MISLI SVOJOM GLAVOM

Genetski modifikovana hrana

RTS 1
Emisija "Da Možda Ne"
Olivera Kovačević
28. jan 2011


Pokret protiv genetski modifikovane hrane razvio se u celom svetu, pa i u Srbiji ima brojne pristalice. Dok jedna grupa tih aktivista vidi zaveru multinacionalnih kompanija protiv čovečanstva, drugi su umereniji i motive nalaze u nezajažljivoj želji za profitom.

Spominjanje kodeksa alimentarijusa, u kontekstu genetski modifikovane hrane, poprima obeležje demonizacije, iako je Komisija Kodeks alimentarius (latinski za "kod hrane") osnovane od strane Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetske zdravstvene organizacija (WHO), radi zaštite zdravlja potrošača i obezbeđenja dobre trgovinske prakse u prehrambenoj industriji.

Brojni aktivisti, kao i neki svetski stručnjaci, tvrde da se Kodeksom na mala vrata uvodi mogućnost upotrebe genetski modifikovane hrane u prehrambenim proizvodima.

Ekološki aktivisti su izričiti u tvrdnjama da se u Srbiju odavno uvozi genetski modifikovana hrana, apostrofirajući ulazak kompanije "Monsanto" na naše tržište. S druge strane, zvanični organi uporno ponavljaju da nema izmene Zakona o genetički modifikovanim organizmima, koji zabranjuje promet i uzgoj takvih organizama ili proizvoda u Srbiji. Istina, bilo je slučajeva uzgoja genetski modifikovane hrane i oni su krivično i prekršajno sankcionisani, tvrde iz Ministarstva poljoprivrede.

Više od trilion dolara zaradi se godišnje od međunarodne trgovine hranom, a godišnji profit korporacije "Monsanto", najvećeg proizvođača genetski modifikovanog semena na svetu, jeste 11 milijardi dolara.

Da li se naša država može odupreti interesu profita multinacionalnih kompanija? Postoje li dobre strane GMO ili ta hrana nastaje iz tzv. "semena uništenja", u emisiji Da Možda Ne Olivere Kovačević, govore:

prof. dr Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije,

prof. dr Stevan Maširević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu,

Dušan Pajkić, direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede Srbije,

Biljana Ćorović, urednik emisije Atlantis na Radio Beogradu,

dr Mile Ivanović, genetičar Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu,

dr sc. med Nina Bulajić, mikrobiolog i savetnik za makrobiotičku ishranu. 

                                                                            TV emisija

                                                                           

                                                     Preuzmite emisiju


                                                                          

                                    TEKSTOVI                                               ARHIVA
                                    

Video igre sa virtulnim nasiljem

...deca postaju ubice!

Branka Mraz

„Igrajući se naši mladi postaju perfektne ubice iako nemaju pravo oružje u rukama.“

…Dokazano je da je školski uspeh obrnuto proporcionalan korišćenju video i kompjuterskih igara…

Eksperti alarmiraju objašnjavajući štetu po mozak i dušu i kako u ekstremnim slučajevima nastaju pobesnele masovne zombi- ubice.

Prošle godine nakon tragičnog dogadjaja u mestu Vineden u Nemačkoj ( 17-godišnjak očevom sportskom puškom pobio 15 i ranio 11 ljudi u svojoj školi i izvršio samoubistvo), predsednik organizaije za borbu potiv nasilja se založio za totalnu zabranu igrica sa nasiljem i pucnjavom. Ovaj kriminolog tvrdi, da to što je mladić počinio masakr i nakon bega i skrivanja se ubio, je model naučen u igrama Counterstrike ili Crisis.

Kao i većina izvršitelja i ovaj mladić je mesecima neposredno pre ovog čina igrao igrice sa nasilnim sadržajem.

Slučaj iz 2007. u Virdžiniji gde je u tehničkoj školi mladi ubica pobio čak 33-oje i to većinu samo jednim pucnjem govori do koje mere se može uvežbati na igricama.

Igre sa pucanjem su mine za dušu. Counterstrike, Doom, Call of Duty, Halo, Crysis, Grand Theft Auto IV, Manhunt i sl. uvežbavaju  ekscesivno i sistematsko ubijanje od vatrenog oružja pa do testere. Ponižavanje, mučenje, sakaćenje, ubijeni i isečeni ljudi na ekranu dokazano deluju na mlade ljude. To pokazuju policijske statistike, mladalačkio nasilje je u porastu a delikti su sve češći i brutalniji.

Killer-igrice potiču iz profesionalnog programa US armije, na kojima se vežba tehnika gađanja, preciznost i automatsko reagovanje. Vojnici se tako desenzibilizuju i razgrađuje im se ustručavanje od ubistva.

Ubijanje se uči

Vojni psiholog Dave Grosman nekadašnji predavač na vojnoj akademiji Westpoint, nakon vojne karijere 1998. se okrenuo proučavanju ubistva piše u svojoj knjizi:

„Za ubijanje su tri stvari neophodne: imati oružje, znati i volja za ubistvom. Dva uslova se ispunjavaju video igrama, tehnička spremnost i volja. Mi posedujemo urođeni biološki otpor prema ubijanju sopstvene vrste koji se lomi godinama uporne vežbe. Za obuku su napravljeni simulatori ubijanja čime se štedi municija a dočarava slika sa bojišta, gde se neprijatelj ubija virtuelno. Kroz istoriju se pokazalo da vojnici lako ulaze u vatru, spremni su da poginu ali je većini teško padalo da sami ubijaju. Zato su razvijeni simulatori ubijanja.“

Marine Corps je dobio prava na igru Doom  kao sredstvo za vežbu. Starija igra „Lov na patke“ je izvorno umesto pataka imala ljude i pucalo se plastičnim M-16. Slično je i sa policijom.

To su simulatori smrti
, ne govorim o pojedinima koji u datim okolnostima moraju i ubijati, radi se o aparatima i igrama dostupnim svakom detetu, a čija jedina socijalna uloga je razviti sposobnost i volju za ubijanjem.“

Sa nasilnim igricama deca vežbaju ubijanje dan za danom. Pucaju u sve što im dođe pred cev. Takvo ponašanje se automatizuje i u stresnim situacijama izlazi na površinu.

Dejv Grosman veruje da su mlade ubice izvorno želele da ubiju samo jednu osobu, devojku ili nastavnika koji ih je razljutio, ali kad jednom počnu više se ne mogu zaustaviti dok im ne nestane municije ili ciljeva, kao u igrici. Video i kompjuterske igre su killer-trening za decu.

Sve što su „igrajući se“ naučili, ponavlja se automatski kroz stresne situacije, kada vođstvo preuzmu instinkti za bežanjem ili borbom, dok se razum povlači.

Hiljadama godina igramo se drvenim mačevima ili „bum, gotov si“ i tad igra po pravilu prestaje, i u sportu kada je neko fauliran igra se prekida.

„ U killer-igricama kidaju se glave, lije krv po hiljadu puta da li je igrač kažnjen, naprotiv dobija poene. To je duboko patološka igra. U mnogim igrama postoje bonus poeni za efektivno ubijanje npr. u glavu, deca postaju mašine za ubijanje.“ piše Grosman.

Prema FBI statistici obučeni službenici pogađaju jednom sa punjenjem od pet metaka . Njima nasuprot stoji 14-godišnjak iz Kentakija sa ukradenim pištoljem kalibra 22, puca u svojoj školi na drugove i od osam pucnjeva pet su u glavu a tri u gornji deo tela. Ovo ne postižu ni elitni borci koji po nekoliko godina vežbaju u streljani. „Igrajući se naši mladi postaju perfektne ubice iako nemaju pravo oružje u rukama.“

Nakon višečasovne igre sa nasiljem i ubijanjem gubi se slika realnosti. Kada je u Koloradu u školi preko razglasa objavljeno da se desio masakar, pojedini su aplaudirali. Taj jezivi gubitak realne slike rezultat je pranja mozga kojem su igrači izloženi, gubljenje moralih vrednosti i izvrtanje naopačke. Trenirani su da pri ubijanju nemaju saosećanja, već osećaju radost - nagrađeni su poenima.

Counter strike
koji je kao opsednut igrao ubica iz Kolorada, je izvorno korišten u vojsci a zatim preko Mikrosoftove Xbox konzole pušten u „privatnu“ upotrebu.

Tu igru u svako doba dana i noći na plateti igra pola miliona ljudi. Ljudi su podeljeni u dve grupe: policiju i teroriste. Tim terorista dobija poene ubijanjem nedužnih, plus ekstra poeni za pogodak u glavu.

Dakle, vežba se ciljano ubijanje pogodkom u glavu.

Ovu igru je celu godinu igrao i mladi ubica iz nemačkog Erfurta koji je 2002. pobio 12 nastavnika, policajca, sekretaricu i dvoje učenika. Hladnokrvno kako je to već hiljadama puta kroz igru uradio. Policija je već tada uzalud tražila zabranu killer-igrica.

1999. u američkom Litletonu dva učenika su se pripremili za masovno ubistvo igrom Doom, čak su i svoju školu programirali u igru. Žrtve su bili 12 učenika i nastavnik.

Na sceni kompjuterskih igara priređuju se takmičenja u halama sa po 1000 učesnika, pobeđuje onaj ko ubije najviše „ljudi“. Godišnje se prodajom nasilnih igara ostvaruje dobit od oko 10 milijardi dolara.

Regine Fajfer, bivša nastavnica koja drži predavanja na temu delovanja video igara na mlade i decu, i saradnica institurta za kriminologiju nemačke pokrajine Nider Saksen, govori o potencijalu nasilja u igrama koji roditelji podcenjuju, igre se mogu dodatno programirati i postaju sve brutalnije. U nekim igrama fascinira da se grupa igrača oslanja jedna na druge i mora se postići neki cilj. To proizvodi podleganje pritisku grupe i opasnost je od zavisnosti, posebno pogadja onu decu koja su inače spremna za pomaganje i osećaju odgovornost u realnom životu.

Šareni i mračni mozak

Naučnici Standford univerziteta objašnjavali su osnovnoškolcima negativan učinak nasilja u medijima, deca su većinom poslušala savet i rezultat je bio 40% manje nereda i sukoba.

Na Indijana univerzitetu razvijen je metod koji pokazuje aktivnost mozga tokom igranja. Slike pokazuju šta se dešava sa mozgom konzumenta video igara, delovanje mozga je masivno ograničeno ili isključeno.

Slika aktivnosti mozga dece koje ne igraju agresivne igrice je šarene pošto su svi segmenti mozga aktivni, dok kod dece koja provode vreme gledajući brutalne fimove ili igrajući nasilne igre se pokazuje tamna slika. Prednji deo mozga gde se odvija proces mišljenja je isključen a afektivni deo jedini funkcioniše.

Dakle, od svesnih bića uzgajamo afektivne stvorove koji bez razmišljanja uče ubijanje igrajući se.

TV indistrija prećutkuje

Nakon svakog masakra kratko se govori i kritikuju igre a onda nastaje tišina. Objašnjenje leži u tome da su TV industrija i proizvođači igara združeni.

Dejv Grosmam: “ TV ljudi su dobro shvatili da ako bi video igre podlegle kontroli i zabrani da bi i sama TV bila sledeća po redu kao tema diskusije o štetnosti po decu. Tako TV industrija sprovodi sistematsko dezinformisanje“ objasnio je ovaj psiholog još 2002.

Nakon najmasovnije pucnjave do sada u Litltonu, predsednik televizije CBS, na direktno pitanje o ulozi medija je rekao „Ko veruje da mediji nemaju ništa sa ovim događajem, mora biti idiot.“

Kao i mnogi za kontrolu ovih igara bori se i gradonačelnik Bert Peterson predsednik američke Nacionalne lige gradova. „Čak i preimenovanje „igrica“ u „simulato ubijanja“ bi imalo učinak.

Ove igre su sredstvo za regrutaciju u vojsku koju bi malo ko dobrovoljno služio.“

Tim igrama se sledeće generacije emocionalno spremaju za buduće „slobodno“ društvo u kome važi još samo konkurentska borba pojedinca, a izgoni se i zadnji ostatak zajedništva sa porodicom drugovima i društvom uopšte.

Ne treba biti psiholog da bi se video učinak na razvoj mladog mozga, koji se uvek ponovo izlaže slikama horora i one se sistematski talože u podsvest.

Duševno otupljivanje i radost kad vide tuđu patnju je pojava koja se potvrđuje kroz istraživanja.

Igre vode do desenzbilizacije spram nasilja, gubi se empatija i vežba asocialno ponašanje.

Pojavljuju se neprijateljske misli i generalni stav mladih ljudi je da im svi žele samo zlo i vide urotu protiv sebe ili svoga klana svuda.

Igranjem nasilnih igara pojačava se odobravanje nasilja kao legalne norme i jačaju agresivne emocije, bes i neprijateljstvo uopšte.

Ispitivanjem na Iowa-unuverzitetu pokazalo je da ove igre smanjuju senzibilitet u realnom životu. Dve grupe studenata igrale su obične igre ili one sa borbom i pucnjavom. Nakon toga pokazivane su im slike horor scena, borbe i sudnica i pri tome je meren rad srca i stresna reakcija na koži. Videlo se da je grupa koja je igrala brutalne igre hladnije reagovala na prizore nasilja.

Devojčice vidno pametnije od dečaka

Dokazano je da je školski uspeh obrnuto proporcionalan korišćenju video i kompjuterskih igara. Razlika u obrazovnom nivou devojčica i dečaka je sve veća. Sve brojnije su devojčice u gimnazijama dok su u manje zahtevnim školama većinom dečaci.

Horor u igrama izaziva snažne emotivne reakcije i potiskuje ostale sadržaje pamćenja.

U praksi to znači da ako je dete učilo za školu i posle toga igra neku nasilnu igru zadrži manje naučenog od onog ko ne igra. Što su jači utisci to će ostali sadržaji biti bleđi. Po“zabavnom“ kvalitetu nastavnici u školi su neuporedivo neinteresantniji. U nastajanju je ogromna diskripanca između školskog uspeha i kompjutera.

Direktor pomenutog kriminološkog instituta tvrdi da po sopstvenom priznanju igrači provode tako oko 4 sata na dan , više od trećine su zavisnici. „Društvo koje ovakve igre dozvoljava je bolesno“

Ali, kompjuter je odlično sredstvo za učenje, odvratiće roditelji.

Manfred Špicer istraživač rada mozga: „Deci treba kompjuter tek od 16 godine za akademski razvoj, pre toga je štetan. Znanje koje neko poseduje je filter koji služi za korisnu upotrebu npr. interneta. I to znanje stiče se u školi i knjigama , nikako internetom.“

Zainteresovanima prepoučujemo tekst  u kome se pokazuje da je nivo obrazovanja sve manji sa masovnijom upotrebim medija. Sve više informacija a manje znanja.

                                      TEKSTOVI                                               ARHIVA

NIKOLA ALEKSIĆ - Srbija u kandžama „Monsanta“

Razgovarala Mara Knežević-Kern

Ko je nalogodavac uvoza GMO, zašto se o toj činjenici uporno ćuti, da li će Srbija pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa standardima EU prihvatiti sva čuda novog svetskog poretka, te koliko je vlast imala sluha za sve apele Ekološkog pokreta Novog Sada, za „Pečat“ govori Nikola Aleksić  direktor pomenute nevladine
organizacije

Ekološki pokret Novog Sada je nevladina organizacija koja se već dve decenije na specifičan način bori protiv urušavanja ekološkog sistema u Srbiji, a svoje naučne skupove organizuje pod pokroviteljstvom UN, Matice srpske  i uz podršku  Vojvođanske akademije nauka, Novosadskog, Beogradskog i dva univerziteta iz Moskve, među kojima je i Ruski državni poljoprivredni univerzitet ,,K.A.Timiryazev“. Članovi i saradnici Pokreta su brojni akademici, a direktor Nikola Aleksić pokretu daje entuzijazam, energiju i pre svega hrabrost. A svakome ko se danas u Srbiji usudi da digne glas protiv GMO i megadobavljača „Monsanta“, pre svega je potrebna hrabrost. EPNS se uključio u „međunarodni pokret otpora“ genetski modifikovanim  „proizvodima“ – koje nam poturaju pod nazivom „hrana“, postavši član „ratnog tima“ dr Rime Lajbou, jednog od najmarkantnijih boraca protiv porobljavanja planete putem genetskog inženjeringa, uz pomoć trojanskog konja Codex Alimentariusa. Ovaj medijski rat je neravnopravan, ali nije izgubljen, zahvaljujući internetu, „Pečatu“( serijal posvećen temi GMO je pokrenuo avgusta 2009. godine, u 76. broju, tekstom Nataše Jovanović pod nazivom „Genetski inženjering: Seme smrti“), te nekim preostalim relativno samostalnim medijima i entuzijastima koji rade ovaj posao mnogo rizikujući.

EPNS je 25. januara održao konferenciju za novinare u Pres-centru sa namerom da pred javnost iznese alarmantnu vest da je Srbija u rukama dilera GMO otrova, oni uz podršku vlasti krše zakone i rade na pripremi novih sa naredbodavcima usaglašenih, zakonskih akata, kojima bi se legalizovala verifikacija Codex Alimentariusa i time Srbija gurnula u ruke mešetara koji će odlučivati o našim životima.

Do koje mere je ova tema neprijatna svedoči poziv upozorenja iz  ministarstva, gde se Aleksiću savetuje da odloži konferenciju koja bi mogla da omete proces „harmonizacije“ sa WTO i EU. Ispred EPNS, pored N. Aleksića svoje stavove je izložila Ivana Đujić, prof.hemije, dr Katica Spasić, veterinar i saradnik časopisa „Zdrav život“, koji se hrabro uhvatio u koštac sa ovom opasnom materijom.

Pred Narodnom skupštinom je usvajanje predloga izmena i dopuna Zakona o GMO, kojim se na mala vrata  uvodi Codex Alimentarius. Pod izgovorom „harmonizacije“ našeg zakona sa odredbama EU, Codex će uskoro biti verifikovan. O ovome se u javnosti nedovoljno govori, a mnoge odredbe su protivustavne.

Vlada Srbije sprema zakon koji će uništiti poljoprivredu, a građani Srbije su, zbog nedostatka informacija, potpuno  nezainteresovani za predstojeće izmene i dopune Zakona o genetički modifikovanim organizmima, sa kojima se na mala vrata uvodi genocidni Codex Alimentarius. Naša Narodna skupština će tim izmenama i dopunama navedenog zakona uvesti obavezujuće odredbe po kojima se poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji zabranjuje korišćenje sopstvenog semena za poljoprivrednu proizvodnju, uz obavezujuću klauzulu o korišćenju genetski modifikovanog semena, koje se mora svake godine iznova kupovati jer je jednorodno. Zatim se uvodi  obaveza primene veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u ishrani svih životinja (kopitara, papkara, ptica, riba) namenjenih ljudskoj ishrani, zabranjuju se vitamini, lekovite trave i minerali koji će moći da se dobiju samo na recept. Ponovo se uvode i dozvoljavaju najotrovniji herbicidi kao DDT  i drugi, koji su pre četiri decenije izbrisani sa spiska dozvoljenih hemijskih supstanci zbog opasnosti po život i zdravlje ljudi. Uvodi se i obaveza zračenja svih vrsta hrane namenjene ljudskoj ishrani.

Zakon o zabrani GMO donet je 2009. godine. Kome taj zakon ne odgovara?

Kad su Amerikanci došli u redovnu kontrolu i javno izrazili nezadovoljstvo ovim zakonom, naši su odmah udvorički obećali izmene i prionuli na posao. O izmenama je javnost obaveštena, a  ukoliko ih Skupština usvoji posledice će biti nesagledive. Najugroženija će biti deca. Da se ne desi da poslanici budu obmanuti, kao kad se usvajao zakon o povećanoj dozvoljenoj radioaktivnosti đubriva, naši aktivisti su na portirnicu Skupštine odneli tekst upozorenja, za svakog poslanika po jedan elaborat, a primerak je dostavljen i Čedomiru Jovanoviću koji u opisu radnog mesta ima zadatak da prouči naše primedbe i prosledi ih dalje.

Ovom prilikom ste izneli pred javnost studiju „Efekti liberalizacije carina na poljoprivredu Republike Srbije“ iz koje se jasno vide namere naše vlade da odobri uvoz GMO, iako nas uveravaju u suprotno.

Ovaj dokument je nastao kao zajednička inicijativa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i USAID agrobiznis projekta i pripremljena je od strane SEEDEV stručnjaka. Na strani 28 se nalazi ključni dokaz da su građani Srbije obmanuti od strane aktuelnog ministra poljoprivrede. Iz ovog dokumenta se jasno vidi do koje mere SAD utiču na našu carinsku politiku. Insistirajući na fleksibilnijem pristupu „carinskoj politici, oni su između ostalog tražili smanjenje carinskih stopa za goveđe, svinjsko i pileće meso, kao i za zakonom zabranjene genetski modifikovane proizvode…“ Jasno je da se Srbija ubrzano priprema za pridruženje WTO (Svetskoj trgovinskoj organizaciji), uprkos tvrdnjama ministra da uvoz GMO neće biti dozvoljen. A to je uslov za prijem!  Pregovori sa Norveškom, Švedskom i Kanadom su privedeni kraju, a Srbija je „veoma kooperativna“.

Šta sadrži nacrt zakona o GMO?

Zakon uređuje postupke u zatvorenim sistemima (eksperimenti  sa GMO u laboratorijama, staklenicima…), namerno uvođenje GMO u životnu sredinu, stavljanje u promet, obeležavanje, rukovanje, pakovanje… GMO se legalizuje i uvodi na velika vrata. Pri tom ministar poljoprivrede nagoveštava ove izmene kao mere koje će doprineti  „povećanoj sigurnosti i kvalitetu hrane u Srbiji, kao i preventivnoj zaštiti zdravlja i života naših građana“. Kakva drskost! Da je Srbija već okupirana od strane „Monsanta“ govori podatak da su u decembru 2010. godine raspisali konkurs za prijem radnika koji će prodavati GM seme, što svedoči o tome koliko su sigurni u promenu  naših  zakona.

Zakon o jonizujućem zračenju, kojim je petostruko povećana dozvoljena doza radioaktivnosti mineralnog đubriva,  takođe je donesen za „dobrobit“ Srbije?

Oni su orvelovskim jezikom rečeno podizanje nivoa radioaktivnosti predstavili kao „najznačajniju novinu u odnosu na važeću regulativu, čime se povećava efikasnost kontrole i nadzora nad bezbednom primenom izvora jonizujućih zračenja“… Naš stručni tim priprema tužbu protiv uvoznika i onih koji su uvoz dozvolili i traži odgovor od ministarstva ko je uvezao, ko konzumirao i na kojim parcelama, kako bi se zamljište dekontaminiralo… Obratićemo se najvišim instancama, i nećemo odustati sve dok se slučaj ne iznese pred javnost, a vinovnici kazne. A što se  tiče lične bezbednosti – za sebe ne brinem. Radije ću poginuti pred vratima Skupštine, nego da mirno posmatram kako mi uništavaju potomstvo. Mi se najviše uzdamo u seljaka i njegovu svest, i upozoravamo ih da mešetare kad se pojave slobodno oteraju sa praga zato što rade posao koji je još uvek van zakona. I potrošači su moćna karika u ovom ratu: ako se ljudi osveste i odbiju da konzumiraju „jeftinije“ proizvode sa njiva i one iz supermarketa bez oznake o poreklu, mi ćemo ovu bitku dobiti.

Tvorci Codex- monstruma se pozivaju na stručnjake, a svetska naučna javnost je uputila apel svim  vladama, verovatno i našoj, kojim  upozorava na kobne posledice ovog eksperimenta.

Autori Codexa Alimentariusa, među kojima je i ratni zločinac Fric De Mer, direktor farmaceutske industrije I.G. Farben, koja je proizvodila „Ciklon B“ radi uništavanja Jevreja u konclogorima i koji je osuđen u Nirnbergu 1945. godine zbog zločina protiv čovečnosti, predvideli su da će od početka primene Codexa Alimentariusa umreti 3.000.000 (tri milijarde) stanovnika planete Zemlje.

Ko stoji iza lobija koji pacovskim kanalima krijumčari zabranjeno seme?

Iako sadašnji zakon u Srbiji zabranjuje uzgoj  genetski modifikovanog semena, kao i uvoz i promet u komercijalne svrhe, „MK Group“ je postao zvanični predstavnik  i distributer  „Monsantove“ kompanije u Srbiji od 15. maja 2007. godine. Pokrenuli smo pitanje ko stoji iza kupovine oko 300.000 hektara oranica u Vojvodini, kao i svojevremene kupovine „ tri šećerane za po tri evra“, i poslali peticiju predsednici Narodne skupštine sa oko 5.000 potpisa protiv izmena i dopuna tog zakona, uz informaciju da se akcija skupljanja potpisa nastavlja. Zbog zastrašujućih posledica po ljudsku vrstu, ovo pitanje je od vrhunskog značaja za nacionalnu bezbednost i niko ne može da bude izuzet od odgovornosti.

Svetska naučna javnost se oglasila upozorenjem protiv GMO eksperimenta koje je poslato svim vladama, verovatno i našoj, iza kojeg stoji 828 naučnika, a spisak se proširuje.


U Evropi je sakupljeno milion i po potpisa protiv GMO. Više od 800 najuglednijih naučnika iz 84 zemlje potpisali su upozorenje o opasnosti od GMO i poslali vladama svih evropskih zemalja, pa i našoj, ali naša Vlada se dodvorava onima koji su nas već zasuli osiromašenim uranijumom, usvajajući te izmene pod izgovorom usklađivanja našeg zakona sa evropskim normama, jer Evropa nema alternativu! Sedam saveznih država SAD traže da se čelnicima „Monsantove“ kompanije sudi za zločine protiv čovečnosti, a ako uspeju u svom zahtevu, tada ćemo suditi i našim političarima koji pripremaju genocidne odredbe Codexa Alimentariusa… „Green peace“ takođe priprema tužbu.

U slučaju izgradnje bugarske fabrike za preradu starih akumulatora pribegli ste metodi plaćenog oglasa, kako biste obavestili javnost o nedozvoljenim aktivnostima ljudi iz vlasti. Ni to vam nije pomoglo da se dokopate prostora u „javnim glasilima“.

Mediji tipa „Večernjih novosti“, „Dnevnika“, „Građanskog lista“ odbijaju da nam objave plaćeni oglas!  Kada smo upozoravali na posledice izgradnje ove fabrike, unutar zaštitne zone izgrađenog izvorišta za regionalno snabdevanje pijaćom vodom, neposredno uz vodostanicu, samo jedna novina je objavila plaćene oglase, kojima smo se obraćali  predsedniku Tadiću i Pajtiću s upozorenjem na genocidne posledice ispuštanja otpadnih tehnoloških voda sa 1mg/l olova u upojni kanal iznad najvećeg podzemnog jezera pijaće vode. U ovom slučaju mediji su izvršili krivično delo uskraćivanja informacija o životnoj opasnosti, u kojoj se našlo više od 100.000 stanovnika, a sve to usled sprege vlasnika medija i organizovanog kriminala. Takvu fabriku, izgrađenu mimo svih zakona ove države, otvorio  je Bojan Pajtić, uz znanje i odobrenje predsednika Tadića.

Ko stoji iza impozantnog spiska stručnih saradnika i aktivista, koji su se uhvatili u koštac sa nezamislivom agresivnošću lokalnih štetočina?


Poznavanje problema nam je olakšano zahvaljujući činjenici da među brojnim članstvom imamo preko 200 profesora univerziteta, što nam nameće obavezu poštenog rada i korektnog odnosa prema svima. Na čelu Pokreta je trostruki akademik, profesor Kastori Rudolf, što samo po sebi dovoljno govori. Entuzijazam je podstaknut potpunom slobodom delovanja svih članova u okviru zajedničkog programskog opredeljenja, bez ikakvih ograničenja. Upravo taj spoj struke sa entuzijazmom mladih ukazuje na moguće  mesto i model  rada  nevladinih organizacija u društvenoj zajednici, koje bi trebalo da budu servis naučnim institucijama i lokalnim samoupravama.  Mi smo se za taj status teškom mukom izborili, ali na širem planu, nažalost, to je moguće tek kada se stanje u društvu normalizuje na bilo koji način.

Bili ste aktivni i tokom agresije na Jugoslaviju 1999. godine, kada ste  uputili propagandni letak NATO vojnicima sa upozorenjem da ovde nemaju šta da traže. Za vreme bombardovanja ste podneli tužbu državnom tužiocu SAD protiv  Bila Klintona, optuživši ga za gaženje Ustava sopstvene zemlje. Prijava je izazvala posebnu pažnju zbog toga što je predstavljala originalnu  optužnicu protiv nacističkih zločinaca iz  Nirnberga 1945. godine, u kojoj su  promenjena samo imena, datum i geografska odrednica. Da li je ovaj dokument ikada bio objavljen u našoj javnosti – u celini?

Krivičnu prijavu protiv predsednika SAD smo podneli 61. dana bombardovanja SRJ, jer predsednik SAD, po svom Ustavu, ima pravo da vodi rat protiv neke države samo 60 dana, a 61. dana mora da obezbedi odobrenje Kongresa da nastavi rat. U tom biznisu, kako je Klinton nazvao ovaj rat, on se zaboravio i nastavio da bombarduje SRJ. O tome smo obavestili državnog tužioca SAD i celom svetu pokazali  koliko SAD poštuju sopstveni Ustav, kad ga i sam predsednik baca pod noge. Nismo dobili odgovor, niti su Klintona smenili zbog toga, ali je ekipa CIA-e posetila Ekološki pokret kako bi me slikala za njihov dosije. Ja sam u našoj monografiji, za razliku od Vikiliksa, objavio ne samo ime agenta CIA-e, nego i njegovu fotografiju tokom posete Ekološkom pokretu.

Vaša eko-pravna zaštita pokrenuta je i povodom zločina nad vojnicima JNA  u Sloveniji. Podneli ste krivičnu prijavu Javnom tužiocu Srbije i Slovenije protiv  Janeza Janše, Milana Kučana i Janeza Drnovšeka, zbog streljanja više od sto vojnika JNA tokom nezakonite secesije ove republike. Da li je država Srbija išta preduzela da dođe bar do konačnog spiska streljanih vojnika?

Nažalost, nikada nije. Sam Boris Tadić je lično zabranjivao službenicima ministarstva, dok je bio vojni ministar, da nam se taj spisak dostavi. Država Srbija se zbog takvih izdajnika odrekla svoje dece i nikad od tada nije ništa preduzela da bi njihovi dželati odgovarali pred sudom. Srbiju su zauzvrat prepustili tim istim  zločincima da je ponovo pretvore u svoju tehničku koloniju, bez plaćanja poreza zemlji domaćinu… Dolaze nam roditelji streljanih vojnika čak sa Novog Zelanda. „Naša Maja“, dok je bila gradonačelnica, prodala im je deo Novog Sada da bi izgradili robnu kuću, iako je prva žrtva slovenačkih zločinaca upravo iz Novog Sada. A režim ih je oslobodio poreza. Lično sam uručio Mlađanu Dinkiću, dok je bio ministar finansija, platne kartice „Merkatora“ iz kojih se vidi da su samo za sedam meseci utajili 12,7 miliona evra poreza, dok naše zanatlije dobijaju opomenu pred tužbu zbog dugovanja od 0,18 para! Da bi provokacija bila kompletna, robnu kuću je hteo da otvori zločinac Janez Janša. Možda bi i uspeo da nisam pozvao građane Novog Sada da ga uhapse čim ga vide. Jedino je „Kurir“ na naslovnoj strani preneo moj poziv kao naredbu. Zlikovac se uplašio linčovanja i nije se usudio da dođe da otvori svoju robnu kuću i da nam kopa po svežim ranama. Nažalost, ako i nije došao imenovani zlikovac, u Srbiju dolazi njegov ideolog Jelko Kacin, koji novinare u Srbiji pozdravlja šiptarskim pozdravom.

Na meti ste autonomaša, koji vam ne opraštaju borbu protiv njihove politike.

Režim je naložio ministru Milanu Markoviću da nam pogazi osnovno ustavno i zakonsko pravo na političko organizovanje zbog internacionalizacije krivične prijave protiv Bojana Pajtića, Egerešija i poslanika koji su digli dva prsta za usvajanje nezakonito donetog i protivustavnog predloga Statuta APV i zločinačkog udruživanja radi rušenja Ustavom utvrđenog društvenog poretka i teritorijalnog integriteta Republike Srbije, koju smo podneli kako bi sprečili odvajanje Vojvodine od matice Srbije. Da je to nekom nesrećom usvojeno, NATO zločinci bi već sutradan  bili na Savi i Dunavu obezbeđujući granice nove države, osnovane voljom Narodne skupštine Republike Srbije u vidu Odluke o prihvatanju navedenog predloga Statuta APV, koju niko na svetu ne bi mogao osporiti.

                                      TEKSTOVI                                               ARHIVA

WIKILEAKS I RATOVANJE INTERNETOM

Piše: Ivona Živković

Ima li nekog ko još nije čuo za Vikiliks i njegovog “heroja” Džulijena Asanža? Šta je ovaj Australijanac dobro ili tako loše učinio za svet? Verovali ili ne, objavio je službene beleške koje su svojim pretpostavljenima u Vašington slali elektronskom poštom diplomate širom sveta. Da li je to tako važno?

“Većina tih depeša u stvari uopšte nisu tajna. U njih ima uvid između dva i tri miliona zaposlenih na raznim državnim poslovima. Oko pola miliona ljudi širom sveta ima pristup mreži “Secret Internet Protocol Network (SIPRnet) gde se svi podaci nalaze. Siprnet ne prosleđuje preko svoje mreže najviše državne tajne. Samo 6 posto od 15 000 strana dokumenata koje je objavio Vikiliks je označeno kao nekakva tajna, i to na nivou ispod onoga što se obeležava kao  “top secret”. Oko 40 posto depeša je “poverljiv materijal”, ali najnižeg nivoa poverljivosti”, primećuje Vilijam Engdal, novinar i internet publicista.

Vikiliks nije objavio ni gde se sve nalaze rudnici zlata i dijamanata, i ko su njihovi vlasnici, niti je objavio alhemijsku formulu za zlato i srebro. Nije objavio nikakve informacije o terorističkim i vojnim “false flag” operacijama (koje se izvode pod lažnom zastavom) i koje širom sveta već decenijama izvode posebno obučeni operativci Mosada, a u globalnim medijima  se prikazuju kao napadi islamskih terorista ili bombaša samoubica. Nije objavio ništa o tome kako farmakobiznis ubire ogroman novac od građana širom sveta izmišljajući razne bolesti i viruse, i prodajući falš vakcine. Nije obelodanio niti jednu skrivenu tehnologiju, niti je razotkrio lažiranje naučnih “činjenica” koje se koriste u falš edukaciji, o lažnom novcu koji nema nikakvo vrednosno pokriće tj. opaklenoj mašineriji za pljačku koja je upakovana u program nazvan "direktne strane investicije" kojima se pljačkaju i teško zadužuju milijarde ljudi širom sveta.

Nije objavio niti jedan kvalitetan analitički rad koji pokazuje da je većina  današnjih šefova država ili vlada prošla specijalne obuke ispiranja mozga, (u raznim prestižnim političkim školama) kojima su ubeđeni da predstavljaju nekakav politički faktor, a zapravo veoma pažljivo naučeni da slušaju svoje političke savetnike i mentore koji ih snabdevaju”poverljivim “ informacijama i instruišu ih u vezi svake političke odluke koji ovi nabeđeni “sami donose”.

Nije Vikiliks otkrio da je Pentagon ne samo centar vojne, već i političke moći, da je sila nad silama u SAD i svetu koja ne samo da kontroliše američko civilno društvo, već ga i psihološki oblikuje po sopstvenim potrebama. A potrebe Pentagona su potrebe transnacionalnog korporativnog biznisa.

Američkog nacionalnog, niti bilo čijeg nacionalnog interesa u svetskoj poltici bar poslednjih nekoliko hiljada godina uopšte i nema. Postoje samo interesi vlastele. A vlastela nema posebnu naklonost prema svom mestu rođenja (natio) jer su svi rodbinski i interesno povezani po čitavom svetu.

Sve to objavili su neki drugi Internet sajtovi i novinari i publicisti, ali ne Wikileaks.

Ali, da bi se Internet kao "potpuno otvorena" globalna komunikaciona mreža oblikovala apsolutno u skladu sa potrebama vlastele, potrebno je napraviti takav sistem da vlastela uvek ima, ne samo kontrolu u protoku informacija, već i oružje u svojim rukama preko koga će po potrebi delovati. Dakle, Internet se tretira kao oružje. I Vikiliks im je u tome , kakvim čudom, baš napravio dobru uslugu. Podigao je “opasnu” prašinu, zapravo poslužio kontrolisanim medijima da je podignu, kako bi se kod građana formiralo određeno gledište kada je u pitanju regulisanje rada Interneta, a istovremeno opravdalo još jedno vojno angažovanje SAD.

SVE POČINJE U LONDONU

Već smo pisali da se “moćnom” Amerikom upravlja iz Londona. Kakva koincidencija, i Džulijen Asanž se baš smestio u Londonu dok su poverljive informacije koje su "curile" sa njegovog sajta “tukle” upravo američku administraciju koja već odavno ima velike probleme sa Iranom odnosno njegovim nastojanjem da koristi nuklearnu energiju.

Ko Asanžu plaća putovanja i održavanje sajta i veliki broj ljudi koji mu rade posao?Jednostavno anonimni obožavaoci su mu donatori. Više podataka o tome nema. Možete da poverujete u to, ako hoćete. Suština svakog informisanja putem medija zasnovane je isključivo na uverenju običnog naroda da je to istina.

Ali kakva je igra sa Vikiliskom? Ratna, nema sumnje. Jer najveći broj “poverljivih” diplomatskih depeša se odnosi na informacije pristigle iz zemalja u kojima su SAD već vojno prisutne, Irak i Avganistan, i u koje bi htela da pošalje vojne trupe, a to su Iran, Sirija, Pakistan. Zemlje koje su “osovina zla” kako je to “ubedljivo” politički definiso Džordž Buš, mlađi.

Iz mnogih depeša se upravo vidi da su vlade ovih zemalja "opasne" i "sklone terorizmu". Tako je navodno saudijski kralj Abdula "veoma zabrinut" zbog postojanja iranskog nuklearnog programa (za koji doduše ne postoje dokazi da će služiti u vojne svrhe). Ali postoji verovanje da neće biti samo mirnodopsko.

Saudijski kralj Abdula je odani saveznik SAD i garant prodaje nafte OPEC-a isključivo u dolarima. Zato se Husein Obama, potomak afričkih robova i formalno sin Muslimana , njemu klanja iako je na čelu "najmoćnije vojne sile na svetu". Ali, u praksi iako je neko Musliman (pa čak i kralj), ne znači da potajno ne može biti u sluzbi cionista i medjunarodnih bankara.

Kralj je tako u poverljivoj depeši američkom diplomati predsednika Irana nazvao Hitlerom. Precizniji podaci o depeši, ne postoje, ali, su i bez provere udarni svetski mediji (CNN, BBC , Njujork tajms), rastumačili i objavili da postoji velika zabrinutost u arapskom svetu od Irana. A to znači da velika Amerika kao svetski "zaštitnik mira" (bankarskog biznisa) ima opravdanje da zbog toga i vojno interveniše.

Kada je bivši izraelski obaveštajac Mordahai Vanunu još 1986. otkrio  da i Izreal ima nuklerani program, arapski svet se nije toliko zabrinuo. Amerika još manje, baš kao ni London. Logično, jer šta Izrael može sa stotinama nuklearnih bojevih glava (koliko navodno ima), ako ne dobije komandu ili odobrenje od svojih vlasnika iz Londona i gazda iz Pentagona?

Dakle, Vikiliks je dao verujućem svetu informaciju o tome kako se Arapi (koji su naklonjeni SAD) mnogo plaše današnjeg režima u Iranu.

Internet sajt Vikiliks osnovan je  2006. i bavi se upravo time, da pušta u javnost razna “poverljiva” državna dokumenta. Najviše voli da "bocka" Ameriku. Osnivač sajta Džulijen Asanž,  nije novinar, već nekakav “kompjuterski stručnjak”. Zapravo sve informacije o njemu su napravljene tako da u njih možete samo da poverujete (dokaza nema), baš kao što verujete u mnoge holivudske heroje koji se bore protiv terorista, mafijaša, velikih katastrofa itd. Oni su hrabri, jaki, odvažni, neustrašivi, neodoljivi zavodnici i... I sve je to iluzija. Ali, pošto mnogi uživaju u ovakvim filmskim iluzijama i identifikuju se sa neustrašivim junacima, zašto se one ne bi mogle preneti i u stvarni život. Hajde da napravimo jednog takvog junaka, koji bi se isprsio pred "najvećom silom na svetu" i pustimo ga u medije! Nije li to ideja i sa pravljenjem modernog sajber "junaka" Džulijana Asanža?

Moderan i pozitivan junak Asanž i staromodni negativac i zločinac, bin Laden. Fabrikovani medijski "junaci" u koje narod "može da veruje" da će im doneti promene! (Ovo je bio i predizborni slogan Baraka Obame). Jer oni u SAD koji veruju da ih crnac od oca Muslimana može osloboditi ropstva (od Londona), taj može verovati i u terorističke poduhvate Bin Ladena i u sajber borbu "hrabrog" Asanža. Čekajte samo da vidite ko će uskoro biti novi "veliki globalni junak" koji će se boriti protiv Novog Svetskog Poretka i svih njegovih bankara. On će se veoma brzo pojaviti i - ODUŠEVIĆE VAS jer će vam otkriti sve laži i gadosti današnjih "demokratija", ali i jedan potpuno novi i lepši svet koji će nastatati upravo uništavanjem današnjeg.

Kako jedan običan "stručnjak" za kompjutere iz teške svetske zabiti (kao što je Australija) dolazi u posed tih "poverljivih" diplomatskih dokumenata na relaciji Srednji Istok - London- SAD.

Ako je neko spreman da poveruje u priču koja je plasirana preko svih cionističkih (strogo kontrolisanih tzv. mainstream medija), ona kaže da mu je poverljive diplomatske depeše dostavio 22 godišnji vojnik na službi u Bagdadu, izvesni Bredli Mening. Još jedan lik za film, očito! Scenaristi ga opisuju kao vojnog analitičara najnižeg ranga, samotnjaka i kompjuterskog "klikeraša". Momak je, navodno, prekopavao cenzurisane informacije u jednoj američkoj informacionoj bazi (Forward Operating Base Hammer). E, taj lik od 22 godine, koji je pre nego što je poslat u Irak  naučen da bezpogovorno sluša i izgovara  samo: “Yes, Sir”, odjednom je “odlučio” da tajno počne da preuzima elektronsku poštu iz celog sveta za američku vladu. I skupljao je tako sve depeše u periodu od osam meseci i beležio ih na svoj CD  na kome je navodno bila muzika Ledi Gage.

Da je javnost u stanju da čuje odbranu ovog “samodejstvujućeg“ vojnika verovatno bi čula samo jednu rečenicu: “Radio sam samo ono što mi je rečeno, Ser!” Ali, suđenje mu neće biti javno. Nećete od njega, ni za njega, više čuti ništa.

Onda je, kaže dalje priča (koju prenose svetski cionistički mediji i njihove lokalne ekspoziture koje su uobličene u vodeće nacionalne medije širom sveta) ,  Mening pratio na Internetu jednog ranijeg zloglasnog kompjuterskog "hakera" kako bi od njega preuzeo 250 000 strana cenzurisanih službenih beleški američke vlade. Ubedio ga je da to treba zarad opšteg interesa pustiti čitavom svetu na uvid. I to preko sajta Vikiliksa.

VIKILIKS SARAĐUJE SAMO SA “ANTIREŽIMSKIM “ MEDIJIMA

Zanimljivo je da Asanž sve te diplomatske depeše, kako sam priznaje nije ni čitao, već je to prepustio  urednicima u medijima kojima je dao "poverljive" materijale, a to su: Njujork Tajms, Špigl, Londonski Gardijan. Sve te urednike on je ocenio kao nezavisne i antirežimske (!) U Njujork Tajmsu je izabrao  pouzdanog “antirežimskog” novinara i harvardskog djaka, Dejvida Sengera. Senger je slučajno i član famoznog Saveta za inostrane odnose, strateške grupe pri Aspen institutu gde su  članovi i Kondoliza Rajs, bivši Ministar odbrane Vilijam Peri, bivši šef u CIA Džon Dojč, kao i sadašnji šef Svetske banke Robert Zelik.
U stvari, svi ti mediji zaista su nezavisni, ali ne od privatnih korporacija u čijem su vlasništvu, već od interesa samih građana. Informacije su odavno postale oružije kojim se deluje na neprijatelja, a to su upravo čitaoci.

Slučajno su svi ovi mediji godinama bili upravo rasadnici fabrikovanih informacija , i to onih koje su se kasnije pokazale kao teške laži. Tako su tvrdili da je Sadam Husein posedovao oružje za masovno uništavanje, čime je opravdana vojna agresija na Irak; tvrdili da je Srbija izvršila genocid u Srebrenici (što takođe nije dokazano), ali je opravdalo vojnu intervenciju u BiH; izveštavali su o proterivanju  albanskog življa sa Kosmeta, (iako je kasnije otkriveno da se radilo o orkestriranim masovnim zbegovima po CIA scenariju), ali je to opravdalo vojnu intervenciju u Srbiji; i dalje tvrde da je Osama Bin Laden iza terorističkog napada na STC u Njujorku, što je opravdalo agresiju na Avganistan. Sada su dobili zadatak da pokažu kako se Arapi plaše Irana i njihovog Hitlera, pa im se mora nekako pomoći. Vojno, naravno.

ZA KOGA RADE "HAKERI"?

E, sad ako sad neko misli da su "hakeri" na Internetu (koji se zabavljaju tako što provaljuju razne šifre raznih baze podataka i skupljaju sa njih  podatke ili ih brišu) neki zaludni, ali vrlo inteligentni i vešti klinci, a ne specijalno obučeni komjuterski stručnjaci koje instruiraju i plaćaju za to bezbednosne službe, i koji poseduju softvere za koje običan svet i ne zna da postoje, možemo ga samo ostaviti da živi u svojim uverenjima. Taj ne zna šta je zaista Internet. Ipak, zna se da najbolje "hakere" sveta zapošljava upravo Pentagon.  Za samo nekoliko sekundi oni skidaju sa bilo kog kompjutera na mreži sve podatke. I to nije stvar njihove izuzetne sposobnosti (kao što to prikazuju holivudski filmovi), već izuzetnih softvera koji nisu za javnu upotrebu.

Upravo za popularisanje Interneta , kao odličnog sredstva za kontrolu svih vrsta komunikacija, potrebno je bilo da on dobije i svog idola. I Asanž se tako pojavio kao odlična izmišljotina. Lik “junaka” koji prkosno kaže da voli da “pljune u tanjir moćnima”. U svojim TV nastupima on se tako i ponaša. Iako su njegovi pokreti feminizirani, on ostavlja utisak samouvreneog fajtera, moćnog intelektualnog igrača koji je u stanju da izigra i sam Pentagon, i najmoćnije države i sudove, i predstavnike vašingtonske adminstracije (koja sada drhti od straha pred njim). Hilari Klinton i Barak Obama su za njega mala deca koju je on dobro prodrmao. A do osnivanja Vikiliksa je praktično bio niko i ništa ili je bio odavno već spreman i obučavan za nešto značajno, ali ni on sam nije tačno znao šta.

"Obožavaoci" sajta Wikileaks su se odmah organizovali i krenuli u odbranu Asanža. Ko bi rekao da ovoliko mladih ljudi obožava da čita "poverljive" diplomatske depeše i državna dokumenta? Izgleda da je rock `n` roll definitivno puk`o.

Šta su Asanžovi motivi da se ovim bavi?

“Stalno sam iritiran time što se pažnja javnosti (na Internetu) skreće na lažne zavere oko “jedanaestog septembra”, dok mi dajemo dokaze na sve strane o pravim ratnim zaverama ili velikim finansijskim prevarama“, kaže Internet junak.

Dakle, stotine hiljada internet sajtova koji već godinama dokazuju da kule STC jedanaestog septembra 2001.  nisu srušene udarima aviona, već eksplozivom podmetnutim u kule, i veoma razornim, i da iza napada ne stoji nikakav Osama bin Laden (koji je navodno sve orkestrirao iz pećine u Avganistanu), za Asanža je u domenu “lažne zavere”. Po njemu Bin Laden se i dalje krije u Avganistanu.

Eto, kako se pravo Internet junaštvo onih koji su otkrili tešku zaveru iza rušenja kula STC-a i mnogo čega drugog, vešto skreće ka Internet "junaštvu" Wikileaks-a koji predstavlja samo fabrikovanu iluziju "opasnog interneta".

Ali, zbog 250 000 strana "poverljivog" diplomatskog materijala, koji je Asanž dobio i samo ga objavio, niko ga sudski navodno ne može goniti. Sa druge strane, igra sa sudskim paragrafima velikom delu običniih građana nije atraktivna. Pa kako onda držati tu fabrikovanu iluziju u medijima? Mora se zato uvesti nešto što će skrenuti pažnju na moć Interneta i onima koje osim hrane, pića, novca, sporta, automobila i seksa, teško da bilo šta drugo i zanima.

Morala se zato smisliti seks afera sa dve Šveđanke, od kojih je jedna sa kojom je kratko živeo vatrena feministkinja i aktivistkinja jedne uticajne nevladine organizacije u Švedskoj. E , sad zašta ona njega tuži nikome nije jasno (scenaristička manjkavost) , ali je važno da je Asanž konstantno na naslovnim stranama svih udarnih medija i da ga hapse baš u Londonu i da mu je advokat sticajem okolnosti čovek blizak porodici Rotšild. I pare za kauciju i puštanje iz zatvora su stigle. Od anonimnih obožavalaca, naravno.

ROTŠILDOV ADVOKAT BRANI ASANŽA?

Sudski proces Asanžu koji se odvija u Londonu, zbog nejasne seks afere, otkriva i da on ima veoma zanimljivog advokata. To je ugledni Londonski  advokat ,Mark Stefans. Njegova advokatska firma Finers Stephens Innocent je pravni savetnik Rothschild Waddesdon Trust.

To je Upravni odbor koji se stara o jednom od najvećih poseda porodice Rotšild, Vedesdon imanju u Bakingemširu u Engleskoj. Na imanju se nalazi ogroman zamak izgrađen krajem 19. veka sa velelepnim parkom. Upravnim odborom predsedava trenutno Kraljičin bivši privatni sekretar Lord Felouves, a  tu su i tri člana Rotšild porodice -Lord Džejkob Rotšild, Lejdi Rotšild (njegova žena) i Bet Matilda Rotšild, kao i ser Vilijam Henri Probi i dr. Odbor se bavi
održavanjem poseda i plaćanjem dažbina, kao i poslovima koji donose zaradu (jer je to i profitabilna turistička atrakcija koju je prošle godine posetilo oko 300 000 ljudi). U njemu oni sa dubljim džepom mogu proslaviti Božić i druge praznike.

Zanimljivo je da se Džulijen Asanž u Londonu nalazi od oktobra meseca,  u vreme kada je njegov sajt, koji se hostuje u Švedskoj, objavio najudarnije materijale koji su izazvali reagovanje svih globalnih medija (kao po komandi). Rotšildi su inače i vlasnici informativne agencije AP, kao i “Economist group”  koja izdaje internacionalni bankarski magazin “Ekonomist”, a  koji je Asanžu dodelio svoju prestižnu nagradu (!) Nagradila ga je i famozna nevladina organizacija “Amnesty international” koja se finansira na isti način kao i ogroma broj drugih međunarodnih nevladinih oganizacija, i imaju za cilj da pohvalama i novčanim stimulacijama održavaju moral “lidera” i nevladinih aktiviste (koji im služe kao agenti uticaja) u državama koje vlastela izabere za svoj ratni i pljačkaški pohod ili jednostavno odluče da privredno reorganizuju neki svoj posed.

PENTAGON KONTROLIŠE I INTERNET I AMERIČKU VLADU?

Da li je čitava priča sa Vikiliksom orkestrirana i sa namerom da se donese zakon kojim će se Internet ne samo apsoulutno nadzirati (što je i danas moguće) već da se pojedini “opasni” domeni mogu po potrebi i fizički jednostavno isključiti?

Jedan takav plan je obelodanio Pentagon još 2003. i tada ga je državni sekretar odbrane SAD, Donald Ramsfeld, potpisao. Radi se o dokumentu na 74 strane pod radnim nazivom: “Information Operations Roadmap”. Ovaj plan je imao za cilj da internet drži bukvalno pod fizičkom kontrolom Pentagona, tako da se u svakom trenutku u bilo kom delu sveta može onesposobiti svaki provajder i svaki sajt koji bi bio ocenjen da ugrožava američku “nacionalnu bezbednost”. Trebalo je samo osmisliti izvodljive tehnološke metode i rešenja.

Plan je imao za cilj i da se preko Kongresa i Senata sprovede i pogodna zakonska regulativa. Plan je uključivao i kontrolu informativnog dela Interneta s tim da se preko njega može ubacivati posebno osmišljana propaganda sa brojnim dezinformacijama (kreiranim u Pentagonu), a koje bi bile usmerene, ne samo na vojne službenike i strance, već bi ovakvom propagandom bili obuhaćeni i američki obični građani. Ali, ovakve namere Pentagona su bile u suprotnosti sa jednim drugim zakonom (Smith-Mundt Act). Ovaj zakon iz 1948. (sa  amadmanima iz 1972. i 1998. ) nije dozvoljavao da se informacije (i dezinfomacije) koje su deo vojnih psiholoških operacija namenjenih strancima, primenjuju i na teritoriji SAD prema običnim građanima.

Ramsfeldov dokument se na ovo, doduše  pozivao, ali uz uvažavanje mogućnosti da ako i dođe do vojne psihološke obrade sopstvenih građana "tome ne treba pridavati veliki značaj".

Zbog ove greške grupe koja je radila plan i koju je vodio asistent sekretara odbrane uz predstavnike vojske i civilnih bezbebnosnih službi, plan je, ipak, odbačen. Nekoliko desetina kopija se našlo kod jednog broja službenika u Vašingtonu, odakle je onda , preko Interneta, stigao i u javnost.

Ali, suština ideje je evidentna, a to je  stvaranje vojnog nadzora (iz Pentagona) nad svim komunikacionim sistemima širom sveta i neograničena militantna propaganda.

Tako “odbačeni” dokument, “Information Operations Roadmap”, poziva američko Ministarstvo odbrane da poveća svoju spremnost delovanja  na  pet ključnih Informacionih Operacija: elektronsko ratovanje, Psihološke operacije, Bezbednost operacija, vojna obmanjivanja i operacije na kompjuterskoj mreži.

INTERNET JE ORUŽJE

Kada se opisuju planovi za elektronsko ratovanje dokument poprima neuobičajeno militantan ton. Otkriva se tako da Pentagonov personal za psihološke operacije treba da stoji ispred međunarodnog predstavljanja američke vlade, dakle da određuje predsedniku i vladi karakter nastupa.

Takođe, Internet je za Pentagonove stratege isto što i neprijateljski oružani sistem.

“Stategija treba da bude bazirana na premisi da Ministartsvo odbrane “tuče” po mreži kao što bi tuklo neprijateljski oružani sistem”, piše u dokumentu. Slogan “tući mrežu” se pojavljuje više puta kroz plan.

Autori istovremeno upozoravaju da je američka Internet mreža veoma ranjiva na napade hakera, i da neprijatelji konstantno rade na tome da ih onemoguće ili ih špijuniraju prikupljajući podatke tako što za tu namenu koriste privatne sajtove.

“Mreže rastu brže nego što možemo da ih branimo… Usavršenost napadanja je sve veća… Broj napada raste”, rečenice su iz ovog plana.

U dokumentu se zauzima stav da SAD treba da budu sposobne da imaju maksimalnu kontrolnu nad čitavim elektromagnetnim spektrom i da američka vojska bude u stanju da u trenutku 
onemogući svaki telefon, svaki kompjuter u mreži, svaki radarski sistem na Planeti.


Kada je u pitanju propaganda i širenje dezinformacioja, preporučeno je i osnivanje jednog globalnog sajta koji će apsolutno podržavati američke strateške ciljeve, ali s tim da taj veb sajt  koristi sadržaje koje bi dobijao od “treće strane” kako bi njegovi korisnici sa većim poverenjem prihvatili ovako plasirena informacije nego kada bi im isto govorili američki zvaničnici. Niko ne bi ni naslutio da iza njih stoji Pentagon.

Nije li Vikiliks idealna kreacija za ovakav plan?

Australijanac, koji veze nema sa Amerikom i Pentagonom (ni sa Izraelom, jer nije Jevrejin) koji putuje po Evropi, zadržava se u Švedskoj i tu hostuje svoj sajt, a zapravo se iz nekog razloga tu i tamo nađe u Londonu u kome je politčko sedište Krune (moćne grupe koja upravlja svojom prekookeanskom kolonijom upravo preko Pentagona).

Mnogi ”privatni” sajtovi su se tako pojavili u vreme vojne operacije na Balkanu koje je zapravo finansirao i instruirao - Pentagon. Tako je 2005. izašlo na videlo da je Pentagon platio privatnoj kompaniji "Linkoln grupa" da poseje stotine priča u iračkim novinama koje su imale cilj da podrže američku “opravdanu” invaziju na Irak. Sve to pisali su američki vojnici, a plasirano je iračkim građanima preko privatnih iračkih sajtova.

Sajber operativci Pentagona koji rade na Balkanu su danas u Srbiji (kao i u Hrvatskoj i dr.) najviše prisutni kao on line komentatori aktuelnih vesti, moderatori raznih sajber foruma, čet-ova i sl. Lako ih je uočiti jer nastoje uvek da one komentare koji prete da razotkriju samu srž prevare, na primer lažne informacije, opovrgnu ili ako u tome ne uspeju da čitavu diskusiju razvodne ubacivanjem ogromnog broja stupidnih i besmislenih komentara. Diskusija tako izgubi svaki smisao. Njihova je uloga formiranje javnog mnjenja i njegovo pravilno usmeravanje (u skladu sa političkim ciljevima koji su definisani u Pentagonu) i uglavnom stvaranje atmosfere beznađa (u Srbiji). Za sve nedaće je kriv sam Srpski narod, ili Amerikanci (opet narod). Ovo je mnogo efektnija metoda psihološke manipulacije nego neobjavljivanje komentara i njihovo brisanje.

Internet sve više teži da postane vodeće psihološko oružje. Zato ste pozvani da se i vi što više uključujete na twitter i facebook.

                                         TEKSTOVI                                               ARHIVA

Zabrana prirodnih lekova u EU !!!

...još samo četiri meseca do uspostavljanja diktature farmaceutske industrije...

PIŠE: Mike Adams urednik portala “NaturalNews.com”

Globalni trud da se van zakona stave trave, vitamini i prirodni dodaci je već u toku, i već za 4 meseca će se kriminalizovati i zabraniti stotine prirodnih proizvoda u Velikoj Britaniji i širom Evropske Unije.

Sve to je deo direktive koja je u akte EU uvedena još 2004.godine, a koja podiže praktično nesavladive prepreke protiv proizvođača prirodnih lekova, zahtevajući da ti lekovi budu licencirani pre prodaje.

Zahtevi licenciranja su, pogađate, tako uređeni da gotovo nijedna biljka ne može ispuniti njihove zahteve za licencu.

Za licenciranje samo jedne kulture biljaka u EU potrebno je izdvojiti od 125.000 do 180.000 USD , a pošto biljka ne može biti patentirana, vjerujem da ne postoji kompanija koja bi mogla toliko izdvojiti za licenciranje, a kamoli pojedinci koji se bave proizvodnjom prirodnih lekova.

Ali nravno,to je bila i namera vladara sveta i direktora farmaceutskih kompanija, koji se decenijama bore protiv konkurencije, prirodne medicine.

Žele da sasvim ukinu prirodnu medicinu

Ono što se već sad događa i kao realnost nameće u Evropskoj uniji, u budućnosti bi moglo vrlo lako da postane globalna praksoa pa bi se bavljenje prirodnom medicinom bez spomenutih licenci okarakterisalo kao krivićno delo.

Kako god, u sledećih nekoliko meseci prodavnice zdrave hrane u EU će morati povući “ilegalne” prirodne i biljne proizvode sa svojih polica, pa će tako ljudi koji su zavisili do prirodnih lekova, morati da koriste zamenu - farmaceutske lekove.

I to je suština svega; korumpirane i sa farmaceutskim gigantima umrežene vlade evropskih država, tačno znaju kako će sa nestankom prirodnih lekova sa polica ljudi odmah požuriti doktorima. Prodajom tih lekova stvara se profit koji spomenute političare i održava na vlasti, a obični ljudi polako dobijaju osećaj da se “vrte u začaranom krugu”.

Takav zakon takođe može naterati ljude da prirodne lekove traže iz izvora u kojima nema kvalitativnih kontrola. Dr. Robert Verkerk, osnivač “Alijanse za prirodnu medicinu” tako izjavljuje:

"Hiljade ljudi širom EU zavisi od prirodnih lekova. Oni ne uzimaju te proizvode jer su bolesni- oni uzimaju te proizvode da ostanu zdravi . Ako se ti proizvodi povuku sa tržišta, onda će ljudi tražiti druge izvore, kao npr.internet, gde je veliki rizik da im se ponudi slabiji kvalitet proizvoda ili proizvod koji uopšte neće delovati"

Zaista, teorija da postoji globalna zavera koja želi ljude prisiliti da uzimaju farmaceutske
lekove i da koriste samo konvencionalnu medicinu (zapadni način lečenja) - izgleda sve više surovom realnošću. Vlade širom sveta očigledno ne žele da imate pravo na slobodu vašeg zdravlja, jer "slobodan izbor" ukazuje da će se milijoni ljudi odreći trovanja lekovima konvencionalne medicine, a to globalnom “establišmentu” nikako nije u interesu.

                                                  TEKSTOVI                                               ARHIVA

„House of Numbers“

Branka Mraz

...dokumentarni film koji dovodi u pitanje standardne predstave o HIV/AIDS-u !

Kanadski filmski stvaralac Brent Leung napravio je  šokantni dokumentarni film „House of Numbers“, intervjui sa lekarima, naučnicima i jednim od pronalazača HI-Virusa (Luc Montagnier), čiji izneneđujući stavovi dovode u pitanje “oficijelno” objašnjenje HIV/AIDS oboljenja.

U filmu se čuju mišljenja brojnih zdravstvenih eksperata, koja mogu promeniti našu svest po pitanju AIDS-a i podriti temelji HIV/AIDS industrije.

Farmaceutska preduzeća zastupaju i neguju poseban mit oko AIDS-a, koji maksimizuje dobit na AIDS medikamenatima i (neuspeloj) vakcini. Taj mit je u „House of Numbers“ demontiran. Ovaj dokumentarac opovrgava ustaljen način mišljenja u vezi AIDS-a.

Laž sa AIDS testom

U filmu se Brent Leung lično podvrgava testu i dolazi do otkrića da dijagnoza HIV pozitivan ima više veze sa odgovorima na pitanje o ličnom životnom stilu, nego sa određenim mikrobima koji bi nađeni u krvi. Dijagnoza, kao i sama definicija AIDS-((Acquired Immune Deficiency Syndrom/Sindrom stečene imunodeficijencije) je toliko neobavezujuća da se sve češće visokoobrazovani naučnici pitaju –ima li uopšte te bolesti.

„Do sada raspoloživi podatci i fakti ni u kom slučaju ne potvrđuju egzistenciju HI Virusa (Humani imunodeficitni virus), objasnila je jedna naučnica u filmu. Drugi ekspert kaže:

„Što više slučajeva se svrsta u ovu kategoriju, to više pacijenata.“, zatim još jedan:

„Po mom viđenju, pokazalo se da HIV nije jedini uzrok za AIDS. HIV nije ništa.“

„Možemo se izložiti HIV-u više puta, bez da se zarazimo“, misli dr. Luc Montagnier, koji je za svoje učešće na otkrivanju HIV- odlikovan Nobelovom nagradom. „Naš imuni sistem u toku nekoliko nedelja stvori antitela, ukolko raspolažemo dobrim imunim sistemom.“

Dokumentarni film je otvoreno pokazao značajne protivrečnosti koje obeležavaju trenutnu naučnu HIV/AIDS-diskusiju.

„Kada sam počeo da ispitujem naučnike i da se intenzivnije suočavam sa protokolima testa i statističkim modelima, kao i naučnim metodama i stanovištima , zapazio sam mnoge protivrečnosti koje se javljaju među naučnicima“, objasnio je tvorac filma Brent Leung. „Shvatio sam koliko je važno sve to preispitati što nam je rečeno a ne automatski akceptirati svaku tvrdnju kao istinitu činjenicu.“

Film ukazuje na bizarnu činjenicu da se definicija „AIDS“ uvek ponovo menja. U USA je oficijelna definicija tri puta menjana, dok širom sveta pojedinačne definicije pokazuju velike razlike među sobom. AIDS nije okaraktrisan jednostavno kroz nalaz HIV-a. Radi se o jednom fiktivnom opisu bolesti koji je listom simptoma doveden u vezu, pri čemu je broj simptoma u stalnom porastu, tako da farmaceutski koncerni na ovaj način privlače sve više klijenata koji troše skupe medikamente.

Sukob eksperata

House of Numbers, nije  film koji pokazje  kontraverzna viđenja teoretičara zavere. To je jedan jasan i inteligentan sklop razgovora sa pojedinim svetski vodećim virolozima i nobelovcima, među njima su raniji stručnjaci američke ustanove  za suzbijanje zaraza CDC, WHO i AIDS-programa UNAIDS. Mnogi po prvi put pred kamerama protivreče vladajućoj AIDS-mitologiji.

Intervjuisanim ličnostima pripadaju: Dr. Robert Gallo, Dr. Luc Montagnier, Dr. Michael Gottlieb, Dr. Joe Sonnabend, Dr. Kary Mullis, James Curran, Dr. Peter Piot, Dr. James Chin, Dr. Peter Duesberg i mnogi drugi.

Film je nagrađen kao najbolji Dokumentarni film i pokazan na mnogim festivalima, interes za ovaj film je veliki.

„Nadam se da će film ljudima približiti činjenicu da se ovde ne radi o jednostavnom, jasno objašnjivom  problemu. Nadam se da će on ljude uspraviti i ojačati i dovesti ih do toga da ne gledaju samo  na HIV i AIDS kritički, već  na sve moguće probleme koji uplivišu naš život. Po mom mišljenju, treba da otkrijemo to što ne znamo i onda pozitivno uzvratimo u daljoj diskusiji, jer ćemo time doprineti da svukupno budemo bolje informisani“ objasnio je Leung.

To sve ne znači da nema ljudi koji boluju od realnog poremećaja imunog sistema, ali je veoma pojednostaljeno stvarne razloge pripisati samo HI Virsu. Celo tumačenje HIV-a je mudar način da se kontrola AIDS pacijenata preda u ruke farmaciji, koja im svoje veoma otrovne hemijske supstance preskupo prodaje a da čak ni u retkim slučajevima ne pomažu.

Različiti simptomi slabosti imuniteta koji su označeni zajedničkim imeniteljom AIDS, mogu se daleko delotvornije suzbiti prirodnim metodama, temeljnom detoksikacijom kao i kvalitetnom ishranom.

U principu se AIDS kao i rak može pobediti radikalnom promenom navika u ishrani i načinu života, koja podupire zdrav i dinamičan imuni sistem.

Ako se setimo reči dr Montagnirsa iz filma, da se HIV-u možemo izložiti bez opasnosti da obolimo ukoliko raspolažemo zdravim imunim sistemom, postaje jasno da razvoj AIDS-a nije smrtna presuda.

Kao i kod drugih virusnih infekcija, slab imuni sistem omogućije virusu da načini veliku štetu u organizmu, ali snažan imuni sistem će u toku nekoliko nedelja izaći na kraj sa HIV-om i uspeti da postigne imunitet.

Dijagnoza HIV-pozitivan, je taktika koja koristi da se izazove strah i ljudi se pokrenu na kupovinu medikamenata.

Nosilac HIV-a može proživeti čitav život a da ne dobije simptome AIDS-a ukoliko podupire svoj imuni sistem na pravilan način.

Veličina filma je u tome što ohrabruje da sadašnju situaciju sagledamo sa neophodnom kritičnošću.

Tako gledano House of Numbers je smeli pohod kroz protivrečnosti one medicine u kojoj trijumfuje građenje mitova nad naučnošću i u kojoj težnja za dobiti nadjačava ljudsko saosećanje.

Postoji nada da će se ovim filmom poljuljati temelji AIDS-estabilišmenta i stvoriti generacija samostalno mislećih ljudi, koji ovaj mit i profitabilni poduhvat kritički posmatraju.

Šta misle eksperti

Preimenovanje poznatog oboljenja u AIDS, podupire hipotezu da se AIDS javlja samo kod nosioca HI Virusa. Po definiciji bez HIV-a nema bolesti, bez obzira koliko ljudi umre od istih simptoma a da virus nije ni ustanovljen.

Dok sve što izdaleka podseća na imunu slabost a sa prisustvom HIV-a bude označeno kao AIDS.

Argumentuje se da gde se utvrdi HIV, kao posledica će se javiti AIDS, međutim taj argument je više puta obesnažen. (Andreas Moritz: Zeitlose Geheimnisse der Gesundheit und Verjüngung, Band 1: Durchbruch-Medizin für das 21. Jahrhundert – Erwecke die natürlichen Heilkräfte, die in dir schlummern, 2010.)

Gary Null
na AIDS gleda kao na zbirni naziv za „ 29 pogrešnih starih i heterogenih, kao indikatora važećih oboljenja, sklupčanih sa infekcjom HIV-om.“ „u svim verifikovanim slučajevima javilo se dokazivo oboljenje ili tetman koji su potisnuli imunitet, pre nego je AIDS nastupio“ (Gary Null, James Feast: AIDS: A Second Opinion, 2002.)

Moritz je pokazao da HI Virus sam ne može biti uzrok AIDS-a. Umnožavaju se dokazi da se možda radi o sindromu trovanja ili smetnji metabolizma izazvan faktorima rizičnim po imuni sistem. U to spada heroin, medikamenti za podsticanje seksualnih aktivnosti, antibiotici, analni snošaj, glad, podhranjenost i dehidracija. Brojni ugledni naučnici koji rade u prvim redovima AIDS istraživanja , dovode otvoreno u pitanje hipotezu o virusu. (Andreas Moritz: Krebs ist keine Krankheit: Krebs ist ein Überlebensmechanismus, 2009.)

Jedan drugi izveštaj ukazuje na niske vrednosti cinka kod onih kod kojih je ustanovljen AIDS bez daljnjih stadijuma HIV infekcije. Dete sa AIDS-om pokazuje sve simptome poremećaja nastalog nedostatkom cinka. Razlog nedostatka cinka u krvi nije još poznat. Jasno je da se ovaj aspekt problema pod hitno mora istažiti. Ova iznenađujuća saznanja zahtevaju istraživanja koja će ispitati delovanje dodataka cinka u tetmanu imune slabosti i AIDS-a.

                                                                       „House of Numbers“ 

                                                                   

                                  TEKSTOVI                                               ARHIVA

NEVLADINE ORGANIZACIJE

...TROJANSKI KONJI GLOBALISTIČKIH INTERESA

Aleksandar Manić

U poslednje tri decenije broj NVO u svetu se povećao do neviđenih granica. Postoji više desetina miliona organizacija i udruženja koja mogu da se nazovu NVO”. Jedan pogled bačen na kartu Evroazije ukazuje nam na interese Vašingtona. Cilj SAD je da Rusiju okruži serijom NATO baza, što je započeto Bondstilom na Kosovu, potom kroz Poljsku, Ukrajinu, Belorusiju, što bi im pomoglo da kontrolišu puteve snabdevanja energijom između Rusije i Evropske Unije”, pisao je nedavno F. Vilijem Engdel, ekonomista specijalizovan za energetiku (Horizons et débats, 2005).

Međutim, pretpostavljati da su SAD imale samo jedan cilj prilikom vojne agresije na Srbiju 1999. godine, bio bi rizik koji oni sebi nisu mogli da dopuste. Videvši priliku da započnu sa interkontinentalnim eksperimentima u političkom terorizmu, oni su prilikom postavljanja temelja baze Bondstil, istovremeno instrumentalizovali oružane snage OVK. “Pozicija američkog ministarstva inostranih poslova bila je da se ne dozvoli postojanje OVK kao vojne snage, nego da im se omogući da krenu ka sopstvenoj upravi, ali u različitom kontekstu, što bi značilo pomeranje ka ‘narko-demokratiji’ pod NATO zaštitom”, piše Mišel Čosudovski, profesor univerziteta Otave.

KOSMETSKI ALBANCI NA HAITIJU

Po rečima Kevina Pine, američkog novinara, instrumentalizovana teroristička organizacija OVK bila je upotrebljena 2003. godine za obuku najbrutalnije dela haićanske policije. “OVK je već bila umešana na Balkanu u politička ubistva i ubijanje civila, u mesecima koji su prethodili NATO invaziji 1999. godine, kao i u nastavku.” Veza između OVK i haićanskih paramilitarnih trupa bio je američki ambasador na Haitiju, Džejms Folej, nekadašnji stručnjak NATO-a za misije na Balkanu. Po rečima Kevina Pine, prljav posao za američku vladu obavila je organizacija USAID (United States Agency for International Development). “Dovoljno je pogledati njihova dokumenta na internetu i videti da oni plaćaju OVK stručnjake za obučavanje haićanske policije”, kaže Pina.

Umešanost USAID-a, NED-a, Soroš Fondacije i različitih nevladinih organizacija u pripremama vojnih prevrata, rušenjima vlada, promenama sistema i političkim ubistvima, nije nova. Na Kosovu je, prema rečima Riste Karajkova, makedonskog stručnjaka za međunarodni razvoj, dejstvovalo 3.800 nevladinih organizacija, ali je samo mali broj bio vrlo aktivan. U pitanju su bile američke NVO, vrlo dobro organizovane i čvrsto povezane sa američkom vladom, špijunažom i vojskom.

“Tri Kolor Revolucije sprovedene su do danas – Ruža Revolucija u Gruziji (2003), Narandžasta Revolucija u Ukrajini (2005) i Lala Revolucija u Kirgizstanu (2005). Svaka od njih je sledila istovetni put i bila je vođena američkim demokratskim nevladinim organizacijama koje su radile za račun američke spoljne politike”, kaže Sreram Čaulia, indijski doktor političkih nauka. Po njegovim analizama, nevladine organizacije (NVO) kao Trojanski konj, služe moćnim državama da u zemlje svoje interesne sfere unesu promene povoljne za njihove daljnje planove. Inače, poznata je činjenica da je sistem Kolor revolucija prvo bio oproban u Srbiji prilikom rušenja Miloševićevog režima. Organizacija “Otpor” pripremana je u Budimpešti na seminarima, a potom je dobila novčanu i materijalnu pomoć od više američkih vladinih i nevladinih organizacija (USAID, NED i Soroš Fondacija).

AMERIČKA HUMANITARNA ŠPIJUNAŽA

“Danas u Ukrajini postoji četrdeset hiljada NVO koje dotiču 12 odsto stanovništva. Oni su bili ključni igrači u Narandžastoj revoluciji”, kaže Vera Nanivska, direktor Medjunarodnog centra za političke studije u Kijevu. Ona objašnjava da su pripadnici NVO u ulogama međunarodnih konsultanata, eksperata i tehničkih saradnika razvijali uticajne grupe, sarađivali sa medijima, pripremali nove zakone, organizovali proteste i menjali režim. Aleksej Pankin, koordinator američke pomoći u Rusiji, objasnio je svoj rad za NVO: “Tri godine sam vodio USAID program podrške ruskim medijima sa budžetom od 10,5 miliona dolara i Sorošove fondacije sa 1,8 miliona dolara. Broj supervizora, šefova, inspektora i savetnika sa kojima sam sarađivao, prevazilazi svaku maštu. Siguran sam da su obaveštajci bili brojni.”

Inače, SAD vrlo često manipuliše NVO i upotrebljava ih kao produženu ruku u svojoj globalnoj politici. Dat novac mora da se utroši isključivo na političke ciljeve, prikrivene u različitim altruističkim terminima. Dobro je poznata uloga nevladinih organizacija u prevratima ili pokušajima prevrata na Kubi, u Venecueli, Čileu, Nikaragvi, Haitiju… Alen Veinstajn, prvi predsednik NED-a, izjavio je da ono što oni sada rade, pre 25 godina bio je posao CIA-e.

Prema procenama Centra za studije o globalizaciji na Jejlskom univerzitetu, u Rusiji deluje više od 600.000 NVO i nekomercijalnih organizacija. Aleksej Ostrovski, poslanik u Dumi, procenjuje da trećina tih NVO (ekologija, ljudska prava, potrošači…) dobijaju novac iz inostranstva, iz SAD, zapadnoevropskih zemalja i sa računa interkontinentalnih korporacija. Tako je došlo i do neophodnosti da se zakonski reguliše strana “pomoć” ruskim građanima i organizacijama. Po novom zakonu svaka strana organizacija koja dela na ruskoj nacionalnoj teritoriji, ili domaća grupa koja prima novac iz inostranstva, mora da bude upisana u državni registar. Podržavši zakon, predsednik Putin je rekao:

“Htele te organizacije ili ne, one postaju instrument u rukama stranih država koje pokušavaju da ostvare sopstvene ciljeve. Te prilike su neprihvatljive. Novi zakon bi trebalo da onemogući mešanje stranih zemalja u rusku unutrašnju politiku i da unese jasne uslove za finansiranje nevladinih organizacija”.

Po najavi zakona, Kondoliza Rajs je upozorila Putina da će to biti nedemokratska mera, zaboravljajući da spomene američki zakon u vezi istovetnog problema. Naime, u Americi sve strane organizacije koje finansiraju bilo šta, moraju da traže dozvolu i da se upišu u državni registar. Ako im se ne dozvoli upis, oni ne mogu legalno da pomažu ni jednu američku organizaciju. Istovremeno, ni jedna zemlja na svetu nema zakonsko pravo da finansira bilo kakvu političku formaciju u SAD-u. Drugim rečima, Kondoliza je htela Putinu da kaže – radi šta ti ja kažem da radiš, a ne ono što ja radim.

“NEPROFITNI” KOLONIJALIZAM 21.VEKA

U poslednje tri decenije svetski broj NVO se povećao do nevidjenih granica. Postoji više desetina miliona organizacija i udruženja koja mogu da se nazovu NVO i njihova uloga nikada nije bila toliko velika. Ta eksplozija dovela je do velikih poremećaja jer su se namnožili avanturisti, prevaranti, ideolozi, nacionalisti, sekte, rasisti, multinacionale, mafija… Preuzimajući novu ulogu, NVO su se neminovno politizirale, što ih je odvelo ka gubitku neutralnosti i ulasku u instrumentalizaciju. Setimo se pobunjenika u Bijafri koji su 1969. godine organizovali glad populacije da bi privukli pažnju na sopstvene teorije. Sredinom 80-ih godina, etiopske vlasti su zloupotrebile humanitarnu pomoć za raseljavanje čitavih sela, neophodnih za njihovu demografsku politiku. Nedavno su Tanzanija i Kamerun osudile NVO koje su krale novac i upotrebljavale ih za bogaćenje pojedinaca, jedne etnije ili verske grupe. Nedostatak kriterijuma i jasnih granica olakšao je haos.

U osnovi, nevladina organizacija definiše se kroz tri karakteristike: profit im nije cilj, ostaju u sferi privatnog i imaju međunarodne ciljeve. NVO se prvi put pojavljuju u članu 71 Povelje Ujedinjenih nacija iz 1946. godine, gde se pozivaju ekonomski i socijalni savet da po potrebi konsultuju nevladine organizacije. Određeno je da NVO može da bude finansirana iz javnih fondova do 30 odsto budžeta. Međutim, niko o tome ne vodi računa. Konferencija u Durbanu je konstatovala da sve veći broj vlada stvara marionetske NVO i potom ih upotrebljava za svoje političke i ekonomske ciljeve.

Humanitarne akcije koje predstavljaju kolosalne sume novca, često služe za rušenje vlada, indoktrinaciju ljudi ili pripremanje neokolonijalizma. Slično tužnoj kolonizatorskoj prošlosti velikih sila, današnje NVO pripremaju reorganizaciju ciljane zemlje i podučavaju kadrove koji će kasnije biti saradnici. “Nesebična pomoć” širim narodnim masama omogućava da se one u datom trenutku prisete “farbanja školskih taraba”, “pomoći od 50 hiljada dolara bolnici” i ostalih “dobročiniteljskih” aktivnosti i da sa radošću mašu zastavicama kada neokolonizatori stignu u koloniju.

Pravi ciljevi politiziranih nevladinih organizacija su izmene zakona o vlasništvu, o ulazu stranog kapitala, o privatizaciji društvenih sredstava i dobara, o razaranju socijalnih programa, o prilagođavanju medija, o osmišljavanju obrazovanja i što je najvažnije, radu na umanjivanju značaja suverenosti u budućim glasačima. Izuzetno je važna činjenica da nevladine organizacije rade u sprezi sa Ujedinjenim nacijama o čemu nam svedoče i reči Kofija Anana. Obraćajući se 2000. godine predstavnicima NVO on kaže: “Vi ćete postati nova supersila. Ja ću, sa moje strane, učiniti sve da vas svi partneri međunarodne zajednice pažljivo slušaju.”

NEVLADINE ORGANIZACIJE POD ZAŠTITOM UN

“Ujedinjene nacije na različite načine pretvaraju narode u “debile”. Konsenzus se dobija na međunarodnim skupovima uz pomoć  ”sigurnih” nevladinih organizacija, koje rade na lobiranju. Potom, pozivajući se na konsenzus, vrši se pritisak na narode da potpišu ugovore i konvencije čije su teme i akcioni programi bili predmet konsenzusa. Tako ratifikovani, ovi ugovori postaju pravosudni instrumenti sa snagom zakona za sve one koji su potpisali”, piše Mišel Šojan, stručnjak za političku filozofiju i profesor univerziteta, u svojoj knjizi “Skrivena strana Ujedinjenih nacija”.

Zanimljivo je napomenuti da su Ujedinjene nacije, pri ostvarenju svojih manipulacija, preuzele piramidalni koncept vlasti zasnovan na teorijskim radovima malo poznatog bečkog filozofa Hansa Kelsena (1881-1973). U “Čistoj teoriji prava”, on je objasnio da je pravna norma esencijalna vrednost. Norme državnog prava vrede samo ako ih je uvažilo pravo superdržave. Na taj način, OUN koncentriše vlast na vrhu piramide gde se i stvaraju najviše pravne norme. Kelsen je prve nacrte svoje teorije napisao 1911., a dovršio ju je 1934., tako da se njome pre Ujedinjenih nacija poslužio Hitler.

Prikriveni ciljevi OUN-a izraženi su u tekstu izveštaja koji 1994. godine po narudžbini napisao Jan Tinbergen, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju. U njegovoj analizi, napisanoj tonom manifesta, problemi čovečanstva mogu jedino da budu rešeni eliminisanjem nacionalnih vlada i stvaranjem svetske vlade koju bi predstavljale Ujedinjene nacije.

Ne treba zaboraviti da su OUN gigantsko sredstvo Amerike za njihov projekat svetske hegemonije, prikrivene iza etikete “globalizacije”. Prirodno, Amerika to ne bi mogla da učini bez saglasnosti i pomoći Evrope. Zato je Konvencija 124 Evropskog saveta (1986) regulisala postojanje NVO na evropskom nivou, ozakonivši sve vrste manipulacija. Prisetimo se nedavnog skandala ruskog magnata Mihaila Hodorkovskog, bivšeg vlasnika naftne kompanije Jukos. Hodorkovski, inače finansijer Karnegi fondacije za međunarodni mir, jedne od najvažnijih američkih nevladinih organizacija, trebalo je SAD-u da omogući preuzimanje dobrog dela ruske energetike i time da naruši bezbednost sopstvene zemlje.

“Gori od ubica samo su njihove sluge”, kazao je Mirabo pre više od dva stoleća. Njegovo zapažanje vredi i danas.

                                       TEKSTOVI                                               ARHIVA

FEJSBUK, GUGL I CIA

Zoran Milošević

„Fejsbuk“ je pušten u rad februara 2004. godine, a već krajem godine prelazi u Silikonsku dolinu, gde dobija velike „investicije“ od strane obaveštajnih i vojnih centara moći

„Fejsbuk“ i „Tviter“ revolucije na Bliskom istoku otvorile su pitanje ovih socijalnih mreža. No, tvrdnje da socijalne mreže na internetu kontrolišu SAD nisu nove. Pažnji analitičara i istraživača promakle su analize nezavisnih intelektualaca koji su već od 2007. godine tvrdili da je „Fejsbuk“ stvorila CIA. Tako je „The New Zealand Herald“, od  8. avgusta 2007. godine, u članku „Facebook – the CIA conspiracy“ objašnjavao da „Fejsbuk“ ima milione korisnika (te godine je imao 20 miliona, a krajem 2010. godina oko 500 miliona i 540 miliona posetilaca), da košta milijarde dolara, a da ga je stvorila CIA i Ministarstvo odbrane SAD. Pošto je raspolagao novčanom i materijalnom podrškom ovih uticajnih institucija, „Fejsbuk“ je brzo po popularnosti i broju korisnika prestigao „MySpace“ i slične sajtove. Kompanija „ComScore“ je objavila istraživanje popularnosti socijalnih mreža među korisnicima u celom svetu, a lider po rastu popularnosti bio je „Fejsbuk“ koji je uvećao broj korisnika za 153 posto.

„Fejsbuk“ je pušten u rad februara 2004. godine (tada se nazivao „The Facebook“) isključivo za korisnike univerziteta Harvard, gde je tada studirao i njen sadašnji vlasnik Mark Cukerberg. Potom se proširio i na druge prestižne univerzitete (Jejl, Stenford, Kolumbija univerzitet i druge), a nešto kasnije je dostupan svim univerzitetima i školama u SAD i Kanadi. No, tada se na „Fejsbuk“ moglo ući samo po pozivu. Ipak, krajem godine „Fejsbuk“ prelazi u Silikonsku dolinu, gde dobija velike „investicije“ od strane obaveštajnih i vojnih centara moći.

PREČEŠLJANA PROŠLOST

Istorija „Fejsbuka“ započinje kada se tvorac ove socijalne mreže Mark Cukerberg povezao sa bivšim predsednikom „Paypal-a“ Piterom Tilom, koji je investirao 500.000 dolara u mrežu. Til je bio autor knjige protiv multikulturalizma, a takođe je u užem rukovodstvu ekstremističko-konzervativne grupe „VanguardPAC“. Druga etapa razvoja je priliv fantastičnih 12,7 milijardi dolara od strane kompanije „Accel Partners“, ona se, između ostalog, bavila „tehnologijom dobijanja informacija“. Menadžer ove kompanije bio je Džems Brever koji je, takođe, bio u rukovodećem timu naučnoistraživačke firme „BBN Technologies“, jedne od kompanija koja je stvorila internet. Kompaniji se pridružuje i doktorka Anita Džons, direktor vojnih naučnih istraživanja pri Ministarstvu odbrane SAD. Ona je obavljala i funkciju savetnika ministra odbrane i vodila „Agenciju perspektivnih vojno naučnoistraživačkih poslova SAD“ (DARPA), koja je odgovarala vladi za razradu visokotehnoloških projekata. U ovoj „Agenciji“ postoji odeljenje koje se bavi „projektima sakupljanja informacija“, što je u SAD, kada se saznalo za ovo odeljenje, izazvalo gnušanje slobodoljubive javnosti. I zaista, zvanično „Agencija“ se bavila prikupljanjem što većeg broja informacija o svakom čoveku, a koje bi bile dostupne na centralizovan način, na jednom mestu, i omogućavale bi vladi SAD da ima istoriju života većeg broja ljudi (aktivnost na internetu, istoriju kupovine preko kreditnih i drugih kartica, kupovinu avionskih karata, automobila, zapise o stanju zdravlja, podatke o uspehu tokom školovanja, kako plaća račune za komunalne i druge usluge, naravno i poreze, odnosno sve ostalo što može biti interesantno).

Funkcija „Fejsbuka“ bila je, dakle, višeslojna. Pored sakupljanja podataka o korisnicima ove socijalne mreže, korišćena je i za regrutovanje agenata za tajne službe SAD i Velike Britanije.

Posle zahteva mnogobrojnih boraca za ljudska prava Kongres SAD je istražio rad „Agencije“ DARPA i ovima je, posle toga, ukinuto finansiranje od strane države. Međutim, Ministarstvo odbrane se nije odreklo usluga „Agencije“ DARPA, već je stvorilo novu masku za novi život, a to je upravo „Fejsbuk“. Najvažniji zadatak i stare i nove socijalne mreže je bio „analiza socijalne mreže i mehanizama formiranja obrazaca ponašanja“, što im je nova mreža i omogućavala. Naravno, ako neko koristi „Fejsbuk“ mora dati osnovne informacije o sebi, a potom praćenje njegovog života nije nikakav problem. „Fejsbuk“ može o ljudima sakupljati informacije i iz drugih izvora, na primer, novina, blogova, saopštenja, ali i od drugih korisnika mreže finansiranjem mogućnosti postavljanja fotografija (funkcija prijatelja, na primer). Ono što korisnici „Fejsbuka“ ne znaju (ili neće da znaju) je da pristaju na to da njihovi personalni podaci prijavljeni administratoru budu predati i obrađeni u SAD.

ZAPISANA BUDUĆNOST

Početkom avgusta 2010. godine, Aleksandar Baharev na sajtu casualuniverse.com objavio je članak u kojem ističe da je CIA zajedno sa „Guglom“ odobrila projekat sakupljanja informacija sa interneta u cilju predskazivanja budućnosti. Projekat nosi naziv „Zapisana budućnost“ („Recorded future“). Sistem obrađuje na desetine hiljada sajtova, blogova, socijalnih mreža, podatke o korisnicima socijalnih mreža, veze između ljudi, kompanija itd. Sakupljaju se informacije kako o aktuelnim, tako i o predstojećim aktivnostima. Ideja je jednostavna – sakupiti i obraditi sve dostupne informacije o svakom događaju i ljudima koji koriste internet.

To, međutim, nije prvi put da „Gugl“ radi za CIA. Pre ovog projekta „Gugl“ je dobio pomoć od svih službi za nacionalnu bezbednost SAD, jer im je ustupio podatke važne za rad tajnih službi. Zato je u delu slobodoljubive javnosti „Gugl“ ubrojan u „imperiju zla“. Tajne službe SAD, kao nikada ranije, zainteresovane su za informacije koje se daju preko medija, blogova i sajtova. Ovu zainteresovanost dobro je objasnio direktor CIA (2008. godine) Majkl Hajden, rekavši: „Zašto ne iskoristiti informacije koju glupaci ostavljaju u otvorenim izvorima“.

Da li je potom čudo da postoje i ljudi poput poznate britanske pevačice Mie (Mathangi Arulpragasam), koja savetuje svojim fanovima da se uzdrže od korišćenja sajtova „Fejsbuka“ i „Gugla“, jer su oni stvoreni od CIA za sakupljanje informacija o korisnicima interneta.

                                              TEKSTOVI                                               ARHIVA

Koliko je još ostalo američkoj imperiji?

Alfred W. McCoy

Mada Vašington sanja o 2040. ili 2050. godini kao kraju „Američkog Veka“, realnije procene domaćih i globalnih trendova upućuju na to da će 2025. godine, bez obzira na svu galamu, svega 15 godina od danas, doći do tog kraja.

Uprkos oreolu svemoći koji zrači iz većine imperija, čak i jedan pogled na njihove istorije bi trebalo da nas podseti na to koliko su to krhki stvorovi. Ekologija njihove moći je toliko osetljiva da, onda kada stvari ozbiljno krenu nagore, imperije se redovno razlažu neverovatnom brzinom: u slučaju Portugalije bila je to samo jedna godina, u slučaju Sovjetskog Saveza dve, osam godina za Francusku, 11 godina za Otomansku Imperiju, 17 za Veliku Britaniju, a, po svoj prilici, 22 godine za SAD, ako počnemo sa brojanjem od izuzetno važne 2003. godine.

Budući istoričari će verovatno obeležiti kao početak tog pada Amerike nerazumnu odluku Bušove administracije da se izvrši invazija Iraka. Međutim, dok su krvoprolića, spaljeni gradovi i poklani civili bili obeležje padova onolikih ranijih imperija, kolaps ove imperije 21. veka bi mogao proći relativno mirno – putem nevidljivih pipaka ekonomskog kolapsa ili kibernetičkog rata (cyberwarfare).

Ali nemojte sumnjati: kada se globalna vlast Vašingtona konačno završi, nastupiće svakodnevna bolna podsećanja na to šta za Amerikance u svim društvenim slojevima i uslovima znači taj gubitak nadmoći. Kako je već pola tuceta evropskih država to otkrilo, opadanje imperije uglavnom teži da izazove jako demorališuće dejstvo na društvo i redovno dovodi do ekonomskih teškoća najmanje u jednoj generaciji. Kako se ekonomija usporava, politička temperatura raste, što često izaziva i ozbiljne unutrašnje nemire.

Postojeći ekonomski, obrazovni i vojni podaci ukazuju na to da će se, ako se radi o globalnoj moći SAD, negativni trendovi ubrzano gomilati do 2020. godine, a verovatno će kritičnu masu dostići ne kasnije od 2030. Onaj „Vek Amerike“, koji je tako trijumfalno oglašen početkom Drugog svetskog rata, biće odrpan i izbledeće već u svojoj osmoj deceniji – do 2025. goidne, a mogao bi u istoriju otići 2030.

Značajno je da je 2008. godine Američki nacionalni obaveštajni savet (US National Intelligence Council) priznao da se američka globalna moć zaista našla na opadajućoj putanji. U jednom od svojih periodičnih izveštaja o budućnosti (Global Trends 2025) ovaj Savet navodi: „transfer globalnog bogatstva i ekonomske moći je sada u toku i ide uglavnom sa Zapada na Istok“ , kao i: „on nema presedana u modernoj istoriji“ i da je primarni faktor toga u opadanju relativne snage SAD, čak i na vojnom polju. Međutim, kao i mnogi u Vašingtonu, ovaj Savet je predviđao veoma drugotrajno i blago opadanje američke globalne nadmoći, a njegovi analitičari su gajili nadu da će SAD ipak na neki način „dugotrajno zadržati jedinstvenu vojnu nadmoć (…), što će održavati globalnu vojnu silu“ tokom više sledećih decenija.

Nema te sreće. Prema sadašnjim predviđanjima, SAD će se naći na drugom mestu po proizvodnji, iza Kine (koja je već sada drugoplasirana svetska ekonomija) oko 2026. godine a pašće iza Indije do 2050. Istovremeno, inovativnost Kine u primenjenoj nauci i vojnoj tehnologiji je na uzlaznoj liniji negde između 2020. i 2030, i to baš onda kada sadašnji korpus brilijantnih američkih naučnika i inženjera odlazi u penziju i ostaje bez adekvatnih naslednika iz redova sadašnje slabo obrazovane mlade generacije.

Prema sadašnjim Pentagonovim planovima, oko 2020. će biti očitana konačna oproštajna molitva imperiji na samrti: biće lansiran trostruki štit svemirskih robota, što predstavlja poslednju dobru nadu Vašingtonu da, uprkos svom sve slabijem ekonomskom značaju, ipak zadrži svetsku nadmoć. Ali do tada će kineska globalna mreža komunikacionih satelita sa podrškom najmoćnijih svetskih kompjutera već biti u punoj funkciji. To će Pekingu pružati nezavisnu platformu za militarizaciju i naoružavanje u svemiru, kao i moćni sistem komunikacija za vojne ili raketne udare po svakom uglu zemaljske kugle.

Beloj Kući, ušuškanoj u imperijalnu aroganciju (baš kao i Vajtholu i Ke d` Orseju pre nje), još uvek se pričinjava da će jenjavanje moći biti postepeno, blago i samo delimično. U svom govoru (State of the Union) prošlog januara predsednik Barak Obama je pružao uveravanja: „Ja za SAD ne prihvatam drugo mesto“. Nekoliko dana kasnije potpredsednik Džozef Bajden se čak i podsmevao ideji „da nam je suđeno da nas snađe ideja (istoričara Pola) Kenedija da ćemo postati velika neuspešna nacija zato što smo izgubili kontrolu nad ekonomijom i prenapregli se“. Tako je i neoliberalni politički guru Džozef Naj (Joseph Nye), pišući za časopis establišmenta „Forin Afers“ (Foreign Affairs), odbacio priče o ekonomskom i vojnom rastu Kine kao „pogrešne metafore o prirodnom opadanju“, poričući da se radi o bilo kakvom slabljenju globalne moći SAD u ovom periodu.

Obični Amerikanci, koji vide da im zaposlenja izmiču u inostranstvo, imaju realnije gledanje od svojih ušuškanih lidera. Anketa iz avgusta 2010. pokazala je da 65 odsto Amerikanaca veruje „da je zemlja u stanju opadanja“. Već sada, Australija i Turska, tradicionalni vojni saveznici SAD, koriste svoje oružje proizvedeno u SAD za zajedničke pomorske manevre sa Kinom. Već sada, najtešnji ekonomski partneri SAD odustaju od podržavanja američkog protivljenja kineskom veštačkom deviznom kursu. Dok je američki predsednik prošlog meseca leteo kući sa svoje azijske turneje, sumorni naslov „Njujork tajmsa“ je ovako sažeo stanje: „Obamino gledanje na ekonomiju odbijaju širom sveta. Kina, Britanija i Nemačka izazivaju SAD, a trgovinski pregovori sa Seulom nisu uspeli. Čak ni oni“.

Istorijski posmatrano, ne radi se o tome da li će SAD izgubiti neospornu globalnu moć, nego o tome koliko će nagao i bolan taj pad biti. Hajde da umesto Vašintonskih željenih zamišljanja upotrebimo onu istu futurističku metodologiju njihovog sopstvenog National intelligence council-a i zamislimo četiri realna scenarija o tome kakav će biti pad kada tokom 2020-tih godina globalna moć SAD dospe so svog finala: sa velikim treskom ili blago (uz to, učinimo i četiri dodatne procene o stanju u kome smo danas). Scenarija za budućnost obuhvataju ove aspekte: ekonomsko opadanje, naftni poremećaj, nepromišljenu vojnu avanturu i Treći Svetski rat. Iako je teško da su to jedine mogućnosti u vezi sa slabljenjem ili čak kolapsom SAD, one ipak nude neki pogled u budućnost koja nam nezadrživo juri ususret.

EKONOMSKO OPADANJE – SADAŠNJE STANJE Danas vidimo tri glavne pretnje dominatnoj poziciji Amerike u globalnoj ekonomiji: gubitak ekonomske moći zbog sve manjeg udela u svetskoj trgovini; opadanje američkih tehničkih inovacija i okončanje privilegovanog statusa dolara u njegovoj ulozi svetske rezervne valute.

SAD su do 2008. godine već pale na broj tri u svetskom izvozu (udeo 11 odsto) u poređenju sa Kinom (12 odsto) i EU (16 odsto). Nema razloga za verovanje da će se taj trend promeniti.

Isto tako, slabi vođstvo SAD u tehnološkim inovacijama. U 2008. godini SAD su iza Japana bile broj dva po broju svetskih prijava za patente sa 232.000 prijava. Ali Kina se brzo približavala sa 195.000, i to zahvaljujući munjevitom porastu od 400 odsto računajući od 2000. godine. Evo vesnika daljeg opadanja: u 2009. godini Amerika je pala na najniži nivo decenije među 40 država koje je posmatrala Fondacija za informacionu i inovativnu tehnologiju (Information Technology & Innovation Foundation) u vezi sa „kretanjima svetske sposobnosti za inovacije“. Ono što ove podatke podupire je da je u oktobru Ministarstvo Odbrane Kine objavilo da ima najbrži kompjuter na svetu: Tianhe-1A, koji je, prema jednom američkom ekspertu, „toliko moćan da može da oduva postojeći američki kompjuter ‘№ 1′“.

Dodajmo ovom i jasne dokaze da je obrazovni sistem SAD, koji je izvor budućih naučnika i inovatora, zaostajao iza svojih takmaca. Posle decenijskog svetskog vođstva u grupama 25- i 34-godišnjaka sa završenim univerzitetom, ova zemlja je pala na 12. mesto u 2010. godini. Skoro polovina postidplomaca prirodnih nauka u SAD su danas stranci, a većina će otići kući. Oni neće ostajati ovde kao nekada. Drugim rečima, do oko 2025. godine SAD će se verovatno suočiti sa kritičnim manjkom talentovanih naučnika.

Ovakvi negativni trendovi sve više podstiču sve oštriju kritiku uloge dolara kao svetske rezervne nalute. Kenet S. Rogof (Kenneth S. Rogoff), bivši glavni ekonomista MMF je kazao: „Ostale zemlje više lako ne prihvataju da Amerika sve najbolje zna o ekonomskoj politici“. Sredinom 2009, kada su svetske banke posedovale astronomsku sumu od četiri triliona američkih dolara u američkim državnim obveznicama, predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev je insistirao na tome da je vreme da se završi sa „veštački održavanim unipolarnim sistemom zasnovanim na jednoj nekadadašnjoj snažnoj rezernoj valuti.“

Istovremeno, guverner Kineske centralne banke je nagovestio da bi budućnost mogla da počiva na nekoj svetskoj rezernoj valuti „nevezanoj za individuane države“ (tj. nevezanoj za američki dolar). Ovo treba uzeti kao putokaz u dolazeći svet kao i za mogući pokušaj – kako kaže ekonom Majkl Hadson (Michael Hudson) – „da se ubrza bankrot američkog finansijsko-vojnog svetskog poretka“.

EKONOMSKO OPADANJE – SCENARIO ZA 2020. Posle godina nabujalih deficita usled neprestanih ratovanja u dalekim zemljama, 2020, kako se i očekivalo, američki dolar konačno gubi svoj specijalni status svetske rezervne valute. Iznenada bujaju cene uvezenih roba. Nesposoban da otplaćuje nabujale deficite uz pomoć prodaja inostranstvu sada već devalviranih državnih papira, Vašington najzad biva primoran da skreše svoj ogromni vojni budžet. Pod unutrašnjim i spoljšnjim pritiskom, Vašington polako povlači američke snage iz stotina prekomorskih baza na svoj kontinent. Ali sada je to već prekasno.

Suočene sa malaksajućom supersilom koja nije sposobna da otplaćuje svoja dugovanja, Kina, Indija, Iran, Rusija i ostale sile – i velike i regionalne – provokativno izazivaju dominaciju SAD na okeanima, u svemiru, kao i u sajber svetu (cyberspace). U međuvremenu, usled i usred rastućih cena, sve veće nezaposlenosti i neprekidnog pada realnih zarada, domaće američke podele prerastaju u nasilne sudare i polarizovane debate o često čak i irelevantnim temama. Na političkom talasu razočarenja i beznađa neki ekstremno desničarski patriota grabi predsednički položaj koristeći gromoglasnu retoriku uz zahteve da se poštuje američki autoritet i uz pretnje vojnim ili ekonomskim protivmerama. Svet ne obraća skoro nikakvu pažnju na to i „Američki Vek“ se završava u tišini.

NAFTNI UDAR – SADAŠNJE STANJE Jedna od žrtvi opadanja američke ekonomske moći je i njen gubitak apsolutne kontrole nad svetskim snabdevanjem naftom. Levom trakom autoputa, pretičući američkog masovnog benzinskog potrošača, Kina je ovog leta postala najveći potrošač energije. To je položaj koji je Amerika držala tokom više od jednog veka. Komentarišući ovu promenu, energetski specijalista Majkl Kler (Michael Klare) je kazao da ova promena znači da će Kina „odrediti tempo oblikovanja naše globalne budućnosti“.

Do 2025. Iran i Rusija će kontrolisati skoro polovinu svetskog snabdevanja gasom, što će im dati neverovatan potencijal za uticaj na Evropu, gladnu energije. Dodajte ovoj smeši i rezerve nafte, pa će, kako je upozorio National Intelligence Council, za svega 15 godina Rusija i Iran „postati energetski lideri“.

Uprkos vanrednim tehnikama, najvažnije svetske naftne sile danas crpu velike rezerve nafte koje su lake i brze za ekspoataciju. Prava pouka naftne katastrofe u Meksičkom zalivu nije u aljkavosti kompanije Britiš Petroleum, koja je jedan od ekonomskih džinova, nego zbog toga što je bila primorana da, radi održavanja svog profita, ide u traganje za onim što Kler zove „teško dostupna nafta“ – više hiljada metara pod vodom.

Problem čini težim to što su Kinezi i Indusi iznenada postali veliki potrošači energije. Čak i da rezerve fosilnih goriva ostanu konstantne (a neće), tražnja, a time i cene, će skoro sigurno rasti, i to jako i brzo. Ostale razvijene zemlje pokušavaju da ovu pretnju neutralizuju ofanzivnim uletanjem u eksperimentalne programe za razvoj alternativnih izvora energije. Amerika je krenula drugim pravcem, preduzimajući nedovoljno za razvoj alternativnih izvora, dok je tokom prethodne tri decenije udvostručila svoju zavisnost od uvozne nafte. Između 1973. i 2007. godine uvoz nafte u SAD je porastao od 36 odsto korišćene energije na 66 odsto.

NAFTNI UDAR – SCENARIO ZA 2025. SAD ostaju toliko zavisne od strane nafte da nekoliko nepovoljnih događaja na svetskom energetskom tržištu 2025. godine izazivaju naftni šok. U poređenju s njim, onaj prethodni naftni šok iz 1973 godine, kada su se cene učetvorostručile u roku od nekoliko meseci, izgleda sićušan. Naljućeni naglim padanjem vrednosti dolara, naftni ministri OPEK-a na sastanku u Saudijskoj Arabiji zahtevaju da se buduća plaćanja vrše „korpom“ jena, juana i evra. Već samo to izaziva dalji nagli rast cene koštanja američkog uvoza nafte. Istovremeno, pri potpisivanju čitave nove serije dugoročnih ugovora sa Kinom, Saudijci stabilizuju svoj devizni menjački bilans time što prelaze na juan. Istovremeno, Kina sasipa nebrojene milijarde u izgradnju ogromnog transazijskog nafto-gasovoda i u finansiranje iranske eksploatacije najvećeg svetskog gasnog polja u Južnom Parsu u Persijskom zalivu (South Pars in the Persian Gulf).

Zabrinuti da američka mornarica neće biti više u stanju da štiti naftne tankere iz Persijskog zaliva koji snabdevaju Istočnu Aziju, koalicija Teherana, Rijada i Abu Dabija formira neočekivani novi Golfski savez i tvrdi da će od sada nova flota brzih kineskih nosača aviona iz baze u Omanskom zalivu patrolirati Persijskim zalivom. Pod teškim ekonomskim pritiskom, London pristaje da otkaže Americi unajmljivanje baze na svom ostrvu Dijego Garsija u Indijskom Okeanu a Kanbera pod pritiskom Kineza obaveštava Vašington da američka Sedma flota više nije dobrodošla da koristi australijski Frimantl kao svoju domaću luku. Sve to, ustvari, izbacuje američku mornaricu iz Indijskog okeana.

I tako sa svega nekoliko poteza pera i nešto oštrih izjava sahranjuje se „Karterova doktrina“, shodno kojoj američka vojna sila treba da večno štiti Persijski zaliv. U tom trenutku Amerika je u stanju da sama zadovolji svega 12 odsto svojih energetskih potreba iz sopstvene alternativne industrijske produkcije, koja se nalazi tek u fazi razvoja, a ostaje u zavisnosti od uvozne nafte za 50 odsto svoje ukupne energetske potrošnje.

Naftni šok, koji sledi, udara na državu kao orkan, gura cene u nebeske visine, čini da su putovanja strahovito skupi poduhvati i uzrokuje da realne zarade (koje su i inače padale) ulaze u fazu slobodnog pada i time čini ostatak američkog izvoza (i onakav kakav je već dugo bio u padu) potpuno nekonkurentnim.

Kako temperatura na termostatima u američkim domovima opada, cene gasa nemerljivo rastu, dolari otiču u inostranstvo da plate skupu naftu, a američka ekonomija je paralisana. Uz već duga otrcana savezništva i pojačane budžetske pritiske, američke vojne snage se najzad postepeno počinju povlačiti iz svojih prekomorskih baza. Tokom nekoliko godina Amerika je praktično bankrotirala, a sat kuca ka ponoći „Američkog Veka“.

NEPROMIŠLJENA VOJNA AVANTURA: SADAŠNJE STANJE Suprotno zdravoj intuiciji, a kako im moć i inače već slabi, imperije se često uvaljuju u nepromišljene vojne avanture. Ovaj fenomen je istoričarima imperija poznat kao „mikro-militarizam“, a izgleda da se u njega uklapaju psihološki napori za kompenzaciju, radi ublažavanja bola zbog velikih povlačenja, i to tako što se onda vrši okupacija novih teritorija, ma koliko to bilo kratkotrajno ili katastofično. Takve operacije, koje su neracionalne čak i sa imperijalne tačke gledišta, često kao posledicu imaju iscrpljujuće troškove i ponižavajuće poraze, koji samo ubrzavaju gubitak moći imperije.

Imperije koje su tokom vekova pod pritiskom pate od arogancije, koja ih nagoni da sve dublje uskaču u nesrećne vojne avanture, sve dotle dok im se porazi ne pretvaraju u katastrofu. Oslabljena Atina je 413. godine pre Hrista poslala 200 brodova koji su bili uništeni na Siciliji. Španska imperija na samrti poslala je 20.000 vojnika da ih masakriraju berberski ustanici u Maroku. Britanska imperija je na svom zalasku, 1956. godine uništila svoj prestiž napadom na Suec. A 2001. i 2003. Amerika je okupirala Avganistan i izvršila invaziju Iraka. Sa nadmenošću i arogancijom, što je milenijumima karakteristika imperija, Vašington je povećao broj svojih snaga u Avganistanu na 100.000 ljudi, proširio rat na Pakistan i produbio svoju upletenost u taj rat do 2014. godine, a i posle nje, izazivajući sebi i manje i velike katastrofe u toj grobnici imperija, sasvim prožetoj gerilom i naoružanoj nuklearnim oružjem.

NEPROMIŠLJENA VOJNA AVANTURA: SCENARIO 2014. Taj „mikro-militarizam“ je toliko nepredvidljiv, toliko nerazuman, da stvarni događaji ubrzo preteknu čak i najfantastičnije scenarije. Uz vojne efektive SAD koje su tako tanko razvučene – od Somalije do Filipina – i sa rastućim napetostima u Izraelu, Iranu i Koreji, moguće kombinacije katastrofalnih vojnih kriza su mnogobrojne.

Usred leta 2014. oslabljeni američki garnizon u Kandaharu, u južnom Avganistanu, koji je pod neprekidnim borbama, dok su američke vazduhoplovne snage prinudno prizemljene zbog peščanih oluja, biva iznenada nadvladan od strane talibanskih gerilaca. Došlo je do teških gubitaka i poniženi američki komandant šalje bombardere B-1 i F-16 lovce da unište svu okolinu onog grada za koju se smatra da je pod kotrolom talibana. Istovremeno, vazdušne topovnjače (AC-130U „Spooky“) preoravaju ruševine uništavajućom topovskom vatrom.

Neposredno posle toga mule propovedaju džihad u džamijama širom te oblasti a regularne avganistanske snage, koje su Amerikanci obučavali sa ciljem da pomognu ratni obrt u njihovu korist, počinju u sve većem broju da dezertiraju. Zatim talibanski borci otpočinju niz izvanredno promišljenih i organizovanih napada na američke granizone širom zemlje, što uzrokuje masovne američke pogibije. U scenama koje podsećaju na one iz Sajgona 1975. godine, američki helikopteri spasavaju američke vojnike i civile sa krovova u Kabulu i Kandaharu.

U međuvremenu, vođe OPEK-a, besni zbog višedecenijske pat-pozicije oko Palestine, otpočinju novi naftni embargo protiv SAD, protestujući protiv američke podrške Izraelu kao i zbog ubistava nebrojenih muslimanskih civila u izraelskim ratovima širom Srednjeg Istoka. Pod pritiskom eksplozivnog rasta cena benzina i zbog rafinerija koje više nemaju sirovina, Vašington vuče svoj potez: šalje Specijalne operativne snage (Special Operations forces) da okupiraju naftne luke u Persijskom zalivu. Ovo izaziva talase samoubilačkih napada i sabotaže naftovoda i izvora nafte. Dok se crni oblaci dima dižu uvis, a diplomati u UN počinju da ogorčeno osuđuju akcije Amerike, komentatori širom sveta podsećaju na istoriju, žigošući ovaj „Američki Suec“, koji podseća na onaj debakl iz 1956, koji je označio kraj Britanske imperije.

TREĆI SVETSKI RAT – SADAŠNJA SITUACIJA Uleto 2010. počele su da rastu vojne napetosti između SAD i Kine u Zapadnom Pacifiku, koji je ranije smatran za „Američko jezero“. Čak i samo godinu dana pre toga niko ne bi mogao da prognozira takav razvoj događaja. Onako kako je posle Drugog svetskog rata Vašington igrao na kartu Londona sa ciljem da prikupi sebi što više od britanske globalne moći, tako i Kina danas koristi zarade svoje izvozne trgovine sa SAD da finansira ono što će verovatno postati izazov premoći Amerike na vodenim putevima Azije i Pacifika.

Uporedo sa svojim rastućim bogatstvom, Peking pretenduje i na ogroman pomorski prostor koji se proteže od Koreje do Indonezije i na kome je dugo dominirala mornarica SAD. U avgustu, pošto je Vašington izrazio da ima „nacionalni interes“ u Južnom kineskom moru i tamo izvršio pomorske vežbe kako bi još i naglasio svoju tvrdnju, zvanični pekinški „Global Tajms“ (Global Times) je ljutitio reagovao: „Rvački meč SAD-Kina oko pitanja Južnog kineskog mora je povisio uloge za odlučivanje ko će biti budući vladar ove planete“.

Usred rastućih napetosti, Pentagon je objavio da Peking sada poseduje „mogućnosti da napadne (…) (američke) nosače aviona u zapadnom Tihom Okeanu (…) i da pogodi nuklearna postorjenja svugde (…) u kontinentalnom delu SAD“. Čini se da Kina razvijanjem „ofanzivnih nuklearnih, svemirskih i kibernetičkih sposobnosti za ratovanje“, kako Pentagon kaže, teži za dominacijom „nad informativnim spektrom u svim dimenzijama modernih bojnih polja“. Paralelno sa sadašnjim razvojem moćne pogonske rakete „Dugi Marš V“ (Long March V), kao i lansiranje dva satelita u januaru 2010. i još jednog u julu – što čini da ih sada već ima pet – Peking šalje signal da brzo korača u pravcu sopstvene „nezavisne“ mreže od 35 satelita za globalno pozicioniranje (GPS), komunikaciju i obaveštajne mogućnosti, što bi bilo spremno do 2020. godine.

Kao kontrameru Kinezima, kao i radi proširenja sopstvene vojne pozicije na planetarnom nivou, Vašington namerava da izgradi novu digitalnu robotsku mrežu u vazduhu i vasioni uz unapređene mogućnosti kibernetskog ratovanja (cyberwarfare) i elektronskog nadgledanja. Vojni planeri očekuju da će ovaj integrisani sistem obaviti zemljinu kuglu kao sajber-mreža, koja će biti u stanju da zaslepi čitave armije na bojnim poljima, kao i da uništi čak i pojedinca teroristu negde u polju ili nekoj faveli. Ako sve bude išlo kako je planirano, Pentagon će do 2020. lansirati trostruki štit svemirskih automatizovanih bespilotnih letilica (drones) sa letnim dometom od stratosfere do egzosfere, naoružanih aktivno pokretnim projektilima (agile missiles) i povezanih sa elastičnim i otpornim satelitskim sistemom, kojim se upravlja pomoću totalnog teleskopskog osmatranja.

Prošlog aprila Pentagon je izveo istorijsku operaciju. Proširio je operativno polje dronova u egzosferu, potajno lansirajući bezposadni IKS-37B spejs šatl (X-37B unmanned space shuttle) u nisku orbitu na 255 milja nad planetom. X-37B je prva iz nove generacije bezposadnih letilica koje će obeležiti potpuno naoružavanje svemira i time otvoriti arenu budućeg ratovanja koja ne liči ni na šta što se ranije dešavalo.

TREĆI SVETSKI RAT – SCENARIO 2025. Tehnologija svemirskog i kibernetičkog ratovanja je toliko nova i neistražena da čak i najneverovatniji scenariji mogu ubrzo biti prevaziđeni stvarnošću koju je je još uvek teško shvatati. Ipak, ako jednostavno iskoristimo onu vrstu scenarija koje je (američko) vazduhoplovstvo koristilo u svojoj Vežbi buduće mogućnosti 2009. (2009 Future Capabilities Game), možemo doći do „boljeg shvatanja toga kako se vazduh, svemir i sajber prostor međusobno preklapaju“, i da tako počnemo da zamišljamo kako bi se u stvarnosti mogao odvijati sledeći svetski rat.

Četvrtak u 23:59 sati na Dan Zahvalnosti (Thanksgiving Thursday) 2025. godine. Dok se sajber-kupci gužvaju oko internet portala firme „Best Buy“ da bi našli najveće popuste pri kupovini najnovijih elektronskih uređaja iz Kine, tehničari Svemirskog nadzornog teleskopa (Space Surveillance Telescope [SST]) američkih Vazduhoplovnih snaga na Mauiju se od zaprepašćenja zagrcavaju kafom koju upravo piju kada im iznebuha pocrne svi panoramski ekrani. Hiljadama milja daleko odatle, u operativnom centru Američke sajber komande u Teksasu američki sajber-vojnici ubzo otkrivaju štetne binarne simbole (malicious binaries), koji, mada su odaslati anonimno, imaju jasne digitalne „otiske prstiju“ Narodno-oslobodilačke armije Kine.

Taj prvi otvoreni udarac nije predviđao niko. Kineski „zlobni softver“ („malware“) grabi kontrolu nad robotima koji se nalaze na bezposadnom američkom dronu na sunčani pogon „Lešinar“ (Vulture) dok ovaj leti na visini od 21.000 metara iznad moreuza Cušima, između Koreje i Japana. On iznenada ispaljuje sve svoje rakete koje nosi pod krilima raspona 122 metra i tako bez efekta bućne desetine i desetine smrtonosnih projektila u dubine Žutog Mora. To potpuno razoružava ovu užasavajuću letilicu.

Odlučna da vatrom uzvati na vatru, Bela kuća odobrava uzvratni udar. Uz potpuno pouzdavanje da je F-6 Frakcionisani slobodno leteći“ (F-6 Fractionated, Free-Flying) satelitski sistem neprobojan, komandanti američkih vazduhoplovnih snaga u Kaliforniji šalju robotske šifre flotili svojih X-37B svemirskih dronova koji lete 250 milja iznad Zemlje i naređuje im da ispale svoje „Triple Terminator“ projektile na 35 kineskih satelita. Nema nikakvog efekta. Skoro u panici, američke vazduhoplovne snage lansiraju svoje hipersonično krstareće vozilo „Soko“ (Hypersonic Cruise Vehicle) u luk 100 milja iznad Tihog okeana i zatim, svega 20 minuta kasnije, šalje kompjutersku šifru da ispali projektile na sedam kineskih satelita koji se nalaze u bliskoj orbiti. Odjednom ispada da šifre za ispaljivanje nisu više aktivne.

Dok se kineski virus bez otpora i kontrole širi kroz kroz F-6 satelitsku strukturu i dok drugorazredni SAD-superkompjuteri ne uspevaju da odgonetnu đavolski komplikovane kodove kineskog „malware-a“, signali globalnog pozicioniranja (GPS signals), neophodni za navigaciju američkih brodova i aviona širom sveta – poremećeni su. Flote nosača aviona se besciljno vrte u krug usred Pacifika. Eskadrile lovaca su prizemljene. Ubistveni dronovi lete besciljno prema horizontu i padaju kada im se pogonske rezerve iscrpe. Potpuno iznenada SAD gube ono što su američke vazduhoplovne snage dugo smatrale za apsolutni vrh – svemir. U roku od svega nekoliko sati vojna sila koja je gospodarila planetom tokom skoro čitavog veka je potučena u Trećem svetskom ratu, bez ijedne ljudske žrtve.

NOVI SVETSKI POREDAK? Čak i ako budući događaji budu dosadniji od onih četiri opisana scenarija, svi značajni trendovi upućuju na daleko veći pad američke globalne moći do 2025. godine od bilo čega što sada izgleda da Vašington predviđa.

Dok (američki) saveznici širom sveta počinju, s obzirom na narastajuće azijske snage, da revidiraju svoju politiku, troškovi održavanja više od 800 prekomorskih vojnih baza će jednostavno postati neizdrživi, što će nevoljni Vašington najzad primorati na postepeno povlačenje. Kako su i Vašington i Kina u trci za naoružavanje u vasioni i sajber-prostoru, neizbežnan je porast napetosti između te dve sile, što čini vojni konflikt do 2025. u svakom slučaju mogućim, mada ne i zagarantovanim.

Ono što ovu stvar još više komplikuje je da se opisani ekonomski, vojni i tehnološki trendovi neće odigravati izolovano. Kao što se to i evropskim imperijama posle Drugog svetskog rata dogodilo, te negativne snage će bez ikakve sumnje igrati u sinergiji. Kombinovaće se na potpuno nepredvidljive načine izazivajući krize u odnosu na koje su Amerikanci izuzetno nespremni i pretiće da izazovu iznenadni sunovrat u ekonomiji, što će ovu zemlju osuditi na ekonomsku mizeriju za života najmanje jedne generacije.

Kako slabi moć SAD, prošlost nudi čitav spektar mogućnosti za budući svetski poredak. Na jednom krilu tog spektra, ma koliko to bilo neverovatno, ipak se ne može isključiti pojava neke nove globalne supesile. Pa ipak, i Kina i Rusija imaju kulture izrazito upravljene prema samim sebi, imaju nerazumljiva nelatinična pisma, regionalne odbrambene strategije, kao i nerazvijene pravne sisteme – a sve to im ne pruža ključne instrumente za globalnu dominaciju. Dakle, za sada bar na horizontu nema jedne jedine supersile koja bi mogla da nasledi Ameriku.

U najgroznijoj verziji naše globalne budućnosti, moglo bi doći do koalicije konglomerata multilateralnih snaga kao što je NATO i neke međunarodne finansijske elite, koji bi mogli da stvore jedinstvenu možda nestabilnu grupaciju, što bi dovelo do besmisla da se dalje podrazumeva bilo kakva nacionalna imperija. Moguće je zamisliti da denacionalizovane korporacije i multinacionalne elite upravljaju takvim svetom iz bezbednih urbanih tvrđava/enklava ostavljajući mase u urbanom i seoskom bespuću.

Majk Dejvis u Planeti favela (Mike Davis, Planet of Slums) pruža izvestan uvid u takav svet posmatran „odozdo na gore“. On tvrdi da će već sada milijarda ljudi zgomilana u svetske favele (taj broj će do 2030. narasti na dve milijarde) biti „zverinjaci, propali gradovi Trećeg sveta (…) bojna polja 21. veka“. Dok mrak pada na neku buduću super-favelu, „imperija može upotrebiti orvelovske tehnologije ugnjetavanja (…) sa helikopterima-topovnjačama kao bumbarima koji napadaju tajanstvene neprijatelje po uzanim uličicama favela. Svakog jutra favele reaguju bombašima-samoubicama i bučnim eksplozijama.“

Negde u sredini mogućeg globalnog spektra budućnosti može se pojaviti globalna oligopolija, sa novim silama Kinom, Rusijom, Indijom i Brazilom, koje sarađuju sa opadajućim silama kao Britanijom, Nemačkom, Japanom i SAD kako bi nametnule ad hoc globalnu dominaciju, sličnu onom labavom savezu evropskih imperija koje su oko 1900. godine vladale polovinom čovečanstva.

Još jedna mogućnost: porast lokalnih hegemona – to bi bio povratak na nešto što podseća na internacionalni sistem koji je postojao pre no što su moderne imperije nastale. U tom neovestfalskom poretku sa beskonačnim pojavama mikronasilja i nekontrolisane eksploatacije, svaki hegemon bi dominirao svojom okolinom – Brazilija u Južnoj Americi, Vašington u Severnoj Americi, Pretorija u južnoj Africi itd. Vasiona, sajber-prostor i morske dubine koje više nisu pod kontrolom planetarnog policajca Amerike možda bi mogli postati i zajedničko dobro koje bi kontrolisao prošireni Savet bezbednosti UN ili neko slično ad hoc telo.

Svi ovi scenariji ekstrapoliraju postojeće trendove u budućnost, uz pretpostavku da Amerikanci, zaslepljeni arogancijom decenija istorijske moći bez premca, ne mogu ili ne žele da preduzmu korake da uzmu pod kontrolu eroziju svog globalnog položaja.

Ako je opadanje Amerike sada zaista na svojoj 22-godišnjoj silaznoj putanji od 2003. do 2025. godine, onda smo već protraćili najveći deo prve decenije tog opadanja u ratovima – a to nam je odvuklo pažnju od problema na duže staze. Kao vodu prosutu u pustinjski pesak prokockali smo trilione toliko potrebnih dolara

Ako je zaista preostalo samo još 15 godina, šanse da i njih protraćimo ostaju velike. Kongres i predsednik su zaglavljeni; američki sistem je poplavljen korporativnim sredstvima koja su namenjena baš zaglavljivanju sistema. Ima malo nade da bi neka značajna tema kao što su naši ratovi, naš prenaduvani sistem bezbednosti, naš izgladneli obrazovni sistem, kao i naši zastareli izvori energije mogli biti uzeti u ruke sa dovoljno ozbiljnosti kako bi nam se obezbedilo nekakvo meko prizemljenje koje bi nam moglo obezbediti prosperitet i ulogu naše zemlje u svetu koji se menja.

Evropske imeprije su otišle, a američka imperija je u nestajanju. Sve je sumnjivije da će Amerika imati uspeh sličan uspehu Britanije u oblikovanju sledećeg svetskog poretka koji bi joj štitio interese, sačuvao prosperitet i koji bi nosio pečat njenih najboljih vrednosti.

Alfred V. Mekoj (Alfred W McCoy) je profesor istorije na Univerzitetu Viskonsin-Medison (University of Wisconsin-Madison). On je redovan autor na Tom Dispeču (TomDispatch.com), a najnovija knjiga mu je „Kontrola američke imperije: SAD, Filipini i nastanak države-kontrolora“ (Policing America’s Empire: The United States, the Philippines, and the Rise of the Surveillance State [2009]). Osnivač je projekta „Imperije u tranziciji“ („Empires in Transition“), globalne radne grupe opd 140 istoričara sa univerziteta na četiri kontinenta. Rezultati njihovih prvih sastanaka u Medisonu, Sidneju i Manili su objavljeni (Colonial Crucible: Empire in the Making of the Modern American State), a nalazi njihove najnovije konferencije će biti objavljeni u 2011. godini (Endless Empire: Europe’s Eclipse, America’s Ascent, and the Decline of US Global Power 

                                            TEKSTOVI                                               ARHIVA

Japanska katastrofa

MONDO

Zemljotres skratio dan, aktivirao vulkan
----------------------------------------

Izuzetno jak zemljotres koji je pogodio Japan skratio je trajanje dana, a u Indoneziji aktivirao jedan od najvećih vulkana.

Geofizičar američke svemirske agencije NASA Ricrad Gros izračunao je da je zemljotres ubrzao okretanje planete Zemlje za 1,6 mikrosekundi.

Jedna mikrosekunda je jedan milioniti deo sekunde.

Najnovija promena brzine rotacije Zemlje je nešto veća od promene koju je izazvao prošlogodišnji zemljotres u Čileu.

Zemljotres 2004. godine na Sumatri je izazvao veću promenu brzine okretanja Zemlje, skrativši dan za 6,8 mikrosekundi.

Zemljoters koji se u petak dogdio u Japanu je po jačini peti među zemljotresima izmerenim u svetu od 1900. godine.

Italijanski Institut za geofiziku i vulkanologiju je u petak saopštio da je zemljotres u Japanu za skoro 10 santimetara pomerio osu rotacije Zemlje.

Istovremeno, zemljotres je izazvao erupciju na jednom od najaktivnijih indonežanskih vulkana, Maunt Karangenat, koji je izbacio lavu i oblak gasa, nekoliko sati posle potresa u Japanu.

U toku je evakuacija stanovništva koje živi u okolini vulkana, a za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama ili šteti, preneo je AP.

Vulkan, visine 1.784 metra, nalazi se na Siauu, ostrvu arhipelaga Sulavezi.

Erupcija tog vulkana prethodno je zabeležena u avgustu, kada je poginulo četvoro ljudi.

Jučerašnja erupcija dogodila se nekoliko sati pošto je zemljotres jačine 8,9 stepeni po Rihterovoj skali pogodio Japan i izazvao cunami u Tihom okeanu.

Prema poslednjim procenama u Japanu je poginulo i nestalo 1.400 ljudi

=====================================================================

Prve žrtve rastresene nuklearke u Japanu
----------------------------------------

Oko 140.000 ljudi je evakuisano iz oblasti oko dve japanske nuklearne elektrane nakon jučerašnjeg razornog zemljotresa. Radijacija 1000 puta veća od normale ali opada. Troje ozračenih u dobrom stanju.

U radijusu od 20 kilometara oko nuklearke Fukušima Daići evakuisano je oko 110.000 ljudi, a u radijusu od 10 kilometara oko 30.000 ljudi kod nuklearke Fukušima Daini.

"Potpuna evakuacija još nije sprovedena", kaže se u saopštenju koje je preneo AP.

Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost Japana (NISA) obavestila je ranije danas IAEA, sa sedištem u Beču, o eksploziji na reaktoru nuklearke Fukušimi-Daići. Kako je saopšteno u Beču, NISA je informisala Centar za nesreće IAEA o incidentu i istakla da se procenjuje šteta.

Kako je javio Rojters, japanske vlasti su obavestile IAEA da je nivo radijacije oko nuklearke Fukušima - Daići bio povišen u trenutku današnje eksplozije, ali da je pao u poslednjih nekoliko sati.

Iz Japana su obavestili i da u toj nuklearnoj elektrani eksplozija nije oštetila vitalni deo postrojenja.

Novi zemljotres jačine oko šest stepeni Rihtera pogodio je danas (po evropskom vremenu), oblast Fukušima na severu Japana, javila je japanska mreža NHK. U toj oblasti se nalaze dve nuklearne elektrane koje su već oštećene prethodnim potresom, a u jednoj od njih se dogodila danas i eksplozija, dok su četiri radnika povređena.

Najmanje tri žitelja jednog japanskog grada u blizini nuklearne elektrane u kojoj se danas ujutro (po evropskom vremenu) dogodila eksplozija, bilo je izloženo radijaciji. To su mediji javili danas, dok jača strahovanje od velikog radioaktivnog curenja prouzrokovanog zemljotresom koji se u petak dogodio na severoistoku Japana.

Te tri osobe su bile među oko 90 pacijenata bolnice u gradu Futaba-maći i nasumično su izabrane radi testiranja na izloženost nuklearnom zračenju, objavila je japanska TV NHK.

Lekari su utvrdili da su sva tri pacijenta ozračena, rekao je zvaničnik vlasti grada Fukušima.

Pacijenti su posle zemljotresa čekali spasioce u jednoj školi u koju su prebačeni avionom, a zatim helikopterom, kada se dogodila eksplozija u nuklearnoj elektrani "Fukušima 1".

Te tri osobe o kojima pojedinosti nisu saospštene, moraće da prođu poseban tretman da bi se sa njih sprale radioaktivne čestice, ali njihovo stanje nije loše, javila je NHK.

Istovremeno, portparol japanske vlade izjavio je da kontejner nuklearnog reaktora centrale "Fukušima 1" u kojoj se dogodila eksplozija, nije oštećen. On je dodao da je nivo radijacije čak opao.

Portparol vlade Jukio Edano rekao je da metalni kontejner reaktora nije pretrpeo "nikakvu štetu" u eksploziji koja je uništila zgradu gde se nalazi, pozivajući se na Tokijsku elektro-kompaniju (Tepco) koja upravlja ovim postrojenjem.

Japanska kompanija Tepco ispuniće reaktor nuklearke Fukušima 1 morskom vodom kako bi ga rashladila i smanjila pritisak, rekao je vladin portparol Jukio Edano.

"Nuklearni reaktor okružen je željeznom posudom, koja je ozidana betonom. Betonski zid se srušio, ali željezni dio nije eksplodirao", rekao je Edano.

Japan je ranije upozorio na početak topljenja jezgra reaktora, ali je istakao da je rizik od radijacije mali.

"Posuda reaktora nije oštećena. Eksplozija se nije dogodila unutar posude reaktora i oslobađanje radijacije nije veliko", rekao je on. On je dodao da je odlučeno da se posuda reaktora ispuni morskom vodom zajedno sa bornom kiselinom", rekao je Edano.

Edano je rekao da je potrebno između pet i 10 sati da se jezgro reaktora ispuni morskom vodom i oko 10 dana da se potpuno završi proces. On je pojasnio da je usled pada nivoa vode za rashlađivanje došlo do nakupljanja hidrogena koji je procurio u prostor između jezgra i posude jezgra i do eksplozije je došlo usled miješanja hidrogena i oksižena.

Japanski premijer Naoto Kan je na konferenciji za štampu sazvanoj danas četiri sata posle eksplozije pozvao stanovnike da budu smireni i rekao da se preduzimaju sve potrebne mere predostrožnosti.

"Preduzimajući čvrste mere učinićemo sve što možemo da niko nema zdravstvene probleme", rekao je Kan na konferenciji za štampu.

"Želeo bih da svi pažljivo prate informacije koje izdaju vlada i medija i da deluju mirno", dodao je Kan.

Na svom internet sajtu, Kjodo navodi da je nivo radijacije izmeren za jedan sat bio jednak količini zračenja prihvatljivog na godišnjem nivou, odnosno da je 20 puta veći od dozvoljenog. Prethodno je saopšteno da je sinoć izmerena radijacija bila 1.000 puta veća od dozvoljene.

Pozivajući se na Tepco, agencija navodi da su povređeni radnici pokušavali da otklone kvarove koje je izazvao snažan zemljotres koji je juče pogodio Japan. Tepco je saopštio i da je do eksplozije došlo usled pratećih potresa koji su usledili posle zemljotresa.

Eksplozija u reaktoru 1 osetila se u 3.36 posle podne po lokalnom vremenu (oko osam sati po srednjeevropskom vremenu), a iz elektrane kulja beli dim.

Japanska vlada saopštila je da je u nuklearnu centralu poslat tim vatrogasaca-specijalaca.

Japanska televizija je, u međuvremenu, pozvala ljude koji žive u okolini nuklearke, 240 kilometara severno od Tokija, da ostanu u domovima, zatvore prozore i vrata, ugase klima uređaje i ne piju vodu sa česme, a, ukoliko su prinuđeni da izađu, da pokriju glavu i telo maskom i vlažnim peškirima.

Malkolm Grimston, britanski stručnjak za energetiku rekao je da eksplozija pokazuje ozbiljnost situacije, ali da sama po sebi ne znači da je došlo do nuklearne kontaminacije.

"Ovo je situacija koja je uvod u moguću nuklearnu katastrofu. To je trka sa vremenom, jer radnici nisu uspeli da ohlade jezgro najmanje dva reaktora", kaže Robret Alvarez, sa Instituta za političke studije u Vašingtonu, prenosi Si-En-En.

Tri reaktora druge nuklearne centrale, "Fukušima 2" su takođe izgubila deo kapaciteta za hlađenje, saopštila je firma Tepco koja njome upravlja.

Ta nuklerna centrala, "Fukušima 2", je 12 kilometra od centrale "Fukušima 1".

Centrale su u oblasti koja je u petak pogođena jakim zemljotresom magnitude 8,9 stepoeni po Rihteru.

Video


Državni sekretar SAD Hilari Klinton je najavila da će Ratno vazduhoplovstvo SAD doneti sredstva za hlađenje nukleranih postrojenja.

Zemljotres po jačini peti izmereni od 1900. godine izazvao je i skraćenje trajanja dana, kao i erupciju vulkana u Indoneziji..

Japanski premijer Naoto Kan rekao je danas da će se 50.000 vojnika uključiti u operaciju spasavanja i rasčišćavanja

Bilans razaranja i žrtava još je nepoznat pošto preplavljeni putevi i zatvoreni aerodromi sprečavaju pristup najugroženijim područjima.

Od jakog zemljotresa i cunamija poginulo je ili nestalo više od 1.800 ljudi, novi je subotnji bilans agencije AFP, na osnovu podataka policije i drugih izvora. Policija je danas javila o 685 mrtvih i 643 nestala.

Međutim, te cifre ne uključuju 200 do 300 tela nađenih na obali grada Sendaj koji je pogodio talas viši od 10 metara, kao ni 300 do 400 tela koja je vojska našla u luci Rikuzentakata takođe na istoku Japana, koju je cunami sasvim potopio.

U gradu Minamisanriku na pacifičkog obali više od 9.500 ljudi vode se kao nestali posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija koji je juče pogodio Japan, objavila je danas agencija Kjodo, pozivajući se na lokalne vlasti.

Minamisanrik ima oko 17.000 stanovnika i za sada je poznata sudbina oko 7.000 ljudi, koji su uspeli da se evakuišu pre nego što je deset metara visok talas gotovo potpuno uništio grad.

Premijer Japana Naoto Kan izjavio je da spasilačke ekipe pokušavaju da stignu do svih koji ne mogu da se izvuku iz ruševina.

"U ovom trenutku smo usredsređeni na spasavanje života, a onda ćemo se baviti komforom. Potrebno nam je mnogo ljudstva i tehnike da stignemo do svih kojima je pomoć potrebna", rekao je premijer Japana.

"Većina kuća duž obale je odneto, a ima i požara. Vidi se izuzetno ozbiljna šteta koju je izazvao cunami", rekao je Kan posle današnjeg obilaska helikopterom pogođene severnoistočne obale Japana.

Cunami talas preplavio je 10 kilometara kopna u nekim delovima, gutajući usput brodovoe, kuće, automobile, drveće i čak male avione. Preplavljena su polja, razoreni gradovi, aerodromi i putevi.

Veruje se da je veliki broj ljudi zatrpan ispod ruševina i svim onim što je naneo talas cunamija.

Slupana kola i mali avioni nagomilani na zgrade blizu lokalnog aerodroma u gradu Sendaju vide se nekoliko kilometara od obale.

Srušeno drveće i gomile drvene građe nalaze se svuda dok se spasioci u čamcima sporo probijaju kroz mutnu vodu oko poplavljenih zgrada.

Nedostaju osnovne namirnice a stotine ljudi čeka u redovima ispred samoposluga i veliki su redovi kola ispred benzinskih pumpi u desetinama gradova duž 2.100 kilometara istočne japanske obale pogođene cunamijem.

U Tokiju većina vozova ponovo saobraća danas posle jučerašnjeg prekida.

Desetine hiljade ljudi je ostalo zarobljeno u prestonici posle zemljotresa pošto je prekinut železnički saobraćaj, a ulice su zakrčene autobusima i kolima kojima ljudi pokušavaju da se vrate svojim kućama u predgrađima.

U međuvremenu Japan je zatražio od međunarodne zajednice pomoć u katastrofom pogođenim područjima, na šta su odmah reagovali Evropska komisija najavom da će u region poslati spasilačke ekipe, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun poručio da Japan može da računa na sve vidove pomoći UN.

Sjedinjenje Američke Države su u region već poslale nosač aviona.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je u prvim reakcijama najavila da će Nemačka dugoročno učestvovati u obnovi Japana.

"Slike, koje dolaze do nas su dramatične i strašne. Nestala su cela sela. Još nemamo jasnu sliku ljudske patnje", naglasila je Merkel.

Kako prenosi radio Dojče vele, ona smatra da će biti potrebno mnogo snage za obnovu.

"Japan bi trebalo da zna da je Nemačka u ovim teškim trenucima na njegovoj strani i uz njega", izjavila je Merkel.

==============================================================================

Evakuisano 590.000 ljudi, mrtvih 1597
-------------------------------------

Najnovije procene ukazuju da bi broj žrtva razornog zemljotresa i cunamija u Japanu mogao da dostigne 10.000. Premijer izjavio da je ovo najveća kriza od Drugog svetskog rata.

Japan danas nastavlja borbu sa posledicama razornog zemljotresa i pratećeg cunamija  koji su izavali smrt, zvanično potvrđenih, 1597 ljudi, mada najnovije procene ukazuju da bi broj žrtva mogao da dostigne 10.000.

Prema, za sada raspoloživim podacima, potvrđena je smrt 1597 ljudi. U prefekturi Fukušima 3.200 osoba se vodi kao nestalo.

Lokalna vlast navodi da je najmanje 20.820 objekta potpuno ili delimično uništeno u zemljotresu jačine 8,9 stepeni Rihterove skale.

Oko 590.000 ljudi evakuisano je u Japanu tokom poslednja tri dana, posle razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili tu zemlju, saopštila je danas Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).

"Oko 380.000 ljudi evakuisano je zbog cumanija i zemljotresa u ugroženim područjima i smešteno u 2.050 centara za evakuaciju. Prema izveštajima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), vlasti su evakuisale još 210.000 ljudi koji žive u poluprečniku od 20 kilometara oko nuklearnog postrojenja Fukušima", navedeno je u saopštenju OCHA.

Vlada je uputila oko 100.000 vojnika u najugroženija područja, a japansko ministarstvo spoljnih poslova navodi da je ukupno 69 stranih vlada ponudilo pomoć Japanu i pet međunarodnih institucija.

U Japan su poslati spasilački timovi iz svih delova sveta - između ostalih iz Sjedinjenih Američkih Država, Švajcarske, Australije i Meksika, koji treba da pomognu žrtvama zemljotresa i operacije pronalaženja nestalih osoba, preneo je AFP.

OCHA je navela da je do sad spaseno 3.000 ljudi, ali da su priobalna područja na severoistoku Japana izolovana i nedostupna spasilačkim ekipama.

Japanske vlasti su saopštile da je 2,6 miliona domaćinstava bez električne energije i da 1,4 miliona ljudi nema pijaću vodu.

U saopštenju OCHA je navedeno da su ugroženom stanovništvu potrebni hrana, voda, ćebad, gorivo i medicinska oprema, koje vlada i privatni sektor ubrzano pripremaju i šalju u pogođena područja.

Ta agencija UN saopštila je da su sedmorica pripadnika tima Ujedinjenih nacija za katastrofe i procenu nesreće (UNDAC) već stigla u Tokio, gde će se pridružiti vladinim naporima za pronalaženje nestalih.

Video


Japan se suočava sa najgorom krizom u poslednjih 65 godina, izjavio je danas japanski premijer Naoto Kan.

"Zbog zemljotresa, cunamija i kvara na reaktorima suočavamo se sa najvećom krizom posle Drugog svetskog rata. Da li ćemo uspeti da je prevaziđemo zavisi od svih nas. Ja čvrsto verujem da možemo da prebrodimo krizu ako budemo bili ujedinjeni", izjavio je Kan.

Video


Premijer je, međutim, precizirao da nuklearna kriza nije toliko ozbiljna kao katastrofa u černobilskoj nuklearki 1986. godine koja je bila uzrokovana eksplozijom u jednom od četiri nuklearna reaktora.

"Došlo je do ispuštanja radijacije u vazduh, ali se ne radi o velikim količinama. Ovaj slučaj je potpuno drugačiji od nesreće u Černobilu. Mi pokušavamo da sprečimo širenje štete", kazao je on.

On je, takođe, rekao da zbog ovakve situacije sa reaktorima Japanu prete veliki prekidi u snabedevanju električnom energijom jer zemlja mora štediti struju, prenele su agencije.

Pustoš od blata i velike količine otpada sada se protežu duž severoistočne obale gde su nekada bili gradovi i sela, posle zastrašujućeg cunamija koji je pratio najjači zemljoters koji ikada pogodio Japan.

Lučki grad Minamisanriku je praktično izbrisan sa lica zemlje, više od polovine od 17.500 stanovnika se vode kao nestali, posle velikog talasa, osim bolnice koja je jedan od retkih preostalih objekata.

Za neki stanovnike Japana poput onih u gradu Kamaiši, sirene za upozorenje na cunami oglasile su se na vreme, pa su stigli da se popnu na više terene, pre nego što su mogli da vide horor - "besno more" koje uništava njihove domove.

U međuvremenu američki nosač aviona "USS Ronald Regan" uplovio je u vode Japana da tamošnjim vlastima da logističku.

"'Ronald Regan' će ostati u blizini Japana kako bi na najbolji način dao podršku akcijama japanske vlade u pružanju pomoći lokalnom stanovništvu", navela je Pacifička flota SAD na svojoj Facebook stranici, preneo je AFP.

Japan je do sada tražio od nosača aviona pomoć u dopuni goriva za svoje helikoptere i asistenciju u prebacivanju japanskih vojnika do oblasti ugroženih.

Nezavisno od američkog nosača, u nedelju u Misavu na severu Japana treba da dođe 144-člani spasilački tim Agencije za međunarodni razvoj SAD, da se pridruži spasilačkim ekipama na teritoriji Japana, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova Japana.

=================================================================================

Preti nova eksplozija reaktora u Fukušimi
-----------------------------------------

U Fukušimi morskom vodom potapaju i treći reaktor, u Onagava utvrđeno da ipak ne curi radioaktivno gorivo, a u Tokai otkazala jedna pumpa za hlađenje reaktora. Broj ozračenih bi mogao da bude i 160.

Vlasti su saopštile da bi nova eksplozija mogla da se dogodi u kompleksu postrojenja u Fukušimi, gde još jednom reaktoru preti moguće topljenje.

"Uprkos opasnosti da možemo izazvati zabrinutost u javnosti, ne možemo da odbacimo mogućnost eksplozije. Ako i bude eksplozije, to ipak neće značajno uticati na zdravlje ljudi", rekao je portparol vlade Jukio Edano.

Edano je precizirao da nijedan od reaktora u Fukušimi nije blizu tačke potpunog topljenja i ukazao da je uveren da se "najgori scenario neće dogoditi".

Prethodno je kompanija Tokio Elektrik Pauer (Tepco) saopštila je da postoji opasnost od ekplozije u reaktoru broj 3 centrale Fukušima 1, koja se nalazi oko 250 kilometara severno od Tokija, a u kojoj se juče već dogodila jedna havarija.

"Sve funkcije za rashlađivanje su u kvaru", izjavio je neimenovani portparol kompanije.

Video


Kompanija će napuniti reaktor 2 morskom vodom, kao što je prethodno urađeno sa reaktorima 1 i 3, prenosi agencija Džidži.

Edano je dodao da je radijacija u atomskoj centrali na kratko skočila iznad zakonskih limita, ali je zatim značajno opala.

Zvaničnici su proglasili vanredno stanje za šest reaktora, tri u Fukušimi i još tri u obližnjem kompleksu, pošto je onemogućeno hlađenje reaktora uobičajenim postupkom.

Stručnjaci, međutim, smatraju da bi i u slučaju potpunog topljenja reaktora posledice bile daleko manje ozbiljne nego one posle nuklearne katastrofe iz 1986. kod Černobila, jer su reaktori u Fukušimi smešteni u zatvorene kontejnere.

Japanska Agencija za nuklearnu bezbednost saopštila je danas da nema problema u sistemu hlađenja nuklearke Onagava, nakon što je u ovoj atomskoj centrali proglašeno vanredno stanje.

Agencija navodi da sistemi hlađenja sva tri reaktora, koji su automatski prestali sa radom nakon zemljotresa i cunamija u petak, funkcionišu pravilno i da je uzrok povećanje radijacije curenje u drugoj nuklearki u susednoj prefekturi.

Problema sa hlađenjem reaktora imaju i u elektrani Tokai, 120 kilometara severno od Tokija.

Jedna pumpa za rashlađivanje reaktora u nuklearnoj elektrani je u kvaru, ali druge ispravno funkcionišu i reaktor se postepeno hladi, izjavio je danas predstavnik za štampu te elektrane Masao Nakano.

"Naša pumpa za dovod morske vode prestala je da radi posle cunamija, a onda smo ručno zaustavili rad jednog od sistema za rashlađivanje", rekao je on agenciji Frans pres.

Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost Japana saopštila je u međuvremenu da bi broj ozračenih ljudi, posle curenja radioaktivnog materijala iz reaktora broj jedan, mogao da poraste na 160.

"Devetoro ljudi već pokazuje znake moguće izloženosti radijaciji, a procene lokalne vlasti sugerišu da bi brojka mogla da se kreće od 70 do 160", kazao je zvaničnik te agencije na konferenciji za novinare, preneo je Rojters.

Američka Nuklearna regulatorna komisija (NRC) saopštila je da je u Japan poslala dvojicu stručnjaka u oblasti funkcionisanja nuklearnih reaktora.

Kako je saopštio predsednik Komisije Gregori Jačko, dvojica stručnjaka su deo većeg američkog tima koji je poslat u Japan.

Oko 590.000 ljudi evakuisano je u Japanu tokom poslednja tri dana, posle razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili tu zemlju, saopštila je danas Kancelarija Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih poslova (OCHA).

"Potpuna evakuacija još nije sprovedena", kaže se u saopštenju koje je preneo AP.

Japanske vlasti su obavestile IAEA da je nivo radijacije oko nuklearke Fukušima - Daići bio povišen u trenutku eksplozije, ali da je kasnije pao.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je, zbog curenja radioaktivnog materijala iz centrale Fukušima, rizik po zdravlje ljudi na "prilično niskom nivou", ali da će SZO ponuditi stručnu pomoć ukoliko ona bude neophodna. Prema informacijama koje prenosi japanska vlada nivo radijacije nije veći nego što bi bio na rengenskom pregledu, prenosi prvi sekretar ambasade Srbije u Tokiju Vladimir Milić.

Prema poslednjim procenama broj stradalih u Japanu od zemljotresa i cunamija mogao bi da dostegne 10.000, a već su se u medijima pojavile i priče pojedinaca koji su samo čudom preživeli.

Istovremeno, japanski mediji upozoravaju na lažne informacije koje se šire preko mejla i Twittera, a to je posebno došlo do izražaja u petak posle zemljotresa, kada je došlo do određene panike koja je dodatno osnažena i lažnim informacijama.

Tako se upozorava na slučaj rafinerije nafte Chiba Prefecture, a lanac lažnih mejlova pisao je o tome kako su štetne tvari izbačene u atmosferu i da se formirao opasan oblak koji se širi zemljom. U mejlu se tražilo od primaoca da ovu vest prosledi dalje.

"Kada dobijete takvu vest, prvo dobro promislite pre nego što je pošaljete dalje i tek pošto proverite izvor informacije", preporučuje se.

================================================================================

U Japanu broje na hiljade mrtvih
--------------------------------

Policija je do sada potvrdila 1.647 žrtava i 1.720 nestalih u oblastima na severoistoku i istoku Japana, koje su najteže pogođene prvim zemljotresom od devet stepeni po Rihterovoj skali.

Broj poginulih ili nestalih u razornom zemljotresu i cunamiju koji je usledio popeo se na 5.000, a strahuje se da bi moglo da bude na desetine hiljada žrtava ove katastrofe koja je pogodila Japan.

U Mijagiju, na severoistoku zemlje, do sada je potvrđeno 785 žrtava u gradovima Kesenuma, Higašimacubara i Sendaj, ali lokalne vlasti strahuju da je u tom regionu stradalo više od 10.000 ljudi, preneo je Rojters.

Na dve obale u prefekturi Mijagi danas je nađeno oko 2.000 tela, a u prestonici te oblasti Sendaju cunami je izbacio između 200 i 300 tela, prenela je japanska agencija Kjodo.

Oko 1.000 tela je nađeno u gradu Minamisanriku, gde su lokalne vlasti izgubile kontakt sa oko 10.000 ljudi, što je više od polovine stanovništva tog grada, a još 1.000 tela nađeno je u gradu Išinomaki.

U gradu Ocući u prefekturi Ivate nepoznata je sudbina oko 12.000 od ukupno 15.000 stanovnika.

U toj oblasti potvrđene su najmanje 574 žrtve, uključujući poginule u gradovima Ofunato i Rikuzentakata.

Vatrogasna služba je saopštila da je grad Rikuzentakata, sa 23.000 stanovnika, "skoro potpuno uništen". Više od 80 odsto grada je poplavljeno, a još nema informacija o broju preživelih.

U prefekturi Fukušima potvrđeno je 420 žrtava, među kojima su stanovnici gradova Ivaki i Minamisoma, a oko 1.200 ljudi se vodi kao nestalo, naveo je Rojters.

Agencija za upravljanje požarima i katastrofama saopštila je da je u zemljotresu i cunamiju delimično ili potpuno uništeno više od 63.000 zgrada.

Japanski premijer Naoto Kan je jutros saopštio da su timovi za vanredne situacije do sada spasili 15.000 preživelih.

Upozorenje na cunami je danas ukinuto u Japanu, saopštio je zvaničnik u prefekturi Fukušima.

"Nema više straha od cunamija u ovom trenutku, ali i dalje molimo stanovnike da ostanu na oprezu", izjavio je zvaničnik agenciji AFP.

Cunami je, kako prenosi Rojters, izbrisao sa mape čitava sela i gradove, zbog čega je humanitarna pomoć međunarodne zajednice dostigla ogromne razmere.

Na severositočnoj obali milioni ljudi su bez vode, hrane i grejanja.

Vlada je poslala 100.000 trupa da pomognu u humanitarnim akcijama, poslala je 120.000 prekrivača, 120.000 flaša vode, 110.000 litara benzina i hranu.

Iz Mijagija i još pet prefektura do nedelje je evakuisano oko 450.000 ljudi, ali u nekim skloništima nije bilo dovoljno zaliha vode, hrane i goriva, zbog čega je vlada odlučila da ih dostavi helikopterima snaga za samoodbranu.

Iz zone evakuacije koja je proglašena za oblast oko nukelarne centrale u krugu od 20 kilometara, iseljeno je 210.000 ljudi, ali je danas tamo ostalo 746 pacijenata, starijih osoba i zdravstvenih radnika u tri bolnice i staračkim domovima.

Posle zemljotresa, 11 od oko 50 nuklearnih reaktora, koji se nalaze u najteže pogođenim oblastima prestalo je da radi, a oštećena su najmanje tri reaktora.

Trećina električne energije u Japanu proizvodi se u nuklearnim elektranama, zbog čega će tokijska kompanija za električnu energiju početi restrikcije struje u oblasti Kanto oko japanske prestonice.

Očekuje se da će prekidi struje trajati do kraja aprila i da će to pogoditi većinu od 45 miliona korisnika usluga te kompanije u Tokiju i osam prefektura, a danas će uzrokovati i odlaganje većine usluga železničkih kompanija u regionu.

Danas je bez struje bilo skoro dva miliona domaćinstava na severu zemlje, dok je oko 1,4 miliona kuća ostalo bez vode.

====================================================================================

Japan: Nova eksplozija, pa novi zemljotres
------------------------------------------

U eksploziji u trećem bloku elektrane u Japanu jutros povređeno je najmanje 11 radnika. Radijacija navodno u dozvoljenim granicama. Usledio je i novi zemljotres od 6,2 po Rihteru. Tope se šipke u reaktoru.

Tehničari u japanskoj nuklearnoj elektrani Fukušima - Daići pokušavaju da stabilizuju rad reaktora boj 3 i upozoravaju na mogućnost da se njegove gorivne šipke tope, pošto je došlo do kvara na sistemima za hlađenje, preneo je Bi-Bi-Si (BBC). Ranije se dogodila eksplozija u ovom reaktoru.

Eksplozija u rekatoru 3 dogodila se u 11 sati po lokalnom vremenu, ali sam reaktor nije oštećen i radijacija je i dalje u nivou dozvoljenog, tvrde zvaničnici kompanije koja upravlja Fukušimom.

Ovakav razvoj situacije usledio je uprkos velikim naporima vlasti da ohlade ugrožene reaktore u blokovima jedan i tri, pri čemu je u bloku jedan u subotu već došlo do hidrogenske eksplozije.

Video


U nuklearnoj centrali Fukušima pao je sistema, kao i u nekoliko drugih centrala na severoistočnoj obali Japana, kao posledica najvećeg zemljotresa u istoriji Japana i potonjeg cunamija visokog 10 metara.

Iznad bloka tri diže se gust dim, a okolnom stanovništvu je naređeno da ostane u kućama, rekao je portparol japanske vlade Jukio Edano.

Ni to nije sve. Posle prvog i trećeg, sada je i drugi blok nuklearne elektrane u opasnosti da eksplodira.

Ovaj blok je izgubio mogućnost hladjenja, saopštila je jutros kompanija koja upravlja oštećenom centralom, ubrzo nakon hidrogenske eksplozije u trećem bloku.

Nakon eksplozije u prvom bloku, vlada je naredila masovnu evakuaciju stanovništva. Više od 180.000 ljudi iz tog regiona je raseljeno, a do 160 je možda bilo izloženo radijaciji. Zbog učestalih havarija na elektranama mnoge evropske države pozvale su svoje građane da se evakuišu iz Tokija. Srbi i Amerikanci koji žive u japanu, mweđutim, još nisu pozvani na evakuaciju.

Nije još jasno da li su radnici centrale, koji su povređeni u jutrošnjoj eksploziji, bilo izloženo radijaciji na bilo koji način, a svi su u svesnom stanju, saopšteno je iz japanske agencije za nuklearnu bezbednost.

Pre eksplozije, u trećem bloku je skočio nivo pritiska, zbog čega je 21 radnik bio evakuisan, ali su se vratili na posao kada se učinilo da se pritisak smanjuje.

Uz novu eksploziju u Fukušimi zemlju je pogodio i novi snažni zemljotres, jačine 6,2 stepena po Rihterovoj skali. Zemljotres je pogodio severoistočni deo Japana, izazvavši strahovanja zbog opasnosti od novog cunamija, i nagnao stanovništvo da potraži utočište dublje na kopnu.

Japanska meteorološka agencija je navela da je epicentar potresa bio na dubini od 10 kilometara u Tihom okeanu, južno od Ibarakija.

Mada nije izdato upozorenje na opasnost od cunamija, meštani pojedinih gradova i sela u priobalnim područjima počeli su da se evakuišu, prenela je japanska agencija Kjodo.

Vlasti u prefekturi Fukušima saopštile su da je na pučini okeana primećen talas visine tri metra, dok su vlasti u Ivati rekle da je registrovan talas visine pet metara.

U japanskoj prefekturi Mijagi danas je pronađeno oko 2.000 tela, posle razornog zemljotresa i cunamija koji su pogodili tu zemlju.

Policija je do sada potvrdila 1.647 žrtava i 1.720 nestalih u oblastima na severoistoku i istoku Japana, koje su najteže pogođene zemljotresom jačine devet stepeni Rihterove skale.

Oko 1.000 novih tela je pronađeno na poluostrvu Ođika, a još 1.000 u gradu Minamisanriku, gde loklane vlasti nisu uspele da kontaktiraju oko 10.000 osoba, što je više od polovine stanovnika tog grada, preneo je Kjodo.

Premijer je jutros saopštio da su timovi za vanredne situacije do sada spasili 15.000 preživelih.

==================================================================================

Radijacija opada ali se Japan opet trese
----------------------------------------

Novi zemljotres jačine šest stepeni po Rihteru pogodio je danas Japan, sa epicentrom jugozapadno od Tokija. Pre toga u nuklearnom kompleksu Fukušima dogodila se treća eksplozija za četiri dana. Porasla radijacija sada opada.

Epicentar zemljotresa bio je u regionu Šizuoka, na 120 kilometara jugozapadnog od Tokija, a u blizini planine Fudži gde su najjači potresi, dodaje agencija. Prema istom izvoru, zemljotres se dogodio na dubini od 10 kilometara.

Novi zemljotres samo je produbio strah Japanaca koji još preborajavaju žrtve
od prvog udara u petak.

Broj žrtava tog razornog zemljotresa i cunamija koji je potom usledio premašio je 10.000, saopštila je danas japanska Nacionalna policijska agencija, ističući da su u ovaj bilans uračunati potvrđeni smrtni slučajevi i osobe koje se vode kao nestale.

Potvrđena je smrt 3.373 ljudi, novi je privremeni bilans koji je danas objavila japanska policija.

Radi se o broju žrtava identifikovanih do danas, ali vlasti očekju da će konačan bilans poginulih preći 10.000, obzirom da se još 6.746 osoba vode kao nestalo i da je 1.897 povređeno.

Do sada je spaseno oko 25.000 ljudi, a od 10.000 osoba u prefekturi Mijagi, sa kojima su lokalne vlasti bile izgubile svaki kontakt, potvrđeno je da je 2.000 njih preživelo.

U više od 2.500 skloništa širom zemlje smešteno je oko 520.000 ljudi, a jedan od glavnih izazova je kako dostaviti osnovne životne namirnice preživelima, uključujući hranu, ćebad, gas i lekove.

Pored toga, vlasti u Japanu su saopštile da se broj zgrada koje su potpuno ili delimično uništene u zemljotresu popeo na 72.945.

Japanska kompanija za proizvodnju električne energije Tepko(Tepco) koja upravlja postrojenjem Fukušima 1, saopštila je danas da planira helikopterom da dopremi vodu do bazena rektora 4 kako bi ohladila istrošeno nuklearno gorivo.

Na konferenciji za štampu, nadležni iz Tepko kompanije objasnili su da moraju pribeći takvom rešenju za hlađenje jer uobičajena sredstva nisu dostupna usled razaranja tokom zemljotresa i cunamija koji su pogodili severoistočni deo zemlje gde se i nalazi centrala.

"Iako iskorišćeno, nuklearno gorivo treba da ostane potopljeno", rekao je za agenciju Frans pres Olivije Iznar, ekspert francuskog Instituta za radiološku zaštitu i nuklearnu bezbednost.

Japanska agencija za nuklearnu bezbednost saopštila je da je u reaktoru 2 "Fukušima-Daići" odjeknula eksplozija, treća po redu u ovom postrojenju.

Posle požara nastalog usled eksplozije radioaktivna materija je direktno oslobođena u atmosferu, potvrdila je danas u Beču Međunarodna agencija UN za atomsku energiju (IAEA). Ministarstvo spoljnih poslova Srbije pozvalo naše državljane da se evakuišu iz Japana.

Pošto je objavljena vest o pojačanoj radijaciji kasnije tokom dana portparol japanske vlade rekao je da ona počela da opada, pošto je dostigla nivo opasan po ljude, ali i da se "neznatno zagrevaju" još dva od njenih šest reaktora.

Nivo zračenja koji bi mogao da predstavlja opasnost za zdravlje ljudi bio je dostignut danas tokom prepodneva ali je kasnije pao, rekao je portparol vlade Juko Edano.

Viši stepen radijacije zabeležen je u prefekturi Ibaraki, između kompleksa "Fukušima" i Tokija, objavila je agencija Kjodo, a prema saopštenju Tokijske kompanije za električnu energiju (TEPCO), počela je evakuacija radnika iz oba postrojenja.

"Nivo radioakivnosti je do 400 milisiverta (mSv) na sat", dodala je IAEA. Doza veća od 100 mSv, po medicinskim podacima, može dovesti do oboljevanja od raka.

Sivert (Sievert, Sv) je izvedena, obračunska jedinica koja kvantitativno izražava biološki uticaj nuklearnog zračenja. Nazvana je po Rolfu Sivertu, švedskom radiologu koji je istraživao uticaj zračenja na živa bića.

Japanska novinska agencija Kjodo izvestila je da je nivo radijacije u gradu Saitama, u blizini Tokija, 40 puta veći od normalnog, a u mestu Maebaši, 100 kilometara severno od Tokija, 10 puta veći.

U Tokiju, koji je od centrale udaljen 270 kilometara, blago je uvećana radijacija, ali zvaničnici tvrde da ona trenutno ne može da ugrozi zdravlja 39 miliona ljudi koji žive u glavnom gradu i njegovoj okolini.

Oko nuklearne centrale u Fukušimi formirana je zona zabranjenog leta u radijusu od 30 kilometara.

Posle treće eksplozije izbio je požar u četvrtom bloku centrale u kojem do sada nije bila problema, a japanska vlada smatra da je i tamo mogući uzrok eksplozija nagomilanog vodonika, saopštila je IAEA. Vatra je ugašena, i reaktor isključen.

Zamenik japanskog premijera Jukio Edano rekao je novinarima da je u poslednjoj, trećoj eksploziji najverovatnije oštećeno dno kontejnera u kome se reaktor nalazi, a koje drži vodu za njegovo hlađenje i kontroliše unutrašnji pritisak.

Prema rečima portparola Agencije, koji se obratio na nacionalnoj televiziji, do eksplozije je došlo oko 6 časova ujutru po lokalnom vremenu, odnosno oko 22 po srednjeevropskom.

Problemi u nuklearnom kompleksu "Fukušima-Daići" počeli su posle razornog zemljotresa i cunamija koji su izazvali prekid struje i onesposobili rashladne sisteme koji sprečavaju curenje nuklearnog goriva.

U prethodnoj eksploziji u reaktoru 3 juče ujutru je povređeno 11 radnika i pripadnika snaga za samoodbranu, raznesen je krov i zid zgrade u kojoj se nalazi reaktor, ali kontejner u kojem je smešten reaktor nije oštećen.

Prva eksplozija, u kojoj su povređena četiri radnika, dogodila se u subotu.

U oba slučaja, nadležni zvaničnici su tvrdili da omotači u kojima se nalaze šipke nuklearnog goriva nisu oštećeni i da radijacija nije premašila dozvoljeni nivo.

Premijer Japana Naoto Kan izjavio je danas da, posle eksplozije reaktora 2 postoji znatno veći rizik od emitovanja radioaktivnih materija.

Kan je, u televizijskom obraćanju naciji, zamolio ljude koji žive na 20 do 30 kilometara udaljenosti od elektrane da ostanu kod kuća i upozorio da svi koji žive u poluprečniku do 20 kilometara od postrojenja moraju biti evakuisani, prenela je agencija Kjodo.

Video


Premijer je rekao da će učiniti sve da izbegne moguće nove eksplozije i emitovanje radioaktivnih materija, istovremeno apelujući na građane da "deluju smireno". Kako se dogodio ovaj niz havarija pročitajte OVDE.

U Vašingtonu je saopšteno da je ozračeno 17 članova posade tri helikoptera ratne mornarice SAD koji su, nedaleko od oštećene centrale učestvovali u akciji spasavanja posle zemljotresa.

Meteorolozi predviđaju da će danas u okolini Fukušime padati sneg i da će duvati jugozapadni vetar - u pravcu Tokija - koji će zatim promeniti pravac ka zapadu. Ovaj podatak je bitan zbog kretanja eventualnih nuklearnih padavina.

Francuska ambasada u Tokiju upozorila je rano jutros da bi radioaktivni vetrovi do podneva mogli da dođu do prestonice. Nemačka ambasada savetovala je državljanima te zemlje, naročito onima koji su u Japanu sa porodicama, da razmisle o tome da napuste zemlju.

Među svim crnim vestima ipak se pojavila i jedna lepa. U gomili ruševina koje su iza sebe ostavili razoran zemljotres i cunami, pronađena je živa četvoromesečna devojčica koja je probudila nadu i optimizam kod očajnih Japanaca.

=====================================================================================

Eksperti: Zračenje iz Fukušime zbog pohlepe
-------------------------------------------

Japanci su bili vrlo pohlepni, štedeli su na prostoru a kada imate blizu potrošeni nuklearni materijal blizu reaktora rizikujete požar, kaže ruski ekspert koji je učestvovao u saniranju Černobilja. Američka štampa priseća se upozorenja o spornom tipu reaktora iz sedamdesetih.

Jedan od stručnjaka koji je učestvovao u saniranju terena nakon nuklearne katastrofe u Černobilju izjavio je da je pohlepa nuklearne industrije i uticaj korporacija na UN-ovu Agenciju za nuklearnu energiju kriva za moguću nuklearnu katastrofu u Japanu. Kritike pljušte i sa američke strane, odakle je došla tehnologija reaktora, ispostavilo sa odavno poznata kao sporna.

Ruski stručnjak za nuklearne incidente Julij Andrejev smatra da je Japan loše reagaovao na situaciju u nuklearnoj elektrani Fukušima.

On je optužio korporacije i Međunarodna agencija za atomsku enegriju (IAEA) da su namerno ignorisali lekcije iz najgore svetske nuklearne katastrofe od pre 25 godina, kako bi zaštitili širenje industrije.

"Industrija nije želela da da novac za pročavanje Černobilja. Nakon tog događaja sve snage nuklearne industrije su bile usmerene kako bi se sakrio taj događaj i zaštitila njihova reputacija. Černobilj se nije na pravi način proučavao, jer ko ima novac za istraživanja sem industrije", rekao je Andrejev.

On kaže da je tipičan primer za stavljanje profita ispred bezbjednosti požar nakon kojeg je radioaktivni materijal otišao u vazduh, a u koji je bio uključen i potrošeni nuklearni materijal smešten blizu reaktora.

"Japanci su bili vrlo pohlepni, te su želeli iskoristiti svaki centimetar prostora. No, kada imate skladište potrošenog nuklearnog materijala u bazenu tada postoji velika mogućnost požara ako nestane vode u bazenu", tvrdi Andrejev.

Dizajn reaktora u Fukušimi odavno je sporan i na slabosti reaktora tipa "Mark 1", koji je 60-ih razvio "Dženeral elektrik", ukazivano od 1972. Godine, prenosi Tanjug pisanje američke štampe.

Upozorenja su bila opominjuća i ponavljana još sedamdesetih da, ako zakaže sistem za hlađenje u nuklernom reaktoru tog tipa reaktorski kontejner će verovatno napući pošto će se gorivo pregejati, a radijacija će se raširiti po okolini, piše "Njujork tajms".

Sada, kada je jedan kontejner takvog reaktora oštećen u japanskoj nukelarnoj centrali Fukušima-Daići, a slično preti i drugom, slabosti njegovog dizajna koji je "Dženeral elektrik" razvio 60-ih godina, mogle bi doprineti katastrofi.

Kontejneri, načinjeni od čelika i betona, poslednja su linija odbrane u atomskim centralama i oni treba da spreče isticanje radijacije kada se prekine hlađenje reaktora.

U većini reaktora, taj sistem sistem je smešten unutar sloja debelog čelika i takozvane cementne grobnice, ali u tipu kontejnera centrale Fukušima-Daići, isto kao i u 23 reaktora u 16 američkih nuklearki, sistem suzbijanja pritiska je manje robustan i na njega se gleda kao na skloniji kvaru od drugih dizajna.

"Dženeral elektrik" je počeo da proizvodi reaktore "Mark 1" tokom 60-ih godina i da ih reklamira kao jeftinije i lakše za izgradnju, delom i zato što koriste manju i jeftiniju strukturu kontejnera.

Američke regulatorne vlasti su, međutim, vrlo rano uočile njegove slabosti. Još 1972. godine je Stiven Hanauer, tadašnji zvaničnik za bebzednost pri Komisiji za atomsku energiju, preporučio da se zbog bezbednosnih rizika prestane sa njihovim korišćenjem.

Odgovoreno mu je da je ta ideja privlačna, ali da je tehnologija toliko raširena i opšteprihvaćena da bi zabrana tih reaktora značila kraj korišćenja nuklearne energije.

To pitanje ponovo je aktuelizovano 80-ih godina, kada je Harold Denton, zvaničnik Nuklearne regulatorne komisije, ocenio da "Mark 1" ima 90 odsto verovatnoće da pukne ako se gorivo pregreje i istopi u nekoj havariji, i to u prvih nekoliko sati, u ekstremim slučajevima za 40 minuta.

Nuklearna industrija je to osporavala, tvrdeći da je takva verovatnoća 10 odsto.

Krajem 80-ih nekoliko operatora nukelarnih centrala zapretilo je da će tužiti "Dženeral elektrik" pošto su interna dokumenta te kompanije iz 1975. godine pokazala da dizajn kontejnera reaktora ili nije dovoljno testiran, ili ima mane koje mogu dovesti u pitanje njegovu bezbednost.

Od tada su reaktori tipa "Mark 1" u SAD prošli kroz razne modifikacije kako bi se izašlo u susret iznetim primedbama, među kojima je bilo i uvođenje sistema ispuštanja pare da bi se smanjio pritisak. Nije poznato kakve modifikacije su načinjene u Japanu, iako je i tamo taj sistem uveden.

Koju ulogu je dizajn "Dženeral elektrika" imao u gubitku kontrole u centrali Fukušima-Daići, biće predmet rasprave i moguće je da bi bilo koji dizajn reaktora poklekao pod udarcima zemljotresa i cunamija, koji su bili jedan za drugim.

Iako su mogućnosti da će ta kompanija platiti odštetu u Japanu ograničene, pošto tamošnja regulativa odgovornost prebacuje na operatora centrale, deonice "Dženeral elektrika" su u utorak, sa pogoršanjem situacije u Fukušimi, zabeležile pad veći od dva odsto.

====================================================================================

Nuklearka Fukušima za sada miruje
---------------------------------

Stanje u japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima 1, koja je teško oštećena prošlonedeljenim cunamijem, "relativno je stabilno" u odnosu na sredu "što je pozitivno", saopštila je Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču.

"Situacija je i dalje veoma ozbiljna u nuklearnoj centrali Fukušima 1. Ali, nije došlo do značajnog pogoršanja od juče", rekao je Grejem Endrju, specijalni savetnik za naučna i tehnička pitanja generalnog direktora IAEA Jukija Amana.

"Mislim da je isuviše rano govoriti o tračku nade", rekao je on na konferenciji za štampu te agencije UN u Beču.

Situacija se "nije pogoršala što je pozitivno. Ali, je u svakom trenutku moguće da se to (pogoršanje) dogodi", rekao je Endrju.

Japanske vlasti i radnici centrale se danas svim sredstvima bore da ohlade reaktore u Fukušimi.

Stručnjaci u svetu zabrinuti su zbog stanja u nuklearnom kompleksu Fukušima i upozoravaju na nesagledive posledice.

Zvaničnik francuskog Instituta za radiološku zaštitu i nuklearnu bezbednost Tijeri Šarl izrazio je pesimizam u to da će inžinjeri uspeti da spreče topljenje jezgra reaktora.

"Sledećih 48 časova biće odlučujući. Ja sam pesimista jer od 13. marta nije uspeo nijedan od pokušaja", rekao je Šarl opisujući situaciju kao "veoma rizičnu" ali je i dodao da "nije sve izgubljeno.

Na pitanje koliki bi mogao biti maksimalan mogući nivo oslobođene radijacije, Šarl je odgovorio da bi mogla biti ista kao i u Černobilu.

Portparol francuske vlade Fransoa Baron rekao je bi "u najgorem slučaju nesreća u Fukušimi mogla da bude teža nego u Černobilu", piše britanski "Dejli telegraf" koji podseća d aje u Černobilu stradalo 57 ljudi, dok je zabeleženo oko 4.000 smrtnih slučajeva od raka.

Dok japanski vojni helikopteri pokušavaju bacanjem morske vode da ohlade pregrejane reaktore u nuklearnom kompleksu Fukušima i spreče potpuno topljenje reaktora, sve više zemalja savetuje svojim građanima da napuste Japan.

Nemački profesor Edmund Lengfelder s minhenskog instituta za radiologiju izjavio je da će radnici koji se nalaze u nuklearki Fukušima sigurno umreti, a prema njegovim rečima, neki imaju još samo nekoliko sedmica života.

Oni će se zaista žrtvovati. 50 odsto onih koji su kontaminirani u Fukušimi, umreće za nekoliko sedmica, izjavio je Lengfeder prenosi "Bild".

SAD i Velika Britanija su poslale avione za svoje državljane koji žele da napuste tu zemlju, Kina priprema evakuaciju više hiljada Kineza iz Tokija, dok Francuska šalje dva vladina aviona po svoje građane.

Direktor američke Nuklearne regulatorne komisije Gregori Jacko upozorio je da postoji mogućnost da je bazen za hlađenje potrošenih gorivnih šipki u reaktoru 4 možda presušio, a da drugi curi.

Video


On je rekao da je nivo radijacije oko bazena za hlađenje izuzetno visok i da predstavlja rizik za radnike koji rade na hlađenju reaktora.

Radnici bi teško mogli da se približe reaktorima zato što bi količina radijacije kojoj bi bili izloženi bila potencijalno smrtonosna u vrlo kratkom vremenskom roku", kazao je Jacko, prenele su agencije.

U međuvremenu, direktor švedskog Intituta za vojna istraživanja Lars-Erik de Ger upozorio je da se mala koncentracija radioaktivnih čestica kreće iz Japana u pravcu Severne Amerike, ali je istakao da se radi o količini koja nije opasna za ljude.

Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11.marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.

Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, delimično topljenje ili porast temperatura u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Prema najnovijim informacijama, temperature rastu u bazenima sa potrošenim gorivom i u dva preostala reaktora. Ako bazeni ostanu bez vode, goruće šipke bi mogle da se istope ili zapale, posle čega bi se stvorio potencijalno smrtonosni stepen radijacije.

Japanski inženjeri pokušavaju da dalekovodom ponovo sprovedu struju do oštećenog nuklearnog kompleksa.

Međutim, evropski komesar za energetiku Ginter Etinger kaže da je situacija u Fukušimi izmakla kontroli, dok francuska Agencija za nuklearnu bezbednost saopštava da se radi o drugoj najvećoj nuklearnoj katastrofi, odmah posle černobilske nesreće 1986.

Američki sekretar za energetiku Stiven Ču rekao je da je ono što se događa u Japanu ozbiljnije od incidenta na ostrvu Tri milje 1979. godine, kada je zbog delimičnog topljenja reaktora došlo do ispuštanja manje količine radioaktivnih čestica u atmosferu.

Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano je izjavio da je situacija krajnje ozbiljna, pre nego što se uputio u Japan da lično vidi štetu, javile su agencije.

U međuvremenu, mnogi stanovnici Tokija ostali su u kućama, tako da su ulice prestonice, koje su obično pune ljudi, skoro puste, dok su mnoge prodavnice zatvorene.

===================================================================================

Hlađenje reaktora topovima daje rezultate
-----------------------------------------

Akcija japanskih vatrogasaca koji su vodenim topovima bacili veliku količinu vode da bi ohladili bazen sa iskorišćenim nuklearnim u Fukušimi efikasna, ali radijacija ne opada. Francuska šalje avion sa 95 tona hemijskog elementa bora.

Kompanija je u međuvremenu saopštila da je nivo radijacije oko upravne zgrade reaktora 1 povećan na 4.000 mikrosiverta na sat, a Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) da je, usled incidenata u japanskom nuklearnom postrojenju Fukušima, 20 osoba ozračeno, 23 su povređene, a dva lica se vode kao nestala.

Pet vatrogasnih kamiona izbacilo je danas 30 tona vode na reaktor 3 kako bi sprečili topljenje plutonijumskog goriva ili požar, koji bi doveli do ispuštanja radioaktivnih čestica u atmosferu.

U operaciju su bili uključeni i helikopteri koji su ranije danas izbacili na reaktor na tone vode, ali je cela akcija izedena kasnije nego što se očekivalo zbog visokog nivoa radijacije, javio je Kjodo.

Ministar odbrane Tošimi Kitazava izdao je naređenje o početku akcije kada je nivo radijacije bio na oko 4.000 mikrosiverta. Voda je izbacivana sa visine od oko 100 metara, a 10 članova ekipe nije zadobilo ozbiljnije zdravstvene probleme.

Uprkos tome, nivo radijacije i dalje je gotovo nepromenjen i iznosi oko 3.600 mikrosiverta na čas.

Japanska novinska agencija je javila da se na satelitskim snimcima vidi dim iznad reaktora broj dva, kao i da su nastavljeni napori japanskih inženjera da dalekovodom ponovo sprovedu struju do oštećenog nuklearnog kompleksa.

Prepojave vojnih vodenih topova policija je pokušala da upotrebi svoje, ali nije smela da se približi zbog visokog nivoa radijacije, budući da policija ima topove kojima može da se upravlja samo izvan vozila.

Japanska vojska je prethodno, u pokušaju da spreči potpuno topljenje reaktora, helikopterima bacila četiri tovara vode na nuklearni kompleks Fukušima-Daići, u kome je došlo do niza eksplozija i požara nakon što je 11.marta teško oštećen u razornom zemljotresu. Stručnjaci upozoravaju na moguće katastrofalne posledice zračenja i prognoziraju smrt svih koji učestvuju u suzbijanju havarije.

Reaktor 3 poliven je morskom vodom četiri puta jutros pre 10 sati po lokalnom vremenu, ali nivo radijacije u nuklearnoj centrali Fukušima 1 posle 10 časova ostao je nepromenjen, javila je agencija Kjodo.

U međuvremenu, menadžeri nuklearke kažu da pokušavaju da poprave sisteme za hlađenje reaktora, koji su prestali sa radom kada je posle zemljotresa došlo do nestanka struje, što je uzrokovalo topljenje reaktora.

Francuska će danas u Japan poslati avion sa 95 tona hemijskog elementa bora, koji smanjuje radijaciju asporbovanjem neutrona, najavio je francuski ministar za energetiku i industriju Erik Beson.

On je rekao da prvi avion kreće danas, ali nije precizirao da li će bor biti u tečnom obliku ili prahu, preneo je AFP.

Prema najnovijim informacijama, temperature rastu u bazenima sa potrošenim gorivom u preostala dva reaktora. Ako bazeni ostanu bez vode, goruće šipke bi mogle da se istope ili zapale, posle čega bi se stvorio potencijalno smrtonosni stepen radijacije.

Oko 10.000 ljudi uputilo se u centre za evakuaciju i zdravstvene ustanove u prefakturi Fukušima da bi se testirali na izloženost radijaciji. Među njima su ljudi koji žive u okolini nukelarnog kompleksa i oni koji su preživeli zemljotres i borave u centrima za evakuaciju.

Rezultati testova, obavljenih na 26 lokacija, pokazali su da je radioaktvinost detektovana kod šest osoba i njima su očišćeni lice i ruke, ali nikome nije dekontaminirano čitavo telo.

Video


Vlada će prvi put podeliti 900 tona jestive soli iz državnih rezervi zbog nestašice ove namirnice, izazvane obustavljanjem proizvodnje u jednoj od šest japanskih solana posle zemljotresa.

Oko 5.500 praznih rezidencija u vlasništvu vlade u oblasti pogođenoj zemljotresom i cunanijem stavljeno je na raspolaganje evakuisanom stanovništvu, preneo je Kjodo.

Zvanični broj poginulih i nestalih dostigao je 14.650, saopštila je danas japanska policija, nagoveštavajući da bi taj broj mogao biti znatno veći.

Prema najnovijim podacima, broj poginulih iznosi 5.321, nestalih 9.329, a u katastrofi je povređeno 2.383 ljudi, javile su agencije.

Gradonačelnik obalskog grada Išinomaki u prefakturi Mijagi sinoć je rekao da će u toj oblasti broj nestalih verovatno dostići 10.000, a televizija NHK je u subotu objavila da je u lučkom gradu Minamisanriku, u istoj prefakturi, nepoznata sudbina oko 10.000 ljudi.

Iako spasilačke ekipe neumorno rade, izvesno je da će broj žrtava biti ogroman duž istočne obale ostrava Honšu, koju je džinovski cunami, visine 10 metara, opustošio uništivši više od 55.380 kuća i zgrada.

Oko 450.000 ljudi nalazi u privremenim prihvatilištima, gde su potražili spas od temperatura koje se noću spuštaju ispod nule. Kako i vi možete da pomognete japanskom narodu pročitajte OVDE.

Američkim vojnicima u Japanu podeljene su tablete joda zbog opasnosti od radijacije, a SAD su apelovale na američke državljane koji žive u radijusu od 80 kilometara oko kompleksa Fukušima da se evakuišu. I srpsko ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je naše državljane da se evakuišu iz Japana, a prema rečima našeg ambasadora Ivana Mrkića oko 30 Srba je već napustilo Japan dok se većina koja živi u Tokiju privremeno preselila u osaku.

==============================================================================

Fukušima: Uzbuna podignuta na peti stepen
-----------------------------------------

Stepen ozbiljnosti nesreće u elektrani, koji je bio na četvrtom stepenu, sada je izjednačen sa nesrećom u elektrani "Ostrvo tri milje" u Pensilvaniji 1979. godine. Zalivanje nuklearke Fukušima Daiči (1) betonom i peskom sledeća je opcija ako se ni posle dovođenja struje ne prorade vodene pumpe.

Japan je danas podigao stepen opasnosti u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, saopšteno je na internet stranici Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).

Stepen ozbiljnosti nesreće u elektrani, koji je bio na četvrtom stepenu, sada je na petom podeoku sedmostepene skale i time je izjednačen sa nesrećom u elektrani "Ostrvo tri milje" u Pensilvaniji 1979. godine.

Predsednik francuske Administracije za nuklearnu bezbednost (ASN) Anre-Klod Lakost još je na konferenciji za novinare održanoj 15. marta rekao da je nesreća u Fukušimi na međunarodnoj sedmostepenoj skali po ozbiljnosti situacije na šestom podeoku, odmah iza najveće nuklearne katastrofe u Černobilu 1986. godine, koja je imala najveći stepen.

Japanska agencija za nuklearnu bezbednost tada je saopštila da je zadržala procenu nesreće u elektrani Fukušima na četvrtom podeoku.

Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa Fukušima u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobilske nuklearne katastrofe 1986. godine.

Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominje opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.

Video


"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije "Tokio elektrik pauer", preneo je Rojters.

Vojni helikopteri juče su ispustili su oko 30 tona vode na reaktor 3, a upotrebljeni su i vodeni topovi zbog povišene radijacije, javili su japanski mediji. Najveća briga ostaje spoljašnje hlađenje reaktora broj 3 i na njemu se nastavlja prskanje vodom.

Japanski inženjeri očajnički pokušavaju da tokom dana uspostave napajanje električnom energijom oštećenog nuklearnog reaktora u elektrani "Fukušima - Daići (1)", kako bi izbegli katastrofu većih razmera.

Zvaničnici se nadaju da će uspeti da poprave napajanje strujom bar za dva od šest reaktora u Fukušimi 1. Struju bi trebalo da dobije prvo reaktor 2 danas a potom i reaktori 3 i 4 u nedelju, javljaju japanske agencije.

Ali samo napajanje nije gotovo rešenje jer stručnjaci nisu sigurni da će pumpe za hlađenje uopšte proraditi ili su nepopravljivo oštećene u zemljotresu i naknadnim eksplozijama u elektrani. Stručnjaci iz sveta nisu preterani optimisti.

Problemi u nuklearnom komplesku nastali su kada su posle zemljotresa jačine oko 9 stepeni Rihterove skale, koji je 11. marta pogodio severoistok i istok Japana, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje reaktora koji su zbog toga počeli da se tope.

Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), sa sedištem u Beču, saopštila je danas da je temperatura u bazenima za skladištenje nuklearnog materijala u nuklearnom postrojenju "Fukušima Daići" u Japanu previsoka.

Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste, uprkos nastojanjima, da u nedostatku struje neophodne za hlađenje, vodom iz helikoptera i kamiona temperatura bude smanjena.

Prema IAEA temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosila 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.

"Istrošeno gorivo iz nuklearnog reaktora je visoko radioaktivno i stvara veliku toplotu. Operateri nuklearnih elektrana obično taj materijal skladište u bazenu sa vodom, kako bi se hladilo istrošeno gorivo i stvorio štit za radioaktivnost. Voda u bazenu za istrošeno gorivo se neprestao hladi kako bi se smanjila toplota od nuklearnog maerijala", objašnjeno je u saopštenju IAEA.

Temperatura bazena sa istrošenim gorivom se održava stalnim hlađenjem, što iziskuje neprestani izvor struje, koje u nuklearki Fukušima, oštećenoj u razornom zemljotresu i cunamiju koji je Japan zadesio 11. marta, još nema.

S obzirom na intenzivnu toplotu i zračenje koje ispušta istrošeno gorivo, nivo vode i temperatura u bazenima za skladištenje moraju biti nepredstano nadgledani. Ako gorivo nije pokriveno vodom, ili je temperatura dostigla tačku ključanja, ono može postati izloženo i stvoriti rizik od ispuštanja radioaktivnosti, podseća IAEA.

Radnici koji su sada u nuklearki se konstantno proveravaju na doze zračenja a ozračenost brine celu popuplaciju pa sekretar japanskog kabineta Jukio Edano insistira da ona nije na nivoima koji bi štetili ljudskom zdravlju, mada ima povišenih očitavanja.

Japanska agencija za nuklearnu energiju tvrdi da nivo radijacije u samoj nuklearki iznosi 20 milisiverta na sat, a granica koju ljudi mogu da podnesu je 100 na sat.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je širenje radijacije lokalizovano i da ne postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi.

"Za sada nemamo informacije o većem širenju radioaktivnih čestica izvan zone iz koje je stanovništvo evakuisano", izjavio je direktor SZO Majkl O'Liri.

Za to vreme, milioni stanovnika japanske prestonice Tokija, koji je od Fukušime udaljen 220 kilometara, ne izlaze na ulicu, iako stručnjaci kažu da nisu ugroženi i da će vetar verovatno oduvati radioaktivne čestice preko Tihog okena.

Japanski Crveni krst je saopštio da je Tokio bezbedan za turiste, ali aviokompanije organizuju vanredne letove kako bi prevezle na hiljade ljudi koji žele da napuste Japan.

Neke zemlje, među kojima je i Srbija, uvele su preglede putnika koji stižu iz Japana i žele da provere nivo kontaminacije u organizmu.

Edano je dematovao da je Japan odbio ponudu za pomoć SAD, kako su objavili japanski mediji, tvrdeći da se koristi specifična pomoć kad god i od koga god je neophodno.

Predsednik američke Nuklearne regulatorne komicije Gregori Jacko smatra da će Japancima trebati dani a moguće i nedelje da Fukušima kompleks stave pod kontrolu, prenosi Bi-bi-si.

Šef Međunarodne agencije za atomsku energiju Jukija Amano danas je sa timom međunarodnih stručnjaka u Japanu, kako bi se upoznao sa situacijom na licu mesta.

U Japanu je danas u 14:46 po lokalnom vremenu, tačno nedelju dana posle zemljotresa, održan minut ćutanja.

Broj poginulih i nestalih u zemljotresu i džinovskom cunamiju visine 10 metara, koji je opustošio istočnu obalu ostrva Honšu, dostigao je 16.893. Zvanično je potvrđeno da je u zemljotresu i njime izazvanom cunamiju poginulo 6.539 osoba, dok je sudbina 10.354 ljudi još uvek nepoznata.

====================================================================================

Trka s vremenom u borbi s radijacijom
-------------------------------------

Stepen ozbiljnosti nesreće u Fukušimi podignut na peti stepen od sedam. Šef IAEA upozorava da se radi o borbi s vremenom. Do elektrane sprovedena struja. Poslednji bilans katastrofe u Japanu - 6.539 mrtvih. Visina cunamija bila 23 metra.

Japan je danas podigao stepen opasnosti u oštećenoj nuklearnoj elektrani Fukušima, saopšteno je na internet stranici Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), a direktor ove institucije tvrdi da se radi o "borbi s vremenom".

Stepen ozbiljnosti nesreće u elektrani, koji je bio na četvrtom stepenu, sada je na petom podeoku sedmostepene skale i time je izjednačen sa nesrećom u elektrani "Ostrvo tri milje" u Pensilvaniji 1979. godine.

Šef IAEA Jukija Amano rekao je u Tokiju da je IAEA poslala sopstvenu opremu za praćenje nivoa radijacije u japanskoj prestonici, oko 250 kilometara udaljenoj od nuklearne elektrane Fukušima 1 i dodao da će tim IAEA otići u Fukušimu.

"Ovo je veoma teška i ozbiljna nesreća", rekao je Amano posle sastanka sa premijerom Kanom. "Zato je važno da se međunarodna zajednica, uključujući i IAEA, udruži u rešavanju ove situacije. Naročito je važno hlađenje reaktora i ja mislim da je to trka s vremenom", ocenio je Amano

Istovremeno, premijer Japana Naot Kan izjavio je da se njegova zemlja suočava sa najvećom krizom od 1945. godine.

Kan je ranije danas izjavio da će nuklearni problemi u toj zemlji uskoro biti rešeni i da će njegova vlada u potpunosti uspostaviti kontrolu nad krizom. On je rekao i da njegova vlada objavljuje sve informacije o događajima u nuklearnoj centrali.

VIDEO


Kan je istakao da nuklearni problemi ne ostavljaju mnogo prostora za optimizam, ali je izrazio uverenje da će Japan prebroditi najgoru krizu posle Drugog svetskog rata.

Japanski inženjeri su danas priznali da zakopavanje oštećenog nuklearnog kompleksa u pesak i beton možda predstavlja jedini način da se spreči katastrofalno širenje radijacije, što je metod koji je korišćen prilikom černobilske nuklearne katastrofe.

Ovo je prvi put da predstavnici korporacije "Tokio elektrik pauer", koja rukovodi oštećenim nuklearnim kompleksom, pominju opciju zakopavanja Fukušime, što je, verovatno, znak da dosadašnji pokušaji hlađenja reaktora vodom iz helikoptera ne daju očekivane rezultate.

Danas je još pet posebno opremljenih vozila vatrogasne službe, 20 minuta je ubacivalo morsku vodu u reaktore centrale, kako bi rashladili šipke s gorivom. Još šest vatrogasnih vozila Službe za samozaštitu ubacilo je oko 50 tona morske vode u jedan od problematičnih reaktora. U operaciji su korišćena i vozila koja mogu da ubacuju vodu i sa visine od 20 metara, a akcije hlađenja reaktora nastaviće se i sutra.

"Nije nemoguće da odlučimo da zabetoniramo reaktore. Ali sada prvo želimo da pokušamo da ih ohladimo", izjavio je jedan predstavnik kompanije.

Vojni helikopteri juče su ispustili su oko 30 tona vode na reaktor 3, a upotrebljeni su i vodeni topovi zbog povišene radijacije. Najveća briga ostaje spoljašnje hlađenje reaktora broj 3 i na njemu se nastavlja prskanje vodom.

VIDEO


Japanski inženjeri uspeli su večeras da povezu spoljnu dalekovodnu mrežu sa oštećenom nuklearkom i omogućili protok struje, ali će ona "krenuti" najverovatnije sutra. "Planirano je snabdevanje prvo reaktora 2, zatim reaktora 1, pa reaktora 3 i 4, jer se očekuje da je reaktor 2 manje oštećen", navodi se u saopštenju komapnije Tepcos. Zamenjena oštećena oprema će, verovatno, biti puštena u rad najranije sutra, pošto "oprema treba da se proveri", naveo je Tepco.

Ali samo napajanje nije gotovo rešenje jer stručnjaci nisu sigurni da će pumpe za hlađenje uopšte proraditi ili su nepopravljivo oštećene u zemljotresu i naknadnim eksplozijama u elektrani. Stručnjaci iz sveta nisu preterani optimisti.

Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Prema ekspertima IAEA uobičajena temperatura u bazenima za skladištenje treba da bude manja ispod 25 stepeni Celzijusovih, ali ona od 14. marta raste i temperatura u bazenu jedinice 5, prema poslednjem merenju, je iznosi 65,5 stepeni, a 62 stepena u jedinici 6.

Radnici koji su sada u nuklearki se konstantno proveravaju na doze zračenja, a ozračenost brine celu popuplaciju pa sekretar japanskog kabineta Jukio Edano insistira da ona nije na nivoima koji bi štetili ljudskom zdravlju, mada ima povišenih očitavanja.

Japanska agencija za nuklearnu energiju tvrdi da nivo radijacije u samoj nuklearki iznosi 20 milisiverta na sat, a granica koju ljudi mogu da podnesu je 100 na sat.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je širenje radijacije lokalizovano i da ne postoji neposredna opasnost po zdravlje ljudi.

"Za sada nemamo informacije o većem širenju radioaktivnih čestica izvan zone iz koje je stanovništvo evakuisano", izjavio je direktor SZO Majkl O'Liri.

VIDEO


Za to vreme, milioni stanovnika japanske prestonice Tokija, koji je od Fukušime udaljen 220 kilometara, ne izlaze na ulicu, iako stručnjaci kažu da nisu ugroženi i da će vetar verovatno oduvati radioaktivne čestice preko Tihog okena.

Japanski Crveni krst je saopštio da je Tokio bezbedan za turiste, ali aviokompanije organizuju vanredne letove kako bi prevezle na hiljade ljudi koji žele da napuste Japan.

Neke zemlje, među kojima je i Srbija, uvele su preglede putnika koji stižu iz Japana i žele da provere nivo kontaminacije u organizmu.

U Japanu je danas u 14:46 po lokalnom vremenu, tačno nedelju dana posle zemljotresa, održan minut ćutanja.

Broj poginulih i nestalih u zemljotresu i džinovskom cunamiju, koji je prema poslednjim merenjima dotigao visinu od 23 metara, koji je opustošio istočnu obalu ostrva Honšu, dostigao je 16.893. Zvanično je potvrđeno da je u zemljotresu i njime izazvanom cunamiju poginulo 6.539 osoba, dok je sudbina 10.354 ljudi još uvek nepoznata.

===============================================================================================

Fukušima čeka struju, hrana kontaminirana
-----------------------------------------

Japanska Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost priznala da je opasnost od zračenja povećana na peti nivo od sedam. Inženjeri očekuju da protok struje krene danas u četiri od šest reaktora. Broj poginulih i nestalih premašio 18.000.

Međunarodna agencija za atomsku energiju definiše peti nivo, na skali od jedan do sedam, kao krizu koja dovodi do "smrtnih slučajeva prouzrokovanih radijacijom".

Zvaničnici su rekli da je stepen opasnosti povećan pošto su shvatili kolika je zapravo količina radioaktivnih materija koje ističu iz postrojenja.

Oni su, takođe, rekli da je tri odsto goriva iz tri reaktora u "Fukušimi" ozbiljno oštećeno, što ukazuje na to da su se jezgra ovih reaktora delimično istopila.

U međuvremenu, japanski inženjeri i dalje pokušavaju da ohlade pregrejane bazene sa potrošenim gorivom u Fukušimi posipanjem vode i da dovedu struju do reaktora kako bi sistemi za hlađenje mogli ponovo da prorade.

VIDEO


Uspostavljanje stabilnog napajanja strujom od ključnog je značaja za sprečavanje daljeg pogoršanja situacije, zato što bi to omogućilo vraćanje u funkciju sistema za hlađenje jezgra reaktora i vode u bazenima sa potrošenim gorivom.

Tokijska kompanija za električnu energiju (TEMCO) je povezala spoljnu dalekovodnu mrežu sa oštećenom nuklearnom elektranom "Fukušima Daići" i potvrdila da je omogućen protok struje i da će ona "krenuti" najverovatnije danas.

"Planirano je snabdevanje prvo reaktora 2, zatim reaktora 1, pa reaktora 3 i 4, jer se očekuje da je reaktor 2 manje oštećen", navodi se u saopštenju komapnije, koje je prenela agencija Rojters.

Deo mreže za distribuciju električne energije u elektrani je oštećen razornim zemljotresom i pratećim cunamijem pre nedelju dana i TEPCO će zameniti oštećenu opremu.

Međutim, zamenjena oštećena oprema će, verovatno, biti puštena u rad najranije danas, pošto "oprema treba da se proveri", naveo je TEPCO, a prenela agencija Kjodo.

TEPCO je saopštio da bi reaktor 4 u oštećenom nuklearnom kompleksu Fukušima na severoistoku Japana mogao već tokom jutra da dobije struju.

Japanska agencija za nuklearnu bezbednost je saopštila da bi struju mogli dobiti i reaktori 1 i 2, preneo je Rojters.

Četiri od ukupno šest reaktora u Fukušimi pretrpeli su požare, eksplozije, oštećenja struktura u kojima su smeštena jezgra reaktora, kao i delimično topljenje ili porast temperature u bazenima u kojima je skladišteno potrošeno nuklearno gorivo.

Japanska policija je saopštila da je, prema najnovijim potvrđenim podacima, poginulo 7.197 ljudi, dok sudbina 10.905 osoba nije poznata, što je ukupno 18.102, prenele su agencije.

Sada je izvesno da je ovo bila najveća prirodna katastrofa u Japanu posle zemljotresa Veliki Kanto u kome je 1923. godine poginulo više od 142.000 ljudi.

Podsetimo, problemi u nuklearnom kompleksu nastali su kada su posle zemljotresa jačine 9,0 stepeni Rihterove skale, usled nestanka struje prestali sa radom sistemi za hlađenje ukupno šest reaktora koliko ih ima u Fukušimi.

U trenutku zemljotresa radili su samo reaktori 1, 2 i 3 i oni su tada automatski stali, ali veruje se da su se njihova jezgra delimično istopila zbog prestanka rada sistema za hlađenje.

Objekti u kojima se nalaze rektori 1, 3 i 4 teško su oštećeni, pa su bazeni sa potrošenim gorivom ostali otrkiveni.

Portparol japanske vlade Jukio Edano je danas izjavio da je u mleku i spanaću iz okoline Fukušime detektovan neobično visok nivo radioaktivnosti, ali da se ne radi o količini opasnoj po zdravlje ljudi.

Kontaminirano mleko je pronađeno u prefekturi Fukušima, a spanać u susednoj prefekturi Ibaraki, navele su agencije.

Edano je rekao da je ministarstvo zdravlja naložilo nadležnima u obe prefekture da utvrde odakle potiče ova hrana, kako je distribuirana i da, u zavisnosti od rezultata istrage, eventualno zabrane njihovu prodaju.

On je, međutim, rekao da nema razloga za brigu jer količina radijacije kojoj bi potrošač bio izložen čak i kada bi pio kontaminirano mleko čitavih godinu dana ne bi bila veća od radijacije prilikom jednog pregleda dijagnostičkim skenerom.

Generalni direktor Tokijske elektro-energetske kompanije TEPCO, koja upravlja havarisanom nuklearnom elektranom "Fukušima", vrlo je emotivno reagovao kada je Japan konačno priznao da je zračenje iz tog postrojenja opasno da može da ugrozi ljudske živote, piše "Dejli mejl".

List navodi da su Akio Komirija, nakon jučerašnje konferencije na kojoj je obavestio novinare o situaciji u Fukušimi, savladale emocije i da je počeo da plače.

VIDEO


Glavni sekretar kabineta Jukio Edano je, nakon konferencije za novinare, rekao da je trebalo ranije priznati koliko je zapravo isticanje radioaktivnih materija opasno, piše list.

"Mogli smo brže da delujemo u proceni situacije i koordinisanju svih tih informacija i da ih brže dostavljamo", rekao je Edano.

Stručnjaci već nekoliko dana govore da Japan umanjuje ozbiljnost nuklearne krize.

Američke vlasti potvrdile su danas da su minimalne količine radijacije zabeležene u Sakramentu, u Kaliforniji, ali da u SAD nigde nije otkriven nivo zračenja koja bi izazivao zabrinutost.

Agencija za zaštitu okoline i Sekretarijat za energiju saopštili su da radijacija u Sakramentu potiče iz havarisane japanske nukelarne centrale Fukušima-Daići.

Stručnjaci te organizacije odmah su rekli da je taj nivo radijacije oko milijardu puta niži od nivoa koji bi ugrozio zdravlje i da je irelevantan.

Isti stručnjaci kažu i da bi bilo kakva radioaktivnost koja bi do SAD stigla iz Japana bila rasuta nad Tihim okeanom do zanemarljivih količina.
                                           TEKSTOVI                                               ARHIVA