MISLI SVOJOM GLAVOM

Licemerje i očaj Zapada u Libiji

Siniša Ljepojević

Neočekivana i po svemu sudeći na brzinu iznuđena odluka Amerike i još “tridesetak zapadnih i arapskih zemalja” da kao “legitimnu vlast u Libiji priznaju pobunjeničku ekipu, Tranzicioni nacionalni savet,  je pre svega znak očaja i panike Zapada.  Posle četiri meseca svakodnevnog bombardovanja, razaranja zemlje i naoružavanja pobunjenika NATO nije uspeo u osnovnom cilju – svrgavanju pukovnika Gadafija i, u osnovi, zvanično najmoćnija vojna alijansa je suočena sa porazom, ne od Gadafija nego od svojih političkih lidera. Nastao je veliki haos među zapadnim saveznicima i odluka iz Istanbula je direktan rezultat tog političkog haosa.

Iako je nekoliko zapadnih zemalja na čelu sa Francuskom koja je to prva uradila priznala pobunjenike odluka u Istanbulu po svemu izgleda kao iznuđena i kao “na brzinu pokupljeno rublje pred kišu”. U takvim okolnostima se nameće pitanje koji je njen stvarni značaj, koji je smisao i koje su posledice. Primetno je da ta u osnovi značajna odluka u zapadnim medijima nije dobila veliki publicitet, na internet sajtu B-Bi-Sija je skinuta posle nekoliko sati. Očigledno je da je odluka donesena pod američkim pritiskom. Ali, šta se to u međuvremenu desilo jer zvanični Vašington je do sada uporno odbijao da formalno prizna pobunjenike a sa objašnjenjem da je još rano i da je potrebno vreme koji su kapaciteti pobunjenika i kakva je njihova politička orjentacija ako takvo što uopšte postoji. Pre samo nedelju dana američki Kongres je odbio da odobri sredstva za pomoć pobunjenicima što je bila jasna poruka američke pozicije. I onda najednom, promena. Američki Kongres ne želi da pomaže pobunjenike u Libiji jer smatra da oni toga nisu vredni u ovom času a potom državni sekretar Hilari Klinton obznanjuje da Amerika priznaje pobunjenike kao jedinu legitimno upravljačko telo u Libije. Ona je izjavila da je takvu odluku donela pošto su Istanbulu pobunjenički lideri objasnili svoj plan upravljanja Libijom i demokratsih reformi. Već viđeno i ne menja osnovno pitanje šta je američka politika? To liči na politiku haosa i tumaranja po mraku.

Šta će ta odluka značiti u realnosti? Prvo, izuzev podrške liderima pobunjenika koji sada putuju po svetu i obećavaju svakome svašta u realnosti će vrlo malo imati rezultata. Jer, pobunjenici su zaista pobunjenici, tamo nema jedinstvenog pokreta i u Libiji postoji nekoliko pobunjeničkih pokreta koji nemaju velike veze jedni s drugima a ima i onih koji su međusobno suprotstavljeni. Najveći zvaničan rezultat odluke iz Istanbula se očekuje da bude finansijska pomoć pobunjenicima i to Gadafijevim parama. Odlučeno je, naime, da se oko 30 milijardi dolara zamrznutih sredstava Gadafijevog režima oslobodi i usmeri ka pobunjenicima. Ali, to je veoma neizvesno šta će biti sa tim parama. Tu odluku je donela takozvana Kontakt grupa koja formalno-pravno ne postoji i ne zna se tačno ko su sve njeni članovi i pod kojim autoritetom. Čitava ratna operacija u Libiji je krenula na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti kojom su ta sredstva i zamrznuta. Znači, ne može ih niko drugi ni odmrznuti. Postoji, dakle pravni problem. Zatim, prema toj istoj rezoluciji Saveta bezbednosti zabranjeno je slati novac i oružje u Libiju, bilo kojoj strani. To izgleda dobro znaju i sami pobunjenici pa i ne očekuju taj novac barem ne u skorije vreme. Razmišlja se da bi možda taj pravni problem mogao biti zaobiđen tako što bi taj novac poslužio kao garancija, kolateral, za kredite pobunjenicima. Poznavaoci prilika i iskustva pre svega američkog tvrde da će najveći deo tog novca završiti u NATO rukama. Krediti na osnovu zamrznutog novca kao garancije bi mogla biti i “spasonosna” formula za NATO blagajnike. NATO nije pod sankcijama. Tim novcem će biti plaćeni troškovi dosadašnjeg bombardovanja i vojnih operacija u Libiji. Uostalom, podsećaju ti poznavaoci, pobunjenici su javno obećali da će platiti sve troškove NATO akcije. NATO-u je novac preko potreban. Neke zemlje članice koje učestvuju u bombardovanju više nemaju bombi a ni novca da kupe nove. Amerika ima problema i zbog nepostojanja jasne politike i zbog finansijske krize da “uleti” sa svojim parama a najbogatija zemlja NATO-a posle Amerike, Nemačka uopšte ne učestvuje u operacijama u Libiji. Ali, tu je novac Libije a kroz pomoć pobunjenicima.  To se, uostalom, već desilo u Iraku sa milijardama zamrznutih dolara u vreme Sadama Huseina. Moglo bi se tako desiti da Libija sama plati NATO bombardovanje, da se razaranje zemlje i njen potpuni kolaps plati novcem samih građana koji su i jedine žrtve. Jer, to je novac kada su svi građani Libije živeli u jednoj Libiji i to su njihove pare. Neverovatan apsurd i neviđeno licemerje. Na nekodiranom jeziku rečeno, oružana pljačka jednog naroda.

I formalno je nejasna odluka iz Istanbula. Amerika, na primer, ne priznaje vlade ili pokrete nego države i šta onda sve to znači. Pokušalo se izbeći zamku kroz igru reči pa su pobunjenici formulisani kao “legitimni vladajući autoritet” (legitimate governing authority). Šta to znači zavisi od onoga ko čita i tumači ali izgleda da ni igra reči neće biti dovoljna.  Jer, u Americi postoji i problem priznanja neizabranih predstavnika. Još jedno svedočanstvo haosa i arogancije koje, doduše, neće biti prepreka da libijski novac završi u NATO rukama.

Još je veće licemerje to što Amerika i Zapad u Libiji pomažu, na istoj su strani, one među kojima dominiraju ljudi iz takozvane Al Kaide, oni protiv kojih se već godinama zapadni saveznici navodno bore. Pobunjenici to i ne kriju da su njihove operativne vođe islamski ratnici koji su bili u Iraku i Avganistanu. Ti ljudi, u stvari, operativno vode pobunjenike, oni su stvarni lideri. Jedan od tih lidera Abdel-Hakim al-Hasidi je to javno i priznao. On sam je još 2002. godine kao sveti ratnik mudžahedin bio uhapšen u Pešavaru, u Pakistanu. Onda je predat Amerikancima koji su ga kasnije poslali u Libiju u zatvor. Moglo bi se reći da na neki način priprema teren. U vreme prijateljstva Zapada i Gadafija Al-Hasidi je pušten iz zatvora 2008. godine i evo ga sada saveznik Amerike i Zapada. Libija je još jedan dokaz da je takozvana Al Kaida zapadni projekat i da je militantni islam deo tog projekta. Uz sve to, pobunjenici, sada zapadni saveznici, su počinili velike ratne zločine o čemu je zvanično izvestila i organizacija Hjumen rajts voč (HRW). Drugim rečima, Zapad sada potpuno staje na stranu onih koji čine zločine. A zločini pripisivani Gadafijevom režimu  su bili glavni razlog rezolucije Saveta bezbednosti i NATO intervencije. Uporno se prećutkuje i da pobunjenici koriste decu vojnike.

Poseban problem je do sada retko viđena zloupotreba rezolucije Saveta bezbednosti. NATO je odavno izašao iz okvira tog dokumenta i postao je deo građanskog rata u Libiji. To stvara velike probleme unutar Severnoatlantske alijanse i moglo bi se čak desiti da se NATO zbog Libije potpuno pocepa, tačnije slomi kao alijansa.[5] I što je najvažnije NATO je pokazao svoje limite. Ni posle četiri meseca intenzivnog bombardovanja Gadafi nije poražen mada je slomljen. Najmoćnija svetska vojna alijansa nije u stanju da porazi relativno slabog i neorganizovanog Gadafija.  Pored toga što su neke članice Alijanse ostale bez bombi NATO je ostao i bez ciljeva. Šta još gađati? Potpuni ćorsokak. U Istanbulu je spomenuto i gađanje medijskih telekomunikacija koje koristi Gadafi, uništavanje televizije i radijskih trasa. [6] Nekoliko NATO zemalja je već u Libiju poslalo svoje specijalne snage da pomažu pobunjenicima. Procenjuje se da ima oko nekoliko hiljada pre svega britanskih, francuskih, italijanskih ali i američkih vojnika specijalnih snaga. Ima, međutim, i plaćenika koje plaćaju poreski obveznici tih zemalja. To su mahom bivši vojnici pripadnici specijalnih jedinica. Sve je to kršenje rezolucije Saveta bezbednosti. Rezoluciju masovno krše i druge države, američki klijenti, pa su tako Kuvajt i Katar pobunjenicima već poslali oko 100 miliona dolara pomoći.  Pomoć su odavno obećali i Francuska i Italija i to libijskim parama u njihovim bankama. Jedino Amerika nije obećala finansijsku pomoć niti ima nameru.

U takvom zapadnom haosu i libijskom ćorsokaku primetne su i prve pukotine među zapadnim saveznicima. Francuzi, koji su uz Britaniju bili lideri NATO intervencije, sada pokazuju znake odustajanja. Francuski ministar odbrane je izjavio da vojna akcija nije rešenje i da ne donosi nikakav rezultat i zato je najbolje da se pregovara. Francuzi su nagovestili da Gadafi može da ostane u Libiji ali da ne bude vlast. I Italija je nagovestila povlačenje iz akcije u Libiji i čak mogućnost da otkaže gostoprimstvo u svojim bazama odakle poleću avioni u bombaške pohode. Italijanski premijer Silvio Berluskoni je izjavio da on, u stvari, nikada nije podržavao rat. Istovremeno, međutim, njegov ministar inostranih poslova Franko Fratini je u Istanbulu bio među “jastrebovima”. Koja je onda politika Italije?

Šta dalje – osnovno je pitanje. Britanski vojni istoričar i veoma čitani publicista Maks Hejstings procenjuje da bi se sve moglo završiti “u suzama”, velikim debaklom.  U Libiji, u stvari, upozorava on, besni građanski rat koji se ne može zaustaviti bez masovne NATO kopnene invazije. Kopnena invazija je još uvek jedna od opcija ali izuzetno malo verovatna jer jednostavno nema vojnika. Nema toliko vojnika. Na osnovu iskustva iz Drugog svetskog rata i nemačkog maršala Romela jasno je da u Libiji nema uspeha bez izuzetno velikih kopnenih snaga. NATO ovakav kakav je sada, pocepan i urušen, nema taj kapacitet. Mogao bi se čak desiti i još veći rascep. Amerikanci su od početka, bez obzira na izjave Hilari Klinton, u celu avanturu ušli nevoljno i predsednik Barak Obama nije bio entuzijasta. Prema najnovijim istraživanjima manje od 25 odsto Amerikanaca podržava intervenciju u Libiji. Nije isključeno da se uskoro Amerikanci potpuno povuku iz te NATO akcije jer u Vašingtonu preovlađuje mišljenje da je Libija “evropski rat” i da Evropljani treba da se bave time. A Evropljani, tačnije Francuska i Velika Britanija, nemaju kapaciteta. Francuska se već na neki način povlači i jedino je ratoborna ostala Velika Britanija, mada je takva britanska pozicija potpuno nejasna.

Preostaju, dakle, samo pregovori. Ali, kakvi pregovori. Dosadašnji pokušaji su bili neuspešni jer nije bilo jasno ko koga predstavlja i sa čijim autoritetom dolazi a istovremeno i sam Gadafi šalje razne emisare sa nejasnim ovlašćenjima. Pokušaj traženja nekog “novog Černomirdina” do sada nije uspeo. Amerikanci traže od Rusije da pomogne u pregovorima ali i pozicija Moskve nije jasna i neizvesno je da li Rusija uopšte može da bilo šta uradi unutar onoga šta Zapada traži. Dodatnu konfuziju je unela i takozvana Kontakt grupa u Istanbulu kada je rekla da Zapad ili, kako se to kaže, međunarodnu zajednicu može da predstavlja samo izaslanik Ujedinjenih nacija, jordanski diplomata, Abdul-Ilahan Hatib.  Pa šta se onda traži od Rusije?  Verovatno je, ipak, da će se neki pregovori desiti i to brže nego što se pretpostavlja. Problem je, međutim, što ti pregovori ne mogu rešiti problem. Više nije toliko važan Gadafi. Libija je zahvaćena građanskim ratom, međuplemenskim sukobima i taj unutrašnji sukob će trajati i kada jednog dana ode Gadafi. To je osnovni problem. Pobunjenici koje podržava Zapad su neorganizovani i slabi i oni nemaju kapacitet da uvedu mir. Te nade su uzaludne.

Stvoren je takav haos da su se potpuno izgubili stvarni ciljevi, ako su ikada bili i jasno definisani, NATO intervencije u Libiji. Jedna prosperitetna zemlja sa najvišim standardom među arapskim država je uništena, pretvorena u ruine. I još se ne nazire kraj toj nesreći. I izgleda da, barem na Zapadu, za to nikoga uopšte nije briga. U medijima Libija kao da ne postoji i javnost živi kao da se u njihovo ime ne razara jedna zemlja i ubijaju njeni građani. To je neprijatno i tragično svedočanstvo savremenog Zapada.

                                                                                   

ZAŠTO JE NASTANAK "AUTOIMUNIH BOLESTI" ZA MEDICINU VEĆ DECENIJAMA “MISTERIJA”?

Piše: Ivona Živković

Multipla skleroza, bolest ludih krava, kancer, hronični zamor, fibromijalgija, Alchajmerova bolest, Lajmaska bolest, dijabetes tip jedan, AIDS…, samo su neke bolesti koje danas pogađaju milione ljudi širom sveta, a za koje naučni krugovi još “ne znaju” kako su nastale. Naravno, jer radi se o dobro čuvanoj vojnoj tajni kreatora biološkog oružija. Agens njihovog nastanka konstruisali su bioinženjeri za potrebe vojske, pre svega američke.

Da je ovaj agens patogena mikoplazm, malčice doterana, kako bi imala razorniji učinak na ćelije domaćina, neke podatke je izneo Donald V. Skot sa svojim sinom Vilijamom u knjizi  “Trougao Bruceloze” ("The Brucellosis Triangle") koja je izdata još 1998.

Po njihovim saznanjima decenijama se radilo na izradi specijalnog biološkog oružija koje su zajednički počeli da finansiraju i razvijaju Velika Britanija, SAD i Kanada još 1942. godine i to koristeći naučna saznanja iz nemačke molekularne biologije i genetike koja su tada bila daleko ispred ostalih. Ideja je bila da se dobije agens za izazivanje bolesti koja ne bi ubijala, već bi ljude fizički potpuno onesposobljavala. Da podsetimo, da je na čelu ovog medicinskog poslovnog kartela bila i ostala porodica Rokfeler koja je bila jedan od finansijera nacističkog nemačkog projekta. Ovaj rat je izgubio lakoverni nemački narod (dva miliona Nemaca je ubijeno i to je genocid o kome se ne uči u školama) dok su Rokfeleri izašli kao pobednici i danas su na čelu transnacionalnog farmakobiznisa i medicinske nauke.

Naravno, za sva ovakva vojna istraživanja potrebni su bili zamorčići u ljudskom obliku (pacovi i majmuni nisu bili dovoljni) i to u velikom broju, jer se radilo o biološkom oružiju za masovnu destrukciju vojnika i civila. Tako su zamorčići jednostavno postali obični građani bez svoje volje i bez ikakvog saznanja da se na njima vrše vivo eksperimenti za vojne potrebe. Ti obični građani bili su i vojnici i civili i to najviše iz pomenute  tri države.

O postojanju takvih prikrivenih eksperimenata raspravljano je više puta pred američkim kongresom (preko raznih anketnih komisija) ali američka vojske je tako moćan faktor, da je ništa nije moglo sprečiti da radi na istraživaju i usavršavanju ovog paklenog biološkog oružja. Američka vojska je iznad američke države i svih ostalih institucija u njoj.

Zato danas, samo u SAD ima preko milion obolelih od multiple skleroze, dok je u svetu taj broj udvostručen.

Za stvaranje agensa koji može da onesoposobi ogroman broj ljudi poslužio im je kao osnova bakterijum Brucele. Ove bakterije inače kod mnogih domaćih životinja (goveda, ovaca, koza, pasa, mačaka ), ali i ljudi, izaziva bolest brucelozu. Od kada se vrši pasterizacija mleka ova bolest je veoma retka kod ljudi, i uglavnom  pogađa veterinare koji rade sa inficiranom stokom bez adekvatne zaštite.
Naravno, nehigijensko stajsko gajenje životinja (koje je za životinju poptuno neprirodno) izaziva sve infektivne bolesti pa i ovu.

RAD NA DOBIJANJU KRISTALNE FORME BRUCELE

Ideja monstruma iz Pentagona je tako bila da najpre izoluju agense ove bolesti, a to su toksini koje oslobađaju brucela bakterije , i da od njega naprave toksičnu kristalnu formu koja se mogla uskladištiti, transportovati i po potrebi ubacivati u razne hranjive medijume gde bi prešla u lipidnu formu i oživela.

U prirodi se ovaj toksin brucele mogao prenositi samo preko brucela bakterijuma, a on se mogao naći u mleku.

Ali, kristalna forma je mogla da se ubaci u aerosol sprejeve, u vakcine, da se ubaci u lanac ishrane, ali i da se ubaci u mnoge insekte (kao na primer komarce) koji bi je onda dalje prenosili.  To je i učinjeno.

U poslu pravljenja kristalne forme toksina Brucele učestvovali su 1946 i stručnjaci kompanije “Merck, Sharp and Dohme”. Ova kompanija danas proizvodi lekove protiv mnogih bolesti koje je u stvari sama i napravia.

Taj toksin koji je izazivao brucelozu u stvari je bila veoma majušna proteinska forma koja se naziva mikoplazma. Šta je ona videćemo kasnije.

Koliko je tokisčna snaga ove mikoplazme brucele u formi kristala naučnici koji su radili za potrebe Pentagona veoma dobro su znali. Tako je po svedočenju pred kongresom SAD 1969., izvesnog dr Donalda Mekartura,  što navodi Skot, napravljena kalkulacija kolika koncentracija ove mikoplazme bi bila potrebna da se kod čoveka izazove potpuni pad imuniteta (to je inače ono što je danas poznato kao bolest AIDS) zbog čega bi napadnuti organizam postao osetljiv na mnoge druge izazivače bolesti i uopšte ne bi reagovao angažovanjem brojnih odbrambenih ćelija imunog sistema. I to je bila mera deset na deseti.

Ukoliko bi njena snaga bila deset na osmi, osoba mi imala sindrom hroničnog zamora odnosno fibriomialgije. Ako bi bila snage 10 na 7 organizam bi reagovao opštim fizičkim popuštanjem i potpunim padom životne energije.

Jedan šejker čistog kristalnog agensa brucele, tvrdi Skot, bio je dovoljan da fizički onesposobi čitavo stanovništvo Kanade.

U jednom izveštaju iz 1949. tvrdi se da je “moguće da je bolest multipla skleroza upravo manifestacija hronične bruceloze na centralni nervni sistem”, pa se dalje navodi  i da je u jednom testiranju 113 pacijenata obolelih od multiple skleroze (MS) njih 95 bilo pozitivno na bakteriju brucelu. A znalo se i da će jedan od 500 obolelih od brucele razviti oblik takozvane neurobruceloze, što se događa  kada se brucela bakterije nasele u lateralnim šupljinama mozga. I to su upravo mesta u mozgu gde se u osnovi razvija multipla skleroza.

MIKOPLAZMA KAO TROJANSKI KONJ

Šta je mikoplazma? To su veoma sićušne proteinske tvorevine koje se stvaraju  u  krvnoj plazmi i približne su veličine onoga što se  naziva virusom. Već smo  otkrili da virusi nisu nikakve patogene tvorevine koje izazivaju bolesti, već kratke proteinske forme koje predstavljaju deo genskog materijala neke ćelije koji se nalazi izvan jedra (deo RNK) i koji se još nazivaju retrovirusima. I njihova uloga je da prenose poruke izmedju ćelija. Priča o patogenim virusima je čista izmišljotina. Baš kao i priča o patogenim mikroorganizmima koji postoje svuda oko nas, kako je to tvrdio masonsko čedo, Luj Paster, a kasnije ipak priznao da nije bio u pravu. Ali, zananje je moć, i zato su oni koji su hteli da prave ovakva monstruozna biološka oružija pravo znanje o nastanku mikroorganizama sistematski sakrivali od občnih ljudi i studentima medicine na gradjanskim školama prodavali falš nauku o životu. Pravo znanje su čuvali za sebe i svoje elitne djake.

Dakle, svi mikroorganizmi, sve bakterije, i sve još sitnije životne forme (koje se nazivaju ćelijskim organelama) nastaju kod ljudi i životinja u krvnoj plazmi. Sjedinjavanjem ovih formi, stvaraju se složenije kolonije bakterija, a njihova razgradnja predstvalja smrt određene kolonije. I čovek je jedna velika kolonija bakterija. U osnovi svih ovih formi su energetske ćestice koje je dr Antoan Bešam (Pasterov protivnik) nazvao somatide ili protiti, a Vilhelm Rajh koji ih je takođe opazio nazvao ih je bioni. I te čestice su  praktično svuda i one su agens života i neuništive su.Život je neuništiv.

Kada se živa krv posmatra pod mikroskopom na tamnoj podlozi vide se jasno sve te majušne energetske čestice i tvorevine koje se još nisu formirale kao nešto što je zaokruženo, poput bakterije ili gljivice i što može samo da živi i hrani se i održava svoju za život neophodnu energiju.

Mikoplazma medju crvenim krvnim zrncima jasno se vidi pod običnim mikroskopom na tamnoj podlozi. Sitne svetle tačkice su protiti.

Krvna plazma u ljudskom organizmu je samo medijum gde se ove čestice spajaju i razgrađuju  zavisnosti od određenih elektro-bio-hemijskih faktora, što uključuje i promene u magnetnom polju, koji postoje u nekom  trenutku.

Dakle, mikoplazma je ostatak materijala neke ćelije ili neke bakterije koja je uginula (izvršila apoptozu) i rasula se na sitnije parčiće (organele) kada je izgubila svoj proteinski omotač. Mikoplazma tako  sadrži i deo informacije neke proteinske tvorevine, ali nema svoj omotač, ne nalazi se zaštićena nekim ćelijskim zidom već je jednostavno ogoljeni genski materijal, veoma kratak niz. I ona nastoji da se negde “skući”, tj. da sebi nadje neki omotač, ali na takvu akciju treba da je pokrene neka energija. I sve dok te pokretačke energije nema, ona je bezopasna i tako “spava” u krvnoj plazmi. I može da “spava” godinama, decenijama… Sve dok ne dobije energetski impuls.

A taj impuls može stići u formi nekog energetskog stresa koji doživi osoba u kojoj se ova plazma nalazi. Taj stres je neki traumatičan događaj.  I tada se ona “probudi” i pokrene, uskoči u neku simbiozu koja joj omogući da dodje do neke hrane i energije i da se onda sintetizuje dalje u neke složenije proteinske forme. Kod multiple skleroze, ali i drugih autoimunih bolesti, ova mikoplazma  se upravo aktivirala nakon nekog stresa i počela je da preuzima od neke krvne ćelije još ne formirani sterol (od koga nastaje i hloresterol).

Steroli su steroidni alkoholi koji su široko rasprostranjeni u životinjama i biljnim lipidima. Oni ćelijama daju elestičnost. Kada mikoplazma isisa sav sterol iz neke ćelije, ona odumire i njeni ostaci se odbacuju u krv i plazmu. Ako je ova mikoplazma uneta u organizam sa genetskom informacijom brucela bakterije, ona  će se ponašai u skladu sa onim što zna, a stvaraće neke proteinske niti koje su za organizam u kome se našla potpuno nefunkcionalne.

Tako , ubačena mikoplazma brucele od sterola krvne ćelije koji je isisala pravi u ljudskom organizmu obolelog od multiple skleroze potpuno beskorisna proteinska vlakna koja se nazivaju končasto tkanje i takvo tkanje je upravo karaktersitika koja se pojavljuje na mozgu ovaca obolelih od svrbljivca - skrapije (bolesti nervnog sistema sa karakterističnim češanjem, grčevima i konačno paralizom). I to končasto proteinsko tkanje se nakon autopsije nalazi i u mozgu obolelih od Alchajmerove bolesti ili Hantingtonove bolesti. Nađeno je i kod obolelih od CFS-a (hroničnog zamora).

Očito, radi se o proteinskoj formi koja je neopaženo ušla u organizam gde joj nije mesto.
Kako imuni sistem ljudskog organizma nije primetio da ima stranu toksičnu mikoplazmu u krvi? Jednostavno zato što ona u kristalnoj formi ulazi kao trojanski konj, uspavana i majušna i može godinama biti potpuno inertna, i niko je ne može detektovati - ni imuni sistem ćelija, niti laboratorijske pretrage.  Mikoplazma brucele će samo kristalisati na 8,1 pH , a krv ima pH 7,4. Tako doktori analizom krvi ništa ne mogu da otkriju. I vide pred sobom često i umišljenog pacijenta. Ovi agensi su u stanju da prođu i kroz “nepropusnu” kvno moždanu barijeru

Ali, kada se kristalna mikoplazma probudi i pokrene, a pokreće se stresom, preobrati se u lipidnu formu i tada počne da živi i kao francuskim ključem može da se uvrne i zavrne svuda.

MIKOPLAZMA DOBIJA ENERGETSKI IMPULS

Sve bakterije se mogu nakon svog uginuća razgraditi i za sobom ostaviti mikoplazmu. I one ne prave probleme nikada. Definisano je danas oko 200 vrsta mikoplazmi, ali problem prave njih četiri ili pet. Jedna takva je ona koja se dobija iz brucele. I zato su naučnici Pentagona bacili oko na nju kao odličnog agensa za izazivanje masovnog onesposobljavanja ljudi. Perfidnim genetskim inženjeringom ovaj brucela bakterijum se kombinuje sa visna virusom, i iz njega se ekstrakuje u obliku kristalne forme toksična mikoplazma fermentas koja se onda ubacuje u masovno krvnu plazmu običnom narodu.
VISNA virus (genski materijal ne zaboravite) je retrovirus koji je uzročnik encefalitisa i hroničnog pneumonitisa kod ovaca. Kada se nadje u mozgu naziva se visna, a u plućima maedi. Tako se virus još naziva maedi visna virus.

I upravo takva modifikovana patogena mikoplazma može biti u osnovi Lajmske bolesti, Lupusa, Parkinsonove, multiple skleroze, Krojcfild Jakobove bolesti (poznate i kao bolest ludih krava), hroničnog zamora, Lupusa ili mnoštva drugih bolesti koje su posle Drugog svetskog rata nikle kao pečurke,  a mnoge od tako indukovanih bolesti se još nazivaju retkim bolestima jer su posledica nekih još specifičnijih eksperimenata.

Masovne vakcinacije koje se na gradjanima obavljaju tako što se preko medija i pomoću Svetske zdravstvene organizacije proglasi epidemija nečega, na primer svinjskog gripa, idealna su prilika za ovaj monstruozni marifetluk da ubaci neku novu vrstu svojih bioloških “rukotvorina”. Veruje se da je mikoplazma brucele u kristalnoj formi najviše ubačena preko vakcina protiv velikih boginja, ali i hepatitisa. I na područiju bivše Jugoslavije su tako tek nakon sedamdestih godina počele da se pojavljuju bolesti kao dijabetes, multipla skleroza, lupus…

“Mikoplazma je ko-agens koji prekroji humani imuni sistem i otvara vrata za brojne autoimune degenerativne bolesti kao što su AIDS, Alchajmerova, bi-polarna bolest, dijabetes tip jedan, Parkinsonova itd”, tvrdi i dr Harold Klark.

Modifikacijama mikoplazme mogu se dobiti i druge bolesti kao astma kod odraslih, takozvani zalivski sindrom (od koga su masovno oboleli američki vojnici u toku Zalivskog rata), reumatoidni artritis i ko zna šta sve još.
Mikoplazma se može tako (kao trojanski konj) aktivirati veoma brzo, ili se ostavi da “spava” sve dok se ne ukaže potreba za njenim “budjenjem”. Čim s e probudi ona će početi da se ugrađuje u ćelije organizma i remetiće njihov normalan rad.

Ćelije inače imaju sposobnost da se same repariraju nakon takvih upada i razaranja, ali mikoplazma onda uskače u drugu ćeliju i praktično je neuništiva sve dok se ne razgradi na elementarne energetske čestice- somatide. Ali, kako je razgraditi ostala je i dalje tajna.

I to je zaista monstruozno oružije. Možete tako  u nekom gradu izazvati opštu paniku  da ljudi masovno dožive stres i aktiviraćete kod njih svoju patogenu mikoplazmu koju danas već imaju milioni ljudi u sebi. Sada vam je još jasnije da je vakcinacija obevezna ne samo zbog biznisa i profita proizvodjača, već zato da bi ste bili poslušna lutka (ovca) na lancu. Stvaranje stresa kod ljudi se postiže i bezočnim medijskim manipulacijama . Ako samo gledate TV i čitate novine, vi se već dovoljno iritirate svakodnevno zbog gomile budalaština koje vam se serviraju. Vi vidite da vas budale nekažnjenio varaju, pljačkaju i zatupljuju i to već izaziva neku vrstu stresa niskog intenziteta. I mikoplazma u vama može u jednom trenutku da se aktivira.

Na izradi ovog paklenog oružija radili su mnogi naučnici sveta čak i ne znajući šta rade, a on je vođen i finansiran i kao veliki američki državni istraživački program nazvan “Rat kanceru”. Objavio ga je najpre Ričard Nikson, krajem šezdesetih godina, a isto je uradio i Barak Obama čim su ga kao marionetu postavili za američkog predsednika. Naravno, program je za javnost imao zadatak da nađe lek protiv kancera.

Mnogi naučnici, mikrobiolozi koji su radili na ovakvim državnim programima u velikom broju su poumirali ili stradali pod nerazjašnjenim okolnostima u poslednjih deset godina.

KAKO MIKOPLAZMA DELUJE KOD MULTIPLE SKLEROZE

Objasnimo to ovako. Funkcionisanje složnog organizma nije moguće ukoliko ćelije ne proizvode više energije nego što im je postrebno za prostu reprodukciju i sopstveno održavanje. Jer samo višak energije omogućava izgradnju složenog komunikacionog sistema među ćelijama i svaranje funkcionalnih odbrambenih sistema koji čitavu ćelijsku koloniju štiti od napasnika. I medicinska nauka tu odbrambenu komunikaciju naziva – imunim sistemom.

Taj višak energije u ćelijama je u evolutivnom razvoju nastao kada su mitohondrije (energetske bakterije koje se nalaze u njima) počele da koriste kiseonik za razbijanje molekula glikoze. Ukoliko iz nekog razloga neka ćelija u organizmu ne dobija dovoljnu količinu kiseonika, a samim tim se dobro ne hrani, ona nije u stanju da proizvede neophodan višak energije i ona ili propada ili prelazi na evolutivno niži stupanj razvoja, a to je ishrana putem fermentaije. Da ćelije kancera, odnosno žive proteinske forme koje se u njima svaraju i koje proizvode energiju fermentacijom, otkrio je Oto Varburg i o tome smo već pisali. I te ćelije ne funkcionišu u skladu sa ostalima.
Ona ćelija koja propadne ostaje bez ćelijskog omotača, njen sadržaj se rasipa i njene proteinske ostatke čiste (jedu) makrofage – proteinske tvorevine koje se formiraju na takvom mestu.

Da bi te proteinske ostatke svarile one proizvoe nitratni oksid u velikim količinama i stvara se inflamacija (zapaljenski proces). I on sprečava oksidaciju krvi jer uloga krvi je da transportuje kiseonik i hranjive matrije do svih ćelija, pa prisustvo materija koje krv oksidišu čine da kiseonik ne stigne u dovoljnoj količini do svake ćelije kojoj je neopodan za ishranu i proizvodnju dovoljno enegije kako bi ona bila funkcionalna u zajednici nazvanoj ljudski organizam, na primer.

Jedan uzrok nedovoljnog prenosa kiseonika u krvi za potrebe svih ćelija je unos raznih toksina, metala, lekova (antiobiotika npr. baktrima) koji sadrže nitrite i koji oksidišu krv.

Drugi razlog je fizičko zakrečenje krvnih sudova, posebno sićušnih kapilara, kroz koje krvna zrnca nisu u stanju da se probiju do svake ćelije. Multipla skleroza (ali i neke druge takozvane autoimune bolesti) imaju upravo ovaj problem. Naime,crvena krvna zrnca kada treba da uđu u tanušne kapilare to čine tako što se postroje u kolonu jedno za drugim, i zaoble se u pravcu toka krvi (kao strelci) kako bi prodrle kroz čitavu dužinu kapilara. Da bi se adekvatno zaoblila potreno je da budu eleastična. A elestična su kada u sebi imaju sterol.

Ovako se postroje i uobliče crvena krvna zrnca kad prolaze kroz kapilare.

Ako mikoplazma (koja se aktivirala) iz njih izvadi sterol, crveno krvno zrnce se naduje, izgubi elastičnost i nema svoj uobičajeni krofnast oblik. I naravno,  takvo  ne prolazi kroz kapilare. I pojedine ćelije mozga tako postanu odsečene od kiseonika i hrane. I one propadaju i razgrađuju se. 

Zato nastaju oštećenja (lezije) na mijelinskom omotaču nervnih transmitera u mozgu, a koja su karakteristična za multiplu sklerozu.

I makrofage se obično nađu baš u blizini tih lezija, takođe su otkrila neka naučna istraživanja. Da li je teško zaključiti da su se one tu našle da bi izjele ostatke propalog mijelina  zbog čega oslobađaju nitritni oksid koji se manifestuje kao inflamacija?  Dakle, nije imuni sistem napao sam sebe, već on samo čisti ono što je uginulo od gladi, zar ne?

Inače, svi nitriti koji se unesu u krv odmah se transformišu u nitritni oksid (da ne bi okidisali krv) i to baš u najmanjim kapilarima tela. Nitritni oksid se u krvi proizvodi prirodno u veoma malim koncentracijama kako bi se kontrolisao krvni pritisak posebno u vreme embrionalnog razvoja. I zbog toga je pririda i razradila mehanizam da odmah izvrši i uklanjanje  ovih nitritnih oksida, jer ako bi se oni i nagomilali stvorili bi tešku razornu upalu.

USPAVLJIVANJE MIKOPLAZME

Konvencionalni lekovi koji se koriste za  MS su samo toksične hemikalije koje sprečavaju  inflamatorne procese i usprovaju čitav tok bolesti, ali ne uništavaju pravog uzročnika- mikoplazmu.

Da je mikoplazmu moguće razgraditi antibioikom doksiciklinom (jer on prolazi krvno-moždanu barijeru) izneo je u jednom radu profesor Garet Nikolson stručnjak za molekularnu medicinu koji je i sam bio uključen u jedno veliko državno istraživanje o mikoplazmi koje su finansirale SAD za potrebe vojske.

Ovaj tretman međutim treba da traje veoma dugo, radi se sa velikim dozama antibiotika i to ima i svoje neželjene efekte. Doksiciklin u stvari i ne ubija bakterije već zaustavlja njihovo razmnožavanje. I ne sme se koristiti sa mineralima, napominje dr Nikolson.

Naravno, mikoplazma se najlakše može razgraditi bombardovanjem mikrotalasima na frekvenciji na kojoj ona sama vibrira odnosno na kojoj je aktivna i na kojo živi. Ali, koja je to frekvencija treba pronaći. Da je živ Rojal Rajf bi to već otkrio, u stvari on je upravo to i otkrio - mikoplazmu koja se aktivirala u kanceroznim ćelijama. Konvencionalna medicina ovakva lečenja, međutim, ne prihvata. Bar ne kada je u pitanju običan narod koji se sme lečiti samo trovanjem henikalijama i sakaćenjem. Tako obolelima od MS preostaje da se apsolutno uzdrže od stresa i da svedu okidaciju krvi na najmanju meru.

Italijanski hirurg, dr Zamboni je rešenje za MS našao u tome da fizički pročisti zakrečene kapilare jer je jednostavno video da se kod obolelih od MS kiseonik ne transportuje dobro. I utvrdio je da to pomaže. Ali, samo neko vreme, jer mikoplazma ostaje da čeka sledeći energetski impuls - stres i onda ponovo kreće "u život".

Kompletna zamena krvi je praktično izvodljivo rešenje. Ali, postoji i hranjivi satojak koji omogućava da se krvnim zrncima vrati elastičnost odnosno sterol. Imajte ipak u vidu da je glavna komponenta ovog sastojka vitamin E, ali je problem sto se on ne moze sintetisati (vitamini I, vitamini II, vitamini III). Pravi vitamin E nalazi se samo u buteru od svežeg mleka krava koje pasu mladu zelenu travu. Samo u takvoj travi nalazi se ono sto nauka naziva Faktor-X, a to je najjači prirodni antioksidant. On se formira samo kada je biljka u rastu i kod životinja i ljudi u toku embrionalnog razvoja. Njegova uloga je da štiti genetski materijal od oksidacije.

Dakle, oboleli od multiple skleroze lek za svoju boljku mogu da potraže u starom dobrom žutom buteru od krava koje pasu mladu travu. Razlika ova dva butera je očigledna.

Hranjivi suplement koji se nalazi u prodaji, ali samo preko Interneta.

                                                                                  

ENERGETSKE OBMANE I „TAJNE“ (Prvi deo)

Piše: Ivona Živković

Nema veće laži od tvrdnje da čovečanstvo ima problem sa snabdevanjem energijom i da zamene u korišćenju ugljovodonika (nafte, gasa, uglja) kao i  nuklearne energije (iz jezgra atoma) - za sada nema. Kada ovaj tekst pročitate pažljivo do kraja shvatićete da je razlog ovakvom mišljenju mnogih „stručnjaka“ neviđena manipulacija i sprdnja sa akademskim tumačenjem fundamentalnih fizičkih procesa.

Biti stručnjak za energetiku ili bilo šta drugo, danas znači imati o tome sertifikat, a to je papir koji vam neko potpiše kao priznanicu i garantuje da nešto znate. Ali, imati ovakav sertifikat ne znači imati i mudrost.
Psiholozi vrlo dobro znaju da mnogo ljudi može biti “slepo” kod očiju, samo zato što se mozak može naučiti da ne vidi ono što mu oči prikazuju ili da vidi ono čega jednostavno nema.  Da je ljudski mozak kao testo koje se može po potrebi uobličavati, saznanje je staro koliko i samo čovečanstvo.

Zato su mnoga fundamentalna saznanja i potekla od laika. O tome kako ogroman broj obrazovanih ljudi danas ne vidi energiju koja je svuda oko nas i naseda na tvrdnje sertifikovanih stručnjaka da čovečanstvo ima problem sa energentima, te su oni zato skupi, tema je ovog malog teksta.

DEZINFORMACIJA NAZVANA - "NAFTNI VRHUNAC"

Krajem devedesetih godina, dvadesetog veka, iz američkih obaveštajnih krugova je “procurila” poverljiva informacija o postojanju stručne analize koju su izradili naftni eksperti, navodno za potrebe CIA i američke državne administracije. Tu je procenjeno stanje ukupnih rezervi nafte na planeti. Studija je nazvana “Peak oil” (Naftni vrhunac). Sertifikovani stručnjaci, uz dobar honorar, naravno, uz pomoć proračuna, analiza, grafikona i sl. došli su tako do poražavajućeg zaključka da je polovina ukupnih svetskih zaliha nafte već potrošena, te da svako dalje njeno vađenje postojećim intenzitetom predstavlja silaznu liniju na grafikonu na putu ka njenom potpunom iscrpljivanju. To je značilo da će čovečanstvo, posebno industrijske zemlje koje od nafte najviše zavise, imati veliki problem sa snabdevanjem energijom u budućnosti. A od nafte kao energenta najviše zavise SAD, a zatim i druge visokoindustrijalizovane zemlje. Danas je to još više Kina (jer neko joj je tu zavisnost od energenata “uvalio” onim što se naziva - “direktne strane investicije”).

Ovaj dokument je pred američku državnu administraciju, na čijem čelu je tada bio Džordž Buš mlađi (koji je slučajno” i privatno vezan za naftni biznis) otvorio pitanje kako staviti pod kontrolu SAD što više izvorišta nafte. I to je bio jasan pokazatelj  da će SAD za u naftu u predstojećem periodu voditi žestoke "ratove" sa svojim industrijskim rivalima (Francuzima, Englezima, Nemcima, Kinezima...)
I danas smo svedoci vojne intervencije u Libiji, za koju neki "analitičari" (koji imaju ekskluzivan pristup uticajnim medijima) kažu da se vodi zbog nafte. I to je bio slučaj sa Irakom, incidentima u Kaspijskom regionu itd. Nije nego.



Naravno, “Peak oil” je bio priča za “malu decu”, što političari uglavnom i jesu, jer zbog svoje neukosti (što je glavna referenca za njihovo dovođenje na “vlast”) moraju da se uzdaju u “informacije” i procene “stručnjaka” iz tajnih obaveštajnih službi koji “sve znaju”. Kako je “poverljivi” dokument “Peak oil” uopšte mogao da “procuri” u javnost i koje je za to kriv , nije se postavljalo pitanje i nije vođena istraga. Dezinformacije i imaju zadatak da “cure”, zato je i osnovan specijalizovan sajt “Wikileaks”.

Ali, “Peak oil” je u vojnim i političkim krugovima SAD savršeno opravdavao oružane intervencije za koje su se SAD spremale u narednom periodu. Jer, radilo se o strateškim interesima američke nacije. Poznato je kako “demokratija” radi za narod.

“Peak oil” dokument je imao i širi uticaj. I Rusija se zbog istog energetskog problema poslednjih godina grozničavo naoružava najsavremenijim oružjem, dok običan narod i dalje živi u bedi i beznađu. Ali, sve je to, tvrde ruski političari, da bi se zaštitio narod od pljačke "svojih" ugljovodoničnih resursa, a koje bi im Ameri i Izrealci najradije pokrali, kao one u Iraku.

IMA LI ZAMENE ZA NAFTU?

Kako zameniti naftu kao energent, pitanje je zato koje već decenijama muči mnoge sertifikovane energetske stručnjake? Zna se da solarni paneli za dobijanje energije ne daju dovoljno električne energije za industriju, avione, vozove, brodove, automobile…

Energija vetra je problem jer vetrenjače treba postaviti dalje od gradova, a u ruralnim područijima plaše ptice i insekte koji su važni za oprašivanje biljaka. Električna struja koja se od njih dobija mora se odmah koristiti i transportovati do udaljenih gradova, a u transportu se izgubi veliki deo energije. Problem je i njeno skladištenje jer su takva postrojenja skupa, pa tu struju država mora unapred otkupljivati od malih proizvođača. I tu uvek leži mogućnost korupcije, gde će se u energetski krug odabranih ugraditi vlasti bliski pojedinci.

Hidrocentrale mogu imati samo oni koji imaju moćne brze reke, a termoelektrane opet koriste ugljovodonike imaju problem sa zagađivanjem okoline sa ugljen dioksidom. Postoji i ideja da se uzgaja modifikovano drveće, koje veoma brzo raste i koje bi se možda koristilo i kao energent za domaćinstva. Ali, to bi ostavilo ispošćeno zemljište.

Tako se kao rešenje energetskog problema ipak nameće atomska energija koja se dobija "razbijanjem jezgra atoma" koji su u procesu nastanka Zemlje sabili u sebe ogromnu količinu energije. Tako bar kaže “velika” nauka o kvantnoj fizici i njeni sertifikovani naučnici. Nuklearke su čiste, tihe i moćni izvori energije, tvrde oni, samo je problem ukoliko dođe do havarije pa energetske čestice (kojima mesto u prirodi treba da bude u atomu) izlete u okolinu i tu nastave da emituju svoju energiju razarajući neke već postojeće energetske procese i stvarajući nešto novo. Recimo ako uđu u genetski materijal biljaka, životinja i ljudi. Poznato je da energija stalno stvara i kada krene ne može se zaustaviti.

Dakle, korišćenje nuklearne energije ispada kao vožnja avionom - najbezbednije i najbrže, ako se avion ne sruši.

Nuklearnu tehnologiju su najviše razvili u nacističkoj Nemačkoj trideseih godina, a onda je preneta u SAD, pa u SSSR. I sve je rađeno tajno. Ovu tehnolgiju su najviše zavoleli vojni krugovi, zbog mogućnosti da cepanjem atomskog nukleausa plutonijuma imaju ubitačnu atomsku bombu. I ta ljubav ih do danas nije napustila.

Glavni problem japanske nuklearke kod Fukušime, je upravo u tome što je ona tajno radila na procesu pravljenja plutonijuma za vojni kompleks (ne zna se čiji, ali je moguće da je u pitanju izraelski, jer je izraelska privatna firma MAGNA BSP obezbeđivala rekator broj 3 specijalnim termalnim kamerama). Naučici koji poznaju tehnologuju nuklerane elektrane znaju da je topljenje uranijumskog jezgra predviđeno samom konstrukcijom elektrane (kao i jak zemljotres) i da postoje bezbednosni mehanizmi koji sprečavaju prodor radioaktivnih čestica u okolinu u slučaju havarije i njegovog topljenja. Ali, plutonijum za bombe nije isto što i uranijum. On je ne samo ekplozivan, nego i veoma otrovan i mirnodopske elektrane nisu ni prediđene da se ovim poslom bave. Ali, se mnoge bave.

OPŠTA NAUČNA ZAVRZLAMA

Zagovornici nuklearne energije, koje finansiraju i održavaju vojni krugovi kao najveći njeni obožavaoci, vole zato da plasiraju velike medijske priče (zašto su i plaćeni) o opasnom zagrevanju atmosfere zbog velike količine  ugljendioksida koji nastaje sagorevanjem ugljovodonika, pa se stvara efekat staklene bašte, globalno otopljavanje, klimatske promene itd. Mediji su puni ovih laži. Jer, ugljendioksid je neophodan na planeti upravo za život kakav poznajemo, baš kao što je i efekat “staklene bašte” neophodan jer bi zbog njenog nepostojanja temperaturne razlike između noći i dana bile veoma velike. I to su tvrdnje upravo priznate i sertifikovane nauke, ali njenih nekorumpiranih pojedinaca.



Ugljen-dioksid koriste biljke i on uopšte i ne ide visoko u atmosferu, već naprotiv teži ka zemlji.
Zanimljivo je da se o opasnostima ugljen-monoksida, koji se dobija sagorevanjem hemikalija koje se u rafinerijama dodaju benzinu (da bi mu povećali oktansku vrednost) uopšte ne govori u istim krugovima “zabrinutih”. Naravno i hemijska industrija ima svoje veliko “parče kolača” u korišćenju nafte kao energenta. 

Najzanimljivije je ipak ono što u nafti gori i oslobađa energiju. A to je monoatomski vodonik koji se prvo mora osloboditi iz molekula vode, koja je takođe sastavni deo nafte, i koji onda reaguje sa kiseonikom, koga takođe ima svuda oko nas , i onda taj monoatomski vodonik odreagije tako što oslobodi svoju atomsku energiju. Pošto i vodonika i kiseonika ima svuda oko nas, logično je pitanje za laike, zašto sami tako ne reaguju čim se sretnu u vazduhu, nego se prvo vodonik mora osloboditi iz nekog molekula, na primer iz vode u nafti ili iz vode u procesu elektrolize? Ili se oni u vazduhu nikad ne sretnu u gasovitom stanju. E, tu velika nauka nešto nije dobro skontala, jer očito mnogi ne vide da je tu nešto nelogično. Važno je samo da se svakodnevno sagoreva ogromna količina nafte i drugih ugljovodonika (što je onome ko ih kopa i prodaje veoma profitabilno), dok se korišćenje čiste vode za pokretanje automobila (i koriščenje iste te energije vodonika) tehnološki nikako “ne može” rešiti. I ovde su očito u pitanju mozgovi koji “ne vide” ili ne žele da izgube svoju dobro plaćenju profesionalnu poziciju.

Najveća enigma u naučnim krugovima u vezi korišćenja energije je tako postalo pitanje gde je njen izvor?

Jer ono što mi koristimo kao energiju su njeni različiti oblici koji su nastali njenim radom i skladištenjem u određenim medijumima. Tako se i danas razlikuju elektricitet, energija biomase, geotermalna energija, takozvana fosilna energija kao što su ugljovodonici ( nafta ugalj, gas) iako su sva ta ugljovodonična jedinjenja nastala duboko ispod Zemljine kore u onom što se naziva “plašt” i što se konstantno, kao i sve drugo na planeti, jednim fizičko-hemijskim procesom stalno stvara. I nema isključivu vezu sa fosilima. U školi nas još uče da postoji solarna energija, nuklearna (iz jezgra atoma), energija vetra, radioaktivnost…  Ali, ono što se u školama i dalje ne uči i što je i naučni establišment (koji izdaje stručne sertifikate) više od 100 godina odbija da prizna, je postojanje  “nulte tačke energije” odnosno energije vakuuma.

ALBERT AJNŠTAJN KAO MASKA ZA PLASIRANJE NAUČNIH ZABLUDA

Vakuum je dugo vremena smatran potpuno praznim međuzvezdanim prostorom kroz koji  svetlost, koja je po Ajnštajnovoj opšteprihvaćenoj teoriji postoji u obliku čestica fotona ili talasa (jer u svemiru važi po relativističkoj teoriji princip neodređenosti), prolazi nesmetano brzinom od 299.792.458 metara u sekundi. Da ovaj prostor nije prazan i da u njemu postoje “putevi” poput “cevi” preko kojih  se kreće energija i koji je još davno nazivan - eter,  namerno je decenijama odbacivano i zataškavano. Sam Ajnštajn je uporno odbijao da takvu tvrdnju prihvati, a njegovi stavovi su zbog renomea koji je imao u vodećim naučnim krugovima i u medijima bili veoma važni.

I to nije bilo slučajno, kao što sama pojava ovog “genijalnog” naučnika (za koga se danas sve više otkriva da je bio samo medijska maska iza koje su radili jezuitski mozgovi) nije bila slučajna. (Da li je bio i doušmik u naučnim krugovima?)

Ajštajn je toliko ovenčan naučnom slavom iako ništa od njegove relativističke teorije nije ni dokazano niti je moguće dokazati (kao što je i sam to tvrdio). Ali, je zato dokazano da nije tačna i da je čak plagijat napravljen od teorija koje su već ranije postojale u naučnim krugovima. Ideju o konstantnoj brzini svetlosti izneo je dr. Albert Mičelson (poznat je i njegov eksperinment sa Edvardom Morlijem), a formulu E=MC2 zapiso je još 1875. Semjuel Tolver Preston kada je zaključio da energija u malim česticama materije raste u srazmeri sa njenom brzinom.


  Albert Mičelson

Ali, da bi smo sasvim shvatili ovu energetsku naučnu zavrzlamu, pogledajmo malo bliže kako se danas u školama za obične građane opisuje energija.

Sama reč “energija”  potiče još iz drevne Grčke (o kojoj se i danas uči u školama da su je stvorili bogovi sa Olimpa). “En” je predlog i znači “u”, a “ergon”  je neko delo, tako je nastala kovanica “energeia” što znači rad u nekom delu, u nečemu. Dakle, energija je ono što radi i stvara u nekom medijumu. Da pomenemo i da grčka reč “hidrogen” (vodonik) označava ono što stvara vodu.

Bez energije se ništa ne pokreće, ništa ne stvara. Bez energije nema sile. Energija je nešto što ljudski um ne može vizuelno predstaviti. Baš kao ni molekul ili atom. I upravo su zato nastojanja naučnika da rastumače šta se praktično događa na nivou atoma i molekula doveli do razvoja “velike” naučne teorije nazvane kvantna fizika, kasnije nazvane kvantna mehanika.

Reč “kvantum” znači najmanju energetsku jedinicu. Da bi teorija bila što komplikovanija za zamlaćivanje akademskih mozgova, atom je deljen na još sitnije imaginarne čestice koji su nazvane kvarkovi, a ovi su deljeni na leptone, mezone, neutrine i dr. Naravno nikada ni jedan nije izolovan i pored ogromih novčanih sredstava koja su tada za ova važna istraživanja, navodno, odvajana iz državnih budžeta. Ali, dok su veliki fizičari mudrovali, a odabrana elita uzimala novac kako bi potrebno znanje prikupila i isporučila tamo gde treba, moćno energetsko oružije je sve više usavršavano u tajnim pogonima.

U stvari, kako su se razvijali sve savršeniji uređaji za merenje energetskog potencijala, u najsićušnijim česticama, naučnici zadojeni česticama (koje su svuda videli i kojima im je napunjena akademska glava i sa principom neodrađenosti) ove kvante sve više usitnjavali i davali im razna imena pri tome verujući u božansku moć stvaranja materije koje se dogodilo u jednom kosmičkom trenutku u vreme Velikog Praska.



I to je bila jedna velika naučna stranputica, kojom je NEKO moćan dugo godina perfidno rukovodio, upravo sa namerom da sve dovede u zabludu i skrene sa puta koji je vodio fundamentanim saznanjima. Jer svi prirodni procesi su zapravo jednostavni i logični i veoma određeni. Veliki Prasak je jednostavno bio podmetnuti klin u naučnim točkovima. A znanje je moć i to na kvadrat.

Ko je stavljao klinove u “točkove“ nauke?

JEDNO KATOLIČKO BRATSTVO ODREĐUJE ŠTA ĆE SE UČITI U ŠKOLAMA

Ono što je i danas većini ljudi malo poznato, jer ne spada u domen oficijelne  istorije (koja se uči u školama), već se stavlja u kontekst  takozvane “teorije zavere” i koja se nastoji maksimalno kompromitovati kao čista budalaština, u stvari je lako dokučiva stvarnost, pod uslovom da ste u stanju da neke fantastične ideje prihvatite kao moguću realnost.

To što mnogo ljudi i danas više veruje u boga (što je čista fantazija), nego u “teoriju zavere”, upravo je rezultat rada nekih majstora za laži i iluzije. Verovati u Velikog Stvoritelja je savim u redu, ali verovati u zavere je paranoja (bolest)

Ta fantazija se može svesti na prostu, ali perfidnu  filozofiju jednog bratstva koje se još pre hiljadu godina počelo da se uobličava u jednu družinu željnu neograničene moći i bogatstva, i koja se ustoličila u miroljubivu “oblandu” nazvanu hrišćanska rimokatolička crkva. Da se velika  moć i bogatsvo mogu  steći pukim prevarama shvatili su baveći se godinama prodajom svojih mađioničarskih trikova, iluzija, čišćenjem od grehova (griže saveti), ali i matematičkog znanja i astrološkog predskazanja, a što su sve znanja koja su doneli iz drevnog Egipta. Za mnoge Evropljane su ova znanja bila tada čista magija.

Vremenom su magusi shvatili da se zaglupljivanjem i prevarama ljudi mogu besomučno pljačkati. Evropsko lakoverno i neobrazovano stanovništvo sa svojim feudalcima, nakon raspada Rimske imperije je bilo idealan plen ovih magusa. Posebno im je za oko zapela gramziva vlastela koju će namamiti da krene u pljačku zlata koga su drevni Egipat i Persija bili prepuni. Napoleon je bio njihov veliki vojskovodja.

Kako je životni vek  bratstva praktično neograničen, za razliku od običnih ljudi, pa i dinastija koje se kad tad ugase, vreme mereno stotinama godina je radilo za njih. Obični ljudi njihovo delovanje kroz vekovnu istoriju nisu ni opažali. Njihov cilj je vremenom postao potpuno pokoravanje sveta i stavljanje pod svoju kontrolu sveg svetskog bogatstva, zemlje i ljudi.

“Sveta tajna” (u stvari tehnika prevare) prenosila se u hijerarhijskom poretku na nove mlađe naraštaje (posebno odgojene) i paklena “mašinerija” obmana i laži je fukcionisala prikriveno stotinama godina.
Krstaški pljačkaški ratovi (u ime Hrista), prodaja oproštajnica od grehova, zastrašivanje ljudi bolestima, a onda prodaja vakcina, zamen zlata sa novčanim priznanicama, zavere i spletke u vladarskim krugovima i krunisnje samo podobnih i pokornih kraljeva, deo su iz arsenala prevara koje su Bratstvu donele skoro apsolutnu moć na globalnom nivou. Globalizam u formi Novog Svetskog Poretka je završnica ove hiljadugodišnje “magije”.

Masovno opismenjavanje običnih ljudi (po školksom programu koji je odobrila katolička crkva) , doneo je tehnološki i industrijski razvoj do sada neviđen u ljudskoj istoriji, ali sa tehnološkim rešenjima i inovacijama koje su Bratstvu omogućavale da milijarde ljudi i njihove privrede oblikuju kontrolom nad novčanim tokovima i energetskim resursima. Obratite pažnju da reč “re-surs” znači “ponovno izvorište”.

Ako bi se energija koristila iz njene “nulte tačke radijacije”, gde je njeno izvorište u visokim slojevima atmosfere na granici sa svemirom i koji je nazvan eter, tehnološkim procesom (na čijem radu je počeo da radi Nikola Tesla) praktično bi svako mogao da je koristi neograničeno i besplatno. I to Bratstvu, nije odgovaralo. Zato je tehnološki razvoj, zajedno sa naukom (jer znanje je moć i Bratstvo sve znanje sveta pažljivo prikuplja) morao da bude skrenut na drugu stranu ka eksploataciji energije iz re-sursa (ponovnog izvorišta).

Tako je otkriće nafte (re-sursa), do koje se veoma teško dolazilo skupim tehnološkim procesom, baš kao što je to i njena distribucija, postala idealni energent za široku primenu. Agent ovog bratstva, Džon D. Rokfeler, raznim poslovnim smicalicama preuzeo je potpuno monopol najpre u transportu nafte (u svojim specijalnim patentiranim kontejnerima) , a zatim i u poslovima na njenom kopanju, preko svoje kompanije “Standard Oil” (danas Exxon Mobile). Nekoliko tajkuna ovog bratstva (kao i podobne kraljevske porodice iz Evrope i arapskog sveta iz nekadašnjeg Otomanskog kalifata) i danas kontrolišu praktično sav naftni biznis u svetu. I u Rusiji. Da bi se sakrilo da nafta nastaje duboko u Zemljinom plaštu, te da je praktično ima svuda (ako se mnogo dublje kopa) smišljena je priča o njenom fosilnom poreklu.

Otkriće radioaktivnih elemenata kao radijuma u rudi uranijuma, vodilo je razvoju nuklearne tehnologije, gde se kao drugi energetski re-surs koristila energija koja se dobijala razbijanjem atoma pri čemu se, navodno, oslobađala ogromna količina energije koja je u takvim atomima bila “zarobljena” milionima godina.

Zbog fantastičnog energetskog potencijala koji je mogao da se koristi kao najrazornije oružije ikada stvoreno, Bratstvo je bilo fascinirano da ima atomsku bombu kojom bi jednim udarom moglo da uništi dobar deo jeresi. To je i isprobano prvi put 1945. u Japanu (u kome se začela apostolska hrišćanska vera). Tako je rad na razvoju i usavršavanju atomskog oružija bio maskiran razvojem nuklearne tehnologije sa ciljem da se pomoću nje dobija električna energija za industriju. I to funkcioniše tako što se nuklearnom fisijom zagreva voda, pa se ona pod pritiskom izbacuje kao vodena para, koja onda svojom silom pokreće turbine i onda sila turbina pokreće generatore koji proizvode električnu struju, koja se onda transportuje dalekovodima desetinama i stotinama kilometara do potrošača sa velikim gubicima energije. I cena pravljnja čitave ove skalamerije košta više milijardi evra. Za zaglupljivanje neupućenih zato služi takozvani “nuklearni lobi”.

Za ovo Bratstvo se veruje da funkcioniše preko mnogih tajnih društava koja su u hijerarhijskom piramidalnom poretku, a najrigorozniji je danas red jezuita. Oni su u 16. veku , nakon čuvenog Saveta iz Trenta zamenili zloglasne dominikanske inkvizitore. Metod rada jezuita je slatkorečiva prikrivena obmana. I to je potpuno suprotno otvorenom nasilju protiv jeresi koje je do tada sprovodila katolička crkva, zbog čega su ljudi počeli masovno da zaziru od nje. Bio im je neophodan veliki zaokret. S obzirom da je većina običnih ljudi u Evropi pre samo 150 godina uglavnom bila nepismena, Bratstvo (koje je hijerarhijski veoma pismeno i obrazovano) imalo je mogućnost da u dotadašnju istoriju zapiše bilo šta. Sa masovnim opismenjevanjem u 20. veku i tehnološkim razvojem, iza koga su oni sami često stajali, pokrenuta je i ova velika mašinerija za obmanjivanje učenog naroda.

Za nas je značajno ovde da je glavni kretaor teorije Velikog praska bio upravo jezuitski sveštenik Žorž Lemetr. Da bi ova teorija ušla u naučne krugove i potpuno zamutila sva dotadašnja poimanja fizičkih procesa, bilo je potrebno da je unese neko ko će postati veoma cenjeno i uticajno naučno ime i izvršiti epohalnu revoluciju na polju teorijske fizike. Jer, samo se teorija i mogla smišljati i krivotvoriti. Čitav 19. vek je inače bio vek mnogih epohalnih naučnih i tehnoloških otkrića.


Lemetr i Ajnštajn. Da li je Lemetr bio pravi mozak "genija" Ajnštajna?



Ali, da mnogi fizički procesi na Zemlji i u svemiru i danas budu velika misterija i naučnici i dalje sumanuto tragaju za raznim “kvarkovima”, idealna je bilo postavljanje principa neodređenosti i teorije relativiteta. I toj teoriji je dat maksimalan medijski publicitet, s obzirom da jezuiti, preko takozvanih Jevreja (od Boga izabranog naroda), kontrolišu glavne medije (izdavaštvo, naučne publikacije, ali i popularne novine i revije, radio i TV).
Piše: Ivona Živković
                                                                                   

ENERGETSKE OBMANE I „TAJNE“ (Drugi deo)

Piše: Ivona Živković

AJNŠTAJN O NUKLEARNOJ ENERGIJI NIJE ZNAO NIŠTA

Ajnštajn je tako kao “veliko” naučno ime, na nagovor fizičara Lea Silarda  “napisao” i poznato pismo ispred grupe naučnika američkom predsedniku Franklinu Ruzveltu, 1939. da SAD što hitnije moraju otpočeti  radove na pravljenu atomske bombe, kako bi u tome pretekli nacističku Nemačku koja je imala plan da napravi ovo pakleno oružje. Ideja je bila da se ova tehnologija prenese u SAD i da se opravda trošenje ogromnog novca iz državnog budžeta za razvoj ove tehnologije.

Rad na američkoj atomskoj bombi, tajni “Projekat Menhetn”, međutim,  nije uključio Alberta Ajnštajna, jer su jezuitski “mađioničari” znali da on o pravoj prirodi energije nije znao ništa. Autor pisma i učesnik u ovom projektu je bio samo Leo Silard, koji je sa Enrikom Fermijem već radio u Rokfelerovom Univerzitetu u Čikagu.

U obimnoj studiji “Proizvodnja i prodaja svetog Ajštajna”, autor Kristofer Džon Bjerknes navodi da Ajnšatajn, lično, nikada nije bio spreman ni za jednu naučnu polemiku  sa drugim naučnicima koji su u to vreme osporavali njegove ideje. Umesto njega , braneći njegove teorije je istupala jedna grupa ljudi iz naučnog establišmenta kojima su uvek bila otvorena vrata svih najuticajnijih medija. Drugima nije bilo omogućeno da preko istih medija diskredituju "sveto naučno ime" Ajnštajna.

Leo Silard je bio taj koji je Ajnštajnu 1939. godine objasnio moć atomske bombe i šta on treba da napiše u “svom“ pismu predsedniku SAD, Ruzveltu. Ali, iako je Leo Silard bio daleko genijalniji i efikasniji naučnik koji je, ne samo smislio način cepanja jezgra atoma nuklearnom lančanom reakcijom, već i način za pravljenje plutonijuma (koji se koristi za punjenje atomske bombe) ozračavanjem izotopa uranijuma u posebnim reaktorima za “uzgoj” plutinijuma, za većinu ljudi je on nepoznato ime. A za Ajnštajna su čuli svi, svako dete u osnovnoj školi.

Inače, takav jedan reaktor za “uzgoj” plutonijuma ,  postojao je izgleda i u nuklearnoj elektrani kod Fukušime,  i uzrok je haosa koji je tamo nastao nakon cunamija. To nagoveštava činjenica da je elektrana u jednom reaktoru (broj tri) koristila kontroverzno mox gorivo, što predstvalja mešavinu oksida uranijuma i plutonijuma. I korišćenje tog goriva je zapravo samo maska da se u stvari radi na “uzgoju” plutonijuma za vojne potrebe. Plutonijum se u prirodi ne stvara, a njegovo “moguće” postojanje u prirodi u malim količinama “negde duboko u Zemljinoj kori” (kako to tvrdi teorijska nauka) je samo naučna imaginacija. Naravno, radi se o naučnicima koji verno slede principe neodređenosti i teoriju Velikog prasaka. I primaju dobre honorare od svojih “naučnih” studija.


Ajnštajn i Silard u SAD. Silard je Ajnštajna morao da upozna sa znanjima o nuklearnoj energiji i pravljenju atomske bombe. Šta li mu je sve rekao?

NELOGIČNOSTI U TEORIJAMA KVANTNE FIZIKE

Iako se “energija nulte radijacije” mogla definisati i na nivou subatomskih čestica i logike, teoretičari kvantne mehanike ubacivali su i dalje ubacuju u igru kvarkove, leptone, mezone, bozone, muone, neutrine i neizbežnu Ajnštajnovu jednačinu E=MC2 kao u beskonačnoj vrtešci dok se svima ne zavrti u glavi toliko da se izgubi svaki smisao u rasuđivanju.


Otkrivanje novih čestica i davanje imena istima postalo je velika nauka koja veoma liči na otkrivanje novih i novih virusa u biologiji i medicini.

Kvantna fizika, koja je onda razvijena kao posebna naučna grana, a onda prerasla u “kvantnu mehaniku” (koja svemir izgleda doživljava kao veliku mašinu sastavljenu od čestica) izvela je onda zaključke, kako u svojoj knjizi “Okultna fizika etera”  navodi Vilijam Lajn, kako se energetski potencijal atoma (što je njegova sposobnost da vrši neki rad) uvećava u zavisnosti od njegove mase i brzine.

Kvantna fizika tako kaže da su se ove energetske čestice nakon Velikog prasaka sabile u atome, pa im je u stanju mirovanja masa jako sabijena i puna energije. Po njima, čvrsta materija je najkompaktnije uskladištena forma atomske energije, pa se onda u skladu sa tim zaključije da cepanjem tih nabijenih atoma, može da se oslobodi ta ogromna energija.

Istovremeno, najveći broj prirodno radioaktivnih elemenata  koji ispuštaju energiju (zrače), po njima, su  gusti ali “nestabilni” i “raspadaju se” i pri tome iz njih “izlazi” ta energija (kao zao duh?), a oni se raspadaju ka elementima sa nižim atomskim brojem na tablici elemenata.

Prirodni radioaktivni elementi tako spontano gube masu u tom procesu “raspadanja”, tako da se energija oslobađa kao radioaktivnost i to se u odnosu na gubitak mase izražava po Ajnštajnooj jednačini E=MC2.

Ispada da su ti radioaktivni elementi, po teoriji Velikog praska, stariji od Zemlje. Ali geološka istraživanja su to opovrgla, pa je konačno zaključeno da je njihova radioaktivnost ipak posledica procesa koji se odigrao na Zemlji u toku njenog stvaranja. Jer, da su ti elementi nastali u vreme sabijanja materije u vreme Velikog praska, do sada bi se valjda svi već raspali. Ali, nisu već i dalje zrače, tj ispuštaju u svim pravcima atomsku enrgiju.
Odakle im tolika energija, da je milionima godina ispuštaju, zapitao se u pomenutoj knjizi Lajn?

PODEŠAVANJE NAUČNIH TEORIJA KVANTNE MEHANIKE

Ali, najveći problem sa teorijom kvatne mehanike je energija monoatomskog vodonika, koji je svrstan u element broj jedan, jer se sastoji samo do dve čestice, jednog elektrona i jednog protona, a oslobađa u reakciji sa kiseonikom mnogo veću količinu energije nego kada je u molekularnom stanju npr.H2.

Pošto se u stvaranju molekula, po teoriji kvantne mehanike,  obavlja neki rad, to znači da se deo energije potroši na atomskom nivou kombinovanjem atoma u neki molekul, na primer vode, koji čine dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika (H2O). I to logično treba da smanji energetski potencijal samog molekula.



Kako za Ajnštajnove sledbenika eter ne postoji, te s e iz njega ne može crpeti dodatna energija atoma, znači da njihovi molekuli moraju imati više energije nego atomi koji ga sačinjavaju. Jer jednačina kaže E=MC2. Energija je dakle jednaka masi umnoženoj sa brzinom na kvadrat.

S obzirom da to sa monoatomskim vodonikom očito nije slučaj, zagovornici teorije kvantne mehanike su smisili obrazloženje da se prilikom kombinovanja atoma vodonika u molekul vodonika, pri formiranju H2O, na primer, ta potencijalna energija molekula vode izgubi, jer se ona u procesu kombinacije veže ponovo za atome vodonika. Tako vodonik gas, kada je u monoatomskom stanju H1 ima veću potencijalnu energiju nego kada je u obliku molekula koji sadrži H2.

I to je očito još jedna naučna fantazija koja nije logična. Iz te nelogičnosti, onda je proizašla nova teorija da u zavisnosti u kom stanju je vodonik, da li je na zemlji, u vodi ili u gasnom stanju, zavisi njegova “potencijalna energija”.

Tako se Vilijam Lajn zapitao od kada merenje potencijalne energija atoma nekog elementa zavisi od njegovog molekularnog stanja? “To je kao reći da kamion koji stoji u podnožju brda ima više potencijalne energije od onog  na vrhu brda, jer zahteva više energije da bi se popeo na brdo. I to je čudan način da se definiše potencijalna energija. Ili reći da prazna konzerva gasa ima potencijalnu energiju koju preuzima od njega kada se puni gasom”. To znači da prazno ne znači da je uvek prazno, te da jedan nije uvek manje od dva, već da sve zavisi od okolnosti u kojima se na primer "prazno" ili jedan u nekom trenutku nalaze.

Relativistička kvantna mehanika očito je netačno rastumačila ovaj proces energetskog potencijala po čemu ispada da odvojeni neki atomi – sa nižom masom kao vodonik  poseduju više “atomske energije” nego molekuli koje su oni sastavili  udruživanjem svojih energetskih potencijala. Odakle monoatomskom vodoniku tolika energija? Nije li to očiti pokazatelj da E iz Ajnštajnove jednačine mnogo više nego nego MC2 i da se materija “puni” energijom na neki savim drugi način. I tu tajnu je rešio Nikola Tesla i to je upravo razlog zbog koga su njegovi radovi i ideje bili decenijama nepoželjni kao prikladno naučno štivo.

MONOATOMSKI VODONIK JE ULAZNA KAPIJA ZA “ENERGIJU NULTE RADIJACIJE”

Po onome što je Nikola Tesla shvatio još krajem 19. veka, energija je i vodoniku i ostalim atomima stizala kontinuirano direktno iz svemira i to sićušniom energetskim kanalima (poput cevi) kroz koje je putovala na veoma visokoj frekvenciji i koji su kao medijum nju prenosili do svakog atoma do svake subatomske čestice (elektrona i protona) na Zemlji. Taj medijum je nazvan eter, i zato je zadatak Ajnštajna bio da svojim velikim naučnim imenom i slavom, skrene druge naučnike od sličnog zaključka. I nauka je postojanje etera decenijama maksimalno ignorisla.

Kao kada bi ste "naučno utvrdili" da električna energija koja stiže iz utičnice u zidu i napaja neki električni aparat u kući u stvari potiče od zarobljene energije u samim zidovima. Ništa dalje od toga ne bi smelo da postoji. A monoatomski vodonik je bio "utičnica" preko koje je ova energija nulte tačke konstantno prolazila. I ta energija je stalno stvarala (i dalje stvara) i na Zemlji i u Svemiru, a onaj ko stvara imao je božansku moć. I to je morala da bude VELIKA TAJNA koju je Bratstvo na svaki način želelo da sačuva samo za svoje paklene ciljeve.

“Punjenje” atoma energijom nije bio proces koji se odigrao u periodu nakon Velikog praska negde u svemiru, već se on  i danas odigrava kroz električne, magnetne i druge fizičke sile, smatrao je Tesla, pa je to razlog i postojanju energetske aktivnosti radioaktivnih materija. Presecite ovaj energetski dovod i nema višeradioaktivnosti.



Još 1890. Tesla je obrazložio svoje viđenje ovog procesa koji se stalno odigrava i koji podstiče viskofrekventna kosmička energija koja se prostire u svim pravcima i prožima čitav svemir. Gledajući munje kako paraju nebo Tesla nije mogao svemir da vidi kao prazan prostor već kao medijum kroz koji ova energija putuje.

Po njemu, izvor te “kosmičke radijacije” nije bio eter (jonosfera), već “zvezdana svetlost” – koju je Tesla nazvao “primarni solarni zraci”. Ova “svetlost” je ekstremno visoke frekvencije i mnogo sićušnije talasne dužine nego nama vidljiva svetlost, sićušnije nego UV zraci, X-zraci i Gama zraci (a koji se svi, takođe, emituju sa Sunca i drugih zvezda) i ta kosmička radijacija predstavlja “nultu tačku radijacije”, navodi u knjizi Vilijam Lajn.

Ova “nulta tačka radijacije” potpomaže nastanku sekundarne radijacije koja nastaje nakon sudara sa “kosmičkom prašinom” u kosmičkom prostoru, i taj energetski efekat je Tesla je nazvao “kosmičkim zracima”.

Prema Tesli, sam eter nije “energetski izvor”, s obzirom da je sastavljen od sićušnih i nezavisnih “prenosnika” energije potopljenih u jedan izolujući fluid”, pa je samo medijum (kao što je i ljudski organizam jedan medijum) kroz koji se energetske transference i transmutacije mogu odigravati . U njemu s e tako stvarajui električne i magnetne kosmičke “cevi” kao sila tako stvorena koaj s e i dalje prenosi preko nekog svemirskog telo dajući mu početni impuls da se i ono pokrene.



Početni energetski imuls u srcu gura energiju kanalima koje prepoznajemo kao krvotok. Zato prolazak vodonika kroz ovaj medijum (krv) uvek mora da se odigrava istom brzinom, a to je vrednost koju definišemo pH neutralnom. Oznaka pH znači potencijal hidrogena. Samo tada organizam se pravilno napaja energijom iz nulte tačke radijacije, a svaki i najmanji poremećaj u energetskom napajanju dovodi do "kvara" u nekom organu, tkivu ili ćelijama. Prirodni energetski sistem napajanja živih organizama nastojaće da vitalne parametre tj. pH krvi i srčani impuls održi u normalnom radu tako što će periferne organe usled slabog napajanja jednostvno postepeno isključivati. I tako nastaju degenerativne bolesti.

Ova kosmičko prostiranje “energije nulte radijacije” zbog izuzetno visoke frekvencije i majušne talasne dužine normalno prolazi kroz čitav svemir, Zemlju,  biljke, životinje, i ne nanosi nikakvu štetu u konstantnom Zemljinom ekvilibrijumu, pošto njena talasna dužina ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa atomima najvećeg dela onoga što kvantna fizika naziva čvrstom materijom.

Ali, takozvani “radoaktivni elementi” imaju  jednu osobitu atomsku strukturu koja reaguje sa ovom radijacijom i tako nastaje - radioaktivnost.

U stvari ono što se naziva “radioaktivno zračenje”, samo je rezultat, po Tesli, “silazne” frekventne tranference u kome izvesna svojstva materije reaguju i koncentrišu tu  sveprisutnu kosmičku radijaciju nulte tačke koja se pruža od viših frekvencija ka nižima, koje su korisnije i sa adekvatnijim frekvencijama, kao što su Gama zraci, C- zraci, UV zraci, vidljivo i  infracrveno zračenje, kao i električna struja i magnetizam.

 Sve te “silazne” frekvencije (na skali) se mnogo lakše detektuju i mere nego “nulta tačka radijacije”.
“Ukoliko bi se komad radijuma, mogao zaštititi od efekta nulte radijacije, on više ne bi pokazivao radioaktivnost, jer s e više ne bi napajao ovom energijom”, zaključuje Lajn.

Tako, atomska energija po Tesli, dolazi od dejstva ove energije, a ne kao “uskladištena” energija u samom atomu.

„Fizika etera“ je sub-atomska fizika, a to znači „sub-protonska“ i „sub-elektronska“, pa Lajn kaže da njega ne zabrinjavaju sub-atomske nuklearne čestice same po sebi, već ono što one mogu stvoriti kao konačni “gradivni blok” protona i elektrona, jer u eteru postoje samo kao jednostavne forme. Da podsetimo da se plutonijum ne stvara u normalnim prirodnim procesima, već samo u specijalnim reaktorima za “uzgoj” plutonijuma (plutonium harvest chambers).

Energija iz vodonikovog atoma, energija iz raspadajućčeg radijuma, energija vode, energija uglovodonika itd, sve su to različite energije zbog njihove različite frekvencije na kojoj rezonijaraju nakon što su dobile početni impuls iz “energije nulte tačke” i to u “opadajućem” smeru na skali ukupne kosmičke frekvencije.

Potencijalna energija atoma vodonika je veća od ostalih atoma zbog toplotne energije od "ukrcanog etera" i konvertovane “nulte tačke radijacije” kada se oni kombinuju u molekule, a  ne od samih vodonkovih atoma. Tako Lajn kaže, da je atom vodonika “rodjen” na “vrhu brda” (kao onaj pomenuti kamion sa više potencijalne energije) i on radi kao “ulazna kapija”  između etera i sveta poznatog kao atomska materija. I vodonik je najrasprstranjeniji element u čitavom svemiru.

Razlog za to može biti što atomi vodonika “prikupe” energiju iz “nulte tačke radijacije” i izbace je iz etera kada se rekombinuju. U svakom slučaju, energija nije uskladištena u atomima i ne više uskladištena u molekulima nakon njihovg formiranja i ne postoji veća laž od te koju su priredili relativisti.

2H2 + O2 = 2H2O + ENERGY


Poznato je da spajanje dva diatomska molekula vodonika sa jednim diatomskim molekulom kiseonika stvara dva molekula vode pri čemu se oslobađa ogromna energija, tačnije 572 kJ. Da li je teško zaključiti da su to munje koje prati grmljavina? Ista takva grmljavina nastaje i u famoznoj mašini koju je NASA napravila za proizvodnju oblaka korišćenjem jedne rakete koja sagoreva vodonik. I iz tih oblaka veoma brzo padne kiša. Mašinu, koja je dugo bila tajna, možete pogledati ovde.

Zato se hidrolizom vode, prostim cepanjem molekula H2O na vodinik i kiseonik, dobija mnogo više energije nego što se u sam proces hidrolize unese i mnogo više energije se dobije samo razdvajanjem dva atoma vodonika, nego njegovim sagorevanjem sa kiseonikom.

I to su mnoga merenja pokazala i to nije nepoznato onima koji se ovim procesima bave. Ostala je samo “misterija” odakle je ta energija monoatomskog vodonika poticala. A “misteriju” su održavali akademski mozgovi koji nisu mogli da prevaziđu zakone kvantne mehanike da se energija u materiji može konzervirati i da se iz nekog procesa može izvući više energije nego što se u njega unese.

Ova zabluda o potencijalnoj atomskoj energiji vodonika je bio način da se zbrkaju diatomski molekuli vodonika sa monoatomskim koji nastaju u procesu elektrolize vode, jer je dobijena energija hidrolize  izjednačena sa energijom razdvajanja atoma i energijom sagorevanja nakon  njihovog rekombiovanja, ali praktična hidroliza je pokazala da se samo stvaranjem monoatomskog vodonika i bez njegovog sagorevanja u prisustvu kiseonika, oslobodi oko 10.5 puta više energije nego što se unese u procesu hidrolize.

I to je istina, kaže Lajn, jer su precizna merenja pokazala da atomski proces vodonika (razdvajanje iz molekularnog stanja) oslobađa najmanje 3,75 puta BTU-a (britanska termalna jedinica) po težini, koliko običan vodonik oslobađa  u procesu sagorevanja ( 1 BTU iznosi 1 055.05585 Džula).

Čak i zagovornici kvantne mehanike slažu se da je “energija sagorevanja” jednaka najmanje energiji hidrolize, a dobro je poznato iz prakse industrijskog dobijanja vodonika da se iz procesa hidrolize dobija najmanje 120 posto od uložene energije.

Dakle, ako se ne-radioaktivni elementi nekim fizičkim procesom na Zemlji pretvaraju u radioaktivne, prirodnim putem, kako ti procesi funkcionišu? Jer na taj način se praktično stvara sve: i život kakav poznajemo , voda,  i nafta, i gas i svi metali.

Da je Tesla upravo radio na otkrivanju  procesa crpljenja ove energije nulte tačke i transmutacije pojedinih elemenata može se nagovestiti iz jedne njegove izjave, navodno njegove, ali objavljene u Njujork Tajmsu, 11.jula, 1937, kada je obelodanio da je već razvio proces za “proizvodnju” radijuma (transmutacijom drugih elemenata) koji je bio toliko efikasan da bi mogao da se prodaje za jedan dolar za funtu radijuma. (Ne pitajte odmah kako se stvaraju zlato i dijamanti.)



Da napomenemo, da je otkrivanjem radijuma, krenula prava histerija u naučnim i medicinskim krugovima zbog mogućnosti da se organizam dopuni prirodnom energijom. Lekari su takav energetski dodatak preporučivali, pa su se na tržištu pojavile radioaktivne pomade, vodice, sapuni, čokolade, itd. Ipak, treba odmah napraviti razliku između energije koju emituje prirodni radium od plutonijuma (hemikalije koja u prirodi ne postoji).

TESLINA VIZIJA ENERGETSKIH STRUJANJA I MAGNETIZMA

Ali, ono što je zanimalo Bratstvo nije bilo  “punjenje” običnih ljudi životnom energijom, već pre svega pravljenje oružja , na primer “zraka smrti” i zato su sve beleške i planovi na kojima je Tesla radio, ispitujući efekte skalarne energije i primenjivih procesa nestali, i to izgleda i pre njegove smrti (1943.), jer je on poslednje godine života proveo u “hotelskom zatvoru”.



Godine 1979. Vilijam Lajn je dobio zvaničnu potvrdu da se deo tih dokumenata nalazi u vojnom kompleksu Los Alamos, u Novom Meksiku, ali su i dalje – vojna tajna. (Za ovu vojnu bazu se namerno šire priče po medijima kako u njoj postoji zarobljena visoka tehnologija vanzemaljaca. Taj "vanzemaljac" je očito bio Tesla, koji je osmislio način rada letećeg tannjira). Planovi o izradi hidrogenske bombe odavno više nisu vojna tajna, ali ovo jeste. Na ovim Teslinim projektima je rađeno i dok je Tesla bio živ i nakon njegove smrti. Sve radove je finansirao tajno Pentagon, koji pod svojom kontrolom drži agentura Bratstva. I samo oni mogu da pokrenu američku vojsku. Pentagon iznad američke države, iznad svih ostalih institucija u njoj. Samo sila boga ne moli.

Teorija “nulte tačke radijacije” tako otkriva da se Stvaranje kao proces ne može zaustaviti, ali s e može uticati na tokove procesa, pa se i njigov redosled može promeniti. Tako Onaj ko zna tačan energetski proces stvaranja plutonijuma, zna valjda i kako ga može razgraditi. Onaj ko bi znao kako se stvara zlato, može ga i na ovaj način dobiti, zar ne? (Da li su drevne egipatske piramide , na neki način, za ovo služile? )

Kako Lajn još objašnjava, Tesla je tvrdio da eter poseduje naelektrisanje koje se taloži na atomima, i on je taj “dinamički” karakter etera video tako što je govorio o  “statičkom eteru, a njegovo  “kretanje “  je u stvari bilo ono što je video posmatrač sa Zemlje koja se okreće. Danas nam je jasno da se nalazimo u velikom galaktičkom vorteksu i da čitav svemir funkcioniše implozivnim procesima.

Na jednom predavanju o električnoj struji Tesla je naveo da je praktična demonstracija izvesnog profesora Roulanda pokazala “da jedno statičko naelektrisanje koje se unaokolo prenosi proizvodi efekat električne struje…” i Tesla je zamislio elektrostatičke naelektrisane molekule u kretanju i “video” kako na Zemlji funkcioniše fenomen magnetizma, koji je sveprisutan i stvara Zemljinu težu.

Tako je on “video” linije etera kao cevi sile koja fizički postoji i koja je formirana od nizova usmerenih molekula u kretanju. Te linije moraju biti zatvorene i one teže da se skrate ili prošire. I to je upravo slika magnetnog polja koju su naučnici godinama pokušavali da dokuče i na kompjuterskim animacijam danas se jasno vidi kako te linije izgledaju – onako kako je Tesla pre skoro 100 godina opisivao.



Dakle, on je smatrao da eklektrostatički, strujni i magnetni fenomen postoje zbog elektrostatičkih molekularnih sila.
U stvari on je bio svestan da bilo koja ”stacionarna” lokacija na Zemlji (praktično svaki molekul, svaki atom) u stvari se kreće fantastičnom brzinom od 70 000 milja na sat. Elektrostatički naboj koji se prenosi unaokolo su struje između atoma i etera (koji se danas naziva jonosfera i počinje na visoni od oko 80 kilometara od zemljine površine i postire se joj oko 100 kilometara u svemir i deo je atmosferskog omotača.)

S obzirom da niko ne može držati jedan atom ili molekul savršeno mirnim, to je fantastično kretanje – svih atoma i molekula koji nose strujni efekat i stvaraju magnetno polje. Kako je magnetno polje proizvod električne struje, niko ne može proizvesti magnetno polje bez elektriciteta.
To znači da je čitava planeta prepuna elektriciteta.



Može li se taj elektricitet uhvatiti u samom eteru nekom antenom i sprovesti na Zemlju da obavlja neki koristan industrijski rad? Odgovor je - da! Ali...

CRPKA ZA ENERGIJU IZ KOSMOSA NAPRAVLJENA JE JOŠ PRE 80 GODINA - I NAMERNO JE RAZBIJENA

Poznato je da je Tesla 1931. testirao jedan automobil koji s e kretao bez goriva na ovu enrgiju iz etera (jonosfere). I te njegove antene i prijemnik su nestali.

Ali, manje je poznato da je inženjer, dr  Tomas Henri Morej (1892 – 1974) takođe napravio spravu koja je od kosmičke energije iz etera prozivodila električnu. Pokušao je da za nju dobije patent, 1930, ali nije mu nikada izdat. Njegova molba za patentom i danas je otvorena.



Morej je koristio običnu antenu i specijalno napravljene katodne cevi pomoću kojih je “crpeo” iz jonosfere  odgromnu količinu energije.

U jednom testiranju njegova sprava je radila neprekidno 157 sati i poizvela 50 kilovata snage. Nigde nije bila prikopčana ni za jedan izvor energije, a njeno strujno kola je ostalo potpuno hladno. Ništa se nije zagrevalo, ništa usijalo jer nije bilo nikakvog otpora i trenja koje oslobađa toplotu pri prolasku ove energije. Ona je prolazila glatko.



Morejeva sprava je radila u 29 etapa pomoću njegovih specijalnih detektor ventila, koje je bilo teško napraviti, i svaki je koštao oko 500 dolara tada. Samo jedan od četiri pokazao bi se podobnim za rad. Morej je imao i probleme da dođe do dovoljno čistog materijala kako bi napravio svoju mešavinu nečega sa čim je punio cevi i koja je imala ulogu da radi kao jednosmerna kapija za izuzetno visoko frekventnu  radijantnu energiju iz svemira, koja bi onda, uhvaćena subharmoničnom frekvencom radije išla kroz tu mešavinu u jednom nego u drugom pravcu. Jednostavno je bila tako usmerena.

Sklop od više delova čitave naprave omogućio bi jednu seriju kolektora koji su sadržavali dovoljno energije da budu korisni. Teoretski nije bilo ograničenja u broju kolektora koji bi s e mogli dodati na napravu, tako da nije bilo ograničenja u količini električne energije koju bi ta sprava mola proizvesti.



Morej je demonstrirao svoju spravu na zemlji, u vazduh, u avionu, pod vodom i ona je svuda davala električnu energiju.

Danas znamo da jedan kubni santimetar čistog vakuuma sadrži dovoljno energije da zgusne 10 na 80-ti do 10 na 120-ti grama materije. Tako je decenijama stara tvrdnja da vakuum sadrži neograničenu energiju – danas i dokazana.

Agenti jezuitskog bratstva, medjutim, perfidnim smicalicama su nastojali da se dočepaju principa njenog rada, a Franklin Ruzvelt je na jedan takav zadatak poslao izvesnog inženjera Feliksa Frejzera koji s e Moreju predstavljao kao simpatizer komunista.

Morej je brzo posumnjo da žele da ga pokradu, a marta 1940. je  bio i ranjen u svojoj laboratoriji. Frejzer je počeo i otvoreno da ucenjuje Moreja tražeći na uvid čitav projekat izrade skalamerije, a pošto mu je Morej to uporno onemogućavao, Frejzer je u nastupu besa sekirom razbio kompleksnu Morejevu  spravu. Morej godinama nije uspeo da je ponovo sastavi. Umro je 1974. verujući da su mu smicalicu smestili agenti KGB. Jednostavno nije shvatao da je Bratsvo kontrolisalo i KGB, i FBI i Ruzvelta i nacističku ratnu mašineriju. Bratstvo je jednostavno bilo mreža koja je radila na globalnom nivou

Dakle, priča da je i danas nemoguće koristiti energiju etera jer ne postoji tehnologija za to je kao reći da je voda neupotrebljiva za piće jer nemate bunar. Reći da još ne postoji zamena za naftu i nuklearnu energiju je očigledno - NETAČNA!

                                                                                       

TAJNI MONETARNI RAT -GADAFI PROTIV ROTŠILDA?

KADA “LUDAK” UMISLI DA JE VLASTELIN I STVARNO STVORI DRŽAVU

Piše:
Ivona Živković

Kako je Libija pod vođstvom Moamera el Gadafija “tiranina i ludaka”, kako ga vide na Zapadu, postala  najbogatija afrička država potpuno suverena i spremna da uvede novu monetu u trgovini sa naftom- islamski zlatni dinar i beskametne kredite. To bi značilo da Zapad više neće moći da kupuje naftu od afričkih zemalja spekulativnim novcem.

Voda, zemlja, ljudi i zlato – osnovne su strateške sirovine na kojima počiva egzistencija svake suverene države. Voda je energent života, zemlja je stanište, zaklon i hrana, ljudi su stvaralačka energija, a zlato je osnova za trgovinu odnosno cirkulaciju stvaralačke energije. Ako nedostaje samo jedan od ova četiri stuba, suverene države ne može biti, a narod koji nema sopstvenu državu je ili roblje ili narod lopova, koji mora čitavog života da živi među drugima krade ili prosi. Poznati vam je bar jedan takav narod.

Na žalost, i danas se u školama uči da je robovlasničko društvo odavno rasformirano, što je apsolutno netačno. Današenje takozvano "slobodarsko" i "demokratsko" društvo samo je iluzija stvorena odlukom jednog vlastelinskog kartela da se skloni iz javnog života i da robovi me gledaju u kakvoj raskoši i sasipništvu žive.

Ali, za razliku od feudalnih vlastelina koji su bili vladari određenih zemljišnih poseda, moderna vlastela je sebi vladarski tron obezbedlila spekulativnom trgovinom- tj. zamenom zlata za papirne priznanice, i nije vezana ni za jednu zemlju. Njhova teritorija su sve zemlja i svi posedi na kojima trguju, a to je praktično čitav svet. Svet bez granica i globalistička ideologija je njihova izmišljotina. Ovaj trgovački kartel formiran od venecijanskih srednjevekovnih trgovaca  uspeo je u periodu od nekoliko stotina godina da najmoćnijim ekonomijama sveta nametne kao legalno sredstvo plaćanja svoje papirne priznanice, odnosno novac koji oni emituju i iza koga odavno ne stoji ni zlato niti bilo koje druge vrednosti. Prodajom ove izmišljene vrednosti (spekulativnog novca) oni su milijarde ljudi širom sveta teško zadužili i praktično porobili.

Da su SAD najveća robovlasnička plantaža očigledno je iz činjenice da je zemlja na ivici bankrota, jer ima takozvani nacionalni dug preko 14 triliona dolara i nije u stanju da plaća robu koju uglavnom uvozi iz drugih zemalja. Iako imaju i sirovine i tehnologije i radnu snagu i konstantno poslednjih šezdeset godina ratuju po čitavom svetu, od toga nisu ostvarile nikakvu dobit. Sva dobit je otišla privatnim korporacijama.

SAD su inače početkom sedamdestih godina već jednom bankrotirale, kada nisu bile u mogućnosti da uzetu robu plaćaju svojim zlatnim dolarom. Od tada je dolar postao vezan za naftu, a “američko” zlato koje je nakon Drugog svetskog rata preliveno tu iz čitavog sveta, posebno od poražene Nemačke, postepeno je odlazilo u švajcarske banke gde ga sada kontroliše, čuva i prodaje kome hoće -  katolička crkva. Ova ustanova je neformalno najveći posednik i diler zlata u svetu.

Ova globalna pljačka i stavljanje pod kontrolu malog broja ljudi -zlata, prirodnih resursa, nauke i visokih tehnologija, u poslednjih stotinu godina uzela je takve razmere, da već i prosečno inteligentni ljudi shvataju da su samo obično roblje koje se zamajava kojekakvim medijskim i političkim pričama o “ljudskim pravima", "slobodama" i "demokratiji”. Tako se i SAD kao najveća robovlasnička kolonija medijski prikazuje kao "najdemokratskija zemlja na svetu", na nekakvim izmišljenim rang listama. "Demokratija" je praktično postala paravan za najveću pljačku i teror, dok se narod hipnotiše raznim političkim komedijašima i manekenima koji mu drže nekakve političke govore pune isprazne retorike. Većina njih , evidentno je, ima problem sa elementarnim logičkim zaključivanjem i živi u iluziji o sopstvenoj moći.


Ogromna Rusija nije imala nikog drugog da je predstavlja u svetu do ovog malog čoveka levo, dok ogromnu Ameriku predstavlja potomak afričkih robova koji ne može da dokaže da je rodjen makar na Havajima. Nije li to čudno?

Svi oni koji zalutaju u ove političke vode i pokažu malo više inteligencije i smisla za kvalitetnije i racionalnije vodjenje nacionalnih ekonomija, postaju smetnja i preko noći dobijaju naziv “diktatora i tiranina”. Lihvarskoj vlasteli sa političkom centralom u Londonu su potrebni glupi i poslušni pljačkaši sopstvenog naroda.

LIHVARI SU UNIŠTILI  TURSKI KALIFAT

Kada je srednjevekovni Turski kalifat koji je postojao u južnoj i istočnoj evropi izgubio dominantnu ulogu u svetskoj trgovini, centar trgovačke  moći se preselio u London, krajem 17 veka. Čitava Evropa, SAD, Indija, Japan i Afrika postali su nakon toga robovske države kojima su upravljali katolički iluzionisti puneći zlatom džepove i trezore londonskom trgovačkom kartelu. Zato je danas čitav svet u teškim dugovima.

Otkrićem nafte na Srednjem istoku evropski lihvari su videli odličan biznis. Veštim podmićivanjem lokalnih efendija bankari su ušli s a njima u partnerski biznis sa naftom (ali i bračne veze), i to tako da su najlakovernijim efendijskim porodicama garantovali moć, nezavisnot, crtali im granice i darivali ih kraljevskim titulama, obećavajući im velike investicije i veliki preporod zemlje.

Glava pogate porodice iz plemena Sanusi, Muhamed Idriz 1951. sklopio je, naivno kao i mnogi u Arabiji i Persiji, jedan  takav dil. Uz podršku SAD i Britanije on je dobio “nezavisnost” i kraljevsku krunu  na prostoru današnje Libije, koja je nakon Drugog svetskog rata i poraza Italije, bila vlasnik ove kolonije. Oko 150 plemena koja su ovde živela niko vekovima nije mogao da ujedini, ni Turci, ni Italijani, ni Britanci, ni Sanusi. A bankarima je bilo neophodno da za biznis sa naftom imaju stabilnog veleposednika koji će im biti veran poslovni partner. Tako je ova zvanična  “nezavisnot” Libije i davanje moći Idrizu omogućilo londonskim trgovcima da obilato uz podršku lakovernog kralja koriste libijsku naftu. I zaista ogromna nalazišta nafte počela su da se sve više otkrivaju. Ali, libijski narod od toga nije imao vajde.

Medjusobna borba evrospke vlastele za što veće parče kolača vodila je nizu državnih udara u kolonijama, nastojanjima da se orode sa lokalnim kaljevima i dr. U jednom takvom vojnom udaru 1969. svrgnut je kralj Idris i na čelo Libije je došao mladi  pukovnik Gadafi. I danas je na čelu Libije, iako odavno nema nikakvih formalnih funkcija. On je jednostavno vlastelin države Libije – vođa revolucije.

Koliko je “lud” Moemer el Gadafi (kako ga Zapad stalno prikazuje), vidi se iz toga da je veoma brzo ujednio sva plemena, posebno dve velike libijske etničke grupe zbog kojih je Libija uvek morala da bude podeljena na dva administrativna dela. Gadafi je napravio jaku unitarnu državu. Naftne ugovore sa stranim kompanijama je napravio tako da je najveći deo novca od nafte ostajao Libiji i to na korist narodu, tako što je glavna naftna kompanija bila 100 posto u vlasništvu države. Proizvodnju nafte sveo je na samo jedan dolar po barelu, dok je kod drugih zemalja cena išla i preko 100 dolara.



Ogromnu zaradu od nafte Gadafi je koristio za kupovinu oružja i formiranje vojske, što su i drugi radili i u čemu im je Zapad obilato pomagao uzimajući im tako dobar deo novca od prodate nafte.

Dok je Izrael još bio u povoju, kao hram u koji danas dolaze svi svetski političari kako bi izrazili svoju privrženost evropskoj oligarhiji i njenom naftnom i bankarskom biznisu, tu prikrivenu ulogu je nakon Drugog svetskog rata imala SFR Jugoslavija. Tu su dolazili svi “afrički revolucionari” kojima je bilo potrebno da kupe oružije, dobiju keš novac za svoju “narodnu revoluciju”, obuku, edukaciju itd. Jugoslavija je formalno bila nesvrstana, slobodarska i ateistička zemlja, i to je islamskim narodima Trećeg sveta stvaralo iluziju da nisu više pod okupacijom Zapada i lihvarske mašinerije sa centralom u Londonu.



Tito je zvanično bio sin slovenskog balkanskog naroda (niko nije znao njegovu pravu biografiju i povezanost sa Rotšildima i Habsburgovcima, odnosno nemačkim lihvarima) i zato je bio rado vidjen gost u Trećem svetu i postao je "vodja nesvrstanih". Sa takvom prikrivenom misijom razvijana je u jugoslovenska privreda (koja je dobijala unosne poslove u tim zemljama) i u kojoj je polovina državnog budžeta uvek bila negde van zemlje i samo nekoliko najupućenijih službenika tajne službe je znalo za tokove tog novca. Tako je Jugoslavija bila pravi trojanski konj za porobljavanje Trećeg sveta.

I mladi Gadafi je tu bio uvek dobrodošao i rado vidjen gost. Ali, je očito bio inteligentniji i hrabriji od ostalih. Znao je da vojska ne može da funkcioniše ako zemlja nema jaku privredu, a privrede nema bez nezavisnog izora vode. Voda je energent broj jedan. U stvari ono što oslobađja energiju iz nafte je voda. A Libija dovoljno vode nije imala. I to je bio problem svih arapskih zemalja. I zapad je to znao i zato im oružije i prodavao.

Ali, priroda funkcioniše malo drugačije od onog kako bi hteli lihvari. U stvari gde ima nafte ima i vode jer se i jedno i drugo stvara duboko u unutrašnjosti zemljine kore. Čitava planeta se praktično stalno puni vodom, ali ona ne izlazi uvek na površinu (što zavisi i od telurskih struja) već može ostati milionima godina zarobljena duboko pod stenama. Takva vodena skladišta duboko pod zemljom se nazivaju akviferi. Da Libija sa skoro dve trećine svoje teritorije leži na ogromnim akviferima, otkriveno je još 1959. u potrazi za naftom.

SAHARA LEŽI NA VODI

Voda u akviferima je veoma čista, jer je prošla prirodan put filtracije kroz kamen i potrebno je samo iskopati dublje ukoliko je neka prirodna žila negde ne izvuče na površinu.

Po proceni stručnjaka ovi akviferi u Sahari sadrže  10 do 12 hiljada kubnih kilometara vode i ona se nalazi 600 metara duboko pod zemljom. Akviferi s e nalaze i u Čadu, Sudanu, Nigeru, kao i Egiptu. Potrebno je samo iskopati bunare i cevovodom  transportovati vodu gde treba. Priča o tome kako će se u budućnosti voditi ratovi zbog vode je delimično tačna, jer će se voditi za njenu kontrolu, a ne zato što je neće biti u prirodi. Ne zaboravite da priroda stalno stvara i naftu i vodu i sve ostalo. Ali, medjunarodni trgovci žele da oni drže i prodaju sve , pa i vodu i kiseonik.

Problem kod Libije je bio u tome što se ovi akviferi nalazili tačno ispod pustinjskog dela zemlje na jugu, dok  95 posto stanovništva Libije (od ukupno 6,5 miliona) živi u priobalnom delu. Iskopati velike bunare do akvifera i onda preseliti šest miliona ljudi  u pustinju jednostavno je bilo neizvodljivo. A Libiji je voda preko potrebna, jer ima veoma male obradive površine zemlje, oko 1 posto od čitave teritorije i hranu mora da uvozi.

I “ludak “ Gadafi je odlučio da vodu iz ovih akfera jednostavno dovede do gradova i velikih naselja. A to je značilo postaviti u pustinji cevovod od nekoliko hiljada kilometara, tačnije preko 3900 kilometara. To je više nego što je cela zapadna Evropa.  Ali, kad je neko “lud” i shvata da mu novac od nafte i oružije ništa ne znače ako nema vodu, ako nema svoju poljoprivredu, ako ne može da razvija sopstvenu industriju, da održava sopstveni narod onda on mora to svoje “ludilo”  da primeni. I Gadafi je pokrenuo veliki projekat izgradanje bunara i cevovoda koji će transportovati vodu preko pustinje. Pojekat je nazvan Velika veštačka reka (Great man-made river project).



O kakvom se magalomanskom i “ludačkom” projektu radi govore sledeći podaci. Projekat je zamišljen da se radi 26 godina u četiri faze. Dve su već završene,a treća faza je spajanje ove dve.  Libija namerava da na ovaj način dobije 160 000 hektara obradivog zemljišta. Oko 70 posto vode iz akvfera je namenjeno za poljoprivredu ,  a ostatak će ići u gradove. Za industriju , prema planu vlade, nije namnjeno ništa. Suviše kvalitetna voda za industriju.



Čitav cevovod je građen od velikih cilindara napravljenih novom tehnologijom natezanja betona koji se transportuju hiljadama kilometara putevima kroz pustinju koji su za to izgrađeni. Oko 3700 kilometara puta je napravljeno.

Faza jedan ima ukupno 1600 kilometara cevovoda, a faza dva ima dužinu od 2155 kilometara.  Bili su u fazi spajanja kada je počelo bombardovanje Libije.

Cilindri su smešteni u rovove šest metara pod zemljom. Svaki betonski cilindar teži 75 do 85 tona. Cevovod je satavljen od delova od kojih svaki ima unikatni broj i predviđeni su da traju najmanje 50 godina. Po specifičnom unikatnom boju odmah se identifikuje kad je i gde proizveden.

Za njihovo podizanje i stavljanje u rov korišćeni su  kranovi od 450 tona koji s e kreću po specijalno izgradjenim šinama. Žica koja je ugrađena u betonske cilindre pre natezanja premašuje dužinu od 6 miliona kilometara. Približno 500 000 prenapregnutih betonskih cilindarara cevovoda  je već proizvedeno. Iz rovova za cevi iskopano je 250 miliona kubnih metara, a težina cementa upotrebljenog se meri milionima tona. I sve je to rađeno u pustinji. (Uporedite ovo sa običnim putevima i obilaznicama koje srpska vlada nije u stanju godinama da izgradi u sred Evrope uz umerenu klimu i obilje vode).

Libija sada već  izvlači 2.5 miliona kubnih metara vode dnevno uz očekivanje da će to ubrzo narasti na 6.5 miliona dnevno. Stručnjaci ovo slikovito prikazuju  kao stalno kretanje  2,5 miliona folksvagenovih “buba” 3200 kilometara svakog dana. Ako  jedan auto prosečno nosi kubni metar vode, to je oko 1100 litara vode.

Oko 1300 bunara će biti izbušeno koji bi trebalo da daju 6,5 miliona kubnih metara vode dnevno. Na ovaj način bi se vodom snabdevali Bengazi, Tripoli, Brega, Sirta i ogromne poljoprivredne površine. Količina vode u akveferima je procenjena na količinu vode u Nilu koja protekne za 200 godina. Pojedini stučnjaci sa Zapada, medjutim, procenjuju da će se ovaj prirodni rezervoar iscrpeti za 50 godina, dok drugi smatraju da će voda trajati preko 4000 godina.

Iz bunara se voda ubacuje u rezervoare i svaki rezervoar ima prečnik od jednog kilometra i jasno su vidljivi iz Nasinih satelita, baš kao što se iz satelita vidi kako oko rezervoara i duž cevovoda sve više niču zelene površine. Sa ozelenjavanjem nastaju male poljoprivrdedne farme koje će s e onda sve više širiti.



Cilj Libije je vremenom potpuno zadovolji svoje potrebe za usevima, a Libijci onda planiraju da sa proizvodnjom uđu i na Evropsko tržište. Ovo se porodici Rotšild koja ima investiciju u Indiji  da Evropu snabdeva voćem i povrćem siguno neće dopasti. S obzirom da se radio o vodi koja je stara i veoma mineralizovana, ovako uzgojeni usevi i voće imaće sigurno odličan kvalitet.



Oko 130 000 hektara pustinje će biti navodnjavano ovom vodom. Libija trenutno uvozi pšenocu, ovas, kukuruz , ječam. Blizu Bengazija su već nikli vinogradi. Libijskim seljacima će ova voda biti veoma pristupačna, jer će država cenu subvencionisati.

Libijci su u početku morali da angažuju mnoge strane komanije i to iz Južne Koreje, Turske, Nemačke, Japana, Filipina, a pozvana je na saradnju i Britanija. Na snimcima postorenja vidi se da su sve tehničke instalacije na engleskom, ali je uglavnom primenjena nemačka tehnologija.  Oko 70 procenata poslova na izgradnji cevovoda sada rade sami Libijci i sve je manje stranaca, tako da planiraju da svoje iskustvo i tehnologiju, do sada neprimenjenu, izvoze i u druge afričke zemlje koje takođe leže na akviferima. Ova tehnologija omogućava da se voda nigde ne gubi i ne isparava.

Čitava  insvesticija trebalo bi da košta oko  33 milijardi dolara, ali će verovatno biti skuplje. Ako ikada bude završena. Finansiranje je do sada vršeno isključivo državnim beskamatnim kreditom koji je dala libijska centralna banka. A ova banka je sto posto u vlasništvu države Libije. MMF i Svetska banka su zaobidjeni. Možete već da zamislite kako su to Rotšildi i ekipa teško prihvatili. Toliko teško da se o ovom libijskom geostrateškom projektu na Zapadu jedva zna. Mediji su ga jednostavno ignorisali.

Kamen temeljac ovog projekta je postavljen izgradnjom velikog vodenog skladišta kod Brege 1984. Sada vam je jasno zašto su se tzv. "pobunjenici" (naoružani Otporaši koje finansira Sorošov fond za “Otvoreno društvo” tj. fond za trgovačku zemlju bez granica) navadili na ovu luku i zašto je Gadafijeva narodna vojska to sve to morala da minira.

I kada ove izdajnike i ostale plaćenike koje plaćaju Rotšildi preko svog agenta Soroša i političkih marioneta u Lononu, Parizu, Vašingtonu itd. (koji troše za ovo i novac iz državnih budžeta zapadnih zemalja)  ubije neka mina ili bomba, svi udarni mediji na Zapadu izveštavaju da Gadafi “tiranin” ubija sopstveni narod. U stvari pobunjenici preko nekakvog Nacionalnog Tranzicionog Saveta (!) žele da uspostave novu vlast koju će onda prihvatiti (i dati joj legitimitet ) "demokratski svet" preko marionetske institucije nazvane UN (kojom upravlja trgovački kartel iz Londona poznat pod imenom "KRUNA") i oni će onda da privatizuju ovaj veliki vodeni cevovod za interese možda francuskih korporacija  od kojih tri najveće (Veolia , Suez Ondeo i Saur)  danas drže 40 posto svetskog tržišta u poslovima sa vodom. Da li je zato Sarkozi bio najgrlatiji u ovoj borbi za "oslobadjanje" Libije jer nije za francuske firme, prilikom nedavne posete Gadafiju, dobio dovoljno veliko parče "vodenog kolača" ? Zato ovaj cevovod još nije bombardovan. U stvari, on je po izveštajima koje je jedino objavila ruska Pravda na engleskom u jednom delu ipak razoren. Ali, stvana šteta je za sada nepoznata. Kakvo obrazloženje za ovakvo razaranje vodenih resursa može da ima NATO? Nikakvo, naravno. I zato je to na Zapadu opet tajna i razmere ovog potpuno nehumanog NATO pohoda za sada nisu poznate. Ovaj vodeni cevovod ide paralalno sa gasovodom i naftovodom i Libija je već do sada pretrpela katastrofalnu infrastrukturnu štetu. Razaranje libijske ekonomije zapravo jeste glavni cilj NATO intervencije.

A zašto?

"MALI" SUKOB MEDJU POSLOVNIM PRIJATELJIMA

Poznavaoci Gadafijevog biznisa znaju da je on bio veoma vešt političar (čitaj trgovac jer to je politika) i veoma aktivan i u onome što se zove korupcija lakomih državnika. To je, takodje, mogao naučiti od J. B. Tita (koji je preko svojih tajnih službi takođe potplaćivao mnoge afričke, latinoameričke "revolucionare"), ali i od Rotšilda, sa kojima je Gadafi takođe bio u biznisu i evidentno je bio uvaženi poslovni partner londonskog trgovačkog transnacionanog kartela. I jednog sina je školovao u Londonu. Ako je finansirao predizbornu kampanju Sarkozija (kako to tvrdi njegov sin Saif), to je od njega kartel možda i tražio kao prilog za "našu stvar" tj. "našeg čoveka" na funkciji francuskog predsednika. Koliko je i na koji način Gadafi finansirao Barluskonija, Buša, Blera (koji mu je bio neka vrsta "poslovnog kurira") može se samo nagađati.


Gadafijev sin Mutasim u evropskom odelu sa Hilari Klinton 2009. Obratite pažnju na njegovo gospodarsko držanje sa rukama na leđima. Da li su u SAD pokušali da ga zavrbuju da svrgne svog oca jer razne obaveštajne službe godinama upravo nastoje da porodicu Gadafi razjedine? On je danas ipak u Libiji kao savetnik za nacionalnu bezbednost.


Sin Saif Gadafi je londonski djak (ekonomskog instituta kome je donirao veliki novac. i sad se institut od toga ogradjuje). Najviše javno istupa i navodno je vidjen za naslednika čelne pozicije u porodici Gadafi. Saif bi da ga prihvate u Londonu kao čoveka promene koji neće ići očevim "diktatorskim" stopama već će uvesti demokratiju. Ali, NEKOME u Londonu ovo više deluje kao smicalica Gadafijevih kako bi i dalje ostali na vlasti. Moamer ima sedam sinova i jednu kćer.

Moamer El Gadafi je očito čovek koji je znao da je državna politika trgovačka igra u kojoj pobedjuje onaj koji je najbolji prevarant i koji zna da se u toj igri sve podmazuje sa parama. A pare je Gadafi imao u izobilju pa je time i ušao u visoke poslovne vlastelinske krugove. Pored toga podatak da su mu baka i majka Jevrejke (što tvrde neki izraelski izvori) , govori da je imao sve predispozicije da bude poslovni partner globalne oligarhije. O tome gde je sve investirao novac od nafte, običnim ljudima je nepoznato. Ali, investicije su ogromne širom sveta (posebno u Italiji), kao i bankarski računi. Na žalost Gadafi je samo prevideo jedno od zlatnih pravila pravih vladara: nikada ne investiraj tamo gde nemaš kontrolu nad vojskom i obaveštajnom službom.

Ali, poslovni partneri mogu da uđu u sukob interesa.Kada se vlastelini sukobe, narodi i države se uvode u ratove.U slučaju Libije zato razlog za njeno bombardovanje i gnev (koji potiče iz Londona) može se naslutiti iz namere Gadafija da ovom trgovačkom i lihvarskom kartelu na čelu sa Rotšildima zada težak udarac.

GADAFI JE ŽELIO AFRIČKI MONETARNI FOND I NOVU MONETU

Naime, ogrommnim novcem koji je Libija zaradila od nafte vođa revolucije  je decenijama marljivo  kupovao i zlato. Koliko tačno ima zlata u Libiji niko ne zna, ali MMF procenjuje da imaju oko 4,6 miliona unci, a to je blizu 144 tone.  To na tržištu trenutno vredi preko 6 milijardi dolara. I Libija ga najvećim delom čuva u svojim sefovima u Libiji, a ne u Švajcarskoj, kao što moraju ostale porobljene i vazalne zemlje. Samo dvadeset zemalja u svetu ima veće zlatne rezerve. Britanija , na primer ima duplo više, ali i deset puta veći broj stanovnika. I Alžir ima ogromne količine zlata. Sa tim zlatom koje su vodeće afričke države nagomilale, Gadafi je predložio stvaranje Afričkog monetarnog fonda (u koji MMF neće moći da pristupi) koji bi onda mogao da emituje sopstvenu afričku monetu u čijoj osnovi bi bio - zlatni islamski dinar. Reč dinar znači zlato.


I afrička nafta bi se onda prodavala samo za ovu monetu. I svi koji žele afričku naftu morali bi prvo da kupe ovaj novac. I spekulativnim naftnim dolarima i evrima bi bio kraj. Baš kao i londonskim lihvarima. I Gadafijevi bi preuzeli bankarski tron Rotšildima. U islamu je lihvarenje, odnosno prodaja novca sa interesom zabranjena. I u Libiji je najstrože zabranjeno davati kredit sa kamatom. Islamski dinar bi zato bio veoma stabilna moneta, a beskamatni krediti bi bili veoma podsticajni. I sve više poslovnih ljudi u svetu to podržava i više veruje islamskim bankama, jer to nisu banke za golu pljačku već za stvarni razvoj biznisa.

Inače, Kina je postala strateški partner Libije broj jedan i to je Gadafijevo ogromno tržište. A ko ima takvo tržište taj je car. I Rotšilde zanima upravo to tržište. I pala je odluka da se Gadafi malo "išamara" i da se ubedi da se skloni iz biznisa i da mu se izbaci iz glave ideja sa pravljenjem novog monetarnog fonda. Afrika mora ostati zemlja porobljena. A Gadafi je praktično sebe nametnuo kao lidera čitave Afrike.

I Rotšildove političke marionete su aktivirane.


Sve ove političke marionete (koje mediji predstvljaju kao najznačajnije državnike sveta) odmah su se povinovale zahtevu londonskog kartela koji je naložio da se Gadafi mora skloniti sa vlasti i formalno su odobrile vojnu intervenciju koja uključuje razaranje Libije i ubijanje civila u cilju zastrašivanja naroda. Čak ni dobitnik Nobelove nagrade za mir nije smeo da se usprotivi, već je pozvao na "oslobadjanje" Libije od "diktatora". I Rusija je ovo podržala. O tome kakav je interes Rusije da podržava ovu NATO intervenciju, samo još najzagriženiji rusofili nastoje da dokuče ne želeći da prihvate surovu istinu da je i "majčica Rusija" nakon Oktobarske revolucije postala još jedna kolonija trgovačkog Londona. Svi njeni KGB tajkuni su u službi Londona. O tajnim poslovima Deripaske i Rotšilda uz posredovanje člana Blerove vlade, a sada člana Doma lordova, Pitera Mendelsona i (Gidiona) Džordža Osborna bitanska štampa se dugo bavi. Mendelson je posredovao i u biznisu Deripaske i Gadafija, pa se nagadja da ga fianansira porodica Rotšild (čiji je Deripaska tajkun). Britanski premijer Kameron sada javno kritikuje Mendelsona što je britanskim kompanijama pravio biznis sa libijskim "diktatorom". (Naravno, to su političke fraze za "malu decu" koja veruju u britansku demokratiju, vladu i parlament. Cvrc!). Politika je isključivo biznis.

I to je razlog zašto se zapadne “demokratije” sada "brinu" za ljudska prava Libijaca i njenih suseda, zašto finansiraju pobunjenike (zapravo plaćenike koje ubacuju preko Tunisa i Egipta, gde su svgnuli Gadafijevog saveznika “tiranina” Ben Alija i egipatskog predsednika Hosni Mubaraka, "despota"). Glavni cilj je očito bio Gadafi.  U  stvari, pobunjenici (kao mala grupa koja svakodnevno demonstrira ispred ambasade Libije u Londonu i snimaju je svi svetski mediji) više su strani plaćenici jer je Libijce veoma teško podbosti protiv sopstvene zemlje. Kako formirati Otpor protiv države u kojoj svi imaju besplatnu zdravstvenu zaštitu, besplatno školovanje, malu nezaposlenost i u kojoj je prošle godine svaki stanovnik na poklon dobio 500 US dolara? Libija je bila veoma prosperitetno socijalističko društvo, praktično bez kriminala i nasilja. Zato agenti CIA i MI6 oko nje pletu mrežu već trideset godina.


Grupice libijskih demonstranata plaćenika poziraju demonstrirajući dok ih slikaju (i kadriraju) kamere Mardokovih udarnih medija i predstavljaju širom sveta kao gomilu protestanata protiv "diktatorskog" režima u Libiji.

Ovi Sorošovi Otporaši koji su osnovali svoj Nacionalni Tranzicioni Savet nameravaju da čim preuzmu vlast osnuju novu Centralnu banku u Begaziju (za račun Rotšilda i Londona) i novu naftnu kompaniju koju će onda privatizovati kao i vodovodne sisteme. Samo im je važno da Gadafi ode i narod prihvati na vlasti nekog Libijskog izdajnika, poput Tadića i Dinkića i poveruje im na prazne priče o medu i mleku koje će poteći, a koje u Libiji već odavno teče upravo sa “ludakom” Gadafijem na vlasti.


Iste takve grupice nekakvih pobunjeničkih snaga, koje ratuju u patikama i farmerkama bez adekvatne vojne opreme (svaki vojnik zna da je ovo nemoguće) samo su manekeni za slikanje za potrebe globalističkih medija. Pitanje je koliko je medju njima zaista Libijaca. Oni što "oslobađaju", ubijaju, opkoljavaju i razaraju su isključivo NATO snage i njihovi profesionalni ratnici koji se kao bezbednosne snage privatnih korporacija polako ubacuju u Libiju i regrutuju preko Blackwater-a ili Dyncorp-a. I njihove fotografije niste videli. Veliki haos će svakako iazazvati i to što i porodica Gadafi može imati ovakve privatne visoko obučene plaćenike.

U stvari, Gadafi je primer veštog vlastelina koji zna da njegova moć počiva i na zadovoljnom narodu i zdravoj ekonomiji i zdravim finanisijama, a ne na iluzijama o ekonomiji i "demokratiji" u kojima žive Zapadnjaci porobljeni teškim kreditima i prestrašeni terorizmom i "fanatičnim islamistima" koji stalno prete da im unište njihovu "bajnu" demokratiju. Da bi taj strah kod zapadnjačkih podanika održavali, Evropa i SAD su napunjeni lažnim azilantima islamistima, uglavnom kriminalcima kojima je neko obećao na Zapadu med i mleko, a zapravo ih drži getoizirane i izložene tiraniji. Onda, kada im zatrebaju da terorišu Evropu - tajne agenture jednostavno zapale fitilj i aktiviraju ih. U Londonu su ovakvi useljenici u Totenhemu upravo vešto iskoriščeni od strane policije da zastrašuju Engleze i Evropljene prikazujući se kao netolerantni, kulturno neprilagođeni nasilnici i pljačkaši.

Tako su ovi "islamisti" u Evropi sve ono što nisu u libiji, u Iranu, i što nisu bili u Iraku. I Evropa se tako drži u stalnom strahu od arapskih i afričkih "ludaka" i "tiranina". Jer, strahovlada i tiranija je jedini način vladavine koji se u Evropi i SAD održava već vekovima. I to diktiraju mozgovi Vatikana koji veruju da je batina iz raja izašla. Baš kao i zmija.

Sa tim strahom se eliminiše i mogućnost ulaska islamskog zlatnog dinara u svetske finansijske tokove kao monete koja bi bila u Evropi i SAD prihvaćena baš kao i islamski način bankarskog poslovanja - BEZ KAMATA I STVARANJA VREDNOSTI IZ NIČEGA . A lihvarska ekonomija bez kamate je za londonski kartel - PROPAST.



Gadafi tvrdi da će se boriti do kraja za "svoj" posed - Libiju. Koliko će uspeti? 

                                                                               

KAKO NAPRAVITI DOBAR URAGAN ?

UZETI MALO ENERGIJE IZ JONOSFERE, UBACITI JE U VORTEX POMOĆU CHEMTRAILS I MIKROTALASIMA DOVOLJNO ZAGREVATI. ONDA SVE TO IZ SATELITA NAVODITI NA ŽELJENU LOKACIJU...NE ZABORAVITE DA URAGAN SERVIRATE UZ VRUĆU MEDIJSKU PODRŠKU!

VIDEO

                                                                                  

ISTINA O TETANUSU

Piše: Ivona Živković

BOLJE DA TE UJEDE “BESNO” KUČE, NEGO DA TE “LEČI” SAVREMENA MEDICINA

Vakcinacija dece protiv tetanusa je kod nas zakonom obavezna, a postalo je uobičajeno da nakon se nakon svakog ujeda psa, mačke ili druge životinje odmah pristupa davanju antitetanus seruma. Čini se da ni većina lekara uopšte ne zna šta je zaista tetanus, a još manje su im poznati efekti vakcine.

Takozvani "psi lutalice" i "briga" komunalnih službi na rešavanju ovog “problema” poslednjih godina je tema koja se često  u Srbiji otvara u režimskim informativnim medijima. Dramatičan način na koji se na udarnim vestima izveštava  o tome kako je neki pas ujeo nekog čoveka, posebno dete,  doprineo je da se među građane , naročito roditelje,  useli paničan strah od ovih živitinja, čak do nivoa histerije. O tome da je uređivačka politika svih udarnih medija u Srbiju potpuno pod kontrolom okupacionog stranog faktora (koji deluje preko domaćih službi državne bezbednosti), nećemo ovde potencirati. Većini čitalaca ovog sajta je to poznato.

Iako su hiljadama godina takozvani domaći psi prisutni u ljudskim naseobinama (kao i mnoge druge životinjske vrste -ptice  insekti, mačke, goveda, itd.) kao prirodni čistači otpadaka ljudske ishrane,  primetno je da se susret sa ovim životinjama sve više doživljava sa nelagodom, strahom pa i histeričnom panikom? I to je posebno izraženo kod gradskog življa. (Cigani, kao pagani ovaj problem nemaju). A ovaj upravo veštački indukovan strah kod ljudi i te kako može da promeni prirodno prilično skladan odnos čoveka i psa. Jer, poznato je , da psi kada osete kod nekoga strah tu osobu dožiljavaju kao slabiju žrtvu i osile se i kidišu. I tada mogu i da ujedu. Kao i sve druge životinje. I to je Zakon prirode, jaći od svih ljudskih zakona.

Malo je, međutim, poznato da je dramatično izveštavanje medija o ovakvim psećim napadima samo perfidno plansko sprovođenje jedne široko osmišljene psihološke operacije. Ona se vešto nameće iz nevidljivih poslovnih centara moći i njihovih agenata (preko podobnih urednika i neupućenih novinara). I strah od pasa se sve više širi.

Ali, ko ima koristi od toga da se ljudi plaše običnih pasa, vrstom sa kojom ljudi mogu veoma skladno da žive. Čak i u istom stanu.

Odgovor je - farmakoiznis i proizvodjači  vakcina protiv tetanusa i “besnila”. Jer ono što ljude najviše plaši je mogućnost da od ugriza pasa ili mačke dobiju “opasno” besnilo ili “opasan” tetanus.  Obe ove bolesti se u medicinskoj literaturi u poslednjih 100 godina opisuju kao dve najopasnije bolesti koje izazivaju određeni virusi tj. mikrorganizmi.

O tome da  virus besnila ne postoji (kao što ne postoje nikakvi patogeni virusi) i da je “besnilo”  kao bolest koja se pernosi ugrizom čista izmišljotina, već smo istražili.

Sada ćemo malo bolje pogledati i šta je tetanus i koliko je on zaista opasan. U stvari ono što je u čitavoj priči najopasnije  je upravo serum protiv tetanusa.

ŠTA JE TETANUS?

U jednoj od mnogih popularnih brošura za zdravstvene radnike i roditelje koja je napravljena u skladu sa podacima i stavovima koje zvanično proklamuje Svetska zdravstvena organizacija (glavni guru svih lekara sveta koji praktikuju konvencionalnu alopatsku medicinu) i koju je finansirala država, za tetanus stoji ovakav proglas:

TETANUS JE TEŠKO, ČESTO SMRTONOSNO OBOLJENJE,
KOJE SE LAKO I SIGURNO SPREČAVA VAKCINACIJOM!


U skladu sa ovim - vakcinacija protiv tetanusa je zato zakonom obavezna za svu decu. To valjda treba da znači brigu države o deci. Na žalost, videćete da je u pitanju čist zločin prema deci.


Vakcina protiv tetanusa je spakovana kao vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (DiTePer) ili samo DiTe. Izračunajte sami koliko puta se dete mora ovim vakcinisati.

stina je međutim, da je tetanus veoma, retko oboljenje,  kao i da ne postoji test koji pokazuje da je u pitanju baš tetanus, a ne neko drugo trovanje. Procenat smrtnosti obolelih od tetenusa je oko 50 posto, a ne postoje nikakvi naučni dokazi da se vakcinacijom tetanus može sprečiti, niti izlečiti (kako se to od strane Svetske zdravstvene organizaciej tvrdi) .

Ali postoje  brojni pokazatelji da antitetanus vakcine mogu  indukovati  mnoge druge bolesti.

BAKTERIJE  CLOSTRIDIUM TETANI SU POTPUNO BEZOPASANE

Postojanje tetenusa se dugo vezivalo za nalaženje u organizmu bakterija Clostridium tetani.
Ova teorija o bakterijama je u medicinskim knjigama više puta menjana i razvijana. U vreme kada je u modi bila teorija Luja Pastera o patogenim mikroganizmima verovalo se da je uzročnik bolesti sama bakterija, pa su i mnogi medicinski udžbenici tada tako pisali.

Ali, savremena mikrobiologija nastoji da zna šta se tačno događa na ćelijskom nivou i u samim ćelijskim organelama (jer ljudski organizam je samo skup ćelija) kad dođu u dodir sa ovakvim bakterijama. I našli su da se ne događa ništa, pa je još 1920. ser Leondard Hil u jednom izveštaju Medicinskom istraživačkom Komitetu napisao: “Bacili tetanusa i gasne gangrene koji su očišćeni  i ubrizgani u organizam su bezopasni”.

Takođe, u  elaboratu objavljenom u “A System of Bacteriology” (Vol III, strana 307) doktori Bosanquet i Eyre  tvrde: “Bakterije (Clostridium tetani) u čistoj živoj kulturi su nesposobne za vegetiranje. To znači da se u takvom okruženju ne mogu ni razmnožavati”.

U knjizi “Zvanična istorija rata” (Patologija) iz 1923. navodi se: “Tetanus bacili su pronađeni u 20 posto ratnih rana, ali simptomi tetanusa nisu bili prisutni.  U 50 posto nesumnjivih slučajeva tetanusa bacili nisu mogli da budu pronađeni.”

Takođe se navodi u mediinskoj literaturi i slučaj da su Clostridijum tetani bakterije uzete od osobe koja nije bila zaražena tetanusom i veštački su kultivisane u laboratoriji 882 dana. Izveden je tada dobro poznat zaključak da ove bakterije i njihove spore mogu biti prisutne u ranama,  a da ne izazovu tetanus, odnosno da su u čistoj kulturi potpuno bezopasne.

I ove bezopasne bakterije su zaista svuda oko nas. Ima ih u zemljištu, posebno poljoprivrednom (medicinska nauka ovakvo zemljište i dalje dramatično naziva “tetanogenim”), nalaze su u životinjama i kod ljudi, uglavnom u crevima, a mogu se naći i na koži.

Dakle, da samo prisustvo ovih bakterija u ljudskom organizmu ne predstavlja opasnost odavno je poznato. Ono što može da izazove tetanus je toksični produkt ovih bakterija i to samo ako se on nađe u određenim uslovima odnosno ukoliko nema kontakt sa kiseonikom koji ga sagoreva. U zavisnosti od efekta koji takav toksin izazove, definisana su dva tipa toksina: tetanospazmin, koji napada ćelije nervnog sistema i tetanocilin koji napada crvena krvna zrnca. I jedan i drugi tip toksina spadaju među najotrovnije toksine (ukoliko do njih ne dopire kiseonik).

U slučaju da tetanospazmin ne sagori on se preko krvnih sudova prenosi do nervnog sistema i tada nastaje bolest nazvana tetanus koja se manifestuje grčom mišića, paralizom pojedinih organa i ishod može biti smrtonosan.

Sam način delovanja ovih toksina nije dovoljno poznat, neki tvrde da uopšte nije poznat, ali u svakom slučaju simptomi tetanusa su simptomi trovanja krvi.

Zanimljivo je da ne postoji specifičan test kojim se utvrdjuje baš prisustvo ovog toksina, pa s e tetanus i dalje utvrdjuje samo na osnovu prisustva bakterija Clostridium tetani, što ne znači da je njihov toksin uvek i uzročnik onoga što se dijagnostikuje kao tetanus.

MALI JE BROJ OBOLELIH OD TETANUSA

U svakom sučaju svaki lekar danas zna da je uzrok mnogih bolesti, pa i tetanusa nehigijena, zagađenost rana i prodor prljavštine u organizam koja zatvori put kiseoniku i dovede do nagomilavanja ovog toksina koji je produkt života ovih opšteprisutnih bakterija Clostridium tetani. Zato je tetanus izuzetno retko trovanje u civilizacijski razvijenim zemljama gde kod ljudi postoji znanje i svest o higijeni.

U SAD samo oko 50 slučajeva obolelih godišnje se registruje, a u Nemačkoj  je 1994. bilo samo 17 oboleih. U Australiji se godišnje ne registruje više od 12 slučajeva,  a polovina obolelih je prethodno bila i imunizovana protiv tetanusa. Ali, očito neuspešno.

Po zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, 2007. je od tetanusa  umrlo 7 osoba, a obolelo 11.

U Vojvodini, koja se smatra izuzetno “tetanogenim” područijem (!?)  na 100 000 stanovnika procenat obolelih je "čitavih” 0,3 posto. Koliko njih je bilo prethodno imunizovano ne postoje podaci. U svakom slučaju, radi se uglavnom o starim ljudima, većinom poljoprivrdnicima, higijenski nedovoljno prosvećenim osobama koji se na nešto ubodu, i mesto uboda ne operu i ne dezinfikuju i to im se zagadi.

U zemljama sa veoma lošom higijenom oboli od tetanusa godišnje oko 33 posto stanovnika, i to su uglavnom Afrika i Azija. Najviše trovanja od tetanusa je u tim zemljama kod beba kojima se pupčana vrpca seče prljavim makazama ili nožem, i gde se žene porađaju često u štalama pored stoke.

Dakle, ako je higijena većine ljudi danas na visokom novou, ako svako zna čemu služe alkohol, vodonik peroksid, jod,  voda i sapun,  i ako je tako mali broj obolelih registrovan, zašto s e onda vrši masovna obavezna “preventivna” vakcinacijom protiv tetanusa?

Još bolje pitanje je koliko ona zaista ima efekta? Jer, poznato je da onaj ko preživi trovanje tetanusom ne ostaje imun na pomenute toksine nakon toga, pa se logično svako ko razmišlja mora zapitati kako se ta imunost stiče vakcinom odnosno ubacivanjem seruma od krvne limfe neke životinje zatrovanog toksinima?

Odgovor je - nikako.

Očito, čitava ujudurma oko tetanusa je samo vešto smišljena propaganda farmaceutskog biznisa.

FORMIRANJE ANTITELA NE PREDSTAVLJA IMUNIZACIJU

Da bi se lekari što više zamajavali, perfidno su u medicinske naučne krugove plasirane izopačene teorije o imunizaciji koja je  povezana sa  aktivnostima antitela koja s e proizvode u krvi kod svakog čoveka u određenim okolnostima u manjoj ili većoj koncentraciji.
I napravljana je teorija o antitelima kao važnim faktorima imunizacije, bez ikakih dokaza, da bi se onda iz ove teorije izmislili i plasirali razni testovi za utvrdivanje koncentracije ovih antitela u odnosu na prisustvo neke supstance.

I po ovim testovima su utvrdjivani efekti raznih vakcina i medikamenata.

Ova laž je pre dvadesetak godina došla do apsurda, kada je veštački indukovana bolest AIDS (gde je ubačena sintetizovana mikoplazma određenoj rizičnoj populaciji)  počela da se vezuje za jedan ovakav test. Tako je po testu definisno da je izuzetno visoka koncentracija antitela preduslov za sticanje bolesti AIDS ( pozitivan test). Kod imunizacije se, medjutim, upravo povečavanjem antitela u krvnoj plazmi smatra da je rizik od dobijanja bolesti smanjen. Pa se i efikasnost vakcina merila brojem stvorenih antitela. Ako se antitela stvore nakon ubrizgavanja seruma, organizam je zaštićen, a ako se ne stvore vakcina nije efikasna. O tome da pojedina stanja organizma, kao na primer trudnoća, uvek pokazuju veliki broj antiela, tvorci AIDS histerije su prećutkivali.

I to je očito bila jedna perfidna izmišljotina. Jer, nezavisna istraživanja su dovela do drugačijih zaključaka.

Ono što se zapravo nalazi u vakcinama protiv tetanusa je takozvani toksoid. To je upravo toksin bakterije Clostridium tatani koji i izaziva tetanus, ali se on specifičnim tertmanom (titracijom) na neki način “oslabi” odnosno dovoljno razblaži tako da mu trovačka moć drastično opadne, ali ne savim. Tako on ostaje dovoljno otrovan da može da izazove neku reakciju organizma (!) Ovaj najmanji iskazani efekat trovačke snage su “stručnjaci” nazvali - titre.

Dakle, on i dalje mora da ima efekat toksina (da izazove reakciju organizma u koji se ubaci) ali naučnici kažu da je u toj i toj koncentraciji on bezopasan (!)  I to je još jedan apsurd. Jer ako je “bezopasan “ on nema nikakav efekat, ako pak ima efekat on je znači i dalje otrov. To je valjda čita logika.

Ako je nešto otrovno i dalje je otrovno bez obzira koliko je razblaženo i organizam taj otrov može razgraditi i eliminisati ga ili ne može i on opstaje u negde u telu. Dakle, “mudra” teorija da imuni sistem ovako razblažen otrov ne razgradjuje vać ga, valjda, “stručno analizira”, i “zapisuje” sve podatke o njemu u vodi evidenciju i svojoj bazi podataka o otrovima i sl, samo je zatupasta vizija onih lekara koji prihvataju ovu nebuloznu teoriju o tome da se ubacivanjem “oslabljenog toksina” indukuje imunitet.

Na žalost, mnogi naučnici, a posebno obični lekari jednostavno veruju svojim knjigama koje im se plasiraju kao skupi udžbenici i zaslepljeni “velikim” naučnim istraživanjima i teorijama (posebno ako su izloženi na važnim simpozijumima) uopšte ne uključiju sopstveni mozak i ne razmišljaju logički. Još ako im farmaceuti za tu “zaslepljenost” plate skupa turistička putovanja na razne simpozijume za još veće zatupljivanje, onda su posledice takve da sumanute ideje i teorije postaju naučne smernice u dugom nizu godina. Tako su se i vakcine protiv tetanusa nametnule kao primarni lek i profilaksa, daleko ispred higijene.

RAZORNI EFEKTI ANTITETANUS VAKCINE

Ali, kada je u pitanju ubacivanje toksina organskog porekla u krv, efekat je mnogo razorniji nego kada su u pitanju hemikalije. Jer, je poznato da je u Prirodi sve povezano (planeta Zemlja je jedan živ organizam), pa će se organska supstanca u živom ljudskom organismu (koji stalno stvara i u kome se stalno vrše elektrobiohemijski procesi) kad-tad u nešto ugraditi. Dakle, organski otrov se u organizmu može negde smestiti i dugo može biti neaktivam, a može se u određenim okolnostima aktivirati. Jer, sve organske čestice mogu da prime energetski impuls. Koja je frekvencija impulsa na kojoj će neki toksin (organska čestica) početi da radi, a na kojoj da spava,  najveći je izazov današnje vrhunske nauke koja s e time bavi, ali se od javnosti takva istraživanja i dalje skrivaju. Posebno, treba istaći da svi otrovi, posebno organski, deluju kumulativno, a antitetanus serum je upravo toksin koji se iz više puta vakcinacijom i ravakcinacijom unosi u organizam. I to je neko perfidno smislio.

Za spravljanje ovog seruma (gajenje toksina bakterije Clostridijum tetani) koristi se konjska plazma (pročišćena od crvenih krvnih ćelija) ali su u ovoj plazmi i te kako nalaze brojni proteinski parčiči. I oni nisu mrtvi (ništa nije mrtvo što je Priroda stvorila), već samo “uspavani” proteini bez dovoljnog energetskog impulsa, ali čim ga dobiju oni s e aktiviraju i počinju sa stvaralačkim radom.

Lekarima je poznato da upravo ovi konjski serumi proizvode više anafilaktičkih reakcija (teške alergijske reakcije), nego drugi serumi. Nije ni čudno jer se očito tada jedna životna forma aktivira u drugoj. I tada se rad napadnutog organizma mora maksimalno pojačati – ubacivanjem adrenalina. I to je propisana terapija kod anafilaktičkog šoka.

Takozvane alergijske manifestacije pojavljuju se nekad odmah nakon ubrizgavanja seruma ili mogu sa zakašnjenjem do 14 dana. Rane reakcije na antitetanus vakcinu uključuju anafilaktički šok, gubitak svesti i, ne retko  smrt. Kasnije reakcije mogu biti groznica, jeza, urtikarija, anginoneurotični edem, natečene limfne žlezde, bolovi u mišićima i zglobovima.

Da madicinska pseudo-nauka i Svetska zdravstvena organizacija, lažu i obmanjuju najbolje pokazuje to što se za ovakve reakcije organizma na razne vakcine i njihove toksine krivica uvek prebacije na sam organizam pacijenta pa se kaže da je neko  više ili manje “senzitivan”. Ako neko baš burno odreaguje na neki toksin ili hemikaliju na kojoj stoji naziv “lek” , pa od nje i umre, onda se za njega u ovoj medicinskoj pseudo-nauci kaže da je bio hiperzenzitivan ili da se lekar nije držao propisane doze.

Kakva glupost!

U svakom slučaju FARMACEUTSKI OTROVI NIKADA NISU KRIVI ZA NEČIJU BOLEST ILI SMRT, to je zakon koji nameće farmaceutski biznis preko svojih plaćenih pseudo naučika. Lekari koji ovu perfidnu i ubitačnu igru ne prihvate ne mogu dobiti licencu za rad.

Da se formiranjem antitela stvara imunost organizma najobičnija je izmišljotina koja nikada nije dokazana. Inače, antitela se nakon primanja  antitetanus vakcine počinju da stvaraju tek nakon četiri dana.

Neke studije su pokazale da je koncentracija antitela koja su stvorena nakon vakcinacije daleko manje od one koja bi se stvorila prirodnom infekcijom. Toksini ne reaguju u organizmu samo svojom koncentracijom, već njihovo aktiviranje zavisi i od drugih faktora, na primer prisutsva i nekog drugog toksina koji takođe može da utiče na stvaranje antitela. Odavno je otkriveno da postoji različit, ali specifičan odnos toksina koji je kritičan za svaku pojedinu vrstu. Ono što je otrovno za čoveka nije i za majmuna i pacova sl.

Svako statističko prikazivanje smanjenja broja obolelih od tetanusa zbog primene antitetanus vakcina je samo obična propaganda i ona nema veze sa stvarnom medicinskom naukom.

VAKCINACIJA JE TROVANJE I NIŠTA OSIM TROVANJA!

Takozvana imunizacija je u stvari mehanizam za kvarenje imunog sistema. Jer imuni sistem ima dva režima rada kao dva pola (celularni i humoralni) i oni su u recipročnom odnosu. Kada je jedan stimulisan da se aktivira i kada ćelija proizvodi antitela, koliko god se ona više stvaraju, drugi pol radi slabije,  a upravo na njemu su citotoksične T ćelije (ubice toksina).
Tako je , u stvari, ubrizgavanje agensa (toksoida) sa vakcinom koji podstiče stvaranje antitela, rezultira time da čitav organizam postane onesposobljen da toksine neutreliše pomoću T ćelija i oni se talože.

Dr Rebeka Karli na ovo skreće pažnju i kaže: “ Mimoići mukozni aspket imunog sistema i ubrizgati toksin ili mikroorganizme direktno u krv vodi razaranju samog imunog sistema pri čemu se IgA (imunoglobulin A) transmutira u IgE (izotop odnosno antitelo) i B ćelije postaju  hiperaktivirane i počinju da proizvode patološke količine antitela koja napadaju sam organizam, a zaustavlja se rad  citotoksičnih T ćelija "potajno adaptiranih” (mutiranih).
“Ovakve ćelije (potajno adaptirane) su formirane kada su se virusi iz vakcine (čitaj proteinski genski parčići iz vakcina) kombinovali sa  virusima (čitaj proteinskim genskim parčićima) iz tkiva upotrebljenog da se oni uzgajaju ( životinjsko tkivo), ili kada bakterija izgubi svoj ćelijski zid, a što se događa kada neko pije antiobiike i transformiše ćelijski zid u L formu. To vodi do nedostatka važnih antigena koje celularni sistem normalno mora da raspoznaje. Drugi primer su potajno adaptirani (mutirani)  citomegalovirusi koji rastu na bubrezima afričkog zelenog majmuna u njihovim ćelijama i koje su bile korišćene da bi se na njima uzgajala kultura polio virusa za vakcine. Tako, ne samo da su mnoge vakcine bile inokulirane sa virusima polia, već i sa citomegalovirusima”.

Vakcinacija očito nije ništa drugo do perfidno smišljano trovanje uz perfidno plasiranu teoriju o imunizaciji, ali koja je samo puka teorija. Teorije su samo izmišljotine i ništa više. Od lekara se samo zahteva da u njih veruju. I mnogi veruju.

U SRBIJI PSI NAPADAJU I GRIZU BAŠ KAD NEMA SERUMA PROTIV BESNILA

Aprila meseca 2011, baš kada su u Srbiji zalihe vakcina protiv besnila bile u nekim ustanovama u potrošene ili na izmaku ( a neko je to evidentirao) ,  usledilo je nekoliko dramatičnih napada pasa lutalica (uspostavilo se kasnije samo jednog) , najpre u Kuli (gde gluvonema majka nije mogla da objasni ko je napao njeno dete, a dete odlučilo da se “brani ćutanjam” ), a zatim u Kuršumliji. Mediji su o tome odmah dramatično izvestili, a ministar zdravlja Zoran Stanković je odmah naložio da se vakcine protiv besnila “hitno nabave”. I građani su tako perfidno zastrašeni i uvereni da su troškovi oko kupovine istih nešto savim normalno i korisno, a besnilo, tetanus i psi su nešto od čega se treba plašiti kao od babaroge.

Ako se pitate kako to da ni jedan ministar zdravlja u Srbiji još nije  podigao svoj glas protiv obaveznog zakonskog trovanja dece vakcinama (koje sadrže razne organske i neorganske toksine) ili pak upoznao javnost sa mogućim negativnim efektima vakcinacije, to je samo zato što ne bio bio ministar. Mogao bi samo da bude običan lekar, ali bez licence za rad.

A da su vakcine “majka” mnogih bolesti pokazuju i  podaci dr Berta Klasena, imunologa  iz US centra za kontrolu boleseti (US Centers for Disease Control) iznetih na jednom savetovanju o uzrocima nastanka dijabetsea u Kanadi 2000. Dr Klasen je izneo da  sledeće vakcine procentualno učestvuju kao uzročnici stvaranja dijabetesa: vakcina Hepatitis B (50%), hemofilius (25%), vakcina za tetanus (20%), protiv difterije (9%),  protiv velikog kašlja (23%). Sve ove vakcine , odnosno toksini u njima sa imaju i kumulativan efekat, naglasio je dr Klasen. Dakle, umesto pasa, čuvajte se vakcinatora!

                                                                                   

SAD: Srbi, morate da prihvatite genetski    modifikovanu hranu

SAD: Srbi, morate da prihvatite genetski modifikovanu hranu

Vašington – SAD traže od Srbije da prihvati genetski modifikovanu hranu – i to je navodno uslov za prijem u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO).

Od juna 2009. godine, u Srbiji je na snazi zakon kojim se zabranjuju proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama (GMO) u komercijalne svrhe. Svojevremeno je, međutim, Ministarstvo poljoprivrede SAD objavilo informaciju da srpsko Ministarstvo poljoprivrede namerava da izmeni taj zakon, jer bi on mogao da postane prepreka ulasku Srbije u STO.

Srbija u toj organizaciji trenutno ima status posmatrača koji je na dobrom putu ka članstvu. To se vidi iz dokumenta same STO koja je u martu ove godine „pozdravila intenziviranje napora Srbije u prilagođavanju svojih pravnih odredbi pravilima STO“ i na svojoj internet stranici navela reči vođe pregovaračkog tima Srbije Vesne Arsić, koja smatra da je prijem Srbije u STO „veoma važan za njenu zemlju „.

Da li je jedan od uslova za prijem u tu organizaciju i izmena Zakona o zabrani genetski modifikovanih namirnica? Vlada Srbije sama nije nagovestila da će menjati postojeći zakon, štaviše, ona još tvrdi da je njena politika „očuvanje i afirmacija Srbije kao zemlje u kojoj se proizvodi zdrava hrana“ kao i da „ni u jednoj evropskoj zemlji nije dozvoljena upotreba genetski modifikovane hrane“ .

Ipak, kako navodi „Dojče vele“, situacija je nešto drugačija. U EU je dozvoljena upotreba čitavog niza genski modifikovanih organizama i to kao životnih namirnica, sredstva za hranjenje domaćih životinja i za sejanje i sadjenje.

U takve spadaju krompir, soja, kukuruz i paradajz. Obeležavanje tih namirnica regulisano je nacionalnim zakonima na osnovu preporuka EU. U Nemačkoj sve to nadgleda Savezni zavod za zaštitu potrošača i bezbednost životnih namirnica koji je potrošačima na raspolaganju za sva pitanja koja ih muče – od pravnih odredbi do zdravstvenih problema.

Rezultati Bajdenove posete 2009. godine

Prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Novog Sada Nikole Aleksića, pomenuta tvrdnja o zdravoj hrani nije jedina neistina u stavovima Vlade Srbije.

„Prilikom posete američkog potpredsednika Džozefa Bajdena Beogradu u maju 2009, visoki gost je poručio srpskim domaćinima da je vrlo nezadovoljan srpskim zakonom o zabrani genetski modifikovanih organizama, na šta je od domaćina odmah dobio odgovor da će taj zakon biti promenjen“ – ističe Aleksić.

On podseća i da je Zavod za zaštitu bilja u nedavno izvršenim kontrolama ustanovio da je 92 odsto parcela soje kontrolisanih u Bačkoj i na 88 odsto parcela kontrolisanih u Banatu – genetski modifikovano.

„Zanimljivo je da nijedna parlamentarna stranka u Srbiji na direktno pitanje Ekološkog pokreta Novog Sada nije želela da se odredi prema korišćenju genetski modifikovanih organizama“ – dodaje Aleksić.

Opasno ili ne?

Među stručnjacima postoje poprilična neslaganja kada je reč o posledicama genetski modifikovane hrane po zdravlje. Tehnologija uzgoja biljaka je olakšana, ali eksperimenti su pokazali da takvi organizmi mogu da budu toksični u meri koja je štetna i po ljude.

********

Naravno da se ni jedna parlamentarna stranka nije odredila prema GMO, sve su one iz istog šešira, a to znači da se moraju povinovati „pravilima igre“ koje propisuje veliki brat, a tu nema istine. Građani Srbije treba zajedničkim akcijama da se izbore protiv GMO. Svesnost, volja, i upornost ka tom cilju je ključ.

Ovaj problem nije od juče, odavno je sve to počelo!

Genetski inžinjering pohodi zemlju Srbiju

Emisija “Priča o…” - radio INDEX

Autor: Novica Babović

***Emisije emitovane maja 2001. godine   

Govore: 
-prof. Milutin Penčić (predsednik udruženja za očuvanje biodiverziteta i osnivač banke gena biljnih vrsta u Srbiji),
-prim.dr Todor Jovanović
-dr.Aleksandar Petrović

O zakonu koji dozvoljava uvoz genetski modifikovane hrane, o 50 000 tona genetski modifikovane soje koja je u vidu donatorskog uvoza iz SAD-a stigla u Srbiju, kao i o posledicama njenog korišćenja na ovim prostorima. Hemijske kompanije (BASF, Monsanto...) kao najveći finansijeri i proizvođači transgenih biljaka, o značaju očuvanja biodiverziteta i banke gena biljnih vrsta u Srbiji govore ove dve emisije !

                                                                Radio emisija 1

               I deo               II deo                   III deo

                                                         Preuzmite celu emisiju

                                                                                        

 

                                                                 Radio emisija 2

               I deo               II deo                   III deo

                                                         Preuzmite celu emisiju


                                                                                        

                                                                                                

Nikola Aleksića: Proglas Policiji i Vojsci

„Ja sam Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada i jedan od retkih slobodnih ljudi koji ne zavisi ni od čega i ne pripada nikome, osim svojoj porodici i domovini Srbiji. Osećam dužnost da vas obavestim o istini koja se od vas krije, o budućnosti koja nam se priprema, ma kako ta istina bila strašna i šokantna.

Protiv Srbije se svakodnevno vodi neobjavljeni rat radiloško-hemijsko-biloškom metodom! Nad Srbijom se vrši agresija u cilju uništenja njenog stanovništva radi otimanja njenih prirodnih vrednosti. Agresija se sprovodi zaprašivanjem tonama i tonama hemijskih otrova koji se izbacuju iz neobeleženih aviona najveće terorističke organizacije na svetu. Truju nas sa sopstvenog neba kao da smo insekti a ne ljudi!

Na našu žalost i sramotu, ti avioni zločinačke organizacije svakodnevno povređuju vazdušni prostor srbije i izbacuju tovare otrova na stanovništvo i prirodu Srbije uz prećutnu dozvolu izdajničkog režima srbije. Vrhovni komandant vojske Srbije potpuno svesno prepušta narod Srbije zločincima odbijajući da izvrši ustavne i zakonske obaveze koje stoje pred vrhovnim komandantom! Prema zakonu o odbrani, čl. 6, vrhovni komandant je dužan da u slučaju agresije donese plan odbrane Srbije. Vrhovni komandant tu zakonsku obavezu odbija da izvrši, jer je izdao i narod i državu. O prodaji Srbije i njenom komadanju da i ne govorim, jer nam je trenutno spasavanje života stanovništva važnije.

Ako sačuvamo živote, sačuvaćemo i teritoriju Srbije. Rok koji sam u ime naroda dao vladi Srbije da do 1. oktobra proglasi Srbiju za teritoriju slobodnu od genetski modifikovanih organizama je istekao. Rok koji sam dao vrhovnom komandantu da zaustavi agresiju na srbiju i izda naredbu o obaranju aviona zločinaca koji nas truju sa neba Srbije, je takođe istekao. Više nema razloga da se neizbežno odlaže.

Izdaja se mora zaustaviti!

Ustav se mora odbraniti!

Srbija se mora spasiti ili je više neće biti!


Zato, ja, Nikola Aleksić, u ime naroda Srbije zahtevam od vojske Srbije i policije da konačno počnu da brane ustav i važeće zakone Srbije. Ja, Nikola Aleksić, tražim od vojske Srbije i policije da uhapse vrhovnog komandanta i predsednika Srbije, načelnika generalštaba Vojske Srbije, predsednika vlade i sve ministre! Tražim da uhapse sve izdajnike koji su Srbiju prodali, a narod i državu prepustili neprijatelju da je razbija, pljačka, ponižava i okupira!

Vojsko Srbije, pripadnici policije, odbijete li ovaj zahtev, Srbija neće imati budućnost! Biće izbrisana sa geografske karte sveta. Ono malo stanovništva što preživi ove otrove biće sterilno u trećoj generaciji, niko neće biti izuzet. Vojsko Srbije, 91-ve ste imali izgovor za izdaju naroda i države da ste bili partijska vojska.

Čija ste danas vojska!

Kome ste položili zakletvu!

Narodu ili predsedniku Demokratske stranke koji je izdao svoj narod i državu!

Da li ste ljudi ili miševi?
Pa i vaša deca će pomreti kao i sva druga bez izuzetka! Hoćete li moći pogledati svojoj deci u oči kada počnu umirati!

Pripadnici policije Srbije, u ime naroda vas pozivam da se odlučite, sa narodom ili protiv naroda? Trećeg rešenja nema! Želite li da budete ljudi koji će služiti svom narodu na ponos svoje dece ILI IZDAJNIČKOM REŽIMU KOJI VAS JE ŽRTVOVAO zajedno sa onim nesrećnicima kojima organizuje paradu srama? Za izdajnički režim ste i dalje samo potrošačka roba koja služi protiv svog naroda za dnevnicu od 400 dinara i suvi obrok u cilju odbrane izdajnika na vlasti. Ne možete se braniti izgovorom da samo izvršavate naređenja svojih pretpostavljenih, jer od ’45-te godine prošlog veka niko se više na svetu ne može braniti tim izgovorom. To vas nisu učili tokom školovanja ili na ubrzanom kursu gde ste samo vežbali kako se suzbijaju protesti naroda.

Ja, Nikola Aleksić, zahtevam od vas, pripadnika policije, da uz saradnju sa vojskom srbije uhapsite predsednika države! Izdajničku vladu Srbije i sve izdajnike koji su prodali Srbiju! Ko omogući bekstvo i jednom izdajniku iz Srbije odgovaraće kao saučesnik! Granice Srbije se 2. oktobra moraju zatvoriti dok se taj ljudski šljam ne pohapsi. Više se ne može trpeti, došlo je vreme kada se postavlja samo jedno pitanje, ili mi, ili oni! To je jedini način da se Srbija mirno spase i okrene oporavku, da ne kažem spasenju. Svaki drugi način, sada ili nešto kasnije, biće uz prolivanje mora krvi. U tom slučaju, svaka kap prosute krvi biće na duši onih pripadnika vojske i policije Srbije koji bi odbili ovaj poziv za mirnim zaustavljanjem agonije Srbije! Zato će odgovarati pred narodnim sudom. Od odgovornosti za krvoproliće niko nikad neće pobeći!

Ja, Nikola Aleksić, ili oni koji me slede, to im garantujemo. Odgovor ćete pružiti narodu srbije 2. oktobra. Zato vas pozivam da umesto da budete žrtvovani od strane režima zajedno sa onim nesrećnicima na paradi srama, omogućite narodu Srbije da preuzme odgovornost za svoju sudbinu i budućnost. Srbija je umorna od politikanata. Srbiji u ovom trenutku nisu potrebni politikanti, nego organizatori koji će biti sposobni da okupe najbolje stručnjake i umove oko oporavka Srbije bez ličnih interesa! Takvih nema u interesnim grupama koji su prevarama i lažima zaposeli vlast u Srbiji. Zato pozivam članove tih interesnih grupa, koji su veće žrtve od građana Srbije, da ostanu mirni i ne izlaze iz svojih kuća. Svaki protest od strane članova tih interesnih grupa smatraće se neprijateljskim činom sa ciljem da se izdajnici Srbije zadrže na vlasti. Pozivam ih da interese Srbije stave iznad interesa svojih gospodara, da im odbiju poslušnost u interesu Srbije i budućih pokoljenja! Da priznaju da su prevareni od svojih lidera.

Ja, Nikola Aleksić, dolazim 2. oktobra pred Narodnu Skupštinu tačno u 12 časova da objavim kraj izdaje Srbije ili njen nestanak sa geografske karte sveta. Kakva će izjava biti, zavisiće od stava vojske i policije i podrške građana Srbije. Pozivam još jedanput Vojsku Srbije i pripadnike policije da stanu uz svoj narod, da odbrane ustav i pravo građana Srbije na slobodu i opstanak! Svoj život i slobodu mirne duše zalažem za spasenje Srbije! Samo me smrt ili nezakonito hapšenje mogu zaustaviti da se ne vidimo 2. oktobra u 12.00 časova pred narodnom skupštinom. Ostalo zavisi od nas, jer ne postoji više niko na ovom svetu ko bi se umesto nas za to izborio!“

VIDEO