolja tvrdnja Don Nikolofa koji je ispitujući biografiju Obame došao do zaključka da je on sistemski odgojeno dete da bude upravo takav i da je to učinjeno u određenim krugovima uz pomoć izabranih agenata službe. I Barakova “majka” En Danam i “baba” Medlin Pejn i “deda” Stenli Danam su na neki način samo njegovi surogat roditelji, a zapravo zavrbovani agenti koji su se čitavog života selili u zavisnosti do zadataka koje su dobijali.

RASNI I VERSKI HIBRID OD SUROGAT RODITELJA ZAVRBOVANIH OD CIA?

U svom istraživanju, Don Nikolof otkriva da nema podataka da je u vreme 1967-1972 u Džakarti živeo lik sa imenom Lolo Sotero (Obamin očuh), ali takvo ime se nalazilo u Maleziji gde je bilo sedište naftne kompanije Mobil Oil Co, Rokfelerovog malezijskog partnera.

“Majka “ Baraka Obame Stenli En Danam , navodno je umrla 1995 i njen pepeo je bačen u okean. Baš tako je učinjeno i s a pepelom Obamine bake Medlin koja je bila direktor jedne banke na Havajima? Zašto?
Da više niko ne bi mogao da utvrdi da li mu je zaista majka ili samo surogat majka. U stvari, DNK analiza bi utvrdila da porodice  Danam i Pejn nemaju nikakve krvne veze sa Barakom Obamom. Još zanimljivija je tvrdnja da obe žene mogu biti i danas žive, ali one više ne postoje na tom zadatku kao likovi potrebni u životu Baraka Obame, prvog potpuno sintetičkog američkog predsednika.

Stalno seljakanje ove porodice, ista imena koja se ponavljaju sa kolena na koleno, pa  čak i ćerka Stenlija Danama nosi očevo ime Stenli En, samo je prividna maska koja je bila potrebna za fabrikovanje čitave ove iluzije.

Jedna od informacija je da je ova porodica vrbovana da radi za CIA zbog toga što je otac Obaminog dede (Stenli Danam Stariji) bio osumnjičen zbog špijunaže i da u kompaniji Boing postoji dosije da je čovek sa imenom Stenli Danam bio uključn u pokušaj sabotaže na jednom avionu na aerodromu u Vićiti i krađu nacrta za B-29, koji su preko Lisabona prebačeni 1944. u nacističku Nemačku. En Danam je izabrana kao surogat majka 1963. jer je čitava porodica povezana sa nemačkom obaveštajnom službom. Na osnovu nekih Mosadovih izvora Nikolof tvrdi da postoje fotografije iz juna ili jula meseca 1961 na kojima se En Danam vidi u bikiniju na Havajima, i da nije bila pred porodjajem. Fotosi Obame seniora iz 1960. sa Havaja koji su objavljeni na internetu pokazuju da na njima nema En Danam.

DA LI JE MIŠEL OBAMA JEVREJKA?
Kakva slučajnost da je rođak Barakove supruge, Mišel (Robinson) - Kejpers C. Funaj mlađi, glavni rabin jevrejske crnačke kongregacije “Beth Shalom B’nai Zaken”. Tu kongregaciju čine  etiopski Jevreji u Čikagu. Njihova sinagoga se trenutno nalazi u bivšoj sinagogi Aškenaza (Hazarskog plemena). Jevreji su takođe etnička i rasna mešavina i to je očigledno.


Ova kongregacija etiopskih Jevreja je sastavljena od potomaka robova koji su bili vanbračna deca belih trgovaca robovima i njihovih cnih robinja i tako obojeni ubacivani su da prevarama odrađuju poslove koji su bili u interesu belim trgovcima. i naravno da špijuniraju među crnim robovima - radnicima. Rabi Funaj je i suosnivač Udruženja Crnih Jevreja koje je osnovano 1995. Mišel Obama je tako posetila i staro jevrejsko groblje u Pragu prilikom zvanične posete Češkoj.

Postaviti pitanje da li je i sama Mišel Obama Jevrejka,  postpuno je izlišno jer najkorisnije poslove u mreži rade upravo “prikriveni” mešanci, dakle oni koji su formalno pripadnici hrišanske ili islamske vere, a u suštini su deo imperijalne tajne mreže. I to je humana alhemija koju već vekovima sprovodi Vatikan.



Neprijatelji su svuda i borba protiv njih mora biti konstantna. Borba, borba, borba... Ovo je tipična komunistička mantra kojm se služe i Barak i Misel Obama stalno pozivajući na nekakve društvene promene, za bolje sutra odnosno malo sutra. Amerikanci su bili i ostali i biće još dugo robovi trgovačke oligarhije iz Londona kojom diskretno upravlja Vatikan preko svoje jezuitske vojske i svojih sintetisanih političkih marioneta.

                                                                                     

VEHABIJE I BRITANSKO- ISLAMSKA VEZA

RATOVI JAVNI, POSLOVI TAJNI!

Piše: Ivona Živković

Koliko je strah Sjedinjenih Američkih Država i čitave Evropa od islamskog terorizma i fundamentalizma jak najbolje govori činjenica de je čitav zapadni svet, uključujući i Rusiju morao da usvoji jednu bezbednosnu doktrinu nazvanu „Rat terorizmu“. Ova doktrina podrazumeva stalnu spremnost svih zapadnih država da se odupru eventualnom islamskom pokretanju onoga što se naziva Sveti rat ili džihad. To znači stalno održavanje spremne vojske (u bazama širom sveta), specijalnih antiterorističkih snaga (što je u stvari policija sa dugim cevima) i stalno aktivan rad obaveštajnih službi u nadzoru sopstvenih gradjana. Jer, teroristi mogu biti svuda i terorista može biti svako.

Zato su Nato vojne snage stalno prisutne u Sredozemnom moru pored Katara, u Pakistanu, u Indijskom okeanu... Praktično svuda gde mogu prolaziti islamski džihadisti.  Iako svaki pripadnik islamske vere može biti potencijalni terorista (tako bar nagadjaju zapadnjački mediji) niti Evropa, niti SAD nisu zatvorile vrata njihovim imigrantima. Još zanimljivije - Evropa ih je dupke puna. Baš kao i SAD. Baš čudno.

U svakom slučaju, građani Evrope i SAD su obezbeđeni tako što su im gradovi i sve institucije pod stalnim video nadzorom, a svi putnici avionima se pretresaju, skeniraju tj. šikaniraju - zbog terorista.

Iako su sve vodeće zemlje Nato alijanse oružano najmoćnije države sveta, islamski teroristi , delujući naizgled  jadno i bedno, imaju svoju perfidnu nevidljivu mrežu preko koje se u Evropi finansiraju, nabavljaju oružje, švercuju ga krišom u EU i SAD , pa čak znaju da naprve i „prljavu“ atomsku bombu.
Kako im to uspeva i odakle im taj militantni fanatizam, kada svako ko pročita Kuran može videti da ga tu nema. Naprotiv, radi se o vrlo miroljubivom učenju baziranom na gotovo identičnim mitovima i idolima prisutnim u hrišćanstvu.

Islam je  za sledbenike ove vere – sve. I vera, i nacija, i narod . Zato se svi pripadnici islama drže zajedno, ima ih preko milijardu u svetu i nazivaju se Muslimani. I to kod svih ostavlja utisak da se radi o jednom jedinstevnom "muslimanskom narodu".  A kada ih ima milijardu onda su veoma moćna sila posebno ako se formirahju kao moćna takozvana "islamska zajednica".

Ali, kada se NATO bombe sruče na neki deo tog naroda, na primer onaj koji  živi u Iraku, ili Libiji, ili Pakistanu i pobiju ogroman broj nedužnih civila, ne štetedeći ni decu, "islamska zejednica" reaguje isključivo verbalnim saopštenjima i osudama. Ništa više od toga. Ne pokreće se islamska oružana akcija tzv. „Džihad“ protiv "NATO zveri", ne gore ni London, ni Pariz, ni Pentagon. Što je još zanimljivije u poslednjem napadu NATO-a na Libiju, na strani Nato vojske su se našli i pripadnici militantne islamske mreže – Al Kaida, čije je glavno finansijsko uporište u bogatoj Saudijskoj Arabiji. A, ova država je glavni poslovni partner SAD i Londona.
Očito je, dakle, da je muslimanski narod i te kako podeljen i to tako da se i među njima lako mogu orkestrirati razni sukobi. Islamska zajednica od milijardu ljudi praktično ne funkcioniše kao skladna celina.


Arapska liga je organizacija samo za saopštenja i verbalne osude. Ali, ova liga je inicirala kod UN izglasavanje zabrane letova iznad Libije (No Fly zone) i tako omogućila NATO - u da nesmetano bombarduje i ubija širom islamske Libije. Glavni inicijator je bila vehabijska Saudi Arabija, dok su se neke druge arapske zemlje protivile. Praktično ova liga služi kao kukavičije jaje u medjunarodnoj islamskoj zajednici.

Malo ljudi zna da su u stvaranju ove razjedinjenosti međunarodne inteligentne strukure, zadužene za falsifikovanje istorije i psihološku manipulaciju, nekoliko stotina godina radile na preoblikovanju islamskog učenja, i to su činile za potrebe trgovačkog kartela sa glavnim sedištem u Londonu. Ovaj najmoćniji trgovački kartel sebe naziva Krunom. Da podsetimo da njihova moć počiva na kontroli najmoćnije NATO alijanse (kontrolišu Pentagon) , mnogih državnih i verskih lidera, ali prvenstveno na kontroli dve najmoćnije svetske monete- američkom dolaru i evru.

S obzirom da islam kao vera ne dozvoljava prodaju novca sa kamatom, londonski kartel  pažljivo vodi računa da se islamski trgovci koji imaju velike količine zlata ne ujedine u sličan kartel i ne počnu da emituju neku svoju islamsku monetu- na primer islamski zlatni dinar. A to je upravo ono što je Gadafi predlagao bogatim afričkim zemljama, i zato je Libija morala da se ekonomski uništi.

BRITANSKI OBAVEŠTAJCI I JEZUITI STVARAJU VEHABIZAM

O tome kako su britanske obaveštajne službe još pre dve stotine godina  počele da rade na razjedinjavanju islamskih naroda i podrivanju prave islamske vere najbolje govori izveštaj jednog britanskog špijuna na Srednjem Istoku iz 1970-tih napisan kao  „Memoari g. Hemfera“ (Memoirs Of Mr. Hempher) . Ovaj izveštaj je ponovo postao zanimljiv nakon što je na engleski preveden jedan irački vojni obaveštajni dokument koji je za Sadama Huseina pripremio irački pukovnik  Al Amiri Said Mahmud Najdžim. Naslovio ga je:  “Pojava vehabijskog pokreta i njegovi istorijski koreni”. Očigledno je da je Husein shvatio da u muslimanskoj zajednici postoji kukavičije jaje nazvano - vehabizam i pokušao je da odgonetne ko ga je tu podmetnuo.

Dakle, da vidimo šta je vehabizam.

Zvanično se tvrdi da se vehabijama smatraju sledbenici konzervativnog Suni islamizma (učenje iz sunitskih plemena)  i to su sledbenici učenja koje je još u 18. veku  propovedao islamski teolog Muhamed ibn Abd al Vahab (Englezi čitaju Vehab). On je, navodno, „imao potrebu“ da malo pročisti neke nejasnoće u ovom religijskom učenju, a koje su nastale kao posledica mnogih inovacija u dugom vremenskom periodu.

Vahabizam (ili salafizam) je u suštini osporavao neophodnost prenošenje islamskog učenja sa kolena koleno, kako je praktikovano vekovima među plemenima i u islamskim porodicama. Po Vahabu to nije bilo pravo prenošenje učenja, jer je time pretrpelo mnogo loših intepretacija. Tako je on sebi dao za pravo da to malo vrati na adekvatno tumačenje  time što bi ON bio prihvaćeni tumač kuranskih stihova.

I uspeo je ne samo da se nametne kao tumač, već da to svoje tumačenje veoma proširi i nametne ga  mnogim vernicima. Za taj posao „širenja pravog tumačenja Kurana“ dobijao je od Britanaca ogroman novac.

Jedna od najvažnijih stavki iz Vahabovog  tumačenja  je da islam mora imati svoju religioznu vojsku , baš kao što katolici imaju svoju vojsku - jezuite. Jer, kako Najdžim primećuje, vehabizam u takvom svom tumačenju Kurana upravo odobrava da se islamska vera nameće i silom, pa je tako islam (inače  miroljubiva vera) počela sve više da dobija militantne obrise. U tom cilju vehabizam podržava sva moguća subverzivna delovanja (navodno u ime Alaha), oružane prevrate, sukobe, nasilje i obračune sa neistomišljenicima i kritičarima islama (tj. sa jereticima i sl).

I to je baš bilo ono što je odgovaralo vatikanskim ideolozima i njihovoj doktrini – DIVITE ET IMPERA. A glavna imperija Vatikana je Velika Britanija sa svim svojim formalnim i neformalnim kolonijama u koje spadaju Australija, Kanada, SAD, Meksiko, Indija, Pakistan i centralno afričke kolonije koje su tobože stekle svoju "nezavisnost". I Srbija je britanska kolonija (nakok svrgavanja Obrenovića) i to se jasno vidi na kruni koja se i danas nalazi na srpskoj zastavi.

Da su vehabizam i jezuitizam, kao i komunizam i cionizam, ali i nemački nacizam došli iz iste vatikanske kuhinje i da na veoma čudan način u dužem istorijskom periodu perfektno rade u interesu jačanja britanske imperije tj. Krune počelo je da se uočava tek poslednjih decenija kada se otkrivaju sve više elementi vekovne zavere.



ŠIRENJE VEHABIZMA

Vehabizam se od Vehaba tako širio 140 godina po arapskim plemenima, sve dok Turci Osmanlije svojim pohodom na severnu Afriku to nisu privremeno zaustavili. Ali, padom Otomanskog kalifata, Britanija i Italija ponovo uspevaju da ovu teritoriju stave pod svoju kontrolu i, gle čuda, vehabizam nakon Drugog svetskog rata, i pored stvaranja tzv. judejskog Izraela u komšiluku,  postaje izuzetno moćna islamska škola. Kako je jačao Izrael, jačala je i Saudi Arabija, jačale su i vehabije.


       Vehabije-arapski trgovci i zulumćari.

Najveći deo Najdžimovog  izveštaja se zato oslanja na „Memoare g. Hemfera“ koji detaljno otkrivaju kako su Britanci špijunirali  Srednji Istok sredinom 18. veka praveći upravo kontakte sa Abdulom Vahabom u nameri  da stvore jednu subverzivnu verziju islama koja će njegove  sledbenike podeliti i po potrebi sukobljavati.

Da podsetimo da su Arapi još davno u vreme Rimske imperije počeli da prihvataju apostolsku hrišćansku veru, sve dok se u ovu veru u trećem veku nisu preobukli krstaški pljačkaši  i vojnici rimskog imperatora Konstantina. Shvativši da se u Vatikanu ne nalaze sledbenici apostolske hrišćanske vere, kako su se predstavljali ovi "vukovi" preobučeni u "ovčiju" kožu, širenje ovog lažnog hrišćanstva po arapskim zemljama nije prošlo kao što se to dogodilo u naivnoj i neukoj zapadnoj Evropi među nepismenim kmetovima pohlepnih evropskih vladara.


Vehabije su glavna poluga preko koje Britanija tj. Kruna deluje na politička zbivanja u Bosni i Hercegovini sejući razdor, i podstičući verske nemire i političku napetost kad god joj to zatreba. Vehabije su glavne u obaveštajnim agenturama i mnogim militantnim nevladinim oganizacijama i "nezavisnim" građanskim pokretima u islamskim zemljama. Prema hrvatskim NVO izvorima u BiH ih danas ima oko 50 000 i dobro su naoružani.

Zato su vatikanske zmijonoše dugo smišljale kako da porobe Arape i smislili su modifikovano hrišćansko učenje koje su plasirali preko proroka Muhameda.

Kada je nakon šestog veka  počelo širenje islama, ogroman broj arapskih plemena koji su naseljavali oblast Persije i Severne Afrike  konačno je objedinjen i time je uticaj plemenskih vodja bio smanjen. Islam je bio odlično rešenje  jer ga je narod u ogromnom broju prihvatao i održavao je narod  pokornim u stalnom strahu od Alaha.

Ali zarad lakše kolonizacije i što veće pljačke trebalo je  napraviti podelu medju tim narodima, i to je učinjeno u 19. veku formiranjem mnogih malih država (objedinjavanjem ili razjedinjavanjem pojedinih  plemena), formiranjem novih etničkih zajednica (od pomešanih plemena), i konačno nametanjem demokratije gde se gradjani dele na partije. Društvena zajednica tako nikada ne može u dugom vremenskom periodu skladno da funkcioniše i lako se razmnontira i uvodi u sukobe.

Ipak glavna poluga u doktrini podela je bilo stvaranje  subverzivnog islama, a to je bio vehabizam. Ovaj islamski pokret je vremenom čitav islam u zapadnom svetu kompromitovao izazivajući strah od islamista. U suštini ovaj strah je bio neophodan londonskom trgovačkom kartelu koji se plašio veštih arapskih trgovaca, posebno islamskog bankarskog sistema koji nije bio zasnovan na zelenaškim kamatama i stvaranju nepostojećeg (spekulativnog) novca od kamate. Taj islamski sistem je počivao na zdravoj ekonomskoj razmeni dobara i stablilnoj moneti iza koje je stajalo zlato.

Uravo uz pomoć vehabija i njihovog subverzivnog delovanja, slomljena je i Otomanska imperija, a 1932. osnovana je Saudi Arabija, trgovačka baza Londona za Srednji istok i čitavu Afriku. Osnivanjem Saudi Arabije, vehabizam postaje dominantna islamska škola u ovoj zemlji. Kako su Saudijci prodajom nafte imali veoma jake poslovne veze sa zapadom, posebno sa SAD (koje su vezale vrednost dolara za saudijsku nafu i saudijski uticaj u Opec-u) ogroman novac koji se slivao u Saudi Arabiju omogućio je širenje ovog militantnog učenja ne samo po okolnim arapskim zemljama već i u Pakistan i po čitavom svetu. Gde god je britanskim imperijalistima to bilo potrebno. Siroti Englezi i ne znaju ko im vodi državu i ko im ubacuje ove militantne islamiste. Oni su danas preplavili čitavu zapadnu Evropu.


Da bi služili interesima britanske Krune, mladi u Saudi Arabiji sistematskli dobijaju falš znanje ne samo iz vere i istorije već i iz sveh ostalih oblasti. Cilj je da ova društvena zajednica nikada ne razvije sopstvenu tehnologiju već da sve mora da uvozi iz SAD. Znanje je moć.

Oni istoričari koji su branili vehabizam kao legitimnu reformu islamskog učenja pokušali su da prikriju pomenute „Memorare“ i prikažu ih kao podmetnuti falsifikat. To uključuje i Bernarda Hajkela, profesora bliskoistočnih studija na Prinston Univerzitetu, koji bez ikakvih priloženih dokaza pretpostavlja da je „Memaore“ napiso Ajub Sabri Paša.
Iako  su se "Memoari" pojavili 1970, Paša je pisao svoju verziju priče o vehabijama još 1888. Sabri Paša je poznati otomanski pisac  i turski pomorski admiral, koji je služio u otomanskoj vojsci na arapskom poluostrvu i pisao o njihovoj religiji i istoriji. To uključuje i knjigu “Počeci i širenje Vehabizma” gde on prepričava Vehabova druženje i zaveru sa Hemferom.

Dakle, očito je da su i Otomanski Turci, kao i Sadam Husein znali odakle duvaju razorni vetrovi u islamskom svetu i ko ih podriva. Ako bi naši istoričari sa ovog aspekta proučil malo period turske vladavine na Balkanu, možda bi bolje uočili ko je zaista stajao iza ključnih turskih zuluma u to vreme i kome su smetali Obrenovići koji su bili deo ovog Turskog kalifata. Posebno ako se zna za perfidnu ulogu jezuita i Vatikana u čitavoj vehabijskoj priči, a što ćemo kasnije videti.

SAUDI PORODICA JE JEVREJSKOG POREKLA?

Pored toga što je otkriveno u Hemferovim memoarima, iračke obaveštajni izveštaji obelodanjuju i neke tvrdnje, koje postoje u verziji na arapskom jeziku, ali nisu prevedene na engleski. Tako s e tvrdi da su i Abdul Vehab i njegov sponzor Ibn Saud, koji je osnivač današnje saudijske dinastije bili jevrejskog porekla. (Kada kažemo jevrejski već smo pisali kako se ne radi biblijskom narodu, već o velikoj mreži trgovaca novcem koje su početkom drugog milenijuma u Evropu doveli normanski kraljevi radi pljačke i lihvarenja. Ovi trgovci su imali zadatak da raznose novac kao investicije i mito plemenima i vladarima po Africi i arapskim zemljama. Za uzvrat su uzimali zlato i slali ga u Vatikan, kao i crne robove koje su transportovali u Novi Svet tamošnjim robovlasnicima) . I to će se potvrditi i iz ove male priče o vehabijama.

Na primer, D. Mustafa Turan napiso u svom delu : “Dunme Jevreji” da je Muhamed ibn Abdul Vehab bio potomak familije Dunme Jevreja iz Turske. Ovi Dunme Jevreji su bili navodno sledbenici poznatog lažnog mesije Sabataj Zevija koji se navodno 1666. peobratio iz judejske vere u islam, ali je u duši ostao kabalista. O ovom događaju pišu jevrejske istorijske knjige, samo je veliko pitanje odakle potiču izvorni podaci. Možda iz fabrike za istorijske falsifikate u kojoj su „proizvodnu liniju“ držali i danas drže – učeni i pismeni jezuiti. Ne zaboravite da je masovno opismenjavanje u Evropi počelo tek pre 150 godina sa industrijskom revolucijom. Vlasteli su bili potrebni tehnički obučeniji robovi.

Tako su po priči, Zevijevi potomci i sledbenici počeli da se javno preobraćaju u islam, a u suštini su ostali verni kabali, učenju koje su doneli iz drevne Aleksandrije ili iz Vavilona. Kabala je bila tehnika tajnog poslovnog povezivanja.

Da je saudijska kraljevska porodica  jevrejska objavio je Muhamed Saher, zbog čega je porodica naložila da se on ubije. Postoje i tvrdnje iz drugih izvora, a koje su veoma slične. Na primer,  tekst : “Vahabi pokret- istina i koreni”  od Abdule Vahaba Ibrahima al Šamarija,  kaže da je  ibn  Saud (osnivač dinastije) potomak Mordehai bin Ibrahim bin Mušija (ili Moše) , jevrejskog trgovca iz Basre (u Iraku). Kada su mu u jednom poslu sa žitom prišli članovi arapskog premena Aniza, on je tvrdio da je jedan od njih,  i putovao je sa njima u Nedžd u Saudi Arabiji  i trgovao i tada je uzeo ime Markhan bin Ibrahim bin Musa.
Tako je, po istom izvoru, Abdul Vehab, tvorac vehabizma, potomak Vahib al Tamimija, kako se tvrdi i u  istoriji saudijske porodice. Saudijski ambasador u Kairu, Abdula bin Ibrahim al Mufadal, platio je navodno Muhamedu al Tamimiju 35 hiljada jinija 1943. godine kako bi falsifikovao porodična stabla porodice Saudi i  Abdule Vehaba, i spojio ih u jedno stablo, pokazujući  da je njihov predak sam Prorok Muhamed.

Iako je danas skoro nemoguće dokazati autentičnost svih ovih tvrdnji one su interesantne u svetlu današnje uloge Saudi Arabije koja svojom politikom apsolutno održava zapadne interese na Srednjem i Delkom istoku, posebno imperijalsitičke interese Velike Britanije i odžava spekulativnu vrednost petro dolara.


Osnivač današnje vladarske dinastije ibn Saud. Njegova zlatna ogrlica očigledno simbolizuje feničansko Sunce (stvarni kult Vatikana), a ne polumesec. Saudi Arabija je privatni feud ove porodice. I niko ih iz tzv. Medjunarodne zajednice ne tera na demokratizaciju i "zaštitu" ljudskih prava.

Kada se stotinu godina kasnije izvesni Jakob Frank pojavio kao novi jevrejski mesija, on je tvrdio da je baš on reinkarnacija Sabataj Zevija. Jakov Frank je uspostavio veoma prisne veze sa evrpskom masonerjom i po rabinu Antelmanu i sam Amšel Rotšild (osnivač dinastije Rotšilda) koji se u to vreme nalazio u Nemačkoj bio je iz istog kruga Jakobovih sledbenika (ili rođaka) i počeo je da finansira Bavarske iluminate. Prezime Bauer promenio je u Rotšild (Rotčajld). Inače zajednica Dunme Jevreja je bila koncentrisana u Solunu, koji je bio leglo masonskih aktivnosti u to vreme, i upravo je tu i formiran subverzivni mladoturski pokret koji će iznutra razoriti otomansku imperiju. Postoje i brojni dokazi, po nekim istoričarima, da je i Kemal Ataturk potiče od Dunme Jevreja. Podsetimo da je centar masonerije London. Sami sada pokušajte da zaključite ko stoji iza genocida Jermena koji se uporno nastoji pripisati Turskoj, a koji su živeli delom na područiju gde se sada pruža veliki Rotšildov kaspijski naftovod iz Bakua do Čejhana.

U stvari, da malo stvari uprostimo i svedemo na trgovački jezik, jer se ne živi od vere nego od biznisa. Recimo da su Dunme Jevreji verovatno  bili turskli trgovci koji su bili spremni da uprkos islamskom učenju rade trange frange sa zlatom i novcem. Medjunarodno povezivanje ovih lihvara išlo je raznim mrežama po Evropi i oni su se  nazivali judeosima ili jednostvno lihvarma (na enleskom "usury" označava koristoljublje kao poslovnu aktivnst), što je kasnije na engleskom izvedeno kao skraćenica " juz" i počelo da se izgovara kao "džuz". I njima je vremenom istorijskim falsifikatima jezuita pripisan status naroda koji mi nazivamo Jevreji. Kao njihov drevni jezik uzet je jedan stari etiopski jezik (tzv. hebrejski), a pripisani su mu i delovi etiopske istorije, koja je većini Evropljana potpuno nepoznata.

I njima je katolička zmijska crkva još u srednjem veku dala to ekskluzivno  pravo da se bave tim poslovima- prodajom novca i prikupljanjem zlata od naroda. I to nije bio narod sa etničkim poreklom (iz Palestine) , već „narod“ medjunarodnih trgovaca koji su radili za interse Vatikana i rovarili i špijunirali po evropskim dvorovima. U Izrael su useljeni obični ljudi hazarskog porekla najviše iz Rusije i Poljske ubedjeni da su oni u jednom istorijskom periodu prihvatili "jevrejsku veru" pa su zato bili sistematski šikanirani i zastrašivani u carskoj Rusiji i Evropi. Ali, pravi lihvari (džuz) su ostali na svojim "radnim mestima" širom sveta. Kakva prevara! Naravno, stručnjaci za ovakve istorijske smicalice su upravo jezuiti, koji se i školuju da bi posatli "majstori za prevare".

Upravo ta Dunme zajdenica je finansirala mladoturski pokret i njihove teroriste i izdajnike koji i danas rade na istom principu i nazivaju se "Otpor". Danas ih finansira mađarski berzanski špekulant, (naravno Jevrejin) Soroš.

Finansiranje izdajnika u narodima i državama je način specijalnog rata koji je očito star vekovima. I danas se sprovodi i to je najmoćnije oružije ljudskog oblika ikada napravljano. Jevreji su zato svuda, po celom svetu. Drugog razloga za to nemaju, pošto sada  imaju „svoju“  državu Izrael. Ali, na njihovu žalost oni koji su se tamo uselili samo su obični robovi koje vlastela po potrebi preko noći mobiliše i konstantno drži u strahu od islama.


Izraelcima (običnim građanima) očito ne ide u glavu da se nihov moćni zaštitnik, SAD, sa dubokim uvažavanjem odnose prema Saudi Arabiji, koja se Izraelcima predstavlja kao velika opasnost za zapadnu demokratiju, SAD i Izrael. Ova izraelska karikatura jasno pokazuje kako oni vide Obamu (kome je otac navodno Musliman, pa to mora biti i sin).

Turan podržava i stav da je deda, Abdula Vehaba, Sulejman, u stvari bio Šulman, i pripadao je jevrejskoj (čitaj lihvarskoj) zajednici  Burse u Turskoj. Odatle se preselio u Damask gde je simulirao islam, ali je brzo izbačen jer je praktikovao magiju (čitaj pljačku prodajom trikova). Onda je otišao u Egipat i odatle je  oteran , pa je produžio dalje u Hijaz gde se oženio i izrodio potomka  Abdulu Vehaba. Isto to se tvrdi i u knjizi “Dunme Jevreji i poreklo saudijskih vehabija”, Rifata Salima Kabara.

Tako smo sad došli do famoznih iluzionista i madjioničara koji su zaposeli  Vatikan i odatle vekovima sprovode veliku mentalnu čaroliju – kojom besomučno pljačkaju i hipnotišu milijarde ljudi na planeti već hiljadu godina. I to tako što su stvorili sistem u kome ljudi sami sebe pljačkaju, ubijaju, sakate, dok vlastelini odavno u ratovima fizički ne učestvuju. I to je veština modernog sistema upravljanja. Prava jezuitska čarolija.

Pogledajte samo kako se odvija NATO napad na Libiju.  Njega odobravaju, podstiču i sprovode obični ljudi – političke marionere na čelu raznih medjunardodnih i nacionalnih institucija, oficiri i vojnici, kao i zatupljeni novinari – koji kao omađijani i hipnotisani prenose sve ono što im se predoči kao agencijska vest i što je u interesu londonskih trgovaca. Za sve to dobijaju, ne zlato, ne dijamnte, već običan papirni novac. Niko od njih ne uključuje svoj mozak i niti u jednom trenutku ne zastane i ne zapita se - šta koga od njih  briga ko je na čelu Libije i da li Libijci vole Gadafija ili ne.

Svi oni su kao mašine bez ličnosti (kako ih je Kisindžer nazvao “glupe uniformisane životinje” ) koje besomučno u ovom trenutku vode hajku i ubijaju libijski (ili avganistanski narod).

Najveća opasnost za čovečantvo danas su upravo ti ljudi bez ličnosti. Stvaranje ovih ljudskih monstruma je posledica vekovnog rada vatikanskih mentalnih alhemičara i iluzionista. Za obične ljude – vernike, vehabizam je spakovan u mnošto verskih ideoloških detalja,  koji služe isključivo za zamajavanje verujućih ljudi i njihovo podelu, dok se istinski islam podriva, a islamski vernici perfidno ubijaju NATO bombama, a državne ekonomije razaraju.

Zar Gadafi nije do juče išao na sve medjunarodne samite, sastajo s e sa svim državniciam sveta? Mogli su ubiti samo njega, ali bilo je potrebno uništiti ekonomski nezavisnu i bogatu Libiju sejanjem iluzije o "oslobodilačkom" pokretu samih Libijaca U stvari, svako sutra može biti u Gadafijevoj poziciji i to je opaka poslovna igra sa vatikanskim zmijama.


Libijci znaju da se nisu mogli slikati za lična dokumenta sa bradom. Libijski pasoš na slici kojim jedan od "pobunjenika" pred kamerama Al Džazire (koju finansira Saudi Arabija), "dokazuje" da je on Libijac - očito je fabrikovan. U Libiji su kao protivnici režima M.Gadafija angažovani uglavnom strani plaćenici. Mnogi su upravo iz Saudi Arabije.

MUSLIMANSKIM BRATSTVOM UPRAVLJA JEZUITSKI GENERAL

U svojoj knjizi “Vatikanske ubice” Erik Džon Felps potvrdjeje stav da “nevidljiva imperija luciferijanske masonerije” (iz Londona) posebno kontroliše saudijsku dinastiju i preko nje imaju kontrolu nad OPEC-om odnosno cenom nafte na svetskom tržištu. Njujorška centrala londonske Krune je institucija nazvana benignim imenom Savet za inostrane poslove i osnovan 1921.  I svaki američki državni skreter mora biti njihov čovek.

Felps tvrdi da su jezuiti kreirali kraljevinu Saudi Arabiju 1932. koristeći fanatički islamski kult poznat kao “Vehabi Islam”. Ova forma islama ima ulogu islamskih krstaša, fanatičnih ratnika koji funkcionišu kao crkvena sablja islama, sa ciljem da se bore navodno protiv belih verskih hrišćanskih protestanata, a u njegovom stvarnju su i te kako učestvovali Malteški vitezovi (jedan od visokih tajnih redova Vatikana).

Vehabije uz pomoć britanske vojske 1924. stigli u Meku bombama razorili Hram Svetog Proroka u Medini. Vršili su teror i ubijanje islamskog stanovništva. Ali, tek 1931. uspeli su da konačno zauzmu Medinu.

Postavljanje porodice Saud na tron u tom delu Arabije pomogao je britanski agent tajne službe , noblmen i malteški vitez, Džon Filbi, koji se među Arapima predstavljao kao vehabija (čuveni Tomas Lorens od Arabije). On je posredovao i u stvaranju američko arapske naftne kompanije ARAMCO. U stvaranju saudijskog kraljevstva učestvovali su i Vinston Čerčil i Benito Musoloni, kojima je obojici ispovednik i politički savtenik bio  jezuita, Pijetro Tači Venturi, tvrdi Felps. Saradnja Muslonija i Čerčila po ovom pitanju se odvijala tajno dok su oni javno bili u ratnom sukobu - Italija kao članica ratnog saveza “Osovine”, a Čerčil predvodnik “Saveznika”. Njihov zajednički patron je bio i papa Pije XII i deoba arapskog i persijskog regiona je bila veliko finale 30-to godišnjeg rata od 1914. do 1945. koji je orkestrirao jezuitski red za interese britanske trgovačke oligarhije kada su, pored evropskih granica, prekomponovane i Japan, Indija, Pakistan, Turska, Persija i Sovjetski Savez koji je obuhvatio najveći deo azijskog kontinenta.


               Britanski špijun, Lorens od Arabije.

Politika je za ovaj trgovački kartel iz Londona  kao igra na šahovskoj tabli gde se dele trgovački kvartovi. Narod je uvek kolateralna šteta i tako je bilo u oba poslednja svetska rata.

Zbog toga Saudi Arabija obilato danas finansira svetsku terorističku mrežu (poznatu kao Al Kaida) koja radi sve ono što nije u interesu pravog islama). Tu mrežu nadgleda jezuitski general koji kontroliše i CIA. Zato se na čelu ove agencije uvek nalazi neki član Saveta za inostrane poslove, ili zakleti malteški vitez ili slobodni zidar  33 stepena ili član tajnog bratstva sa Jel univerziteta poznatog kao “Lobanja i kosti” čiji su članovi i Buš stariji i mlađi.


Džordž Buš i saudijski kralj Abdula (levo) i saudijski princ Bandar (u farmerkama) dugogodišnji su poslovni prijatelji. Držanje za ruke pokazuje da pripadaju istom bratstvu.

Islamski fanatici, zapravo obučeni Saudijci, ubacuju se u SAD  preko Kancelarije za imigrante (koju kontrolišu jezuiti) i tako se pod kontrolom jezuita stvara i obučava čitava militantna mreža, napisao je Felps. I ova imigranstka vrata za njih nisu zatvorena  ni nakon napada na Njujork 2001. koji se zvanično njima pripisuje

                                                                                         

PROROCI (ЕKONOMSKE) PROPASTI GLOBALNOG SISTEMA

prisonplanet.com

Mi u Evropi se toliko približavamo finansijskom kolapsu da skoro možete da čujete kako dužnički finansijski mehurići počinju da pucaju. Širom zapadnog sveta, vlade i glavne banke ubrzano ulaze u stanje iz kog neće moći da se izbave. Za sada, vladari iz senke drže sve loptice u vazduhu tako što svuda oko nas bacaju dosta novca za izbavljivanje (tj. štampaju novac bez pokrića). Međutim, sada politička želja za dodatna izbavljivanja počinje da iščezava i broj institucija koje su u finansijskoj nevolji se danonoćno i bespovratno uvećava.

Ovog momenta zapadni svet posmatra dužničku krizu koja je apsolutno BEZ PRESEDANA u svetskoj istoriji. Evropa je imala užasno teško vreme kako bi Grčku uspinjala da ne potone, dok su neke daleko veće evropske zemlje sada na pragu velike finansijske krize. Dodatak tome je uvećanje – duž čitavog zapadnog sveta – broja vrlo velikih finansijskih institucija koje se sada ubrzano približavaju “sudnjem danu”.

Globalni finansijski sistem je jedno more crvenog mastila (tj. duga).  Kada dođemo do tačke kada stotine brodova počinju da tonu, onda se postavlja pitanje kako je moguće da ih sve sa finansijske strane i spasimo? Dole navedene citate, koje ćete imati priliku da pročitate, pokazuju da priličan broj vrhunskih finansijskih i političkih “unutrašnjih izvora” znaju da se stvari ne mogu držati zajedno još previše dugo i da UŽASNA ekonomska kriza nailazi. Mi smo izgradili globalni finansijski sistem na bazi dugovanja, balansiranja i rizika, i sada je ova kula od karata koju smo izgradili na pragu da se i stropošta.

Mnogi ljudi u svetu politike i finansija znaju šta će upravo da se desi. Oni će povremeno u medijima biti čak i iskreni oko svega toga.

Kao što sam i pre pisao, Evropa je na pragu finansijskog KOLAPSA. Ukoliko stvari krenu da budu zaista loše, onda ovo stanje može da se u roku od par nedelja načisto i raspadne.

Međutim, verovatnoća je ta da će trebati još par meseci pre nego što se ova cirkusantska žonglirajuća predstava načisto i završi.

Ovog momenta bankarski sistem u Evropi se u srži RASPADA. Pošto je danas globalni finansijski sistem toliko ne-povezan, kada glavne evropske banke počnu da propadaju, to će za efekat imati jednu provaliju koja će se proširiti preko čitavih Sjedinjenih Američkih Država, a ujedno i Azije.

Finansijska kriza iz 2008. godine nas je gurnula u najdublju recesiju od perioda velike depresije (iz 30-tih godina prošlog veka).

Sledeća finansijska kriza bi sa potencijalne strane mogla svet da gurne u još težu situaciju.

Sledeće navedeno su 12 šokirajućih citata datih od strane „unutrašnjih izvora“ koji upozoravaju o užasnoj ekonomskoj krizi, koja samo što nas nije stigla:

1) George Soros: “Finansijska tržišta guraju svet prema novoj velikoj ekonomskoj depresiji sa nesagledivim političkim posledicama. Vlasti, naročito u Evropi, su IZGUBILE kontrolu nad situacijom”.

2) Mohammed El-Erian, portparol PIMCO: “Ovo su sve znaci o institucionalnoj jurnjavi ka francuskim bankama (tj. masovno povlačenje novca iz banaka)”.

3) Attila Szalay-Berzeviczy iz UniCredit SpA, najveće italijanske banke: “Jedino preostalo pitanje je to koliko dana ova beznadešna ‘vojno-pozadinska’ akcija evropskih vlada i Evropske centralne banke je u stanju da održi Grčku u životu.”

4) Stefan Homburg, direktor nemačkog Instituta za javne finansije: “Evro se primiče svom GROZNOM KRAJU. Kolaps čitave monetarne unije izgleda da je sada NEIZBEŽAN.”

5) Nigel Farage, britanski poslanik u Parlamentu Evropske unije: “Ja smatram da ono najgore u finansijskom sistemu tek treba da se pojavi, i to mogući kataklizam, a ukoliko se to desi, cena zlata će se još više podići, i to do cifre koju u ovom momentu nismo ni u stanju da zamislimo.”

6) Carl Weinberg, glavni ekonomista u High Frequency Economics: “U ovom momentu, naš stav je da će Grčka da doživi finansijski kolaps tokom narednih nekoliko nedelja.”

7) Alan Brazil, glavni finansijski strateg banke Goldman Sachs: “Rešavajući problem duga sa dodatnim dugom nije rešio srž problema. U SAD rast duga unutar Ministarstva finansija je ono što je finansiralo američkog potrošača, ali to nije imalo dovoljno uticaja na povećanje broja radnih meta. Da li SAD mogu da nastave i da oronjuju ovu osnovnu svetsku valutu ?”

8 ) Juan Somavia, generalni direktor Međunarodnog sindikata zaposlenih, nedavno je izjavio da bi ukupna nezaposlenost ‘mogla da se poveća za 20 miliona do ukupne cifre od 40 miliona u zemljama G-20’ do kraja 2012. godine.

9) Joseph Ackerman, portparol Deutsche Bank: “Javna je tajna da mnogobrojne evropske banke ne bi mogle da prežive ukoliko bi morale da izvrše revalvaciju suverenog duga koji je registrovan u bankarskim knjigama na tržišnim nivoima.”

10) Alastar Newton, finansijski strateg kod Nomura Securities u Londonu: “Mi smatramo da ćemo upravo da uđemo u kritičan period za Evrozonu i da je od sada pa do kraja godine pretnja nekoj vrsti raspada veća nego što je to bilo od nastanka krize.”

11) Ann Barnhardt, direktor Barnhardt Capital Management, Inc.: “Ovo je KRAJ. Od ovoga NEMA povrtka nazad. Jedina stvar što može da se desi je potpuni i celokupni KOLAPS SVEGA ONOGA ŠTO SADA POZNAJEMO, i onda će čovečanstvo otpočeti iz početka. I ukoliko vi mislite da će ovaj kolaps da se izvetri tako što nećemo imati jedan đavolsko veliki vrući sukob (tj. svetski rat), vi onda žalosno, žalosno grešite.”

12) Laksham Achutham iz ECRI: “Kada nešto nazovem recesijom … to znači da sam finansijski proces počinje da se hrani na sebi samome, a to znači da vi možete da vičete koliko želite i da napišete jedan veliki ček, ali to se neće zaustaviti.”

Po mom mišljenju, epicentar seledećeg talasa finansijskog kolapsa će biti u Evropi. Ali, to ne znači da će SAD biti u O.K. poziciji. Realnost je ta da se Sjedinjene Američke Države nisu oporavile od poslednje recesije a tu već imamo dosta znakova da se mi spremamo da uđemo u drugu veliku recesiju. Veliki finansijski kolaps u Evropi bi samo pospešio naš pad u novu ekonomsku krizu.

Ukoliko želite da pročitate nešto što će vas dovesti do ludila, onda proverite šta  Dr. Philippa Malmgren priča. Dr.Philippa Malmgren je predsednik i osnivač ‘Principalis Asset Management’. Ona je takođe bivši član ekonomskog tima predsednika Buša.

Malmgren tvrdi da Nemčka ozbiljno razmatra vraćanje  dojčmarke.  ŠTA VIŠE, ona dodatno tvrdi da je Nemačka jako zauzeta ŠTAMPANJEM SVOJE NOVE VALUTE. U svojoj listi stvari koje možemo videti da će se desiti tokom narednih nekoliko meseci, ona je iznela i sledeće:

Nemci obznanjuju da će ponovo uvesti dojčmarku. Oni su VEĆ SADA NARUČILI ovu novu valutu i zatražili su da štamparski radnici POŽURE sa radom !!! ”

Ukoliko bi Nemačka odlučila da napusti evro, vi bi onda videli imploziju evra koja bi zaista bila istorijska.

Ali, kao što sam i pre pisao, nikoga ne bi trebalo da iznenadi da se govori o kraju evra iz razloga što evro jednostavno ne može da funkcioniše.

Jedini način na koji bi evro imao šansu da funkcioniše bi bio taj ukoliko bi vlade koje koriste evro nivo svog duga držale vrlo nisko.

Nažalost, finansijski sistemi zapadnog sveta su napravljeni da guraju vlade u velike nivoe dugovanja.

Istina je ta da je evro od samog početka predodređen na PROPAST.

Mi se sada približavamo sudbonosnom danu. Mi smo do sada živeli u najvećem dužničkom mehuriću u istoriji sveta, ali mehurić se približava svom kraju. Postoji nekoliko načina na koji bi vladari iz senke mogli ovo da nadziru, ali svaki od ovih načina bi samo doveo do veće finansijske nestabilnosti.

Mi ćemo na kraju videti da je prosperitet koji je zapadni svet uživao čitavih desetljetki, a koji je bio zasnovan na dugu, bio samo jedna ILUZIJA.

Dug je jedan vrlo okrutan gazda. On će uvek proizvesti više bola i patnje nego što ste mogli očekivati. Jako je lako ući u dug, ali je vrlo teško izaći iz duga.Ne postoji način na koji bi zapadni svet mogao lako da zaustavi ovaj vrtlog. Jedini način na koji bi nova ekonomska kriza mogla da se odloži, čak i za jedno kratko vreme, bi bio taj da sile ‘još malo šutiraju konzervu niz ulicu’, tako što će stvoriti još duga.

Ali, na kraju, vi nikada ne možete rešiti problem duga tako što ćete stvarati dodatni dug.

Sledećih nekoliko godina će dati neverovatno jasnu ilustraciju zašto je dug vrlo loša stvar. Kada domine počnu da padaju, mi ćemo biti svedoci finansijske lavine koja će da uništi finansije miliona ljudi. Vi bi možda trebali pokušati da se izvučete dok ste još uvek u stanju da to uradite.

                                                                                     

GADAFI - FOTOMONTAŽA GOVORI HILJADU REČI!

GADAFI - FOTOMONTAŽA GOVORI HILJADU REČI!


DA LI JE MOAMER GADAFI ŽIV ILI MRTAV? NA ŽALOST, TO ĆE VEROVATNO JOŠ DUGO GODINA OSTATI TAJNA. U SVAKOM SLUČAJU NATO ĆE MOĆI ODMAH DA OKONČA SVOJU NEMOGUĆU MISIJU SA ILUZIJOM DA SU NAKON OSAM MESECI BESOMUČNOG BOMBARDOVANJA LIBIJE "POBEDILI" LIBIJSKOG "DIKTATORA" - JEDNOG ČOVEKA!

DA GADAFI NIJE KONAČNO "UBIJEN" NATO BI DOŽIVEO TEŽAK PORAZ KOJI BI MOGAO DA DOVEDE I DO NJEGOVOG RASPADANJA. CENA KOŠTANJA OVE "MALE" NATO INTERVENCIJE ĆE DRŽAVAMA ČLANICAMA TEK BITI ISPOSTAVLJENA.

ALI, AKO MOŽEMO DA POKAŽEMO DA JE MAKAR JEDNA OD PREDOČENIH FOTOGRAFIJA "UHVAĆENOG" I "UBIJENOG" MOAMERA GADAFIJA LAŽIRANA, ONDA JE I ČITAVA PRIČA O "USPEŠNOJ" NATO INTERVENCIJI U LIBIJI - LAŽ.

POGLEDAJTE OVU FOTOGRAFIJU "MRTVOG GADAFIJA" I POGLEDAJTE MALO BOLJE KAKO IZGLEDA ZAOKRUŽENO CRVENO POLJE.


 



PRIMEĆUJETE LI BAR TRI VERTIKALNE LINIJE RAZLIČITIH FOTOGRAFIJA KOJE SU MONTIRANE JEDNA DO DRUGE? ALI, NE BAŠ PERFEKTNO. OVA FOTOGRAFIJA "MRTVOG" GADAFIJA JE OČITA FOTOMONTAŽA. ZAŠTO?

ŠTA SU DRUGI OTKRILI?

RECIMO OVO:


 



Gadafijev general Junis i Gadafi uhvaćeni i likvidirani istoga dana u isto vreme, na istom mestu. Slika generala je, medjutim, naprasno nestala iz medija.

Ili:

Ako vam nije mrsko da gledate leševe (a to je medijska "estetika" Novog Svetskog Poretka) , ne čini li vam se da je ovaj "Gadafijev leš"  neproporcionalno manji u odnosu na ove nekrofile koji, navodno, u istom prostoru poziraju sa njim. Dole, razlivanje crvene boje i neprepoznatljivo lice čoveka sa kačketom. Scena kao iz filma. Iluzija je napravljana u skladu sa islamskim shvatanjem mučeništva.





NIJE LI POLITIČKA SCENA KAKVA SE NAMA PREDOČAVA SAMO VELIKA ILUZIJA?

-----------------------------

Da li ste se pitali koliko je danas lažiranih snimaka, lažiranih i spinovanih izveštaja o događajima koje prenose najuticajniji svetski mediji? Da li ste svesni činjenice, da smo postali obični, u većini slučajeva, nekritički nastrojeni “konzumenti” vesti o izmišljenim događajima; o događajima koji se, u stvarnosti, nikada nisu ni zbili?

Kakve nam se to slike i predstave “stvarnosti” svakodnevno usađujuju u glave?

Savremeni ratovi, revolucije,  teroristički napadi, prirodne kataklizme, često su samo deo plana  nemilosrdnog globalnog medijsko – psihološkog rata koji se vodi protiv slobodnog čovečanstva.

Egipat, Tunis, Libija, Sirija… kada ćemo se probuditi iz Matriksa?

                                                                                    

RAT PROTIV LIBIJE PLANIRAN NEPOSREDNO POSLE “11.SEPTEMBRA”

Tijeri Mesan

Sirijska televizija je 6. oktobra 2011. prikazala specijalnu emisiju sa francuskim publicistom, autorom svetskog bestselera “11. septembar 2001. – Velika prevara” Tijeri Mesanom i predsednikom politikološkog centra Réseau Voltaire. Mesan je preneo svoje iskustvo iz Libije, u koju je otputovao kao novinar pokušavajući da stvori objektivnu sliku onoga, što je video na televiziji. Evo šta je tom prilikom rekao.

Video sam da onih događaja o kojima su svi pričali u stvarnosti nema. Nije bilo revolucije protiv Gadafija, dešavalo se nešto sasvim drugo.

Odluka o ratu protiv Libije doneta je pre deset godina, i to nije imalo nikakve veze sa nedavnim događajima i „Arapskim prolećem“. Odmah posle 11. septembra, bukvalno četiri dana posle toga, na sastanku u Kemp-Dejvidu Bušova administracija je odlučila da napadne sedam zemalja, jednu za drugom: Avganistan, Irak, i kao poslednju – Iran. Te detalje je svojevremeno objavio Vesli Klark, bivši glavnokomandujući NATO, koji je bio protiv tog plana.

Svih godina koje su usledile Libijci su se trudili da vode pregovore, da nađu zajednički jezik sa Vašingtonom, misleći da će tako izbeći rat. Međutim, to je sa njihove strane bilo pogrešno jer je ono najvažnije što su SAD želele bilo – da se utvrde u Libiji, da formiraju u njoj svoju vojnu bazu, kako bi zatim mogle da se šire po čitavoj Africi. Koliko god se Gadafi trudio, nije postigao nikakav rezultat. Samo se setite – 2003. godine, odmah posle pada Bagdada, na Libiju je napravljen jak pritisak. Tada je Gadafi odlučio da zemlju učini otvorenijom i stupio je u pregovore sa Vašingtonom, prihvatio je njihove ekonomske uslove i tako uklonio napetost koja je dotle postojala u njihovim odnosima. Međutim, SAD su nastavile da se pripremaju da istovremeno napadnu dve zemlje – Libiju i Siriju. Istina, položaj Sirije je bio drugačiji, ona je imala međunarodne sporazume koji su Sirijcima dozvoljavali da se zaštite. Šta se u stvari desilo?

Vašington se obratio Francuskoj i Velikoj Britaniji tražeći od njih da u vojnim dejstvima protiv Libije one vode jer Obama nije mogao da u očima američke javnosti opravda novi rat.

ZLOČINI „USTANIKA“


A u Libiji Gadafi je imao podršku najvećeg dela stanovništva. Bio sam sa mnogo ljudi koji su po tradiciji predstavljali opoziciju Gadafiju, ali su mu se zbog osećanja patriotizma pridružili u njegovoj borbi protiv agresije NATO. Prvog jula je u Tripoliju održan veličanstven skup. Tripoli je grad sa ukupno 1,5 milion stanovnika, a na skupu je bilo 1,7 milion ljudi. Značilo je da su ljudi došli sa svih strana kako bi demonstrirali svoju podršku borbi protiv NATO.

Zatim, video sam zločine koje su napravili oni koje su zvali „ustanicima“. U stvarnosti to nisu bili ustanici, to su uglavnom bili strani plaćenici. Libijaca koji su se naoružali protiv Gadafija bilo je veoma malo. Glavnu masu boraca činili su najamnici, naoružani američkim i izraelskim oružjem. Osim toga, značajno je bilo i prisustvo Al Kaide. U Libiji je bilo i ranije grupacija Al Kaide, koja je isporučivala borce Iraku i bila uticajna. To su bili pobornici najjačeg nasilja. Kada bi napadali sela (tačnije – napadao je NATO, a borci Al Kaide su ulazili posle njih), oni su bili drogirani i činili su užasne zločine. Muškarcima su odsecali glave, ženama grudi, i sve to javno kako bi videlo što više svedoka, kako bi zaplašili stanovništvo. Terali su svojim postupcima narod da beži, sve više šireći vlast komiteta osnovanog u Bengaziju. Libija je zemlja koja nema mnogo stanovništva, najviše šest miliona , od kojih je dva miliona pobeglo napustivši svoje kuće.


“Projekat za Novi Bliski Istok”(“Project for the New Middle East”) američkog general-pukovnika Ralfa Pitersa iz 2006. godine: crnom bojom označene zemlje koje treba da steknu nove teritorije, crvenom bojom označene zemlje koje gube teritoriju, sivom bojom označene zemlje čija teritorija se ne menja

O radu stranih novinara u Libiji mogu da kažem samo jedno: svi su zajednički lagali. To su bili novinari velikih kanala – BBC, SNN, France-24, France-TV (Al Džazire u to vreme nije bilo, nisu joj dozvolili). Obično, kada bi televizijska grupa dobila akreditaciju, to je uvek bilo za dvoje: novinara i snimatelja. A ovamo ih je dolazilo po troje, četvoro, ponekad i po sedam ljudi, i videlo se da to nisu novinari jer su se pojavljivali ljudi sa nabildovanim mišićima i po njihovom izgledu je moglo da se shvati da su to dobro istrenirana vojna lica, mada su imali akreditaciju medija… Video sam kako fabrikuju laži. U libijskoj vladi su se vodile oštre diskusije o tome šta da se radi sa tim ljudima. Neki, na primer J. Šakir, poznati libijski novinar, govorili su da ih treba prognati. Ali Sejf al-Islam Gadafi smatrao je da, ako se sva ta publika izbaci napolje, o onome što se u Libiji dešava će uopšte prestati da se govori. I ukoliko se to desi – jednostavno će sve u zemlji da bude uništeno.

Smatram da je to bila najozbiljnija greška. Kad smo diskutovali ko je pravi a ko ubačeni novinar, i ja sam počeo da tražim po Internetu ko je ko. Razjasnilo se da su pravi novinari bili samo oni koji su nastupali pred kamerama, a ostali su bili vojna lica. Tada su libijske tajne službe rešile da hvataju elektronsku poštu svih novinara koji rade u glavnom pres-centru i otkrili su nezamislive stvari: čak su i pravi novinari održavali vezu sa MI-6, sa francuskim tajnim službama, Mosadom. Sve su to bili agenti. Tajne službe Libije su došle do neverovatnog dokumenta – nečeg sličnog udžbeničkom priručniku, koji je izdala privatna vojna kompanija Aegis (engleski pandan američke kompanije Blackwater). Postalo je jasno da su svi ti „novinari“ predstavljali jednu jedinu grupu, i da su radili zajedno. U priručniku je konkretno navedeno da, kada Amerikanci počnu napad kako bi razrušili Tripoli, tri sata pre toga sve novinare treba udaljiti iz libijskog glavnog grada jer Gadafi može da ih uzme za taoce. Postojao je i plan evakuacije prema kome je Aegis imao tajnu bazu u Tripoliju i koristio pomoć turskih tajnih službi. Sve novinare je trebalo brzo prebaciti u luku i odatle ih ukrcati na brodove NATO, i to tačno tri sata pre napada na Tripoli.

NOVINARI NAVODE RAKETE

France-24, zvanični kanal francuske vlade, potpisao je ugovor sa komitetom iz Bengazija o tome da će mu pomagati u radu sa medijima i u obezbeđenju međunarodnih veza za pobunjenike. Odnosno, francuski novinari su tvrdili da daju objektivne informacije, a u stvari su podržavali bunu. Novinarima tog TV-kanala je bilo dozvoljeno da se pojavljuju svuda, oni su se automobilima odvozili u mesta koja su upravo bombardovana, išli su u različite delove Tripolija, a na kraju je utvrđeno – kad god bi se ti novinari pojavljivali u bilo kom delu grada, na primer, da bi pogledali ovu ili onu državnu zgradu – 15 minuta posle njihovog odlaska počinjalo je bombardovanje upravo te zgrade. To jest, „novinari“ su služili kao lica za navođenje.

Došlo je do jednog užasnog slučaja. Svi znaju da se NATO bavi svim onim čime se bavi i Izrael – ubistvima pojedinih rukovodilaca, ubistvima njihovih porodica. Ako ne mogu da ubiju lidera, oni im ubijaju žene i decu. Jedan od visokih libijskih vojnih rukovodilaca imao je porodično slavlje, na koje je pozvano i nekoliko novinara. Ne zna se ko tačno, ali je jedan od njih spustio kofer GPS u dečju sobu. Kad je noću avijacija NATO bombardovala tu kuću, bombe su padale pravo u dečje sobe i sva su deca ubijena.

U jednom od malih libijskih zaselaka došlo je do masovnog ubistva. Zaseok je bio na bregu i natovci su morali da ga uklone kako bi obezbedili slobodan prolaz za „ustanike“. Sravnili su ceo breg i uništili selo. Libijske vlasti su saopštile da je to ratni zločin. Predstavnici NATO su odgovorili – ne, oni su, kao, imali tačnu informaciju da su se tamo krili vojnici. Libijci su se obratili svim novinarima iz pres-centra sa molbom da odu na to mesto kako bi se utvrdila istina. Kada su stigli, videli su da je tamo prava klanica, svuda su ležala iskidana tela. Onda su se ti novinari, snabdeveni specijalnim telefonima, povezali sa štabom NATO u Briselu kako bi odatle dobili instrukcije. Oficiri NATO su im diktirali tekstove članaka govoreći šta da napišu: kao, objekat je bio vojni, ali se tamo slučajno našlo nekoliko civila, što niko nije znao, i sl. To jest, sve je predstavljalo preduzeće za proizvodnju laži.

Al Džazira je napravila televizijski studio u Kataru, u kome je izgrađena imitacija Zelenog trga i trga Bab el-Aziza u Tripoliju. Zatim je NATO počeo da bombarduje grad. To je bio neprekidan potok vatre, bombardovano je sve, dva dana zemlja nije prestala da podrhtava, a Al Džazira je sve vreme vrtele slike iz studija na kojima su „ustanici“ uz likovanje stupali na Zeleni trg. Posle je šef pobunjeničkog „prelaznog saveta“ izjavio da je to bilo „ratno lukavstvo“.

Libijske specijalne službe nisu uspele sa tim da izađu na kraj. Nisu znale kako da reaguju. To je bila toliko vanredna situacija da niko nije uspeo da se snađe. Ograničili su se slanjem nekoliko novinara. Jednom je, na primer, Gadafi imao sastanak sa vođama plemena u hotelu gde je bio smešten pres-centar. Amerikanci ga love da ga dokrajče, a on se pojavljuje u pres-centru, koji ne može da se bombarduje, jer su u njemu svi njihovi novinari. Niko nije znao ni kad je Gadafi ušao unutra ni kako je iz njega izašao. Zaključeno je da postoje tajni prolazi, a noću su pronašli jednog novinara iz „Vašington posta“ u podrumu u kome je – bos, sa ultrazvučnim aparatom u rukama – pokušavao da nađe podzemni ulaz kroz koji je Gadafi ušao. Momka su poslali.

ISKUSTVO LIBIJE KORISTI SIRIJI

Svi televizijski kanali zemalja NATO su tesno sarađivali između sebe, a Libija je imala samo svoj kanal, kome su Amerikanci prekinuli vezu sa satelitom, tako da Libijci nisu mogli ništa da emituju u inostranstvo. Sve je bilo potopljeno u okean laži. Evropljani su bili ubeđeni da je u Libiji došlo do revolucije, da je Gadafi ubijao ljude i da je vojna intervencija sasvim normalna stvar. Nisu shvatali da je to bila kolonijalna ekspedicija, odnosno da se Zapad vraća svom kolonijalističkom iskustvu.

Sad se vidi da se te iste metode i ta ista propaganda vrti na satelitskim kanalima, ovog puta protiv Sirije. Sada Al Džazira montira specijalne studije koji su kopija trga Abasida i Omeida u Damasku, to jest, spremaju se da ponove ono što su uradili sa Libijom.

U Libiji ljudi koji su sarađivali sa NATO nisu imali pojma kako će se sve završiti. Rezultat je da je ubijeno više 50.000 ljudi, da je više od 200.000 ranjeno, da su 2.000.000 postali izbeglice. Da li uopšte možete da zamislite šta će biti u Siriji?

Libijsko iskustvo je izuzetno važno zbog toga što je u početku bilo predviđeno da se Sirija i Libija napadnu istovremeno. Nisu uspeli, ali niko na svetu nije hteo da zaštiti Gadafija – svi su poverovali televiziji. U Libiji su u jeku napada ostali samo ambasadori Venecuele, Kube i Sirije.

Francuska i Velika Britanija su još  u novembru 2010. godine potpisale ugovor kojim se predviđa formiranje zajedničkog ekspedicionog korpusa. Taj ugovor ima prilog o zajedničkoj vojnoj obuci sa spiskom svih jedinica koje će u tome učestvovati. Scenario „obuke“ je sledeći: „Radi spašavanja civila koje maltretiraju tirani, britanske snage treba da izvrše upad u Severnu Afriku. Dokument precizira da će vojna obuka započeti 21. marta 2011. godine. Britanska armija je napala Libiju 19. marta. To znači: od novembra 2010. godine svi su tačno znali šta će se desiti i pripremali su se za rat.

Međutim, koren je mnogo dublji. Taj rat je, kao što sam već rekao, planiran od 2001. godine i planirale su ga SAD. Englezi i Francuzi su u tom poslu samo podizvođači. Potpuno istu stvar su SAD nameravale da naprave u Siriji, ali za sada ne mogu iz dva razloga. Prvo, trebalo je da od samog početka na licu mesta koncentrišu ogromnu količinu oružja. U Libiji su uspeli da osvoje arsenale oružja, a u Siriji nisu, tako da su morali da oružje šalju preko Jordana, Libana i Turske. To znači da nisu imali mogućnost da nanesu jedan snažan odlučujući udarac. Sada posmatramo kako se grupe plaćenika premeštaju po teritoriji Sirije napadajući čas ovde, čas onde, ali ne nanose glavni udarac.

Drugo, Libija je bila izolovana, a Sirija vodi široku politiku povezivanja sa drugim zemljama. Radi se ne samo o Iranu i Rusiji. Videli smo kako je u Savetu bezbednosti UN uradio posao veto Rusije i Kine. Odnosno: za sada je Sirija uspela da se sama zaštiti, ali sve je to vrlo klimavo. Jer Amerikanci se neće zaustaviti na učinjenom. Libijci su se prevarili misleći da će uspeti da se sami štite. Ali svet je zamišljen malo drugačije.

                                                                                        

Amerikanci priznali

Paučina s neba – Tajni projekat Bele Kuće!


15.11.2011

Izvor: Kurir

Amerikanci priznali da postoji program u okviru kojeg se u atmosferu ispuštaju otrovna jedinjenja.

 



“Mene i moje kolege godinama smatraju ludacima koji pričaju gluposti, kad eto Amerikanci potvrdili da smo bili u pravu. Ipak, iako su priznali da nas godinama zaprašuju otrovima s neba, to verovatno nije ni deo onoga što nam zapravo rade - navodi Aleksić.”

Vašington-Tajni projekat geoinženjeringa.


Bela kuća, posle 16 godina negiranja, priznala je pre dva dana da postoji svetski tajni program kojim se manipuliše atmosferom, i to pomoću aviona koji ostavljaju dugotrajan trag, a koji se, kad padne na zemlju, pretvara u paučinu. Time je potvrđeno pisanje Kurira iz jula ove godine da nas neobeleženi avioni zaprašuju otrovima.

Postojanje tajnog projekta javnosti je otkrio Džon P. Holren, koga nazivaju carem naučnikom Bele kuće. On je priznao da je atmosfera tretirana barijumovim solima, aluminijum-dioksidom i drugim otrovnim jedinjenjima. Iako je svetu otkrio da postoji tajni projekat, Holren nije naveo čemu on tačno služi.

NASA je pre pet godina objavila da zemlja dobija 20 odsto manje sunca nego deset godina ranije, što bi možda moglo da ima veze sa ovim projektom.

Bez obzira na to, jedinjenja kojima se tretira atmosfera opasna su za ljude. Kurir je o neobeležinim avionima čiji trag ostaje satima na nebu mnogo duže nego što je uobičajeno, a koji, kad padne na zemlju, pravi paučinu, pisao još pre četiri meseca. Ta pojava, nazvana „kemtrejl“, što je engleska kovanica za hemijski i kondezacioni trag, zabrinula je i građane Srbije. Sagovornici Kurira naveli su tada da se paučina na zemlji sastoji od neke vrste nanovlakana, koja se čvrsto kače na žive organizme, dok na staklo ne reaguju. Veterinarka Katica Spasić ispričala je tada da naučnici u svetu zaprašivanje nanovlaknima povezuju sa sve većim brojem obolelih (više od 60.000) od Morgelonsove bolesti. Vlakna bukvalno prodiru u organizam, prave mrežu i vire iz rana na koži koje ne zarastaju, što je veterinarka poredila s nekom vrstom invazije na organizam.

Aleksić: Pobeda istine


Predsednik Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić kaže za Kurir da je priznanje Bele kuće najlepša vest koju je čuo poslednjih godina, jer je njegova borba za istinu napokon dobila smisao.

- Mene i moje kolege godinama smatraju ludacima koji pričaju gluposti, kad eto Amerikanci potvrdili da smo bili u pravu. Ipak, iako su priznali da nas godinama zaprašuju otrovima s neba, to verovatno nije ni deo onoga što nam zapravo rade – navodi Aleksić.

Moguće posledice zaprašivanja po ljude

• hronični umor, glavobolje, gubitak kratkoročnog pamćenja i koncentracije, depresija, slabljenje imuniteta
• kašalj, bolovi u grudima, krvarenje iz nosa, peckanje očiju, podrhtavanje očnih kapaka
• nepravilan rad srca, problemi s krvnim sudovima i krvnim pritiskom
• infekcije i iritacije mokraćnih i disajnih puteva, alergije, astma, kožne bolesti, karcinom

                                                                                      

“NAUČNA” PREVARA NAZVANA “POVIŠENI HOLESTEROL"

15.11.2011

Piše: Ivona Živković

Opasnost od povišenog holesterola već godinama unazad još jedna je o velikih smicalica koja je našla mesto u
konvencionalnoj alopatskoj medicini, a „naučnu“ teoriju su razradili plaćeni naučnici farmaceutske i prehrambene
industrije.

ŠTA JE HOLESTEROL I ČEMU SLUŽI?

Steroli imaju veoma značajnu ulogu kao gradivni blokovi u formiranju strukture ćelijske opne. I to im je samo jedna od uloga. Učestvuju još u stvaranju vitamina D, steroida i polnih hormona. I ljudi i životinje i biljke , a svi ovi
organizmi su sačinjeni od ćelija, stvaraju ovakve supstance odnosno molekule sterola. Biljni steroli i stanoli nalaze
se u malim količinama u mnogim žitariicama - povrću, voću, mahunama, orasima i smenu.

Kod sisara se prizvodi i holestreol  i to uglavnom u jetri, ali se može sintetisati i u nadbubrežnim žlezdama,  u
zidovima creva. Čak 80 posto mozga sačinjeno je od holesterola. Holesterol je u velikom delu ugrađen u membrane u moždanim neuronima. On je nerastvorljiv u vodi i praktično drži vodu u mozgu uobličenu u moždanoj formi. Ali ima i značajnije funkcije.



U vodi koja je specifične molekularne  forme uskladištena je energija. Zahvaljujući holesterolu održava se elastičnost svake ćelijske opne. Posebno je važna elastičnost opne crvenih krvnih zrnaca. Već smo videli da supstancu pre-sterol  iz koje će se tek formirati  holesterol u krvnoj ćeliji, određene laboratorijski fabrikovane mikoplazme, mogu isisati pre nego sto ona postene holesterol i tako onemoguće crvenim krvnim zrncima da ga stvore i održavaju se u elastičnoj krofnastoj formi. Ako nisu elastična krvna zrnca ne mogu “gipko” da se provuku  kroz veoma uzane najsitnije kapilare u organizmu. I neke ćelije će tako  ostati  uskraćene za kiseonik. One onda  propadaju i odumiru. To je slučaj i sa nastankom multiple skleroze kao bolesti za koju se, navodno,  ne zna kako nastaje. Neki tvrde da tako nastaje.

Holesterol je tako suštinski važna i sve prisutna supstanca u organizmu sisara. I sve se to zna i u konvencionalnoj
medicini. Dakle, neobično je reći da nešto iz čega smo sastavljeni je opasno po zdravlje ako se unosi sa hranom(!)

Hiljadama godina su ljudi jeli svinjsku mast i ništa im nije falilo.  Da li su ljudi nekada kraće živeli, kao što to
često iznose zagovonici alopatske medicine? Pogledajmo samo ovih nekoliko poznatih likova i koliki im je bio životni vek: Dositej Obradovic 69 godina,  Sokrat (pre Nove ere) 71, Platon 76, Leonardo Davinči (u 15. veku) 67, Mikelandjelo 88, Tolstoj 82, Arsenije Čarnojevic 73, Vuk Karadžic 76, Branislav Nušić 74, Sveti Sava 62, car Konstantin 65. Danas je prosek života kod civilizovanog čoveka 76.

Možete se kladiti da svi oni o holesterolu nisu znali ništa, a ni krvni pritisak nisu merili svakog jutra kako bi znali
koju tabletu da uzmu tog dana.  Pa preživeše sve do Sudnjeg dana. Danas su ljudi opsednuti održavanjem svog zdravlja, gutaju se gomile medikamenata, ali Sudnji dan je i danas ono što određuje životni vek. Na žalost, zbog sumanutih teorija koje se plasiraju alopatskim praktičairma, mnogi su do Sudnjeg dana stigli prečicom.

PSEUDONAUČNA TEORIJA O DVA HOLESTEROLA


Pogledajmo  sada šta kaže  današnja “naučna” teorija (koju je u medicinske udžbenike ubacio farmakobiznis) o dva holesterola: “dobrom” i “lošem” .

Pošto je holesterol (koji je lipid) neratsvorljiv u vodi, on se u organizmu transportuje tako što se vezuje za proteine
i formira se ono što se naziva lipoproteini. Oni se prema svojoj gustini dele na lipoproteine veoma male gustine
(VLDL), male gustine (LDL) i velike gustine (HDL).  Pošto se višak holesterola prirodno izbacuje iz organizma preko
žuči, neke molekule će žuč prepoznati i izbaciti ih (u jednom složenom elektrobiohemijskom procesu), a neke neće i oni će ostati da se talože u organizmu. Ono što organizam (tj. receptori ćelija) ne prepoznaju kao nepotreban i “loš” holesterol absorbovaće verujući da je to “dobar” holestreol . I tako će se taj “loš” taložiti na krvnim sudovima i tu može blokirati prolaz kiseoniku i to se naziva arterioskleoza. A to utiče da srčani mišić i njegove ćelije vremenom
mogu propasti. I takva oštećenja izazivaju ono što medicina naziva srčani infarkt. Taj “loš” holesterol koji se absorbuje, a ne bi trebalo je LDL holesterol , odnosno lipoprotein male gustine.

Uzroke za to ova teorija vidi u masnim kiselinama koje se unose sa hranom (trećina holesterola se unosi sa hranom) dok problem sa masnim kiselinama koje su loše , a nastaju u samom organizmu, nastaje zbog faktora koji se nazivaju "faktori nasleđa", "nepravilan rad hormona" ili nekih drugih organa (koji proizvode “loš” holesterol, a to je na primer jetra).

I to je teorija koja se uči u medicinskim školama i o čemu se gradivo utvrdjuje na skupim stručnim simpozijumima na atraktivnim svetskim lokacijama gde mnogi lekari nikada u životu ne bi ni putovali da im to ne plaća farmaceutski
biznis. Zato je važno, uče se lekari, da ljudi kod kojih se nataloži ovaj “loš” holesterol u organizmu moraju da piju
medikamente za njegovo smanjenje, koji zapravo sprečavaju sintezu holesterola. Napravljeni su i testovi koji mere
količinu ovih lipoproteina u krvi i utvrđeni “podnošljivi” nivoi.



Naravno, farmakobiznis je odmah napravio čitavu paletu hemikalija i one se nazivaju statinima. Najpopularniji su
Lipitor i Zokor.



Pregledom neželjenih efekata ovih statina , koje proizvođači navode (dijareja ili konstipacija, mučnina i povražanje,
glavobolja , dremljivost i vrtoglaica, slabost mišića i bolovi u mišićima i sl),  svaki laik može shvatiti da su u
pitanju čisti simptomi trovanja organizma.
Samo lekari ovo ne vide. Na žalost čitava alopatska medicina i nije ništa drugo do obično trovanje organizma u manjoj ili većoj meri. Ali, strah od “lošeg” holesterola je ječi kod pacijenata, a ljubav prema putovanjima na simpozijume i društvena pozicija koju ima "dr" jača je kod lekara. Pa, ko preživi…



Ali, postoje stvari koje se u medicinskim školama ne uče.


 

KAKO PRODATI BILJNA ULJA


Tako ni lekarima ni pacijentima verovatno nije poznato kako su nakon Prvog svetskog rata američki proizvodjači biljnog ulja  bili u velikim finansijskim teškoćama. Poznato je da svi kapitalisti imaju osnovnu poslovnu filozofiju koja kaže da se tržište, ako ga nema, mora stvoriti.  A njihovo glavno tržište je bilo u prodaji osnovne sirovine za pravljenje  uljanih boja, firnajza i gita. Jer, da se ne meša sa uljem sve ovo bi, kada se izloži kiseoniku, brzo oksidisalo i očvrslo i izgubilo neophodna svojstva. Biljna ulja, odnosno steroli u njima, to su sprečavala. Upravo zbog toga, ta biljna ulja nisu bila dobra za ljudsku ishranu jer bi se taložila na krvnim sudovima i sprečavala protok kiseonika.

Šteta za biznis.

Ali, mogli su ta ulja da prodaju pomešana u stočnoj hrani pojedinim farmerima koji su gajili svinje. Tek da vide kako deluju. I veoma brzo farmeri su otkrili da se njihove svinje hranjene ovakvom smešom sa biljnim uljima veoma brzo ugoje. Praktično su svinje bile spremne za klanje mnogo brže , pa je to farmerima bilo veoma profitabilno, posebno što je ovakva hrana bila deleko jeftinihja. Činjenica da su svinje jele  i nisu odmah ugibale, bila je pozitivan znak.

Sa druge strane, naučnici koje su angažovali ovi uljari  znali su da je svinja kao sisar veoma slična čoveku, pa su
odmah počeli da rade na tome da smisle priču da i u ljudsku ishranu što više ubace ova svoja ulja. Da su svinje
vremenom sve više razvijale ono što se naziva arterioskleroza i da su im se stvarali masni tumori, zataškano je. Svinje su brzo slali na klanje, pre nego razviju tumore i razbole se i time je problem bio delimično rešen.

Tako je u ljudsku ishranu stigao biljni margarin. I to uz veliku reklamu.



Ali, i pored velike reklame novog prozvoda- biljnog margarina - ljudi nisu bili baš oduševljeni, pa su radije i dalje
jeli životinjsku mast, a ukus butera im je bio draži od ukusa margarina.

Trgovački kartel je onda smislio da proizvođače butera natera da buter počnu da centrifugiraju umesto da ga kao do tada samo mućkaju.  Tako je buter postao masa bez ukusa i  izgubio je i svoju žutu boju.  Tada su marketinški stručnjaci počeli da reklamiraju margarin koji se “gotovo uopšte ne razlikuje od butera”, a jeftiniji je.

Ali, kupci su i dalje bili skeptični.

Konačno su trgovci smislili pakleni plan. Platili su koruptivne naučnike da smisle teroriju po kojoj su biljne masti
zdravije od životinjskih. Tako su iz “naučnih” krugova plasirane tri najveće naučne laži:

1.Zasićene masti su loše  za ljudski metabolozam pa se zato moraju koristiti nesasićena biljna ulja.

2. Nezasićena biljna ulja su dobra  za zdravlje.

3.Holesterol je loš za zdravlje jer izaziva arteriosklerozu i može biti uzročnik srčanog udara, pa je potrebno preventivno delovati "pravom ishranom".

Ideja za ovu naučnu laž sa holesterolom verovatno je nastala jednim pogrešnim naučnim zaključkom, donesenim nakon eksperimenta koji su 1913. obavila dva ruska naučnika dr. N. Aničkov i S. Čalatov. Oni su hranili svoje eksperimentalne zečeve čistim kristalnim holesterolom, a zečevi su zbog toga dobili arteriosklerozu. Tako su zaključili da je u stvari povećani holesterol uzročnik arterioskleroze. Ali, čini se da su naučnici zaboravili da kristal holesterola predstavlja neprirodnu supstancu i ona je poznata kao oksi-holesterol. Istu grešku zaključivanju pravili su i mnogi drugi naučnici.

U svakom slučaju počela je ubrzo preko američkih medija i popularnih medicinskih revija nevidjeno jaka kampanja u “borbi” za “zdravu “ ishranu. Šta jesti? Buter ili margarin? Evo šta vam i danas savetuje doktorka Marta Grogen ispred čuvene klinike “Mejo”.



“Margarin se pravi od biljnih ulja i ne sadrži holesterol. Margarin ima visok nivo dobrih masti – poli-nezasišćenih i
mono-nezasićenih,  za razliku od butera. Ove vrste masti pomažu smanjenju  lipoproteina male gustoće ili “lošeg”
holesterola kada se on uzima umesto zasićenih masti. Buter, sa druge strane,  načinjen je od životinjske masti, i on sadrži holesterol i visoke nivoe zasićenih masti”.
Doktorka dalje još malo elaborira teoriju  kako bi “velika medicinska nauka” bila kompleksnija za laike i usmerila ih
još preciznije u to kako da načine svoj “zdrav” jelovnik (naravno tako da profit uberu kompanije koje proizvode biljna
ulja).

“Ali nisu i svi margarini napravljeni na isti način, pa neki mogu biti lošiji nego buter. Solidniji (tvrdji) margarin 
ima više trans masti pa tako margarini u stiku imaju više trans masti nego oni u tubi. Kao zasićene masti, trans masti povećavaju holesterol u krvi i uvećavaju rizik od srčanog udara. Pored toga, trans masti mogu smanjiti – visoko-gust lipoprotein (HDL) ili takozvani “dobar” holesterol”.
Doktorka Mejo klinike onda savetuje čitaoce da su “Benecol” i “Promise Activ” preparati sada još više ojačani sterolima i stanolima, koji pomažu da se smanji “loš” holesterol. Za one koji ne mogu da se odreknu ukusa butera, doktorka Grogen preporučuje da onda radije uzmu tučeni buter koji je svetle boje (takoreći bez boje).

Da podsetimo da je prirodni buter koji se dobija od krava koje pasu mladu sočnu travu žute boje. Ali, prehrambena
industrija i farmakobiznis zato imaju svoje lekare koji lepo pričaju i lepo pišu za novine, jer poznato je da mnogi
ljudi veruju samo onomo što kažu lekari. Bez obzira koliko te “stručne” tvrdnje nemaju veze sa logikom.
Zato se danas steroli i stanoli stavljaju u sve veći broj namirnica, pa ih pored margarina ima u soku od pomorandže, u raznim preređevinama od žitarica itd. I Američka agencija za hranu i lekove, FDA, ovo odobrava i preporučuje.  Naravno  iza ove državne agencije stoje moćni privatni poslovni karteli.

Naravno, gradjanima se savetuje da obavezno  provere kakav im je nivo holesterola u krvi, jer ako je povišen, može doći do srčanih oboljenja, pa zato lekari brže bolje propisuju i farmaceutske tvorevine koje sprečavaju stvaranje
holesterola u organizmu i oni se nazivaju - statini.  Ima ih više tipova (simvastatin, fluvastatin, atorvastain,
pravavstatin itd.). Zahvaljjući “brižnim “ medijima i popularnim medicinskim revijama nametnuli su se kao obvezna
terapija milionaima ljudi u svetu. U SAD oko 15 miliona ljudi uzima statine, a u svetu oko 25. Godišnja zarada na
statinima u svetu je oko 20 milijardi dolara. Samo popularni Lipitor (statin koji proizvodi Fajzer) zaradjuje 9
milijardi dolara godišnje.

Ali, verovali ili ne broj srčanih i drugih kardiovaskularnih oboljenja se nije smanjio. Ljudi i dalje imaju srčane
infarkte, šlogove, kancere…  Podaci  iz Srbije ukazuju da dve trećine infarkta miokarda nastaje kod osoba sa normalnim novoom holesterola. Što je još gore, smanjivanje nivoa holesterola statinima ima svoje teške posledice.

Dakle, da vidimo malo i drugu teoriju o holesterolima onu koju moćne privatne klinike i korporativni biznis, koji je
iza njih, ne prihvataju.

SLIČNI MOLEKULI VARAJU ĆELIJSKE RECEPTORE


Biljni steroli  i stanoli deluju tako što su njihovi molekuli veoma slični nolekulima humanog holesterola, pa kada oni
putuju kroz probavni sistem i stignu na mesto gde bi stigao prirodni holesterol (kada ga proizvede jetra ili mozak)
receptori za apsorpciju tih lipida nisu u stanju da ih razlikuju od prirodnog holestreola koji stvara jetra ili mozak i
oni ulaze u krvotok. Ali, pošto to ipak nisu pravi molekuli ćelije ih ne mogu koristiti pa ih odbacuju i oni tako
završavaju kao otpadni produkt.



Već smo rekli  koliko je holesterol važan i da se delom unosi sa hranom. Ali, kod pripreme hrane koja sadrži holesterol on oksidiše i to se događa već na temperaturi od 100 stepeni C.  Procenjuje se da u ovakvom termičkom pocesu oko 30 posto holesterola oksidiše i pretvara se u oksi-holesterol .
Kroz tu oksidaciju molekuli holesterola gube atome ili dobijaju nove koji potiču od molekula koji nalikuju prirodnom
holesterolu, ali to nisu. Umesto priodnog holesterola nastaju npr. 7 keto-holesterol, 7 beta –holesterol,  6
beta-epoksiholesterol, 6 alfa-epoksiholesterol itd.

Oko 6 posto ovih oksi-holesterola telo absorbuje.

Oksi-holesteroli  nastaju i u prirodnom procesu rada žučne kiseline (poznatoj lančanoj reakciji transporta elektrona), ali ovi oksi-holesteroli absorbuju se u našem telu samo do nivoa kako bi se održao idealni nivo holesterola u čitavom organizmu. Dakle, organizam zna koja mu je količina oksi-holesterola podnošljiva. Višak se prirodnim putem zaustavlja  tako što se njegova dalja sinteza sprečava.

Oksi-holesteroli u prerađenoj hrani su najviše ti preobličeni molekuli koji po svom obliku liče na prirodni holesterol,
ali to u stvari nisu.  I njih telo ne prepoznaje kao što prepoznaje prirodni žučni oksi-holesterol.

Kombinovanjem ovog prirodno stvorenog oksi-holesterola i neprirodnog oksi-holestrola iz termički obrađene hrane, oksi-holesterol se povećava  u organizmu zato što ovaj neprirodni oksi-holesterol ne može da se transformiše u žučnu kiselinu kao što to može prirodni. Jednostavno  inhibicija njegove sinteze se ne odvija. Tako je prirodno održavanje optimalnog nivoa holesterola poremećeno. To za posledicu ima nagomilavanje holesterola u organizmu i to, logično,  mnogo više se nagomilava onaj izobličenih i oštećenih molekula  koji se taloži na unutrašnjim zidovima krvnih sudova i stvara poznatu arteriosklerozu.

Ali, ukupno snižavanje nivoa holesterola, što se čini medikamentima, ispada kao kada bi ste  sekli šumu da je ne bi zahvatio požar. Jer, svi ti medikamenti opasno snižavaju ukupan nivo holesterola koji je od vitalnog značaja za rad ćelija.

Podsetimo ovde i na tvrdnju Dr. Rata da je taloženje ovih masnih naslaga na zidovima krvnih sudova povezano i sa
nedostakom C vitamina. A C vitaminski proces se uništava na visokim temperaturama.

Jedini način da se spreči oštećeni oksi-holesterol da se taloži u organizmu je  da se smanji unos samo ovih oštećenih molekula, a ne svog holesterola.  Hrana koja sadrži najviše oštećenih oksi-holesterola je ona  hrana bogata holesterolom, a koja je podgrevana ili zamrzavana više puta. To su proizvodi koji sadrže jaja, posebno sušena jaja, sir i mleko u prahu i mesni proizvodi. I naravno zamrzavano testo. Sirovo jaje i sirova riba sadrže čist holesterol (pod uslovom da su životinje hranjene svojom prirodnom hranom, na primer kljucanjem zrnevlja) a ne termički i hemijski obrađenom  hranom o otpacima iz takvih procesa. A znamo čime se danas hrane životinje na farmama koje nikada ne vide ni sunce, ni travu.

Zato je važno konzumirati dovoljno čistog holesterola iz sirovog jajeta, a ono se može dodati voćnim šejkovima i ne
treba mutiti žumance. Vitamin C, E i Beta karotin (tj. ovi vitaminski procesi) sprečavaju oksidaciju holesterola u
organizmu.

 
RAZORNI  EFEKTI STATINA

O tome da snižavanje ukupnog nivoa holesterola statinima može dovesti do oštećenja kognitivnih moždanih funkcija upozorio je dr Robert Džej Rouven 2007. u svom radu “Neurobiologija starenja”.

S obzirom da su moždani neuroni uglavnom membrane,  a one su praktično sačinjene od holesterola, nedostatak holesterola može oštetiti njihovu funkciju. I to se upravo i događa - starenjem. Dr Rouven  na osnovu svojih ispitivanja utvrdio da snižavanje nivoa holesterola statinima i te kako slabi, ne samo funkcije pamćenja, već smanjuje i brzinu rada mozga u obradi podataka.

Zapravo, tek 2001. otkriveno je da oko 90 posto ćelija u mozgu su u stvari glija ćelije. To nisu nervne ćelije kroz
koje moždane ćelije komuniciraju, pa su one uvek smatrane nekom vrstom koještarije. U stvari koještarija je i dalje
naučno uverenje da se u mozgu može razviti tumor, a zapravo se umnožavaju samo ove glija ćelije. Te glija ćelije su na užas medicinara koji su naučeni da je holesterol opasna stvar, sačinjene upravo od – holesterola. I one pomoću tog holesterola imaju sposobnost da stvaraju specifične molekule (nazvane apolipoprotein E)  pomoću kojih formiraju sinapse i pomoću njih čvorne spojeve preko kojih (kao preko zajedničkog "poštanskog sandučeta") razmenjuju poruke.



Kada su tim nervnim ćelijama u laboratoriji naučnici dodali holesterol, one su počele da stvaraju sinapse kao lude.

Statini inhibiraju enzime u jetri prilikom proizvodnje holesterola, ali isti enzim učestvuje i u stvaranju holesterola
koji je neophodan mozgu pa je i stvaranje ovih sinapsi onda redukovano. I mozak se time slabi u mnogim svojim
funkcijama.
Što se tiče neželjenih efekata statina koji nisu navedeni od strane proizvojača ovog “leka” tu spada i smanjena
proizvodnja Q10 enzima,  zatim razaranje mišićnog tkiva, a što je najveći štos oni uopšte ne usporavaju arteriosklerozu (radi čijeg sprečavanja ih lekari propisuju). Čak se podiže  i koncentracija  Lp seruma  što zapravo povećava mogućnost srčanog udara i za 70 posto. Povećava se i rizik od nastanka katarakta i suštinski se potiskuje rad čitavog nervnog sistema.

Zato dr Rouven upozorava: “Ne smeju vas prevariti spuštanjem holesterola ispod 170 (mg/dl) pomoću statina. U stvari ako imate zaista visok holesterol iznad 270, i tada treba biti oprezan sa uzimanjem statina”.


                                                                                             

Monosodium glutamat – Ubica Vašeg mozga!

18.11.2011

Izvor: Alternativa za Vas

Monosodium glutamat, takođe poznat kao MSG, danas se dodaje u mnogo vrsta gotove hrane. MSG još se zove “poboljšivač ukusa”, a njegova namena je da gotovim proizvodima da bolji ukus. Iako zaista poboljšava ukus hrane, ova hemijska stvar razara mozak, remeti rad hormona i povezan je s celim nizom bolesti.



Zbog toga se glutamat naziva ekscitoksinom - otrovom koji nadražuje i stimulira živčanu stanicu sve dok ona ne umre. Sintetički glutamat, koji unosimo u organizam hranom, prelazi krvno-moždanu barijeru i počinje razarati neurone. Velika količina živčanih stanica će umreti pre nego što klinički simptomi oboljenja dođu do izražaja.

Šta je MSG

MSG je izumeo 1908. godine japanski naučnik Kikunae Ikeda.

Konzumirajući japansku supu napravljenu od algi, primetio je da ona ima poseban, ni s čime uporediv ukus. Ikeda je shvatio da je za taj ukus zaslužna alga kombu. Uspeo je da izoluje i patentira taj ukus kao monosodium glutamat.Od tada se MSG koristi u komercijalne svrhe. Danas je gotovo nemoguće pronaći gotov proizvod koji ne sadrži monosodium glutamat.

Industrijski MSG se danas dobija hidrolizom biljnih proteina pomoću hidrokloridne kiseline, direktmom hemijskom sintezom iz akrilonitrila, ili bakterijskom fermentacijom. Osim što se koristi kao prirodna aroma, alga kombu je zdrava i mnogi makrobiotičari je koriste u svojoj ishrani. Ali, hemijski sintetizovan glutamat koji se koristi u gotovim jelima, je nešto sasvim drugo.

Kako MSG uništava Vaše zdravlje

Dr. Russel L. Blaylock, profesor neurohirurgije na Medical University of Mississippi, nedavno je objavio knjigu o poremećajima koji nastaju usled konzumiranja monosodium glutamata i aspartama. Knjiga je napisana na osnovi gotovo 500 naučnih radova, a mišljenje Blaylocka dele i mnogi drugi naučnici kao što su Adrienne Samuels, Francis J. Waickmana i John R. Haina.

U svojoj knjizi dr. Blaylock razotkriva istinu o ekscitotoksičnosti glutamata.

Ekscitotoksičnost je patološki proces u kojem se nervne stanice oštećuju i odumiru zbog preterane stimulacije neurotransmitterima poput glutamata, aspartama i l-cisteina. Glutamat u našem mozgu deluje kao neurotransmiter omogućujući prenos informacija od jedne nervne stanice do druge. Ukoliko se u mozgu nalazi prevelika količina tih materija, to dovodi do smrti nervnih stanica usled njihove preterane stimulacije

Zbog toga se glutamat naziva ekscitoksinom – otrovom koji nadražuje i stimuliše nervnu stanicu sve dok ona ne umre. Sintetički glutamat, koji unosimo u organizam hranom, prelazi krvno-moždanu barijeru i počinje da razara neurone. Velika količina nervnih stanica će umreti pre nego što klinički simptomi oboljenja dođu do izražaja.

Neke od mnogih bolesti koje su naučno dokazane, da su potpomognute dugoročnim izlaganjem ekscitotoksinama su:

• multipla skleroza
• alchajmerova bolest
• hiperaktivnost kod dece
• gubitak pamćenja
• hronični umor
• hormonalni problemi
• gubitak sluha
• epilepsija
• parkinsonova bolest
• hipoglikemija
• demencija
• oštećenja i tumori na mozgu
• poremećaji endokrinog sistema
• pretilost
• alergijske reakcije
• nagle promene krvnog pritiska
• glavobolje i migrene

Koji proizvodi sadrže MSG

Na žalost, MSG se rutinski dodaje u fast food proizvode, gotove supe i sosove, dodatke jelima, gotove smrznute proizvode i proizvode za mršavljenje. Čak i mnogi restorani kod pripreme jela koriste monosodium glutamat.

Monosodium glutamat može se sakrivati pod sledećim nazivima:

• pojačivač ukusa
• MSG
• monosodium glutamat
• glutaminska kiselina
• autolizirani kvasac
• autolizirani protein iz kvasca
• ekstrakt kvasca
• strukturirani protein
• prirodna aroma
• hidrolizirani protein

MSG je čest sastojak ne samo gotovih jela, nego i mnogih lekova.

Čak i proizvodi za ličnu higijenu kao što su šamponi, sapuni i kozmetika mogu sadržati monosodium glutamat pod nazivom “hidrolizirani”, “proteini” i “amino-kiseline”.

Prirodna alternativa MSG-u

Hrana pripremljena kod kuće od pažljivo odabranih sastojaka najzdravija je hrana za Vas.
Ona ima pun ukus jer je napravljena od svežih sastojaka i s puno pažnje i ljubavi.

Ako ipak morate povremeno kupovati gotovu hranu, pažljivo čitajte etikete i izbegavajte štetne sastojke poput monosodium glutamata, aspartama, l-cysteina i drugih aditiva.

Povodom ove teme, našo sam na Youtube trenutno raspoloživa prevedena predavanja Dr Rasela, koja su izuzetno dragocena i spoznajna, za sve nas, i uz pomoć ovog teksta daju jednu širu celinu



                                                                                             

Facebook čuva sve podatke koje ste izbrisali!

22.11.2011

Izvor: Mediamagazin

 

 Novi problemi vezani uz privatnost na Facebooku – grupa studenata iz Austrije podigla je
tužbu protiv ove kompanije na sudu u Irskoj zbog netransparentnog i navodno nezakonitog
načina na koji lageruju korisničke podatke.

Celu stvar je pokrenuo 24-godišnji student prava Max Schrems koji je, proučavajući zakone o
privatnosti, ovog leta zatražio od Facebooka da mu predaju sve podatke koje su skupili o njemu.
S obzirom da po europskim zakonima kompanije moraju otkriti sve podatke koje imaju o nekim
osobama – na temelju zahteva tih osoba (takav zakon ne postoji u SAD-u), tako je i Facebook morao
Schremsu otkriti sve podatke koje ima o njemu pa se on iznenadio kada su mu poslali CD na kojem
se nalazi čak 1,200 stranica njegovih aktivnosti na ovoj društvenoj mreži u posljednje tri godine –
objave na zidu, poruke, prijatelji i druge informacije.
Schrems je u jednom intervjuu rekao kako je bio uveren da je većinu tih informacija izbrisao, no
Facebook ih je ipak negde sačuvao tako da i dalje drži podatke o njemu za koje je on mislio da ne
postoje.

Takođe, uveren je da nije niti dobio sve informacije koje je ova mreža čuvala o njemu, uključujući
podatke o lajk-anim stranicama i softveru za prepoznavanje lica. Max kaže da Facebook na ovaj
način vara korisnike – kada ih pita da li zaista žele izbrisati neku poruku i kada korisnik klikne čime
potvrđuje da želi izbrisati tu poruku, on očekuje da ta poruka zauvijek nestane.

 


 

Ali, iako nam sadržaj koji smo izbrisali više nije dostupan, on i dalje postoji negde na
Facebook-ovim serverima. On dodaje, da odobe koje mogu pristupiti tim podacima mogu za
kratko vreme otkriti brojne lične stvari korisnika Facebook-a. Ovde se ne radi o javnim
porukama na zidu, već o privatnim porukama koje korisnici medjusobno razmenjuju i za koje
misle da su zauvek izbrisane.

Ovde bi stvar trebala biti jednostavna - kada izbrisete neke podatke, oni treba da nestanu.
ali Facebook ih cuva u svom sistemu, pa sobzirom da je rec o podacima na koje nemaju nikakvo
pravo, sa tim krse zakon. Zbog toga je Schrems, sa još 22 studenta prava koji su takodje
zatražili svoje podatke od Facebook-a, podigao tužbu protiv ove kompanije na sudu u Dablinu, a
u Dablinu je kancelarija ove kompanije i tu se rešavaju sva pitanja vezana za problematiku
van SAD-a i Kanade.

Ovaj problem sad istražuju Irske vlasti, a njihova odluka bi u budućnosti mogla uticati na način
na koji Zuckerbergova društvena mreža skuplja i čuva informacije milijopna svojih korisnika.